Tema

It is possible through love for man to become God.
And when God becomes man,
it is due to His love for His beings.

The Path Of Love, p. 67

”Kada se, nakon niza era, fitilj pravičnosti skoro sasvim istroši, pojavljuje se Avatar da ponovo zapali buktinju ljubavi i istine. Nakon niza era, u vrevi previranja, ratova, strahova i haosa, odzvanja poziv Avatara: ‘Dođite svi k Meni!’

”Iako zbog vela iluzije poziv Drevnog može da izgleda kao glas vapijućeg u pustinji, njegovi odjeci ipak premošćuju vreme i prostor, najpre dižući nekolicinu, a potom milione iz dubokog sna njihovog neznanja. Usred sveta iluzije, taj glas nad glasovima budi čovečanstvo da posvedoči objavu Boga među ljudima.

”Kucnuo je čas. Ponavljam poziv i nudim svima vama da mi dođete.

”Taj moj drevni poziv prostreljuje srca onih koji su, u svojoj ljubavi prema Bogu, sve strpljivo podnosili, voleći Boga jedino radi same ljubavi prema Bogu. Postoje i oni koji se plaše i drhte u svom otporu, i koji bi ga se klonili, ili mu se oduprli. A ima i onih koji su zbunjeni, koji ne uspevaju da shvate zašto je Svemogućem, Najvišem od Najviših, potrebno da čovečanstvu upućuje taj poziv.

”Bez obzira na to kakve sumnje ili uverenja ljudi gaje, ja nastavljam da dolazim kao Avatar, zbog beskonačne ljubavi koju imam prema svakome i svima. Iako neprekidno osuđivan od ljudi u njihovom neznanju, ja dolazim da pomognem čovečanstvu da uvidi razliku između istinskog i lažnog.

”Na Božji poziv se u početku malo ko obazire zato što je on redovito prekriven plaštom istinske beskonačne poniznosti Drevnog. Pa ipak, u svojoj beskonačnoj snazi on raste sve dok ne odjekne i nastavi da odjekuje kao glas istine u bezbrojnim srcima.

”Snaga povećava poniznost, dok skromnost ukazuje na slabost. Samo onaj ko je istinski velik može da bude zaista ponizan.

”Kada čovek priznaje svoju istinsku veličinu, pouzdano je spoznavši, to je samo po sebi izraz poniznosti. On svoju veličinu prihvata kao potpuno prirodnu i samo izražava ono što stvarno jeste, baš kao što čovek ne bi oklevao da prizna da je čovek.

”Ukoliko bi istinski veliki čovek, koji zna da je zaista velik, porekao svoju veličinu, to bi umanjilo ono što on stvarno jeste, pošto se skromnost zasniva na prerušavanju, dok je prava veličina lišena svakog prikrivanja.

”S druge strane, kada čovek izrazi veličinu, a zna da je ne poseduje, on je najveći od svih licemera.

”Iskren čovek je onaj ko, svestan toga da nije velik, odlučno i iskreno tvrdi da nije velik.

”Nisu retki oni koji nisu veliki, pa ipak se prave ponizni iako veruju u sopstvenu veliku vrednost. Oni i kroz reči i kroz dela neprestano izražavaju svoju poniznost, izjavljujući da su sluge čovečanstva.

”Istinska poniznost ne postiže se oblačenjem odore poniznosti. Istinska poniznost spontano i neprekidno izvire iz snage istinske veličine. Razglašavanje sopstvene poniznosti ne čini čoveka poniznim. Ma koliko puta papagaj ponavljao: ‘Ja sam čovek’, to ga neće učiniti čovekom.

”Bolje je odsustvo veličine nego stvaranje lažne veličine svojatanjem poniznosti.Ti napori da se bude ponizan ne izražavaju snagu već su, naprotiv, izrazi skromnosti rođene iz slabosti koja izvire iz nedostatka znanja o stvarnosti.

”Čuvaj se skromnosti. Pod plaštom poniznosti ona čoveka neminovno vodi u kandže samoobmane. Skromnost rađa egoizam i čovek na kraju usled lažne poniznosti biva savladan ponosom.

”Najveća veličina i najveća poniznost idu ruku pod ruku, prirodno i bez napora.

