Meher Babina Završna Objava

Meher Babina završna objava

 

Ja nisam došao da uspostavim nešto novo – došao sam da ulijem život u staro. Nisam došao da osnujem utočišta i ašrame. Ja ih stvaram za ciljeve mog univerzalnog delanja samo da bih ih ponovo raspustio kada posluže toj svrsi.

Univerzum je moj ašram, i svako srce je moj dom; ali ja se manifestujem samo u onim srcima u kojima svi osim mene prestanu da žive.

Kada je moja univerzalna religija ljubavi na ivici da postane beznačajna i izgubi se, ja dolazim da joj udahnem život i da uklonim silu dogmi koje je prljaju u ime religija i guše je ceremonijama i obredima.

Sadašnja sveopšta zbrka i nemir ispunili su čovekovo srce silnom žudnjom za moći i pohlepom za bogatstvom i slavom, donoseći sa sobom neizreciv jad, mržnju, ljubomoru, frustraciju i strah. Patnja u svetu je na vrhuncu uprkos svim naporima da se širenjem mira i blagostanja dođe do trajne sreće.

Da bi uopšte mogao da nasluti šta je trajna sreća, čovek prvo mora da shvati da Bog, pošto je u svemu, sve zna; da samo Bog deluje i reaguje kroz sve; da Bog, pod maskom nebrojenih živih i neživih entiteta, ima iskustvo beskrajno raznolikih pojava patnje i sreće; i da se sam Bog izlaže svim ovim iluzornim dešavanjima. Stoga, Bog je taj koji je doveo do vrhunca patnju u ljudskom iskustvu, i samo će Bog poništiti ovu iluzornu patnju i dovesti iluzornu sreću do njenog vrhunca.

Bilo da se ispoljava kao kreacija ili iščezava u jednoti Stvarnosti, bilo da je doživljena kao da zaista postoji ili se opaža da je lažna i nepostojeća, iluzija je u svakoj pojedinosti iluzija. Nema joj kraja, isto kao što nema kraja mašti.

Postoje dva aspekta koja se doživljavaju u iluziji – mnoštvenost i jednota. Dok mnoštvenost umnožava mnoštvenost, jednota nastavlja sebe da uvećava. Mnoštvenost je religija iluzije na kojoj se iluzija razvija.

Na iluzornom početku vremena nije bilo ovakvog stanja zbrke u iluziji kao danas. Kada je započela evolucija svesti, postojala je jednota, uprkos raznolikosti u iluziji. Sa porastom svesti i mnoštvenost je nastavila da se povećava, i sada samo što ne pređe granicu. Poput talasa koji dostiže svoj greben, vrhunac mnoštvenosti sam će se izgubiti i dovesti do početka jednote u iluziji. Patnja na svom vrhuncu dovešće do uništenja ove kulminacije mnoštvenosti u iluziji.

Došlo je vreme za predodređeno uništenje višestruke odvojenosti koja čoveka sprečava da iskusi osećanje jedinstva i bratstva. To uništenje koje će se vrlo uskoro dogoditi prouzrokovaće razaranje tri četvrtine sveta. Preostala četvrtina će se skupiti da živi životom sloge i uzajamnog razumevanja, i tako će se u svima bližnjima uspostaviti osećanje jednote koje će ih voditi ka trajnoj sreći.

Pre nego što prekinem svoje ćutanje ili neposredno posle toga, tri četvrtine sveta će biti uništeno. Uskoro ću progovoriti da bih izvršio ono što će se ubrzo desiti.

Utvrđivanje religijskih uverenja, osnivanje društava i održavanje konferencija nikada neće dovesti do osećanja jedinstva i jednote u životu ljudskog roda, koji je sada potpuno uvučen u mnoštvenost iluzije. Jedinstvo u sred različitosti može se osetiti samo dodirivanjem same srži srca. To je delo zbog kojeg sam došao.

Došao sam da posejem seme ljubavi u vaša srca kako bi, uprkos svoj površinskoj različitosti koju vaš život u iluziji mora da iskusi i podnese, osećanje jedinstva kroz ljubav bilo stvoreno u svim narodima, verama, sektama i kastama sveta.

Da bi do toga došlo, ja se spremam da prekinem svoje ćutanje. Kada ga prekinem, to neće biti da bih vam punio uši duhovnim predavanjima. Izgovoriću samo Jednu Reč, i ta Reč će prodreti u srca svih ljudi i učiniti da čak i grešnik oseti da je predodređen da bude svetac, dok će svetac znati da je Bog i u grešniku isto koliko u njemu samom.

Kada izgovorim tu Reč, postaviću temelj za ono što će se dogoditi tokom sledećih sedam stotina godina. Kada posle sedamsto godina ponovo dođem, evolucija svesti će dostići takav vrhunac da će se materijalističke težnje automatski pretvoriti u duhovnu čežnju, i preovladaće osećanje jednakosti u duhovnom bratstvu. To znači da će bogatstvo i siromaštvo, pismenost i nepismenost, ljubomora i mržnja, koji su danas krajnje očigledni, tada biti poništeni putem osećanja jednote među svim ljudima. Tada će blagostanje i sreća biti u zenitu.

To ne znači da će jednota u iluziji trajati doveka. To je zbog toga što je sve ovo iluzija, i svest o jednoti je, kao i mnoštvenost u iluziji, deo procesa evolucije. Neminovno će se vratiti vreme kada će ponovo doći do istog početka, rasta i kulminacije vrhunaca mnoštvenosti i jednote u iluziji.

Moj sledeći dolazak, nakon što napustim ovo telo, biće posle sedam stotina godina, i to će označiti kraj i početak jednog Ciklusa ciklūsa. Svi ciklusi vremena u iluziji završavaju se i počinju posle sedamsto do hiljadu i četiri stotine godina, i bilo je i biće na milione i milijarde takvih ciklusa u jednom Ciklusu ciklūsa. Dakle, nema kraja iluziji, koja uvek ostaje iluzija.

Ja iz epohe u epohe dolazim među ljudski rod da održim svoju vlastitu kreaciju iluzije, i time takođe podstičem čovečanstvo da je postane svesno. Okvir iluzije je uvek jedan te isti, ali dizajni u iluziji su bezbrojni i stalno se smenjuju. Moj dolazak ne služi tome da uništim iluziju pošto je iluzija, kako stvari stoje, apsolutno ništa. Ja dolazim da vas učinim svesnim ništavosti iluzije. Ja kroz vas automatski održavam iluziju, koja nije ništa drugo do senka mog Beskrajnog Jastva, a vi kroz mene automatski odbacujete iluziju kad ste navedeni da osvestite njenu lažnost i faličnost.

Moja manifestacija u svojstvu Avatara ovog doba kratko će trajati. Taj kratak period će, u brzom nizu, pokriti moje poniženje, prekid mog ćutanja, moje veličanje i moj nasilni fizički kraj. Uz svo večno božansko blaženstvo u sebi, ja neprekidno patim za jednog i za sve – tako sam večno i trajno raspet radi svih.

Tokom tog kratkog perioda, moja Reč nad rečima dodirnuće srca celog ljudskog roda, i taj će božanski dodir spontano u čoveka usaditi osećanje jednote svih bližnjih bića. Postepeno, u toku narednih sedam stotina godina, to osećanje će istisnuti težnju za odvojenošću i zavladati u svim srcima, rasterujući mržnju, ljubomoru i pohlepu koje proizvode patnju, i sreća će gospodariti.

Meherabad, Indija

30. septembar 1954.

Univerzalna Poruka

Univerzalna Poruka

Došao sam ne da poučavam, već da probudim. Stoga, shvatite da ja ne postavljam nikakva pravila.

Kroz čitavu večnost sam uspostavljao načela i pravila, ali čovečanstvo ih je prenebegavalo. Ljudska nesposobnost da živi Božije reči, pretvara Avatarevo učenje u predmet podsmeha. Umesto da primenjuje samilost kojom ga je učio, čovek je u Njegovo ime vodio krstaške ratove. Umesto da živi poniznost, čistotu i istinu Njegovih reči, on se prepustio mržnji, gramzivosti i nasilništvu.

