Meher Babin Poziv

Iz pokoljenja u pokoljenje, kada fitilj Ispravnosti dogoreva, Avatar dolazi da još jednom rasplamsa baklju Ljubavi i Istine. Iz pokoljenja u pokoljenje, u metežu uništenja, ratova, zastrašenosti i nereda, odzvanja Avatarev poziv: „Dođite svi meni.“

Premda, zbog vela iluzije, Poziv Drevnog može da izgleda kao glas vapijućeg u pustoši, njegov odjek i jeka ipak se prostiru kroz vreme i prostor, ne bi li iz dubokog dremeža u neznanju, najpre probudili nekolicinu, a potom i milione. A usred iluzije, kao Glas iza svih glasova, on budi čovečanstvo da posvedoči ospoljenju Boga među ljudima.

Kucnuo je čas. Ponavljam Poziv i sve vas zovem da mi priđete.

Ovaj moj vekovima osveštani Poziv uznosi srca onih koji su u svojoj ljubavi prema Bogu, strpljivo podneli sve, voleći Boga jedino zarad ljubavi prema Bogu. Ima onih koji se prestrave i zadrhte od njegovog odjeka, i umakli bi mu ili mu se oduprli. A ima i onih drugih koji, zbunjeni, ne uspevaju da shvate zašto je Najvišem od Najviših, koji je sve-dovoljan, potrebno da upućuje ovaj Poziv čovečanstvu.

Uprkos sumnjičanja i osuda, a iz Beskrajne Ljubavi koju gajim prema svakom i svima, nastavljam da dolazim kao Avatar, da bi me čovečanstvo u svom neznanju stalno i iznova osuđivalo, ne bih li čoveku pomogao da razluči Stvarno od lažnog.

Stalno umotan u plašt beskrajno istinite poniznosti Drevnog, Božanski Zov se u početku slabo primećuje, sve dok se, u svojoj Beskonačnoj snazi, ne prolomi tako glasno da odjekne i nastavi da odjekuje u bezbrojnim srcima kao Glas Stvarnosti.

Snaga rađa poniznost, dok skromnost odaje slabost. Samo onaj ko je istinski velik može biti stvarno ponizan.

Kada, pouzdano spoznajući, čovek prizna svoju istinsku veličinu, to je u biti izraz poniznosti. Svoju veličinu on prihvata kao najprirodniju, i samo ispoljava ono što jeste, baš kao što ni čovek ne bi oklevao da sebi i drugima prizna činjenicu da je čovek.

Za istinski velikog čoveka, koji zna da je istinski velik, poricanje sopstvene veličine bilo bi unižavanje onoga što on nesumnjivo jeste. Jer dok je skromnost uporište pritvornosti, istinska veličina je bez maske.

Sa druge strane, kada čovek ispoljava tobožnju veličinu koju zna, ili oseća, da ne poseduje, najveći je licemer.

Čestit je onaj čovek koji nije velik, te znajući i osećajući to, odlučno i prostodušno izjavljuje da nije velik.

Nije mali broj onih koji nisu veliki, a ipak se razmeću poniznošću u nepatvorenoj uverenosti u sopstvenu vrednost. Mnogo puta, oni rečima i delima iskazuju svoju smernost, tvrdeći da su sluge čovečanstva. Istinska poniznost se ne stiče pukim zagrtanjem odore poniznosti. Istinska poniznost neposredno i stalno izvire iz snage stvarno velikog. Oglašavanje sopstvene poniznosti, čoveka ne čini poniznim. Ma koliko puta da papagaj ponovi: „Ja sam čovek“, to ga ne čini čovekom.

Bolje je biti lišen veličine, nego prividnom poniznošću uspostaviti lažnu veličinu. Čovekovo upinjanje da bude ponizan ne samo da nije oličenje snage, već je naprotiv, ispoljavanje skromnosti nastale od slabosti, koja potiče iz nedostatka spoznaje istine Stvarnosti.

Čuvajte se skromnosti. Pod maskom poniznosti, skromnost čoveka neminovno odvodi u kandže samo-obmane. Skromnost izaziva egoizam, te preko tobožnje poniznosti čovek vremenom podleže ponosu.

Najveća veličina i najveća poniznost idu jedna uz drugom, prirodno i bez napora.

Kada Najveći od svih izjavi: „Ja sam Najveći“, to je samo neposredan iskaz neoborive Istine. Snaga Njegove veličine ne leži u oživljavanju mrtvih, već u Njegovom velikom poniženju kada dopušta da Ga ismevaju, progone i razapnu na krst ljudi slabi telom i duhom. Pokolenjima čovečanstvo nije uspevalo da dokuči istinsku dubinu poniznosti koja ističe veličinu Avatara, odmeravajući njegovu božanstvenost svojim stečenim ograničenim religioznim merilima. Suočeni sa istinskom poniznošću Avatara, čak ni pravi sveci i mudraci, koji poseduju izvesno znanje Istine, ne uspevaju da pojme njegovu veličinu.

