Okultizam i njegovo mesto u spiritualnom životu

Odeljak I Vrednost okultnog* iskustva

* U sledeća tri Odeljka pojmovi okultno i okultizam upotrebljavaju se u najširem smislu označavajući nešto stoje skriveno i nalazi se izvan domašaja običnog iskustva. Međutim, u određenim kontekstima odnose se specifičnije na medijumstvo ili natprirodno (vidi glosar)-Ur.

Okultne moći pospešuju ili ometaju proces oslobađanja svesti

Duhovna staza vodi oslobođenju svesti i pri tom pokreće razvoj mnogih psihičkih sposobnosti koje su do tada bile pritajene u ljudskoj duši. Njihov razvitak proširuje delokrug i domet ljudske svesti. Te nove sposobnosti u nekim slučajevima pospešuju, a u nekim slučajevima ometaju proces oslobađanja svesti. Zato poklonik ne samo da je prinuđen da na pravi način oceni takva iskustva, kao što su, na primer, neobični i upečatljivi snovi, vizije, astralna putovanja, prizori suptilnog sveta, već mora i da nauči da razdvaja prava okultna iskustva od halucinacija i obmana.
Neverica se rađa iz neznanja

Iako se okultnim iskustvima obično pridaje preveliki značaj, ljudi neretko izražavaju i sumnju u njihovu verodostojnost, s prezrenjem ih proglašavajući duševnim poremećajima ili nenormalnostima. Neosnovani skepticizam prema okultnim iskustvima obično izražavaju oni koji nisu ni početnici u proučavanju okultnog. Egu je bolno da prizna mogućnost da van njega postoji široko i neistraženo polje univerzuma koje je pristupačno samo ograničenom broju ljudi u koje on ne spada. Neopravdani prezir prema okultnom gotovo uvek je rezultat dubokog nepoznavanja njegovog pravog značenja i smisla. A on se, naravno, posve razlikuje od opreznog ili kritičkog stava. Oni koji okultizmu pristupaju oprezno i razložno, i koje uz to krasi skromnost i otvorenost, uvek će biti spremni da priznaju postojanje okultnih fenomena, pa će ih čak umeti prepoznati.
Neki snovi su duhovno značajni

Savršeni Učitelj najradije vodi učenika služeći se uobičajenim sredstvima, pošto ga najčešće vodi stazom očiju prekrivenih velom. Ali, ako se javi naročita potreba, on može primeniti i okultne tehnike. Upečatljivi snovi važe kao jedan od osnovnih postupaka buđenja dubljih slojeva unutrašnjeg života učenika. Učitelji neretko stupaju u dodir sa učenicima javljajući im se najpre u snovima. Takve snove, međutim, valja pažljivo razlučiti od običnih snova. Iako se i u običnim snovima suptilno telo aktivno služi vidom, ukusom, mirisom, dodirom i sluhom, ono to ne čini uz punu svest. Pošto su iskustva u običnim snovima nesvesna, ona su u najvećoj meri subjektivna, tiču se fizičkih aktivnosti i grubog sveta i delo su sanskara pohranjenih u umu. Rede se dešava da neki san, na prvi pogled nimalo različit od običnog sna, odrazi objektivni doživljaj suptilnog tela i da nije samo puki proizvod mašte.
Retke vrste snova

Međutim, većina snova su čisto subjektivni i podsvesni doživljaji suptilnog tela. Oni, osim što su prilika za stvaranje novih sanskara ili, pak, trošenje starih, i što povremeno osvetljavaju skrivene komplekse i nerešene probleme u nečijoj ličnosti, nemaju naročiti duhovni značaj. Takvi snovi ne sadrže ništa što nije, na neki način, deo pređašnjih doživljaja. Njihova novina sastoji se samo u različitom povezivanju pojedinih činilaca ranijih iskustava. U rede tipove snova spadaju oni snovi koji se tiču osoba i stvari koje čovek ne zna iz ovog života, nego iz ranijeg ili više ranijih života. Još su redi snovi o osobama ili stvarima koje se nisu pojavile ni u ovom ni u pređašnjim životima, nego će se tek pojaviti u budućnosti. Prema tome, obični snovi bitno se razlikuju od snova sa okultnim obeležjima.
Početak okultnih iskustava