Pošto se čovek oglušio o načela i pravila koje je Bog uspostavio u prošlosti, u ovom sadašnjem Obličju Avatara se pridržavam Ćutnje. Tražili ste i dobili dovoljno reči – sada je vreme da ih živite. Da biste bili što bliže Bogu, morate da se što više udaljite od „ja“ i „moje“. Ne treba da se odreknete ničega do vlastitog sopstva. To je tako jednostavno, a ipak se ispostavlja da je gotovo nemoguće. Uz moju Milost možete da se odreknete svog ograničenog sopstva. Došao sam da oslobodim ovu Milost.

Ponavljam, ne postavljam nikakva pravila. Kada oslobodim plimu Istine koju sam došao da pružim, čovekov svakodnevni život postaće pravilo koje se živi. U njemu će zaživeti reči koje nisam izgovorio.

Skrivam se od čoveka pod njegovom vlastitom koprenom neznanja, a svoju Slavu pokazujem tek nekolicini. Moje sadašnje Avatarsko Obličje je poslednja Inkarnacija u ovom vremenskom ciklusu, otuda će moje Ospoljenje biti najveće. Kada prekinem Ćutnju, uticaj moje Ljubavi biće univerzalan i sve stvoreno će je spoznati, osetiti i primiti. Ovo će pomoći svakom pojedincu da se na svoj način oslobodi sopstvenog zatočeništva. Ja sam Božanski Voljeni, koji vas voli više nego što ikada možete sami sebe da volite. Prekid moje Ćutnje pomoći će vam da pomognete sebi u spoznaji svog stvarnog Sebstva.

Sva ova svetska pometnja i nered bili su neminovni i niko za to nije kriv. Ono što je trebalo da se dogodi, dogodilo se; a ono što treba da se dogodi, dogodiće se. Izlaza nije bilo i nema ga, izuzev uz pomoć mog dolaska među vas. Morao sam da dođem i došao sam. Ja sam Drevni.

O pridržavanju ćutnje

Da ste me pitali zašto ne govorim, rekao bih vam da ja ne ćutim, već da mnogo rečitije govorim uz pomoć gestova i tablice sa slovima.

Da ste me pitali zašto ne razgovaram, rekao bih da za to verovatno ima tri razloga. Prvo, osećam da kroz sve vas večno govorim. Drugo, da umanjim dosadu neprestanog razgovora preko vaših obličja, pridržavam se ćutnje u svom fizičkom obličju. I treće, zato što je svaki razgovor sam po sebi prazan. Predavanja, poruke, izjave, besede svih vrsta, duhovne ili ne, prenete govornom ili pisanom rečju, samo su prazna naklapanja kada se po njima ne postupa i ne živi.

Da ste me upitali kada ću prekinuti Ćutnju, rekao bih, kada budem hteo da izgovorim jedinu istinsku Reč koja je izgovorena na bespočetnom početku, jer samo ova Reč zaslužuje da bude izgovorena. Vreme da prekinem svoje spoljašnje Ćutanje, da bih izgovorio ovu Reč, veoma je blizu.

O Avatarstvu

Došao sam ne da poučavam, već da probudim. Stoga, shvatite da ja ne postavljam nikakva pravila.

Kroz čitavu večnost sam uspostavljao načela i pravila, ali čovečanstvo ih je prenebegavalo. Ljudska nesposobnost da živi Božije reči, pretvara Avatarevo učenje u predmet podsmeha. Umesto da primenjuje samilost kojom ga je učio, čovek je u Njegovo ime vodio krstaške ratove. Umesto da živi poniznost, čistotu i istinu Njegovih reči, on se prepustio mržnji, gramzivosti i nasilništvu.

Pošto se čovek oglušio o načela i pravila koje je Bog uspostavio u prošlosti, u ovom sadašnjem Obličju Avatara se pridržavam Ćutnje. Tražili ste i dobili dovoljno reči – sada je vreme da ih živite. Da biste bili što bliže Bogu, morate da se što više udaljite od „ja“ i „moje“. Ne treba da se odreknete ničega do vlastitog sopstva. To je tako jednostavno, a ipak se ispostavlja da je gotovo nemoguće. Uz moju Milost možete da se odreknete svog ograničenog sopstva. Došao sam da oslobodim ovu Milost.

Ponavljam, ne postavljam nikakva pravila. Kada oslobodim plimu Istine koju sam došao da pružim, čovekov svakodnevni život postaće pravilo koje se živi. U njemu će zaživeti reči koje nisam izgovorio.

Skrivam se od čoveka pod njegovom vlastitom koprenom neznanja, a svoju Slavu pokazujem tek nekolicini. Moje sadašnje Avatarsko Obličje je poslednja Inkarnacija u ovom vremenskom ciklusu, otuda će moje Ospoljenje biti najveće. Kada prekinem Ćutnju, uticaj moje Ljubavi biće univerzalan i sve stvoreno će je spoznati, osetiti i primiti. Ovo će pomoći svakom pojedincu da se na svoj način oslobodi sopstvenog zatočeništva. Ja sam Božanski Voljeni, koji vas voli više nego što ikada možete sami sebe da volite. Prekid moje Ćutnje pomoći će vam da pomognete sebi u spoznaji svog stvarnog Sebstva.

Sva ova svetska pometnja i nered bili su neminovni i niko za to nije kriv. Ono što je trebalo da se dogodi, dogodilo se; a ono što treba da se dogodi, dogodiće se. Izlaza nije bilo i nema ga, izuzev uz pomoć mog dolaska među vas. Morao sam da dođem i došao sam. Ja sam Drevni.

Meher Babin Poziv

Iz pokoljenja u pokoljenje, kada fitilj Ispravnosti dogoreva, Avatar dolazi da još jednom rasplamsa baklju Ljubavi i Istine. Iz pokoljenja u pokoljenje, u metežu uništenja, ratova, zastrašenosti i nereda, odzvanja Avatarev poziv: „Dođite svi meni.“

Premda, zbog vela iluzije, Poziv Drevnog može da izgleda kao glas vapijućeg u pustoši, njegov odjek i jeka ipak se prostiru kroz vreme i prostor, ne bi li iz dubokog dremeža u neznanju, najpre probudili nekolicinu, a potom i milione. A usred iluzije, kao Glas iza svih glasova, on budi čovečanstvo da posvedoči ospoljenju Boga među ljudima.

Kucnuo je čas. Ponavljam Poziv i sve vas zovem da mi priđete.

Ovaj moj vekovima osveštani Poziv uznosi srca onih koji su u svojoj ljubavi prema Bogu, strpljivo podneli sve, voleći Boga jedino zarad ljubavi prema Bogu. Ima onih koji se prestrave i zadrhte od njegovog odjeka, i umakli bi mu ili mu se oduprli. A ima i onih drugih koji, zbunjeni, ne uspevaju da shvate zašto je Najvišem od Najviših, koji je sve-dovoljan, potrebno da upućuje ovaj Poziv čovečanstvu.

Uprkos sumnjičanja i osuda, a iz Beskrajne Ljubavi koju gajim prema svakom i svima, nastavljam da dolazim kao Avatar, da bi me čovečanstvo u svom neznanju stalno i iznova osuđivalo, ne bih li čoveku pomogao da razluči Stvarno od lažnog.

Stalno umotan u plašt beskrajno istinite poniznosti Drevnog, Božanski Zov se u početku slabo primećuje, sve dok se, u svojoj Beskonačnoj snazi, ne prolomi tako glasno da odjekne i nastavi da odjekuje u bezbrojnim srcima kao Glas Stvarnosti.

Snaga rađa poniznost, dok skromnost odaje slabost. Samo onaj ko je istinski velik može biti stvarno ponizan.

Kada, pouzdano spoznajući, čovek prizna svoju istinsku veličinu, to je u biti izraz poniznosti. Svoju veličinu on prihvata kao najprirodniju, i samo ispoljava ono što jeste, baš kao što ni čovek ne bi oklevao da sebi i drugima prizna činjenicu da je čovek.

Za istinski velikog čoveka, koji zna da je istinski velik, poricanje sopstvene veličine bilo bi unižavanje onoga što on nesumnjivo jeste. Jer dok je skromnost uporište pritvornosti, istinska veličina je bez maske.

Sa druge strane, kada čovek ispoljava tobožnju veličinu koju zna, ili oseća, da ne poseduje, najveći je licemer.

Čestit je onaj čovek koji nije velik, te znajući i osećajući to, odlučno i prostodušno izjavljuje da nije velik.