”Kada Najveći od svih kaže ‘Ja sam najveći’, to je samo spontani izraz neoborive istine. Snaga Njegove veličine ne leži u oživljavanju mrtvih, već u Njegovoj velikoj poniznosti u kojoj je dopustio da bude ismevan, proganjan i razapet na krst od strane onih koji su slabi i u telu i u duši. Vekovima je čovečavstvo propuštalo da uvidi istinsku dubinu poniznosti koja leži u osnovi veličine Avatara. Oni su sudili o Njegovoj božanstvenosti po sopstvenim, ograničenim merilima, proisteklim iz religija. Čak su i pravi sveci i mudraci, koji su posedovali određeno znanje o istini, propustili da shvate veličinu Avatara kada su se suočili sa Njegovom istinskom poniznošću.

”Istorija se vekovima ponavlja kada muškarci i žene u svom neznanju, ograničenosti i ponosu daju sebi pravo da sude o Bogočoveku koji iskazuje svoju božanstvenost, optužujući ga što iznosi istine koje oni ne mogu da shvate. Međutim, On je ravnodušan prema zlostavljanju i proganjanju, jer u svojoj istinskoj samilosti sve razume; u svom neprestanom iskustvu stvarnosti On zna; i u svojoj beskonačnoj milosti On prašta.

”Bog je sve, Bog zna sve i Bog čini sve. Kada Avatar objavi da je Drevni, to Bog objavljuje svoje ispoljenje na Zemlji. Kada čovek govori za ili protiv Avatara, to Bog govori kroz njega. Bog je taj koji se objavljuje kroz Avatara i kroz čovečanstvo.

”Kažem vam svojim božanskim autoritetom da vi i ja nismo ‘mi’ nego ‘Jedno’. Vi u sebi nesvesno osećate da sam Avatar. Ja svesno osećam u vama sve što svako od vas oseća. Tako je svako od nas Avatar, u smislu da je svako i sve– Svako i Sve, istovremeno i zauvek.

”Ništa sem Boga ne postoji. On je jedina stvarnost i svi mi smo nedeljiva Jednota te apsolutne stvarnosti.

”Kada čovek koji je ostvario Boga kaže: ‘Ja sam Bog, ti si Bog i svi mi smo Jedno’, i kada to osećanje jedinstva probudi u svojim iluzijom ograničenim bićima (čovečanstvu), tada pitanja o niskima i uzvišenima, siromašnima i bogatima, poniznima i skromnima, dobrima i lošima, jednostavno nestaju. Čovekova pogrešna svest o dvojnosti je ono što ga navodi da pravi prividne razlike i smešta rezultate u odvojene kategorije.

”Ponavljam i naglašavam da u mom večnom iskustvu stvarnosti ne postoji razlika između bogataša i siromaha. Ali, ako bi mi se to pitanje o razlici između bogatstva i siromaštva ikada postavilo, smatrao bih zaista siromašnim onog ko poseduje svetovna bogatstva, ali ne i bogatstvo ljubavi prema Bogu. Znao bih da je doista bogat onaj ko ništa nema, ali poseduje neprocenjivo blago ljubavi prema Bogu. Njegovo je siromaštvo takvo da i kraljevi mogu da mu pozavide, a to i kralja kraljeva čini njegovim robom.

”U očima Boga jedina razlika između bogataša i siromaha je u jačini i iskrenosti njihove čežnje za Bogom.

”Samo ljubav prema Bogu može da potisne lažnost ograničenog ega, koja je osnov prolaznog života. Samo ljubav prema Bogu može da dovede čoveka do spoznaje stvarnosti svog neograničenog ega, koja je osnova večnog postojanja. Božji Ego sebe neprestano izražava, ali čovek, obavijen velom neznanja, krivotvori taj nedeljivi Ego, doživljavajući ga i izražavajući kao ograničeni, izdvojeni ego.

”Čujte kada vam kažem svojim božanskim autoritetom da je jedinstvo stvarnosti tako potpuno neograničeno i sveprožimajuće da mi ne samo da smo Jedno, nego i zajednički termin ‘mi’ nema mesta u beskonačnom nedeljivom Jedinstvu.

”Probudite se iz neznanja i barem pokušajte da razumete da u tom potpuno nedeljivom Jedinstvu nije samo Avatar Bog, već su i mrav i vrabac, i čovek, i svi vi, ništa drugo do Bog. Jedina prividna razlika leži u njihovim stanjima svesti. Avatar zna da vrabac nije vrabac, ali vrabac to ne shvata. Budući da nije svestan svog neznanja, on sebe doživljava kao vrapca.