Iz pokoljenja u pokoljenje, istorija se ponavlja kada muškarci i žene u neznanju, ograničenosti i ponosu, sude Bogo-otelovljenom čoveku koji objavljuje svoju Božanstvenost i optužujuju ga što izgovara Istine koje oni ne mogu da shvate. On je neuznemiren zlostavljanjem i progonima jer, u Svojoj istinskoj samilosti On razume, u Svom neprestanom iskustvu Stvarnosti On zna, a u Svom beskrajnom milosrđu On oprašta.

Bog je sve. Bog zna sve i Bog čini sve. Kada Avatar objavi da je on Drevni, to Bog objavljuje Svoje ospoljenje na zemlji. Kada se čovek izjašnjava za ili protiv Avatarstva, to Bog govori kroz njega. Jedino Bog Sebe objavljuje kroz Avatara i kroz čovečanstvo.

Svima vama, svojim Božanskim autoritetom kažem da vi i ja nismo „mi“, već „jedno“. Vi nesvesno osećate moje Avatarstvo u sebi, a ja svesno osećam u vama ono što svako od vas oseća. Otuda je svako od nas Avatar, u smislu da svi i sve jesu svi i sve, u isto vreme i za sva vremena.

Ne postoji ništa osim Boga. On je jedina Stvarnost i svi smo mi jedno u nedeljivoj Jednoti apsolutne Stvarnosti. Kada Onaj koji je ostvario Boga kaže: „Ja sam Bog. Ti si Bog i svi smo mi jedno,“ i probudi osećanje Jednote u Svojim iluzijom-okovanim sopstvima, tada pitanje malih i velikih, siromašnih i bogatih, poniznih i skromnih, dobrih i loših, jednostavno iščezava. Lažnom svesnošću dvojstva čovek biva zaveden da pravi prividne razlike i razvrstava ih u odvojene kategorije.

Ponavljam i naglašavam da u mom neprekidnom i večnom iskustvu Stvarnosti, nema razlike između ovozemaljskih bogataša i siromaha. Da ja ikada postavljam pitanje razlike između bogatstva i siromaštva, smatrao bih doista siromašnim onoga koji ima sva blaga ovog sveta, a ne poseduje blago Ljubavi prema Bogu. Priznao bih da je istinski bogat onaj ko, nemajući ništa, poseduje neprocenjivo blago Ljubavi prema Bogu. Njegovo siromaštvo je takvo da kraljevi mogu da mu pozavide, i ono čak i Kralja nad kraljevima čini njegovim robom.

Stoga znajte da u Božjim očima jedina razlika između bogatih i sirotih nije u bogatstvu ili sirotinji, već u stepenu dubine i iskrenosti njihove žudnje za Bogom.

Samo Ljubav prema Bogu može da poništi lažnost ograničenog ega, koji je osnova prolaznog života. Jedino ona može da navede čoveka da spozna Stvarnost svog Neograničenog Ega, koji je osnova Večnog Postojanja. Božanski Ego, kao osnova Večnog Postojanja, Sebe neprekidno ispoljava; ali, zaodenut velom neznanja, čovek pogrešno razumeva svoj Nedeljivi Ego, te ga doživljava i ispoljava kao ograničeni, odeljeni ego.

Obratite pažnju kada svojim Božanskim Autoritetom kažem da je Jednota Stvarnosti tako neumoljivo Neograničena i Sve-prožimajuća, da ne samo da „mi jesmo Jedno“, nego čak ni zajedničkom izrazu „mi“ nema mesta u Beskonačnoj Nedeljivoj Jednoti.

Probudite se iz neznanja i pokušajte makar da razumete da u nepopustljivoj Nedeljivoj Jednoti, ne samo da je Avatar Bog, već su i mrav i vrabac, baš kao i svako i svi među vama, ništa drugo do Bog. Jedina prividna razlika je u stanjima svesnosti. Avatar zna da vrabac nije vrabac, dok vrabac to ne uviđa, i ne znajući za svoje neznanje, poistovećuje se sa vrapcem.

Ne živite u neznanju. Ne gubite svoj dragoceni životni vek u pravljenju razlika i procenjivanju svoje sabraće, već naučite da žudite za Božijom ljubavlju. Čak i usred svojih svetovnih poslova, živite samo da bi ste otkrili i ostvarili istinsku Istovetnost sa Voljenim Bogom.

Budite čisti i jednostavni, i volite sve jer svi su jedno. Živite iskreno; budite prirodni i pošteni prema sebi.

Poštenje će vas zaštiti od lažne skromnosti i pružiće vam snagu istinske poniznosti. Ne štedite truda da pomognete drugima. Ne tražite drugu nagradu sem dara Božanske Ljubavi. Iskreno i duboko žudite za ovim darom, i tako mi mog Božanskog Poštenja, ja vam obećavam da ću vam dati mnogo više nego što tražite.

Svima vama dajem svoj blagoslov da iskra moje Božanske Ljubavi usadi u vaša srca duboku čežnju za Ljubavlju prema Bogu.