Nije mali broj onih koji nisu veliki, a ipak se razmeću poniznošću u nepatvorenoj uverenosti u sopstvenu vrednost. Mnogo puta, oni rečima i delima iskazuju svoju smernost, tvrdeći da su sluge čovečanstva. Istinska poniznost se ne stiče pukim zagrtanjem odore poniznosti. Istinska poniznost neposredno i stalno izvire iz snage stvarno velikog. Oglašavanje sopstvene poniznosti, čoveka ne čini poniznim. Ma koliko puta da papagaj ponovi: „Ja sam čovek“, to ga ne čini čovekom.

Bolje je biti lišen veličine, nego prividnom poniznošću uspostaviti lažnu veličinu. Čovekovo upinjanje da bude ponizan ne samo da nije oličenje snage, već je naprotiv, ispoljavanje skromnosti nastale od slabosti, koja potiče iz nedostatka spoznaje istine Stvarnosti.

Čuvajte se skromnosti. Pod maskom poniznosti, skromnost čoveka neminovno odvodi u kandže samo-obmane. Skromnost izaziva egoizam, te preko tobožnje poniznosti čovek vremenom podleže ponosu.

Najveća veličina i najveća poniznost idu jedna uz drugom, prirodno i bez napora.

Kada Najveći od svih izjavi: „Ja sam Najveći“, to je samo neposredan iskaz neoborive Istine. Snaga Njegove veličine ne leži u oživljavanju mrtvih, već u Njegovom velikom poniženju kada dopušta da Ga ismevaju, progone i razapnu na krst ljudi slabi telom i duhom. Pokolenjima čovečanstvo nije uspevalo da dokuči istinsku dubinu poniznosti koja ističe veličinu Avatara, odmeravajući njegovu božanstvenost svojim stečenim ograničenim religioznim merilima. Suočeni sa istinskom poniznošću Avatara, čak ni pravi sveci i mudraci, koji poseduju izvesno znanje Istine, ne uspevaju da pojme njegovu veličinu.

Iz pokoljenja u pokoljenje, istorija se ponavlja kada muškarci i žene u neznanju, ograničenosti i ponosu, sude Bogo-otelovljenom čoveku koji objavljuje svoju Božanstvenost i optužujuju ga što izgovara Istine koje oni ne mogu da shvate. On je neuznemiren zlostavljanjem i progonima jer, u Svojoj istinskoj samilosti On razume, u Svom neprestanom iskustvu Stvarnosti On zna, a u Svom beskrajnom milosrđu On oprašta.

Bog je sve. Bog zna sve i Bog čini sve. Kada Avatar objavi da je on Drevni, to Bog objavljuje Svoje ospoljenje na zemlji. Kada se čovek izjašnjava za ili protiv Avatarstva, to Bog govori kroz njega. Jedino Bog Sebe objavljuje kroz Avatara i kroz čovečanstvo.

Svima vama, svojim Božanskim autoritetom kažem da vi i ja nismo „mi“, već „jedno“. Vi nesvesno osećate moje Avatarstvo u sebi, a ja svesno osećam u vama ono što svako od vas oseća. Otuda je svako od nas Avatar, u smislu da svi i sve jesu svi i sve, u isto vreme i za sva vremena.

Ne postoji ništa osim Boga. On je jedina Stvarnost i svi smo mi jedno u nedeljivoj Jednoti apsolutne Stvarnosti. Kada Onaj koji je ostvario Boga kaže: „Ja sam Bog. Ti si Bog i svi smo mi jedno,“ i probudi osećanje Jednote u Svojim iluzijom-okovanim sopstvima, tada pitanje malih i velikih, siromašnih i bogatih, poniznih i skromnih, dobrih i loših, jednostavno iščezava. Lažnom svesnošću dvojstva čovek biva zaveden da pravi prividne razlike i razvrstava ih u odvojene kategorije.

Ponavljam i naglašavam da u mom neprekidnom i večnom iskustvu Stvarnosti, nema razlike između ovozemaljskih bogataša i siromaha. Da ja ikada postavljam pitanje razlike između bogatstva i siromaštva, smatrao bih doista siromašnim onoga koji ima sva blaga ovog sveta, a ne poseduje blago Ljubavi prema Bogu. Priznao bih da je istinski bogat onaj ko, nemajući ništa, poseduje neprocenjivo blago Ljubavi prema Bogu. Njegovo siromaštvo je takvo da kraljevi mogu da mu pozavide, i ono čak i Kralja nad kraljevima čini njegovim robom.

Stoga znajte da u Božjim očima jedina razlika između bogatih i sirotih nije u bogatstvu ili sirotinji, već u stepenu dubine i iskrenosti njihove žudnje za Bogom.

Samo Ljubav prema Bogu može da poništi lažnost ograničenog ega, koji je osnova prolaznog života. Jedino ona može da navede čoveka da spozna Stvarnost svog Neograničenog Ega, koji je osnova Večnog Postojanja. Božanski Ego, kao osnova Večnog Postojanja, Sebe neprekidno ispoljava; ali, zaodenut velom neznanja, čovek pogrešno razumeva svoj Nedeljivi Ego, te ga doživljava i ispoljava kao ograničeni, odeljeni ego.

Obratite pažnju kada svojim Božanskim Autoritetom kažem da je Jednota Stvarnosti tako neumoljivo Neograničena i Sve-prožimajuća, da ne samo da „mi jesmo Jedno“, nego čak ni zajedničkom izrazu „mi“ nema mesta u Beskonačnoj Nedeljivoj Jednoti.

Probudite se iz neznanja i pokušajte makar da razumete da u nepopustljivoj Nedeljivoj Jednoti, ne samo da je Avatar Bog, već su i mrav i vrabac, baš kao i svako i svi među vama, ništa drugo do Bog. Jedina prividna razlika je u stanjima svesnosti. Avatar zna da vrabac nije vrabac, dok vrabac to ne uviđa, i ne znajući za svoje neznanje, poistovećuje se sa vrapcem.

Ne živite u neznanju. Ne gubite svoj dragoceni životni vek u pravljenju razlika i procenjivanju svoje sabraće, već naučite da žudite za Božijom ljubavlju. Čak i usred svojih svetovnih poslova, živite samo da bi ste otkrili i ostvarili istinsku Istovetnost sa Voljenim Bogom.

Budite čisti i jednostavni, i volite sve jer svi su jedno. Živite iskreno; budite prirodni i pošteni prema sebi.

Poštenje će vas zaštiti od lažne skromnosti i pružiće vam snagu istinske poniznosti. Ne štedite truda da pomognete drugima. Ne tražite drugu nagradu sem dara Božanske Ljubavi. Iskreno i duboko žudite za ovim darom, i tako mi mog Božanskog Poštenja, ja vam obećavam da ću vam dati mnogo više nego što tražite.

Svima vama dajem svoj blagoslov da iskra moje Božanske Ljubavi usadi u vaša srca duboku čežnju za Ljubavlju prema Bogu.

Najviši od Najvišeg

Svesno ili nesvesno, neposredno ili posredno, svako i sva stvorenja, svako i sva ljudska bića – u jednoj ili drugoj formi – žude da istaknu sopstvenu individualnost. Kada vremenom čovek svesno doživi da je Beskonačan, Večan i Nedeljiv, potpuno je svestan svoje individualnosti kao Boga, i doživljava Beskonačno Znanje, Beskonačnu Moć i Beskonačno Blaženstvo. Tako čovek postaje Bog, i prepoznaju ga kao Savršenog Učitelja, Sadgurua ili Kutuba.

Kada se Bog ispolji na zemlji u formi čoveka i otkrije Svoje Božestvo ljudima, prepoznaju Ga kao Avatara – tako Bog postaje Čovek.

Zato iz pokoljenja u pokoljenje, kroz sve cikluse, Beskonačni Bog rešava da iz Beskonačnog Milosrđa ispolji Svoje prisustvo među ljudima, te se u ljudskom obličju  spušta do ljudskog nivoa, ali kako se Njegovo fizičko prisustvo među ljudima ne shvata, smatraju Ga običnim čovekom od ovog sveta. Kada On, ipak, potvrdi Svoje Božestvo na zemlji, proglašavajući Sebe za Avatara epohe, slavi Ga nekolicina koja Ga prihvata za Boga, a veliča Ga tek mali broj onih koji znaju da je On Bog na Zemlji. Neizbežna sudbina preostalog, većeg dela čovečanstva je da Ga osudi, dok je fizički među njima.