”Nemojte da živite u neznanju. Ne traćite dragoceno vreme svog života na pravljenje razlika i osuđivanje sebi bliskih ljudi, već naučite da čeznete za Božjom ljubavlju. Čak i usred svojih svakodnevnih poslova živite samo za to da otkrijete i ostvarite vaše istinsko jedinstvo sa voljenim Bogom.

”Budite čisti i jednostavni, i volite sve, jer svi su Jedno. Živite iskreno, budite prirodni i pošteni prema sebi.

”Čestitost će vas zaštititi od lažne skromnosti i daće vam snagu istinske poniznosti. Ne žalite truda da pomognete drugima. Ne tražite druge nagrade osim dara božanske ljubavi. Iskreno i snažno čeznite za tim darom, a ja vam obećavam u ime svoje božanske istinoljubivosti da ću vam dati mnogo više nego što ste tražili.”

Ovde imamo Babin iskaz o onome što mora da se kaže o položaju i sposobnostima. On povlači jasnu granicu koja razdvaja lažnu skromnost, snagu i iskrenost istinske poniznosti, i razmetljivost grubog egoizma. Potom izostavlja jednu rečenicu: „Zbog toga moram da vam kažem ko sam ja – Najviši od Najviših.” On ne insistira da mu se veruje, već objavljuje svoje Avatarstvo kao doslovnu činjenicu, a lična odgovornost svakog pojedinca je da li će mu verovati ili ne.

Ako neko odbije Babinu izjavu da je on Avatar ovog doba, postoji mogućnost da će biti u pravu i, prema tome, u stanju da jednog dana odmahne glavom zajedno sa milionima drugih koji se nisu poveli za tvrdnjama još jednog opsednutog mesije.

Ako neko, pak, prihvata Babu i njegovu tvrdnju da je on Avatar ovog doba, onda postoji mogućnost da se nađe u relativno malom broju onih koji Babi veruju i prihvataju ga i koji, kao posledicu toga, imaju neuporedivu povlasticu na njegovu milost. Ne možemo da odolimo a da ne pomislimo na milione onih koji su znali za Muhameda, Isusa i Budu, a koji su propustili da ih poslušaju jer im je šansa da im je Avatar, pa čak i veliki duhovni učitelj, stvarno nadohvat ruke izgledala tako mala…

Meher Baba ima drukčije komentare po tom pitanju. Godine 1953. poslao je sledeću poruku svojim bliskim sledbenicima u Dehra Dunu u Indiji:

”Želim da me učinite svojim stalnim saputnikom. Razmišljajte o meni više nego što razmišljate o samima sebi. Što više mislite na mene, bolje ćete shvatiti moju ljubav prema vama. Dužnost vam je da me stalno držite uz sebe putem vaših misli, reči i dela.

”Svoju dužnost vrše oni koji mi se predaju u svojoj veri i ljubavi, vođeni bezuslovnim verovanjem u moju božanstvenost. Svoju dužnost vrše i oni koji govore ružno o meni ili me osuđuju u pismenom obliku, podstaknuti spontanim uverenjem da je Baba varalica. Ali, oni koji se stalno kolebaju, jer ne poznaju svoj sopstveni um, licemeri su. U jednom trenutku teže da mi putem neiskrenih osećanja veruju, a u drugom da me sramno ogovaraju.

”Nikakve klevete ne mogu da me dotaknu ni da me promene, kao što ni bilo kakvo divljenje ili hvala ne mogu da uvećaju moju božanstvenost. Baba je ono što jeste. Bio sam Baba, jesam Baba i uvek ću ostati Baba.”

”Eru za erom, kroz sve cikluse, beskonačni Bog ispoljava svoju želju da kroz svoju beskonačnu milost ostvari svoje prisustvo među ljudima, spuštajući se do nivoa ljudi, u ljudsko obličje. Njegovo fizičko prisustvo među ljudima nije neshvaćeno, i na njega gledaju kao na običnog čoveka. Kada On objavi svoju božansku prirodu nazivajući se Avatarom toga doba, slave ga neki koji ga prihvataju kao Boga, veliča ga nekolicina onih koji znaju da je on Bog na Zemlji. Ostatak čovečanstva ga, međutim, redovito kudi dok je fizički među njima.

”Tako Bog kao čovek objavljuje da je Avatar i podvrgava se proganjanju i mučenjima, ponižavanjima i pokudama od strane čovečanstva zbog kojeg ga je njegova beskonačna ljubav nagnala da se spusti tako nisko. Samim svojim uniženjem On osigurava da čovečanstvo, samim činom osuđivanja i odbacivanja Božjeg ispoljenja u vidu Avatara, potvrdi, mada posredno, postojanje Boga u njegovom beskrajnom, večnom stanju.

