Meher Babina Završna Objava

Meher Babina završna objava

 

Ja nisam došao da uspostavim nešto novo – došao sam da ulijem život u staro. Nisam došao da osnujem utočišta i ašrame. Ja ih stvaram za ciljeve mog univerzalnog delanja samo da bih ih ponovo raspustio kada posluže toj svrsi.

Univerzum je moj ašram, i svako srce je moj dom; ali ja se manifestujem samo u onim srcima u kojima svi osim mene prestanu da žive.

Kada je moja univerzalna religija ljubavi na ivici da postane beznačajna i izgubi se, ja dolazim da joj udahnem život i da uklonim silu dogmi koje je prljaju u ime religija i guše je ceremonijama i obredima.

Sadašnja sveopšta zbrka i nemir ispunili su čovekovo srce silnom žudnjom za moći i pohlepom za bogatstvom i slavom, donoseći sa sobom neizreciv jad, mržnju, ljubomoru, frustraciju i strah. Patnja u svetu je na vrhuncu uprkos svim naporima da se širenjem mira i blagostanja dođe do trajne sreće.

Da bi uopšte mogao da nasluti šta je trajna sreća, čovek prvo mora da shvati da Bog, pošto je u svemu, sve zna; da samo Bog deluje i reaguje kroz sve; da Bog, pod maskom nebrojenih živih i neživih entiteta, ima iskustvo beskrajno raznolikih pojava patnje i sreće; i da se sam Bog izlaže svim ovim iluzornim dešavanjima. Stoga, Bog je taj koji je doveo do vrhunca patnju u ljudskom iskustvu, i samo će Bog poništiti ovu iluzornu patnju i dovesti iluzornu sreću do njenog vrhunca.

Bilo da se ispoljava kao kreacija ili iščezava u jednoti Stvarnosti, bilo da je doživljena kao da zaista postoji ili se opaža da je lažna i nepostojeća, iluzija je u svakoj pojedinosti iluzija. Nema joj kraja, isto kao što nema kraja mašti.

Postoje dva aspekta koja se doživljavaju u iluziji – mnoštvenost i jednota. Dok mnoštvenost umnožava mnoštvenost, jednota nastavlja sebe da uvećava. Mnoštvenost je religija iluzije na kojoj se iluzija razvija.

Na iluzornom početku vremena nije bilo ovakvog stanja zbrke u iluziji kao danas. Kada je započela evolucija svesti, postojala je jednota, uprkos raznolikosti u iluziji. Sa porastom svesti i mnoštvenost je nastavila da se povećava, i sada samo što ne pređe granicu. Poput talasa koji dostiže svoj greben, vrhunac mnoštvenosti sam će se izgubiti i dovesti do početka jednote u iluziji. Patnja na svom vrhuncu dovešće do uništenja ove kulminacije mnoštvenosti u iluziji.

Došlo je vreme za predodređeno uništenje višestruke odvojenosti koja čoveka sprečava da iskusi osećanje jedinstva i bratstva. To uništenje koje će se vrlo uskoro dogoditi prouzrokovaće razaranje tri četvrtine sveta. Preostala četvrtina će se skupiti da živi životom sloge i uzajamnog razumevanja, i tako će se u svima bližnjima uspostaviti osećanje jednote koje će ih voditi ka trajnoj sreći.

Pre nego što prekinem svoje ćutanje ili neposredno posle toga, tri četvrtine sveta će biti uništeno. Uskoro ću progovoriti da bih izvršio ono što će se ubrzo desiti.

Utvrđivanje religijskih uverenja, osnivanje društava i održavanje konferencija nikada neće dovesti do osećanja jedinstva i jednote u životu ljudskog roda, koji je sada potpuno uvučen u mnoštvenost iluzije. Jedinstvo u sred različitosti može se osetiti samo dodirivanjem same srži srca. To je delo zbog kojeg sam došao.

Došao sam da posejem seme ljubavi u vaša srca kako bi, uprkos svoj površinskoj različitosti koju vaš život u iluziji mora da iskusi i podnese, osećanje jedinstva kroz ljubav bilo stvoreno u svim narodima, verama, sektama i kastama sveta.

Da bi do toga došlo, ja se spremam da prekinem svoje ćutanje. Kada ga prekinem, to neće biti da bih vam punio uši duhovnim predavanjima. Izgovoriću samo Jednu Reč, i ta Reč će prodreti u srca svih ljudi i učiniti da čak i grešnik oseti da je predodređen da bude svetac, dok će svetac znati da je Bog i u grešniku isto koliko u njemu samom.

Kada izgovorim tu Reč, postaviću temelj za ono što će se dogoditi tokom sledećih sedam stotina godina. Kada posle sedamsto godina ponovo dođem, evolucija svesti će dostići takav vrhunac da će se materijalističke težnje automatski pretvoriti u duhovnu čežnju, i preovladaće osećanje jednakosti u duhovnom bratstvu. To znači da će bogatstvo i siromaštvo, pismenost i nepismenost, ljubomora i mržnja, koji su danas krajnje očigledni, tada biti poništeni putem osećanja jednote među svim ljudima. Tada će blagostanje i sreća biti u zenitu.

To ne znači da će jednota u iluziji trajati doveka. To je zbog toga što je sve ovo iluzija, i svest o jednoti je, kao i mnoštvenost u iluziji, deo procesa evolucije. Neminovno će se vratiti vreme kada će ponovo doći do istog početka, rasta i kulminacije vrhunaca mnoštvenosti i jednote u iluziji.

Moj sledeći dolazak, nakon što napustim ovo telo, biće posle sedam stotina godina, i to će označiti kraj i početak jednog Ciklusa ciklūsa. Svi ciklusi vremena u iluziji završavaju se i počinju posle sedamsto do hiljadu i četiri stotine godina, i bilo je i biće na milione i milijarde takvih ciklusa u jednom Ciklusu ciklūsa. Dakle, nema kraja iluziji, koja uvek ostaje iluzija.

Ja iz epohe u epohe dolazim među ljudski rod da održim svoju vlastitu kreaciju iluzije, i time takođe podstičem čovečanstvo da je postane svesno. Okvir iluzije je uvek jedan te isti, ali dizajni u iluziji su bezbrojni i stalno se smenjuju. Moj dolazak ne služi tome da uništim iluziju pošto je iluzija, kako stvari stoje, apsolutno ništa. Ja dolazim da vas učinim svesnim ništavosti iluzije. Ja kroz vas automatski održavam iluziju, koja nije ništa drugo do senka mog Beskrajnog Jastva, a vi kroz mene automatski odbacujete iluziju kad ste navedeni da osvestite njenu lažnost i faličnost.

Moja manifestacija u svojstvu Avatara ovog doba kratko će trajati. Taj kratak period će, u brzom nizu, pokriti moje poniženje, prekid mog ćutanja, moje veličanje i moj nasilni fizički kraj. Uz svo večno božansko blaženstvo u sebi, ja neprekidno patim za jednog i za sve – tako sam večno i trajno raspet radi svih.

Tokom tog kratkog perioda, moja Reč nad rečima dodirnuće srca celog ljudskog roda, i taj će božanski dodir spontano u čoveka usaditi osećanje jednote svih bližnjih bića. Postepeno, u toku narednih sedam stotina godina, to osećanje će istisnuti težnju za odvojenošću i zavladati u svim srcima, rasterujući mržnju, ljubomoru i pohlepu koje proizvode patnju, i sreća će gospodariti.

Meherabad, Indija

30. septembar 1954.