Tako Bog kao čovek, proglašavajući Sebe Avatarem, Sebe izlaže progonu i mučenjima, ponižavanju i osudama od strane čovečanstva radi koga Ga se, vođen Svojom Beskonačnom Ljubavlju tako nisko spušta, da bi samom osudom Božijeg ospoljenja u formi Avatara, čovečanstvo posredno ipak potvrdilo postojanje Boga u Njegovom Beskonačnom Večnom stanju.

Avatar je uvek jedan isti, zato što je Bog uvek Jedan Isti, Večni, Nedeljivi, Beskonačni Jedini, koji Sebe ispoljava u formi čoveka kao Avatar, kao Mesija, kao Prorok, kao Drevni – Najviši od Najviših. S vremena na vreme se Večno Jedan Isti Avatar iznova ispoljava, u različitim ciklusima, preuzimajući različita ljudska obličja i imena, na raznim mestima, da bi otkrio Istinu u različitim odorama i na različitim jezicima, ne bi li uzdigao čovečanstvo iz ponora neznanja i oslobodio ga okova obmana.

Od najpriznatijih i naveliko slavljenih ospoljenja Boga kao Avatara, Zoroaster (Zaratustra) je najraniji, pre Rame, Krišne, Bude, Isusa i Muhameda. Hiljadama godina unazad, on je svetu izneo suštinu Istine u vidu tri osnovna pravila – Dobre Misli, Dobre Reči i Dobra Dela. Avatar Epohe neprestano je otkrivao i otkriva čovečanstvu ova pravila u različitim formama, direktno i indirektno, neprimetno ga vodeći ka Istini. Ostvariti u praksi pravilo Dobrih Misli, Dobrih Reči i Dobrih Dela nije tako lako kako se čini, premda nije nemoguće. Međutim, pošteno i doslovno živeti prema ovim pravilima je zapravo toliko nemoguće koliko i praktikovati živu smrt usred života.

Na svetu postoji bezbroj sadua, mahatmi, mahapuruša, svetaca, jogina i valija, mada je broj istinskih veoma, veoma ograničen. Onih nekoliko istinitih, shodno svom duhovnom statusu, nalaze se u posebnoj kategoriji, koja nije ni na nivou običnih ljudi, ni na nivou stanja Najvišeg od Najviših.

Ja nisam ni mahatma, ni mahapuruš, ni sadu, ni svetac, ni jogin, ni vali. Onima koji mi prilaze da bi stekli bogatstvo ili zadržali svoje posede, onima koji od mene traže olakšanje od nedaća i patnje, kao i onima koji traže moju pomoć ne bi li ispunili i zadovoljili svetovne želje, svima njima još jednom tvrdim da nisam ni sadu, ni svetac, niti mahatma, mahapuruš ili jogin, i da tražiti takve stvari od mene znači izložiti se vrhunskom razočarenju, premda samo prividno, jer u krajnjem ishodu upravo razočarenje postaje sredstvo koje izaziva potpuni preobražaj svetovnih želja i žudnji.

Sadui, sveci, jogini, valiji i njima slični koji su na via media* , mogu da izvode čuda i to čine, te zadovoljavaju prolazne materijalne potrebe pojedinaca koji im prilaze tražeći pomoć i utehu.

Stoga se postavlja pitanje, ako nisam ni sadu, ni svetac, ni jogin, ni mahapuruš, ni vali, šta sam onda? Prirodna prestpostavka bi bila da sam, ili tek obično ljudsko biće ili Najviši od Najviših. Jedno, međutim, izričito tvrdim, a to je da nikada ne mogu da pripadam onima koji poseduju prelazan status pravih sadua, svetaca, jogina i njima sličnih.

Ako sam samo običan čovek, moje sposobnosti i moći su ograničene – nisam ništa bolji ili drugačiji od običnog čoveka. Ako me ljudi prihvataju kao takvog, od mene ne treba da očekuju nikakvu natprirodnu pomoć u formi čuda ili duhovnog vođstva; isto bi tako bilo krajnje uzaludno da mi prilaze tražeći ispunjenje svojih želja.

Sa druge strane, ako premašujem nivo običnog ljudskog bića, i ako sam daleko onostran nivoa svetaca i jogina, onda moram biti Najviši od Najviših. U tom slučaju, procenjivati me ljudskim intelektom i ograničenim umom i prilaziti mi sa svetovnim željama, predstavljalo bi ne samo vrhunac ludosti već i sušto neznanje.

Ako sam Najviši od Najviših, moja Volja je Zakon, moja Želja upravlja Zakonom, a moja Ljubav održava Univerzum. Kakve god bile vaše prividne nedaće i prolazne patnje, one samo proishode iz Moje Ljubavi radi krajnjeg dobra. Prilaziti mi da bih vas oslobodio neprilika, očekivati da zadovoljim vaše svetovne želje, prema tome bi značilo da tražite da učinim nemoguće – da poništim ono što sam već propisao.

Ako istinski i s potpunom verom prihvatate svog Babu kao Najvišeg od Najviših, prilično je i da položite svoj život pred njegova stopala, umesto da žudite za ispunjenjem svojih želja. Ne jedan vaš život, već milioni vaših života, bili bi tek mala žrtva, položena pred stopala Jednog kao što je Baba, Najviši od Najviših; jer je Babina neograničena ljubav jedini siguran i nepogrešivi vodič, koji može bezbedno da vas provede bezbrojnim slepim uličicama vašeg prolaznog života.

Ne mogu me obavezati oni koji mi se predavanjem svega što je njihovo (telo, um, imovina), a što neminovno jednog dana moraju da odbace, predaju sa određenom namerom. Predaju se jer shvataju da moraju da odustanu od prolaznih poseda, da bi stekli neprolaznu dragocenost Blaženstva. U njihovoj predaji je još uvek duboko uvrežena želja za većom dobiti, te ovakva predanost ne može da bude potpuna.

Neka je svima vama na znanje da, ako sam ja Najviši od Najvišeg, moja uloga zahteva da vas lišim svih vaših poseda i želja, da vam uništim sve želje i učinim vas bez-željnim, umesto da te želje zadovoljavam. Sadui, sveci, jogini i valiji mogu da vam pruže ono što želite; ja vam, međutim, oduzimam želje i oslobađam vas vezanosti i okova neznanja. Ja sam Onaj koji uzima, a ne Onaj koji daje ono što želite i kako želite.

Suvoparni intelektualci nikada neće moći da me razumeju svojim intelektom. Ako sam Najviši od Najviših, postaje nemoguće da me intelekt procenjuje, kao što ni moje puteve nije moguće dokučiti ljudskim umom.

Ne mogu da me dosegnu oni koji, voleći me, stoje po strani u dubokom poštovanju i zanosu divljenja. Nisam za one koji me ismevaju i sa prezirom ukazuju na mene. Nisam za okupljanje gomile od desetina miliona ljudi oko sebe. Ja sam za mali broj odabranih, koji mi rasuti u mnoštvu, tiho i bez hvalisanja, predaju svoje sve – telo, um i imovinu. Još sam više za one koji, pošto su mi predali sve, nikada više ne pomišljaju na svoju predaju. Moji su svi oni koji su spremni da se odreknu i same pomisli na svoje odricanje, i koji održavaju neprestanu budnost usred najveće aktivnosti i čekaju svoj red da, na moj mig ili znak, polože svoje živote za Istinu. Oni koje odlikuje neobuzdana smelost da se rado i s vedrinom suoče sa najgorim nedaćama, koji poseduju nepokolebljivu veru u mene, ispunjeni žudnjom da udovolje mojoj i najmanjoj želji na uštrb svoje sreće i udobnosti, takvi me doista istinski vole.

Sa moje tačke gledišta, daleko je više blagosloven ateista koji pouzdano ispunjava svoje svetovne obaveze prihvatajući ih kao svoju časnu dužnost, od onoga koji zamišlja da posvećeno veruje u Boga, a ipak uzmiče pred obavezama koje su mu dodeljene Božanskim Zakonom i juri za saduima, svecima i joginima, tražeći olakšanje od patnje koja bi vremenom oglasila njegovo večno Oslobođenje.