”Avatar je uvek jedan te isti, jer je Bog uvek Jedan te Isti – to Večno, Nedeljivo, Beskonačno Jedno; On je taj koji se manifestuje u obliku čoveka kao Avatar, kao Mesija, kao Prorok, kao Drevno Jedno – Najviši od Najviših. S vremena na vreme, ovaj Večno Jedan i Isti Avatar ponovo se manifestuje u različitim ciklusima. On prisvaja različita ljudska obličja i različita imena, dolazi na različita mesta da objavi istinu u različitim odorama i na različitim jezicima. On to čini da bi podigao čovečanstvo iz ponora neznanja i pomogao mu da se oslobodi robovanja zabludi.

”Od najpoznatijih i najviše slavljenih manifestacija Boga kao Avatara među prvima se javlja Zaratustra, pre Rame, Krišne, Bude, Isusa i Muhameda. Pre više hiljada godina On je svetu predao suštinu istine u vidu tri osnovna uputstva: dobro misliti, dobro govoriti i dobro delati.

”Avatar datoga doba, koji neprimetno vodi čovečanstvo ka istini, neprestano otkriva čovečanstvu ova pravila u ovom ili onom obliku. Ostvariti ova pravila – dobre misli, dobre reči i dobra dela – u praksi nije ni malo lako, pa ipaknije nemoguće. Međutim, pošteno i doslovno živeti po ovim pravilima je beskrajno teško, kao i upražnjavati živu smrt usred života.

”U svetu ima nebrojeno mnogo sadua, mahatmi, mahapuruša, svetaca, jogina i valija. Oni retki među njima koji su autentični čine kategoriju za sebe, koja nije ni na nivou običnog čoveka ni na nivou stanja Najvišeg od Najviših.

”Ja nisam ni mahatma, ni mahapuruša, nisam ni sadu, ni svetac, ni jogin, ni vali. Onima koji mi prilaze ne bi li stekli bogatstvo ili zadržali imetak, onima koji od mene očekuju da ih oslobodim psihičkih ili fizičkih patnji, onima koji traže moju pomoć da bi ispunili ili zadovoljili svetovne želje – svima njima još jednom ponavljam da ja nisam sadu, svetac, mahatma, mahapuruša ili jogi. Tražiti takve stvari od mene znači prizivati potpuno razočarenje, mada je i ono samo prividno, jer se na kraju ispostavlja kao oruđe za ostvarivanje potpunog preobražaja čovekovih svetovnih htenja i žudnji.

”Sadui, sveci, jogini, valiji i njima slični koji su na ’srednjem položaju’ mogu da izvode, i zaista i izvode čuda kojima zadovoljavaju materijalne potrebe pojedinaca koji im dolaze tražeći pomoć i olakšanje.

”Ali, ako nisam sadu, svetac, jogin, mahapuruša ili vali, šta sam onda? Prirodno je pretpostaviti da sam ili obično ljudsko biće ili Najviši od Najviših. Svakako ne možete da me svrstate u rang onih koji imaju prelazni položaj stvarnih sadua, svetaca, jogina i njima sličnih.

”Ako sam ja tek običan čovek, onda su moje sposobnosti i moći ograničene i ne razlikujem se od običnog ljudskog bića. U tom slučaju ljudi ne treba od mene da očekuju nikakvu natprirodnu pomoć u obliku čuda ili duhovnog vođstva. Takođe bi bilo krajnje uzaludno da mi prilaze tražeći ispunjenje svojih želja.

”S druge strane, ako sam iznad nivoa običnog ljudskog bića i daleko od nivoa svetaca i jogina, onda sam Najviši od Najviših. U tom slučaju, donositi sud o meni ljudskim intelektom i prilaziti mi sa svetovnim željama predstavljalo bi vrhunac neznanja i bezumlja.

”Ako sam Najviši od Najviših, moja volja je zakon, moje želje upravljaju zakonom, a moja ljubav održava univerzum. Tada su i vaše prividne nedaće i prolazne patnje samo posledica moje ljubavi usmerene ka krajnjem dobru. Stoga, kada mi prilazite da vas oslobodim neprilika i kada od mene očekujete da ispunim vaše svetovne želje, vi od mene tražite nemoguće – tražite da poništim ono što sam već odredio.

