O pridržavanju ćutnje

Da ste me pitali zašto ne govorim, rekao bih vam da ja ne ćutim, već da mnogo rečitije govorim uz pomoć gestova i tablice sa slovima.

Da ste me pitali zašto ne razgovaram, rekao bih da za to verovatno ima tri razloga. Prvo, osećam da kroz sve vas večno govorim. Drugo, da umanjim dosadu neprestanog razgovora preko vaših obličja, pridržavam se ćutnje u svom fizičkom obličju. I treće, zato što je svaki razgovor sam po sebi prazan. Predavanja, poruke, izjave, besede svih vrsta, duhovne ili ne, prenete govornom ili pisanom rečju, samo su prazna naklapanja kada se po njima ne postupa i ne živi.

Da ste me upitali kada ću prekinuti Ćutnju, rekao bih, kada budem hteo da izgovorim jedinu istinsku Reč koja je izgovorena na bespočetnom početku, jer samo ova Reč zaslužuje da bude izgovorena. Vreme da prekinem svoje spoljašnje Ćutanje, da bih izgovorio ovu Reč, veoma je blizu.