Jednim okom se lepiti za zamamna telesna zadovoljstva, a drugim očekivati da vidiš iskru Večnog Blaženstva, ne samo da je nemoguće, već je i vrhunac dvoličnosti.

Ne očekujem da u trenu razumete sve što želim da znate. Na meni je da vas kroz vekove, povremeno probudim i u vaše ograničene umove posejem seme, koje blagovremeno, uz odgovarajuću pažnju i negu s vaše strane, mora da proklija, procveta i donese vam plod Istinskog Znanja koji vam neotuđivo pripada.

Ako, umesto toga, zavedeni sopstvenim neznanjem, istrajavate u odluci da idete svojim putem, niko ne može da vas spreči da izaberete kako ćete napredovati; jer to je takođe napredovanje koje, ma koliko sporo i tegobno bilo, u krajnjem ishodu i posle bezbroj inkarnacija mora da učini da spoznate ono što želim da znate sada. Da biste sebe spasili daljeg uplitanja u lavirint zabluda i samo-stvorenih patnji, čija veličina zavisi od obima vašeg nepoznavanja istinskog Cilja, probudite se sada. Obratite pažnju na Slobodu i žudite za Slobodom, doživljavajući neznanje onakvo kakvo ono zaista jeste. Budite pošteni prema sebi i Bogu. Čovek može da zavara svet i svoje bližnje, ali nikada ne može da umakne znanju Sveznajućeg – takav je Božanski Zakon.

Svima vama koji mi prilazite, kao i onima koji žele da mi priđu i prihvate me za Najvišeg od Najviših, obznanjujem da nikada ne smete da dođete sa željom u srcu, željom koja žudi za bogatstvom i svetovnom dobiti, već jedino sa gorućom žudnjom da predate svoje sve – telo, um i sve što posedujete – sa svim vezanostima. Ne tražite me da bih vas izbavio iz nevolja, nego me pronađite da bi ste se svim srcem predali mojoj Volji. Ne prianjajte uz mene radi svetovne sreće i kratkotrajnih udobnosti, već se držite za mene i u dobru i u zlu, žrtvujući svoju sreću i udobnost pred mojim stopalima. Neka moja sreća bude vaša radost, a moja udobnost vaš odmor. Ne tražite da vas blagoslovim dobrim poslom, nego žudite da mi služite što marljivije i poštenije, ne očekujući nagradu. Nikada nemojte da me molite da spasim život vama ili onima koji su vam dragi, već me molite da vas prihvatim i da vam dopustim da položite život za mene. Nikada ne očekujte da vam iscelim telesne boli, već me preklinjite da vas izlečim od neznanja. Nikada na pružajte ruke da od mene nešto primite, nego ih uzdižite hvaleći mene, onoga kome ste prišli kao Najvišem od Najviših.

Ako sam ja Najviši od Najviših, ništa mi nije nemoguće; i mada ne izvodim čuda da bih zadovoljio pojedinačne potrebe – čije zadovoljenje bi proizvelo sve veće uplitanje pojedinca u mrežu prolaznog postojanja – u određenim epohama vrlo često ispoljavam Beskonačnu Moć u obliku čuda, ali samo radi duhovnog uspenja i dobrobiti čovečanstva i svih živih bića.

Pojedinci koji me vole i imaju nepokolebljivu veru u mene, često doživljavaju čudesna iskustva koja se pripisuju mom nazaru ili Milosti prema njima. Ja, međutim, želim da svi znaju da mojim ljubavnicima ne priliči da pojedinačna čudesna iskustva pripisuju mom stanju Najvišeg od Najviših. Ako sam ja Najviši od Najviših, onda sam iznad varljivih igara maje u toku Božanskog Zakona. Zbog toga, kakva god čudesna iskustva doživljavali moji ljubavnici koji me priznaju kao takvog, ili oni koji me i ne znajući vole preko drugih posrednika, ona su samo proizvod njihove sopstvene čvrste Vere u mene. Njihova nepoklebljiva vera često menja tok majine igre i pruža im iskustva koja nazivaju Čudima. Ova iskustva, proistekla iz čvrste Vere, u krajnjem ishodu čine dobro i pojedince koji ih doživljavaju ne upliću u nove i sve veće okove Iluzije.

Ako sam ja Najviši od Najvišeg, onda je želja moje Univerzalne Volje dovoljna da u trenu podari Bogo-ostvarenje jednome i svima, te na taj način svako živo biće u kreaciji oslobodi okova neznanja. Ipak, blagoslovena je Spoznaja stečena iskustvom neznanja i u skladu sa Božanskim Zakonom. Vođstvo Savršenih Učitelja i predaja Najvišem od Najviših, omogućavaju vam da postignete Spoznaju usred neznanja.

Pesma Novog Života

Pesma Novog Života

Poslušajte reči Meher Babinog tihovanja;

Životi svih koji Boga vole u rečima su ovim.

Vi koji ozbiljni ste u nameri da sledite Novi Život

Svog prolaznog bivanja odrecite se.

Priklanjamo se životu u kome Bog jedino je uzdanje naše;

Volja nam zavetom ojačana.

Veselo pevamo pesmu beznađa,

Prizivamo sve muke i nevolje grde.

Ne tugujemo za nadama iznevernim, niti zbog obećanja jadikujemo,

Na počast pohlepni nismo, niti od sramote bežimo.

Ogovaranja nema više, ni od koga zazor nemamo.

To je opšti smisao Novog Života našeg.

Sad u umu zbrke nesta i nikakve vezanosti nema više;

Ponos, gnev, požuda i srebroljublje otpadoše.

Religije više ni za jednog od nas nema, niti staranja o fizičkim i mentalnim ciljevima.

Šeik i Bramin sada u istom su brodu.

Za sve nas ne postoji ni malo ni veliko.

Nema ni učenika, ni učitelj niti Boga.

Bratstvo nam je spona,

I naše zajedničko uživanje u patnji.

Ovaj svet ili sledeći, pakao ili raj, više nas ne zanimaju.

Šakti* i sidiji*, okultizam i čuda, to nas više ne opseda.

Sve lažne impresije iz uma nestale su;

U delatnoj sadašnjosti sada živimo.

Dragi moji, shvatite ozbiljno ove Babine reči:

„Iako sam sada na istom nivou kao i vi,

Ipak sve moje naloge, dobre, loše ili neobične,

Treba da sprovedete odmah, prepuštajući ishod

Bogu.

Čak i da se nebesa obruše,

Ne ispuštajte ruku Istine;

Ne dopustite da očajanje i razočarenje opustoše i unište

vrt vašeg života;

Ulepšavajte ga zadovoljstvom i samodovoljnošću.

Makar vam se i srce slomilo, neka vam na usnama osmeh bude.

Sada vam istinu obznanjujem:

Skriveno vam u rukama praznim blago je neiskazivo;

Vaš život prosjaka kraljevima na zavist je.

Bog postoji zbilja, i istinu Proroci vele,

Svaka epoha jednog Avatara ima, a svaki tren svog valija.*

Ali, za nas je to samo beznađe i bespomoćnost,

Kako inače mogu da opišem vama naš Novi Život šta je?“

Tema

It is possible through love for man to become God.
And when God becomes man,
it is due to His love for His beings.

The Path Of Love, p. 67

”Kada se, nakon niza era, fitilj pravičnosti skoro sasvim istroši, pojavljuje se Avatar da ponovo zapali buktinju ljubavi i istine. Nakon niza era, u vrevi previranja, ratova, strahova i haosa, odzvanja poziv Avatara: ‘Dođite svi k Meni!’

”Iako zbog vela iluzije poziv Drevnog može da izgleda kao glas vapijućeg u pustinji, njegovi odjeci ipak premošćuju vreme i prostor, najpre dižući nekolicinu, a potom milione iz dubokog sna njihovog neznanja. Usred sveta iluzije, taj glas nad glasovima budi čovečanstvo da posvedoči objavu Boga među ljudima.

”Kucnuo je čas. Ponavljam poziv i nudim svima vama da mi dođete.

”Taj moj drevni poziv prostreljuje srca onih koji su, u svojoj ljubavi prema Bogu, sve strpljivo podnosili, voleći Boga jedino radi same ljubavi prema Bogu. Postoje i oni koji se plaše i drhte u svom otporu, i koji bi ga se klonili, ili mu se oduprli. A ima i onih koji su zbunjeni, koji ne uspevaju da shvate zašto je Svemogućem, Najvišem od Najviših, potrebno da čovečanstvu upućuje taj poziv.