”Ako s punim poverenjem prihvatate Babu kao Najvišeg od Najviših, onda vam priliči da mu pred noge položite svoje živote ne tražeći ispunjenje svojih želja. Ne samo ovaj, nego će i milioni vaših života biti premala žrtva koja se polaže pred noge nekome poput Babe, koji je Najviši od Najviših. Jer, Babina neizmerna ljubav je jedini siguran i nepogrešiv vodič, koji može sigurno da vas provede kroz bezbroj slepih uličica vašeg prolaznog života.

”Ne mogu da me obavežu oni koji mi predaju sve svoje – telo, um, imovinu – sa određenim motivom. I ne mogu da me uhvate u zamku oni koji mi se prepuštaju zato što znaju da moraju da napuste prolazne imetke kako bi stekli neprolazno blago blaženstva. Želja za većim dobitkom još uvek je prisutna u njihovom prepuštanju i zbog toga to prepuštanje ne može da bude potpuno.

”Svi morate da znate da, ukoliko sam ja Najviši od Najviših, moja uloga zahteva da vas lišim sveg vašeg imetka i svih žudnji, da uništim sve vaše želje i učinim da ništa ne želite. To je ono što moram da učinim, a ne da udovoljavam vašim željama. Sadui, sveci, jogini i valiji mogu da vam pruže ono što želite, ali ja vas lišavam želja i privrženosti i oslobađam vas iz okova neznanja. Ja sam Onaj koji uzima – a ne Onaj koji daje – ono što želite.

”Intelektualci nikada ne mogu da me shvate samim intelektom. Ako sam Najviši od Najviših, nemoguće je da budem procenjen intelektom, i moji putevi ni na koji način ne mogu da budu dokučeni ograničenim ljudskim umom.

”Neće me dostići oni koji, usled ljubavi prema meni, ostaju ponizni u ushićenom obožavanju. Nisam tu ni za one koji me ismevaju i sa prezirom pokazuju na mene. Nisam ovde ni zato da se desetmilionska gomila sakuplja oko mene. Ja sam ovde radi one nekolicine koji mi, rasuti u gomili, tiho i ponizno prepuštaju sve što imaju – telo, um i imetak.

”Štaviše, ja sam ovde radi onih koji, predavši mi sve što imaju, nikada više ni ne pomisle na tu predaju. Meni pripadaju svi oni koji su spremni da se odreknu i same pomisli na svoje odricanje i koji, neprestano bdijući usred najveće aktivnosti, čekaju svoj red da na jedan moj mig daju svoje živote za istinu. Oni koje odlikuje izuzetna hrabrost da se voljno i s radošću suoče i sa najvećim nedaćama, oni koji gaje nepokolebljivu veru u mene i željno čekaju da mi ispune svaku pa i najmanju želju, žrtvujući svoju sreću i blagostanje; to su oni koji me istinski vole.

”S moje tačke gledišta, ateista koji časno prihvata svoje svetovne dužnosti i savesno ih izvršava daleko je blagoslovljeniji od onog koji umišlja da je posvećeni vernik, a nepošteno uzmiče pred dužnostima koje mu nameće božanski zakon i umesto toga juri za saduima, svecima i joginima tražeći oslobođenje od patnji koje bi ga na kraju dovele do oslobođenja.

”Jednim okom se lepiti za zavodljiva čulna zadovoljstva, a drugim iščekivati pojavu iskre večnog blaženstva ne samo da je nemoguće, već predstavlja vrhunac dvoličnosti.

”Ne mogu da očekujem da svi odjednom razumete ono što želim da znate. Moja je dužnost da vas tokom niza era s vremena na vreme razbuđujem sejući u vaše ograničene umove seme koje će, uz odgovarajuću pažnju, jednog dana kad za to dođe vreme neminovno proklijati, procvetati i doneti plod istinskog znanja, na koje vi imate prirodno pravo.

”S druge strane, ukoliko zavedeni sopstvenim neznanjem uporno nastavite da sledite svoj put, niko neće moći da vas zaustavi na odabranom pravcu napredovanja. I to je napredovanje koje će vas, nakon mnogobrojnih ponovnih inkarnacija, dovesti do znanja o onome što ja želim da saznate upravo sada.