Učenik, prolazeći kroz fazu otvaranja psihe, neretko doživljava mistična iskustva suptilnog sveta u vidu izrazitih vizija, svetlosti, boja, zvukova, mirisa ili neobičnih susreta. Na početku su ovakvi doživljaji neredovni i kratkotrajni i učenik je sklon da ih svrsta u halucinacije. I mada ih smatra halucinacijama, on se ipak, zbog unutrašnje snage kojom oni zrače, ne može od upre ti njihovom uticaju i smernicama. Duhovno putovanje, međutim, postaje mnogo jednostavnije kada učenik zauzme pravilan stav prema okultnim iskustvima i nauči da pravilno procenjuje njihovu vrednost. Međutim, početniku nije Iako da zadrži odmeren stav.
Teško je održati odmeren stav

Početnik je ili sklon da preuveliča značaj svog pregledavanja u unutrašnjim svetovima, razvijajući neobuzdanu žeđ za ponavljanjem ovakvih iskustava ili, pak, potcenjujući ih, pokušava da ih tretira kao nenormalne pojave. Od ove dve mogućnosti, nastojanje da se okultna iskustva preuveličaju je najčešći oblik ponašanja jer se okultnim iskustvima na početku, dok predstavljaju nešto novo i posebno, pridaje ogroman značaj.
Žudnja za okultnim iskustvima

U stvari, učenikov ego nastoji da se veže za to novootkriveno polje, što mu pruža osećaj daje važna, izuzetna i posebno povlašćena osoba. I što više takvih iskustava ima, sve više ih želi. On razvija stalnu potrebu za okultnim podsticajima, kao što ljudi koji uzimaju droge postaju zavisni od njih i potrebna im je stimulacija čak i za ono što su ranije radili bez nje. Kako bi pomogao učeniku da izbegne ovu zamku, Učitelj strogo vodi računa da kod njega ne pothranjuje žudnju za okultnim iskustvima. Takva iskustva su učeniku dozvoljena samo onda kada su mu zaista neophodna u duhovne svrhe, a ne onda kada ih on priželjkuje ili priziva.
Postupak u slučaju žudnje za okultnim iskustvima

Ako ustanovi da učenik pridaje preveliki značaj okultnim iskustvima i da se u njemu razvija nekontrolisana žeđ za njima, tada se Učitelj, na sebi svojstven način, razračunava sa ovom preprekom tako što proređuje ili sasvim ukida okultna iskustva. To podseća na brzo olakšavanje pacijentovih tegoba hirurškim odstranjivanjem uzroka telesnog poremećaja, a služi da zaštiti poklonika od nizanja novih karika na lanac samoograničavanja. Učenik ni pod kakvim uslovima ne srne dozvoliti da bude uhvaćen u zamku lažnih vrednosti i jalovih istraživanja, jer će ga to odvesti na stranputicu i prouzrokovati nepotrebno odlaganje postizanja pravog cilja, a to je inicijacija u istinski duhovan život. Uvođenje učenika u okultne fenomene treba da bude vrlo postepen i dugotrajan proces. Učitelj ga nikada neće ubrzavati, pošto je samo mali broj ljudi doista spremno da proširi svoja iskustva na ovu novu dimenziju.
Validnost okultnih iskustava

Na početnim stupnjevima okultni fenomeni predstavljaju vrlo nestalnu pojavu, pa se skeptični učenik obazrivo odnosi prema njima da bi predupredio mogućnost obmane. Međutim, okultna iskustva nose sa sobom nepogrešive oznake svoje duhovne verodostojnosti. Čak i ako te oznake nisu odmah uočljive, okultnim iskustvima valja posvetiti posebnu pažnju da bi se utvrdilo da li poseduju neki izuzetan značaj, da li donose blaženstvo i mir i da li poseduju prirodno svojstvo da utiču na dalji tok duhovnog razvoja. Ako su te oznake prisutne, učenik će pomoću njih uspeti da razabere stvarna okultna iskustva od halucinacija i priviđenja.
Okultno nije u vezi sa halucinacijama i obmanama

Halucinacije su iskrivljena opažanja potekla od čula; u njima čovek vidi i čuje stvari koje u stvarnosti ne postoje. Mada se u tom pogledu jasno razlikuju od puke uobrazilje i mašte, u verodostojnost ovih iskustava se s razlogom sumnja bez obzira na njihovu srodnost sa normalnim čulnim opažanjima. Priviđenja su još varljivija, jer u njima čovek ne samo da vidi stvari koje ne postoje, već je i potpuno ubeđen u postojanje onoga što vidi. Halucinacije i priviđenja, međutim, ne pružaju blaženstvo i mir osobi koja ih doživljava. Blaženstvo i mir su jedini pouzdan znak da se radi o verodostojnim okultnim iskustvima. Halucinacije i priviđenja su nešto kao noćne more budne svesti.