”Bez obzira na to kakve sumnje ili uverenja ljudi gaje, ja nastavljam da dolazim kao Avatar, zbog beskonačne ljubavi koju imam prema svakome i svima. Iako neprekidno osuđivan od ljudi u njihovom neznanju, ja dolazim da pomognem čovečanstvu da uvidi razliku između istinskog i lažnog.

”Na Božji poziv se u početku malo ko obazire zato što je on redovito prekriven plaštom istinske beskonačne poniznosti Drevnog. Pa ipak, u svojoj beskonačnoj snazi on raste sve dok ne odjekne i nastavi da odjekuje kao glas istine u bezbrojnim srcima.

”Snaga povećava poniznost, dok skromnost ukazuje na slabost. Samo onaj ko je istinski velik može da bude zaista ponizan.

”Kada čovek priznaje svoju istinsku veličinu, pouzdano je spoznavši, to je samo po sebi izraz poniznosti. On svoju veličinu prihvata kao potpuno prirodnu i samo izražava ono što stvarno jeste, baš kao što čovek ne bi oklevao da prizna da je čovek.

”Ukoliko bi istinski veliki čovek, koji zna da je zaista velik, porekao svoju veličinu, to bi umanjilo ono što on stvarno jeste, pošto se skromnost zasniva na prerušavanju, dok je prava veličina lišena svakog prikrivanja.

”S druge strane, kada čovek izrazi veličinu, a zna da je ne poseduje, on je najveći od svih licemera.

”Iskren čovek je onaj ko, svestan toga da nije velik, odlučno i iskreno tvrdi da nije velik.

”Nisu retki oni koji nisu veliki, pa ipak se prave ponizni iako veruju u sopstvenu veliku vrednost. Oni i kroz reči i kroz dela neprestano izražavaju svoju poniznost, izjavljujući da su sluge čovečanstva.

”Istinska poniznost ne postiže se oblačenjem odore poniznosti. Istinska poniznost spontano i neprekidno izvire iz snage istinske veličine. Razglašavanje sopstvene poniznosti ne čini čoveka poniznim. Ma koliko puta papagaj ponavljao: ‘Ja sam čovek’, to ga neće učiniti čovekom.

”Bolje je odsustvo veličine nego stvaranje lažne veličine svojatanjem poniznosti.Ti napori da se bude ponizan ne izražavaju snagu već su, naprotiv, izrazi skromnosti rođene iz slabosti koja izvire iz nedostatka znanja o stvarnosti.

”Čuvaj se skromnosti. Pod plaštom poniznosti ona čoveka neminovno vodi u kandže samoobmane. Skromnost rađa egoizam i čovek na kraju usled lažne poniznosti biva savladan ponosom.

”Najveća veličina i najveća poniznost idu ruku pod ruku, prirodno i bez napora.

”Kada Najveći od svih kaže ‘Ja sam najveći’, to je samo spontani izraz neoborive istine. Snaga Njegove veličine ne leži u oživljavanju mrtvih, već u Njegovoj velikoj poniznosti u kojoj je dopustio da bude ismevan, proganjan i razapet na krst od strane onih koji su slabi i u telu i u duši. Vekovima je čovečavstvo propuštalo da uvidi istinsku dubinu poniznosti koja leži u osnovi veličine Avatara. Oni su sudili o Njegovoj božanstvenosti po sopstvenim, ograničenim merilima, proisteklim iz religija. Čak su i pravi sveci i mudraci, koji su posedovali određeno znanje o istini, propustili da shvate veličinu Avatara kada su se suočili sa Njegovom istinskom poniznošću.

”Istorija se vekovima ponavlja kada muškarci i žene u svom neznanju, ograničenosti i ponosu daju sebi pravo da sude o Bogočoveku koji iskazuje svoju božanstvenost, optužujući ga što iznosi istine koje oni ne mogu da shvate. Međutim, On je ravnodušan prema zlostavljanju i proganjanju, jer u svojoj istinskoj samilosti sve razume; u svom neprestanom iskustvu stvarnosti On zna; i u svojoj beskonačnoj milosti On prašta.

”Bog je sve, Bog zna sve i Bog čini sve. Kada Avatar objavi da je Drevni, to Bog objavljuje svoje ispoljenje na Zemlji. Kada čovek govori za ili protiv Avatara, to Bog govori kroz njega. Bog je taj koji se objavljuje kroz Avatara i kroz čovečanstvo.

”Kažem vam svojim božanskim autoritetom da vi i ja nismo ‘mi’ nego ‘Jedno’. Vi u sebi nesvesno osećate da sam Avatar. Ja svesno osećam u vama sve što svako od vas oseća. Tako je svako od nas Avatar, u smislu da je svako i sve– Svako i Sve, istovremeno i zauvek.

”Ništa sem Boga ne postoji. On je jedina stvarnost i svi mi smo nedeljiva Jednota te apsolutne stvarnosti.

”Kada čovek koji je ostvario Boga kaže: ‘Ja sam Bog, ti si Bog i svi mi smo Jedno’, i kada to osećanje jedinstva probudi u svojim iluzijom ograničenim bićima (čovečanstvu), tada pitanja o niskima i uzvišenima, siromašnima i bogatima, poniznima i skromnima, dobrima i lošima, jednostavno nestaju. Čovekova pogrešna svest o dvojnosti je ono što ga navodi da pravi prividne razlike i smešta rezultate u odvojene kategorije.

”Ponavljam i naglašavam da u mom večnom iskustvu stvarnosti ne postoji razlika između bogataša i siromaha. Ali, ako bi mi se to pitanje o razlici između bogatstva i siromaštva ikada postavilo, smatrao bih zaista siromašnim onog ko poseduje svetovna bogatstva, ali ne i bogatstvo ljubavi prema Bogu. Znao bih da je doista bogat onaj ko ništa nema, ali poseduje neprocenjivo blago ljubavi prema Bogu. Njegovo je siromaštvo takvo da i kraljevi mogu da mu pozavide, a to i kralja kraljeva čini njegovim robom.

”U očima Boga jedina razlika između bogataša i siromaha je u jačini i iskrenosti njihove čežnje za Bogom.

”Samo ljubav prema Bogu može da potisne lažnost ograničenog ega, koja je osnov prolaznog života. Samo ljubav prema Bogu može da dovede čoveka do spoznaje stvarnosti svog neograničenog ega, koja je osnova večnog postojanja. Božji Ego sebe neprestano izražava, ali čovek, obavijen velom neznanja, krivotvori taj nedeljivi Ego, doživljavajući ga i izražavajući kao ograničeni, izdvojeni ego.

”Čujte kada vam kažem svojim božanskim autoritetom da je jedinstvo stvarnosti tako potpuno neograničeno i sveprožimajuće da mi ne samo da smo Jedno, nego i zajednički termin ‘mi’ nema mesta u beskonačnom nedeljivom Jedinstvu.

”Probudite se iz neznanja i barem pokušajte da razumete da u tom potpuno nedeljivom Jedinstvu nije samo Avatar Bog, već su i mrav i vrabac, i čovek, i svi vi, ništa drugo do Bog. Jedina prividna razlika leži u njihovim stanjima svesti. Avatar zna da vrabac nije vrabac, ali vrabac to ne shvata. Budući da nije svestan svog neznanja, on sebe doživljava kao vrapca.

”Nemojte da živite u neznanju. Ne traćite dragoceno vreme svog života na pravljenje razlika i osuđivanje sebi bliskih ljudi, već naučite da čeznete za Božjom ljubavlju. Čak i usred svojih svakodnevnih poslova živite samo za to da otkrijete i ostvarite vaše istinsko jedinstvo sa voljenim Bogom.

”Budite čisti i jednostavni, i volite sve, jer svi su Jedno. Živite iskreno, budite prirodni i pošteni prema sebi.

”Čestitost će vas zaštititi od lažne skromnosti i daće vam snagu istinske poniznosti. Ne žalite truda da pomognete drugima. Ne tražite druge nagrade osim dara božanske ljubavi. Iskreno i snažno čeznite za tim darom, a ja vam obećavam u ime svoje božanske istinoljubivosti da ću vam dati mnogo više nego što ste tražili.”