”Probudite se sada i spasite se daljeg uplitanja u lavirint zabluda i patnji koji ste sami stvorili, a što proističe iz vašeg neznanja pravog cilja. Slušajte i stremite slobodi stavljajući neznanje na mesto koje mu pripada. Budite pošteni prema sebi i prema Bogu. Čovek može da prevari svoje bližnje pa čak i ceo svet, ali ne može da izmakne znanju Sveznajućeg. Takav je božanski zakon.

”Ne tražite me da bih vas izvadio iz neprilika, već me nađite zato da se svim svojim srcem predate mojoj volji. Ne prijanjajte uz mene radi vlastite svetovne sreće i prolaznih udobnosti, nego se držite uz mene i u dobru i u zlu, žrtvujući svoju sreću i udobnost. Neka moja sreća bude vaša radost, a moja ugodnost vaše uporište.

”Ne tražite da vas blagoslovim dobrim poslom već žudite da mi služite marljivije i poštenije, ne očekujući nagradu.

”Ne molite me da vama ili onima koji su vam dragi spasim život, već me molite da vas prihvatim i da vam dopustim da položite svoje živote za mene.

”Ne očekujte od mene da iscelim vaše telesne boljke, već me molite da vas izlečim od neznanja.

”Nikada ne pružajte ruke da biste od mene nešto primili, nego ih visoko dižite veličajući mene, kojem prilazite kao Najvišem od Najviših.

”Ukoliko sam zaista Najviši od Najviših, onda za mene ništa nije nemoguće i mada, kao što sam više puta naglašavao, ne činim čuda da bih zadovoljio vaše pojedinačne potrebe čije bi zadovoljenje u još većoj meri dovelo do vašeg zaplitanja u mrežu prolaznog postojanja, ja ipak, s vremena na vreme i u određenim vremenskim razmacima, ispoljavam beskonačnu moć u vidu čuda isključivo radi duhovnog uzdizanja i za dobrobit čovečanstva i svih živih bića.

”Međutim, pojedinci koji me vole i koji imaju nepokolebljivu veru u mene, doživljavaju čuda koja se pripisuju mom nazaru ili milosti. Ipak, želim da svi znaju da onima koji me vole ne priliči da ta čuda pripisuju mom stanju Najvišeg od Najviših. Ako sam Najviši od Najviših, onda sam iznad svih tih varljivih igara maje.

”Stoga su sva čuda opisana od strane onih koji me vole, ili onih koji me i ne znajući vole kroz druge kanale, samo posledica njihove sopstvene čvrste vere u mene. Njihova nepokolebljiva vera često zaobilazi tok majine igre i tako proizvodi ono što oni nazivaju čudima. Takva iskustva, proistekla iz nepokolebljive vere, u krajnjem ishodu im čine dobro i ne upliću ih dodatno u okove iluzije.

”Ako sam ja Najviši od Najviših, onda je želja moje univerzalne snage dovoljna da u trenutku podari Bogoostvarenje jednome ili svima, i tako oslobodi svako biće u ovoj tvorevini od okova neznanja. Ali, blagoslovljeno je ono znanje koje se stiče prolaženjem kroz iskustvo neznanja, u skladu sa božanskim zakonom. Takvo znanje možete da postignete usred neznanja uz vođstvo Savršenih Učitelja i predavanjem Najvišem od Najviših.”

”Ja sam Onaj kojeg mnogi traže, a samo nekolicina nalazi. Nikakav intelekt ne može da me dokuči. Nikakvo isposništvo ne može da me dostigne. Samo kada me čovek voli i gubi svoje biće u meni, ja bivam pronađen.”

I još:

”Sve te izjave i poruke ne mogu daleko da nas odvedu na duhovnoj stazi. Umovanje i intelektualno uverenje nas takođe nikuda ne vode. Čak ni stvarno iskustvo ne dostiže najviše stanje.

”Što se više trudite da shvatite Boga, to ga manje shvatate. Kako može da se opiše On, koji je iznad svih objašnjenja? Upravo to što je beskrajno lak za saznavanje čini ga beskrajno teško razumljivim. Tajna je u tome da treba da postanete ono što već jeste.

”Možete da me spoznate kao jednog od vas i jednog u vama samo kada se podignu velovi odvojenosti, a to će može da se dogodi ako me volite iskreno i svim srcem.

”Izgubite sebe u Babi i otkrićete kako ste večno bili Baba. U ljubavi nema kompromisa. Ona je ili potpuna ili je uopšte nema.

”Kažem svojim božanskim autoritetom da sam Drevni, i rob onih koji me zaista vole.”