Ovde imamo Babin iskaz o onome što mora da se kaže o položaju i sposobnostima. On povlači jasnu granicu koja razdvaja lažnu skromnost, snagu i iskrenost istinske poniznosti, i razmetljivost grubog egoizma. Potom izostavlja jednu rečenicu: „Zbog toga moram da vam kažem ko sam ja – Najviši od Najviših.” On ne insistira da mu se veruje, već objavljuje svoje Avatarstvo kao doslovnu činjenicu, a lična odgovornost svakog pojedinca je da li će mu verovati ili ne.

Ako neko odbije Babinu izjavu da je on Avatar ovog doba, postoji mogućnost da će biti u pravu i, prema tome, u stanju da jednog dana odmahne glavom zajedno sa milionima drugih koji se nisu poveli za tvrdnjama još jednog opsednutog mesije.

Ako neko, pak, prihvata Babu i njegovu tvrdnju da je on Avatar ovog doba, onda postoji mogućnost da se nađe u relativno malom broju onih koji Babi veruju i prihvataju ga i koji, kao posledicu toga, imaju neuporedivu povlasticu na njegovu milost. Ne možemo da odolimo a da ne pomislimo na milione onih koji su znali za Muhameda, Isusa i Budu, a koji su propustili da ih poslušaju jer im je šansa da im je Avatar, pa čak i veliki duhovni učitelj, stvarno nadohvat ruke izgledala tako mala…

Meher Baba ima drukčije komentare po tom pitanju. Godine 1953. poslao je sledeću poruku svojim bliskim sledbenicima u Dehra Dunu u Indiji:

”Želim da me učinite svojim stalnim saputnikom. Razmišljajte o meni više nego što razmišljate o samima sebi. Što više mislite na mene, bolje ćete shvatiti moju ljubav prema vama. Dužnost vam je da me stalno držite uz sebe putem vaših misli, reči i dela.

”Svoju dužnost vrše oni koji mi se predaju u svojoj veri i ljubavi, vođeni bezuslovnim verovanjem u moju božanstvenost. Svoju dužnost vrše i oni koji govore ružno o meni ili me osuđuju u pismenom obliku, podstaknuti spontanim uverenjem da je Baba varalica. Ali, oni koji se stalno kolebaju, jer ne poznaju svoj sopstveni um, licemeri su. U jednom trenutku teže da mi putem neiskrenih osećanja veruju, a u drugom da me sramno ogovaraju.

”Nikakve klevete ne mogu da me dotaknu ni da me promene, kao što ni bilo kakvo divljenje ili hvala ne mogu da uvećaju moju božanstvenost. Baba je ono što jeste. Bio sam Baba, jesam Baba i uvek ću ostati Baba.”

”Eru za erom, kroz sve cikluse, beskonačni Bog ispoljava svoju želju da kroz svoju beskonačnu milost ostvari svoje prisustvo među ljudima, spuštajući se do nivoa ljudi, u ljudsko obličje. Njegovo fizičko prisustvo među ljudima nije neshvaćeno, i na njega gledaju kao na običnog čoveka. Kada On objavi svoju božansku prirodu nazivajući se Avatarom toga doba, slave ga neki koji ga prihvataju kao Boga, veliča ga nekolicina onih koji znaju da je on Bog na Zemlji. Ostatak čovečanstva ga, međutim, redovito kudi dok je fizički među njima.

”Tako Bog kao čovek objavljuje da je Avatar i podvrgava se proganjanju i mučenjima, ponižavanjima i pokudama od strane čovečanstva zbog kojeg ga je njegova beskonačna ljubav nagnala da se spusti tako nisko. Samim svojim uniženjem On osigurava da čovečanstvo, samim činom osuđivanja i odbacivanja Božjeg ispoljenja u vidu Avatara, potvrdi, mada posredno, postojanje Boga u njegovom beskrajnom, večnom stanju.

”Avatar je uvek jedan te isti, jer je Bog uvek Jedan te Isti – to Večno, Nedeljivo, Beskonačno Jedno; On je taj koji se manifestuje u obliku čoveka kao Avatar, kao Mesija, kao Prorok, kao Drevno Jedno – Najviši od Najviših. S vremena na vreme, ovaj Večno Jedan i Isti Avatar ponovo se manifestuje u različitim ciklusima. On prisvaja različita ljudska obličja i različita imena, dolazi na različita mesta da objavi istinu u različitim odorama i na različitim jezicima. On to čini da bi podigao čovečanstvo iz ponora neznanja i pomogao mu da se oslobodi robovanja zabludi.

”Od najpoznatijih i najviše slavljenih manifestacija Boga kao Avatara među prvima se javlja Zaratustra, pre Rame, Krišne, Bude, Isusa i Muhameda. Pre više hiljada godina On je svetu predao suštinu istine u vidu tri osnovna uputstva: dobro misliti, dobro govoriti i dobro delati.

”Avatar datoga doba, koji neprimetno vodi čovečanstvo ka istini, neprestano otkriva čovečanstvu ova pravila u ovom ili onom obliku. Ostvariti ova pravila – dobre misli, dobre reči i dobra dela – u praksi nije ni malo lako, pa ipaknije nemoguće. Međutim, pošteno i doslovno živeti po ovim pravilima je beskrajno teško, kao i upražnjavati živu smrt usred života.

”U svetu ima nebrojeno mnogo sadua, mahatmi, mahapuruša, svetaca, jogina i valija. Oni retki među njima koji su autentični čine kategoriju za sebe, koja nije ni na nivou običnog čoveka ni na nivou stanja Najvišeg od Najviših.

”Ja nisam ni mahatma, ni mahapuruša, nisam ni sadu, ni svetac, ni jogin, ni vali. Onima koji mi prilaze ne bi li stekli bogatstvo ili zadržali imetak, onima koji od mene očekuju da ih oslobodim psihičkih ili fizičkih patnji, onima koji traže moju pomoć da bi ispunili ili zadovoljili svetovne želje – svima njima još jednom ponavljam da ja nisam sadu, svetac, mahatma, mahapuruša ili jogi. Tražiti takve stvari od mene znači prizivati potpuno razočarenje, mada je i ono samo prividno, jer se na kraju ispostavlja kao oruđe za ostvarivanje potpunog preobražaja čovekovih svetovnih htenja i žudnji.

”Sadui, sveci, jogini, valiji i njima slični koji su na ’srednjem položaju’ mogu da izvode, i zaista i izvode čuda kojima zadovoljavaju materijalne potrebe pojedinaca koji im dolaze tražeći pomoć i olakšanje.

”Ali, ako nisam sadu, svetac, jogin, mahapuruša ili vali, šta sam onda? Prirodno je pretpostaviti da sam ili obično ljudsko biće ili Najviši od Najviših. Svakako ne možete da me svrstate u rang onih koji imaju prelazni položaj stvarnih sadua, svetaca, jogina i njima sličnih.

”Ako sam ja tek običan čovek, onda su moje sposobnosti i moći ograničene i ne razlikujem se od običnog ljudskog bića. U tom slučaju ljudi ne treba od mene da očekuju nikakvu natprirodnu pomoć u obliku čuda ili duhovnog vođstva. Takođe bi bilo krajnje uzaludno da mi prilaze tražeći ispunjenje svojih želja.

”S druge strane, ako sam iznad nivoa običnog ljudskog bića i daleko od nivoa svetaca i jogina, onda sam Najviši od Najviših. U tom slučaju, donositi sud o meni ljudskim intelektom i prilaziti mi sa svetovnim željama predstavljalo bi vrhunac neznanja i bezumlja.

”Ako sam Najviši od Najviših, moja volja je zakon, moje želje upravljaju zakonom, a moja ljubav održava univerzum. Tada su i vaše prividne nedaće i prolazne patnje samo posledica moje ljubavi usmerene ka krajnjem dobru. Stoga, kada mi prilazite da vas oslobodim neprilika i kada od mene očekujete da ispunim vaše svetovne želje, vi od mene tražite nemoguće – tražite da poništim ono što sam već odredio.

”Ako s punim poverenjem prihvatate Babu kao Najvišeg od Najviših, onda vam priliči da mu pred noge položite svoje živote ne tražeći ispunjenje svojih želja. Ne samo ovaj, nego će i milioni vaših života biti premala žrtva koja se polaže pred noge nekome poput Babe, koji je Najviši od Najviših. Jer, Babina neizmerna ljubav je jedini siguran i nepogrešiv vodič, koji može sigurno da vas provede kroz bezbroj slepih uličica vašeg prolaznog života.

”Ne mogu da me obavežu oni koji mi predaju sve svoje – telo, um, imovinu – sa određenim motivom. I ne mogu da me uhvate u zamku oni koji mi se prepuštaju zato što znaju da moraju da napuste prolazne imetke kako bi stekli neprolazno blago blaženstva. Želja za većim dobitkom još uvek je prisutna u njihovom prepuštanju i zbog toga to prepuštanje ne može da bude potpuno.

”Svi morate da znate da, ukoliko sam ja Najviši od Najviših, moja uloga zahteva da vas lišim sveg vašeg imetka i svih žudnji, da uništim sve vaše želje i učinim da ništa ne želite. To je ono što moram da učinim, a ne da udovoljavam vašim željama. Sadui, sveci, jogini i valiji mogu da vam pruže ono što želite, ali ja vas lišavam želja i privrženosti i oslobađam vas iz okova neznanja. Ja sam Onaj koji uzima – a ne Onaj koji daje – ono što želite.

”Intelektualci nikada ne mogu da me shvate samim intelektom. Ako sam Najviši od Najviših, nemoguće je da budem procenjen intelektom, i moji putevi ni na koji način ne mogu da budu dokučeni ograničenim ljudskim umom.

”Neće me dostići oni koji, usled ljubavi prema meni, ostaju ponizni u ushićenom obožavanju. Nisam tu ni za one koji me ismevaju i sa prezirom pokazuju na mene. Nisam ovde ni zato da se desetmilionska gomila sakuplja oko mene. Ja sam ovde radi one nekolicine koji mi, rasuti u gomili, tiho i ponizno prepuštaju sve što imaju – telo, um i imetak.

”Štaviše, ja sam ovde radi onih koji, predavši mi sve što imaju, nikada više ni ne pomisle na tu predaju. Meni pripadaju svi oni koji su spremni da se odreknu i same pomisli na svoje odricanje i koji, neprestano bdijući usred najveće aktivnosti, čekaju svoj red da na jedan moj mig daju svoje živote za istinu. Oni koje odlikuje izuzetna hrabrost da se voljno i s radošću suoče i sa najvećim nedaćama, oni koji gaje nepokolebljivu veru u mene i željno čekaju da mi ispune svaku pa i najmanju želju, žrtvujući svoju sreću i blagostanje; to su oni koji me istinski vole.

”S moje tačke gledišta, ateista koji časno prihvata svoje svetovne dužnosti i savesno ih izvršava daleko je blagoslovljeniji od onog koji umišlja da je posvećeni vernik, a nepošteno uzmiče pred dužnostima koje mu nameće božanski zakon i umesto toga juri za saduima, svecima i joginima tražeći oslobođenje od patnji koje bi ga na kraju dovele do oslobođenja.

”Jednim okom se lepiti za zavodljiva čulna zadovoljstva, a drugim iščekivati pojavu iskre večnog blaženstva ne samo da je nemoguće, već predstavlja vrhunac dvoličnosti.

”Ne mogu da očekujem da svi odjednom razumete ono što želim da znate. Moja je dužnost da vas tokom niza era s vremena na vreme razbuđujem sejući u vaše ograničene umove seme koje će, uz odgovarajuću pažnju, jednog dana kad za to dođe vreme neminovno proklijati, procvetati i doneti plod istinskog znanja, na koje vi imate prirodno pravo.

”S druge strane, ukoliko zavedeni sopstvenim neznanjem uporno nastavite da sledite svoj put, niko neće moći da vas zaustavi na odabranom pravcu napredovanja. I to je napredovanje koje će vas, nakon mnogobrojnih ponovnih inkarnacija, dovesti do znanja o onome što ja želim da saznate upravo sada.

”Probudite se sada i spasite se daljeg uplitanja u lavirint zabluda i patnji koji ste sami stvorili, a što proističe iz vašeg neznanja pravog cilja. Slušajte i stremite slobodi stavljajući neznanje na mesto koje mu pripada. Budite pošteni prema sebi i prema Bogu. Čovek može da prevari svoje bližnje pa čak i ceo svet, ali ne može da izmakne znanju Sveznajućeg. Takav je božanski zakon.

”Ne tražite me da bih vas izvadio iz neprilika, već me nađite zato da se svim svojim srcem predate mojoj volji. Ne prijanjajte uz mene radi vlastite svetovne sreće i prolaznih udobnosti, nego se držite uz mene i u dobru i u zlu, žrtvujući svoju sreću i udobnost. Neka moja sreća bude vaša radost, a moja ugodnost vaše uporište.

”Ne tražite da vas blagoslovim dobrim poslom već žudite da mi služite marljivije i poštenije, ne očekujući nagradu.

”Ne molite me da vama ili onima koji su vam dragi spasim život, već me molite da vas prihvatim i da vam dopustim da položite svoje živote za mene.

”Ne očekujte od mene da iscelim vaše telesne boljke, već me molite da vas izlečim od neznanja.

”Nikada ne pružajte ruke da biste od mene nešto primili, nego ih visoko dižite veličajući mene, kojem prilazite kao Najvišem od Najviših.

”Ukoliko sam zaista Najviši od Najviših, onda za mene ništa nije nemoguće i mada, kao što sam više puta naglašavao, ne činim čuda da bih zadovoljio vaše pojedinačne potrebe čije bi zadovoljenje u još većoj meri dovelo do vašeg zaplitanja u mrežu prolaznog postojanja, ja ipak, s vremena na vreme i u određenim vremenskim razmacima, ispoljavam beskonačnu moć u vidu čuda isključivo radi duhovnog uzdizanja i za dobrobit čovečanstva i svih živih bića.

”Međutim, pojedinci koji me vole i koji imaju nepokolebljivu veru u mene, doživljavaju čuda koja se pripisuju mom nazaru ili milosti. Ipak, želim da svi znaju da onima koji me vole ne priliči da ta čuda pripisuju mom stanju Najvišeg od Najviših. Ako sam Najviši od Najviših, onda sam iznad svih tih varljivih igara maje.

”Stoga su sva čuda opisana od strane onih koji me vole, ili onih koji me i ne znajući vole kroz druge kanale, samo posledica njihove sopstvene čvrste vere u mene. Njihova nepokolebljiva vera često zaobilazi tok majine igre i tako proizvodi ono što oni nazivaju čudima. Takva iskustva, proistekla iz nepokolebljive vere, u krajnjem ishodu im čine dobro i ne upliću ih dodatno u okove iluzije.

”Ako sam ja Najviši od Najviših, onda je želja moje univerzalne snage dovoljna da u trenutku podari Bogoostvarenje jednome ili svima, i tako oslobodi svako biće u ovoj tvorevini od okova neznanja. Ali, blagoslovljeno je ono znanje koje se stiče prolaženjem kroz iskustvo neznanja, u skladu sa božanskim zakonom. Takvo znanje možete da postignete usred neznanja uz vođstvo Savršenih Učitelja i predavanjem Najvišem od Najviših.”

”Ja sam Onaj kojeg mnogi traže, a samo nekolicina nalazi. Nikakav intelekt ne može da me dokuči. Nikakvo isposništvo ne može da me dostigne. Samo kada me čovek voli i gubi svoje biće u meni, ja bivam pronađen.”

I još:

”Sve te izjave i poruke ne mogu daleko da nas odvedu na duhovnoj stazi. Umovanje i intelektualno uverenje nas takođe nikuda ne vode. Čak ni stvarno iskustvo ne dostiže najviše stanje.

”Što se više trudite da shvatite Boga, to ga manje shvatate. Kako može da se opiše On, koji je iznad svih objašnjenja? Upravo to što je beskrajno lak za saznavanje čini ga beskrajno teško razumljivim. Tajna je u tome da treba da postanete ono što već jeste.

”Možete da me spoznate kao jednog od vas i jednog u vama samo kada se podignu velovi odvojenosti, a to će može da se dogodi ako me volite iskreno i svim srcem.

”Izgubite sebe u Babi i otkrićete kako ste večno bili Baba. U ljubavi nema kompromisa. Ona je ili potpuna ili je uopšte nema.

”Kažem svojim božanskim autoritetom da sam Drevni, i rob onih koji me zaista vole.”

Babine Poruke