Poklonik mora razviti poverenje u sebe

Čak i pravo okultno iskustvo može izgubiti na snazi i delotvornosti ako postane predmet sumnje. To se može desiti sa osobom koja, prošavši kroz takvo iskustvo, razgovara o tome sa ljudima koji, zbog svoje nesposobnosti da razumeju takve stvari, zastupaju suprotna gledišta, bacajući senku sumnje na njena uverenja. Stoga Učitelj obično zahteva od učenika da svoja iskustva drži u tajnosti. Ma koliko iskustvo bilo duboko, ako je izloženo skepticizmu i neprijateljskim stavovima okoline, ono će najverovatnije izbledeti, i zato učenik mora da nauči da sledi nit svojih unutrašnjih iskustava, ma šta drugi mislili i govoriti o njima. Ako mu je cilj brzi napredak i najveća moguća korist od saradnje sa Učiteljem, on mora razviti veliko i nepokolebljivo poverenje u sebe i u svoga Učitelja. Nema potrebe da traži oslonac u drugim ljudima, jer malo je onih koji će razumeti njegova iskustva i njegove probleme. Zato mora biti pripreman na nerazumevanje okoline, čak i svojih prijatelja ili rođaka, jer oni najverovatnije nisu upoznati sa putevima njegovih opredeljenja i akcija.
Posledice sumnjičavosti u pogledu na okultno iskustvo

Ako je okultno iskustvo, za vreme dok je trajalo, dalo nov podsticaj učenikovim duhovnim pregnućima, onda nije važno da li će ga on docnije, osvrćući se na njega, dovesti u sumnju. Postoje neka okultna iskustva koja su namerno data učeniku da bi mu služila kao putokaz i izvor nadahnuća. Obzirom da ta iskustva imaju posebnu svrhu i namenu, nužno je da učenik prestane da sumnja u njihovu verodostojnost i vrednost.
Astralna putovanja

Neprestano tražiti dokaze o verodostojnosti okultnog iskustva krajnje je nezdrava navika, pa Učitelj pruža dokaze samo onda kada smatra da je to neophodno. On preuzima inicijativu na način koji smatra najprikladnijim za određenu situaciju. Svako njegovo delo je izraz njegove nesputanosti i slobode i nevezano je za učenikova očekivanja. Ako se pokaže da je duhovno neophodno, Učitelj može uvećati delotvornost okultnog iskustva tako što će potvrditi njegovu vrednost i verodostojnost neposrednim ili posrednim dokazima bliskim učenikovom uobičajenom doživljaju stvarnosti.
Proširenje mogućnosti za čovekov duhovni napredak

Na poodmaklim pripremnim stupnjevima koji učenika uvode na duhovnu stazu, učenik se duhovno priprema za korišćenje sila unutrašnjeg sveta u kome obitavaju astralna tela.* On zatim preduzima astralna putovanja u svom astralnom telu, napuštajući svoje fizičko telo u budnom ili usnulom stanju. Nesvesno izvedena astralna putovanja poseduju mnogo manju vrednost od onih koja su, kao rezultat promišljene odluke, preduzeta sa punom svešću. Ova potonja podrazumevaju svesno korišćenje astralnog tela. Svesno izdvajanje astralnog tela iz spoljašnjeg nosača, grubog tela, značajno je stoga što omogućava duši iskustvo da nije grubo telo i što joj daje moć da bolje ovlada njime. Na naprednijim stupnjevima čovek može po volji navući ili svući spoljašnje grubo telo kao ogrtač i koristiti astralno telo za upoznavanje unutrašnjeg sveta astrala i za putovanja kroz njega – i to uvek kada se ukaže potreba za tim.
Okultno iskustvo nije zamena za unutrašnje napore

Prizori, mirisi, ukusi, susreti i zvuči doživljeni svesnim korišćenjem astralnog tela po jasnoći i verodostojnosti nimalo se ne razlikuju od svesnih iskustava grubog tela. Nisu zamagljeni i subjektivni kao obični snovi, već su jednako stvarni i ubedljivi kao i doživljaji budne svesti. Sposobnost astralnog putovanja uveliko proširuje raspon čovekovih opažanja i pospešuje njegov duhovni napredak, započet sa involucijom svesti. Ovladavanje okultnim silama nipošto ne može biti zamena za unutrašnje napore koje poklonik mora činiti u pravcu daljeg napredovanja na duhovnoj stazi. Okultna iskustva koja daruje Savršeni Učitelj služe da bi učenik izoštrio do tada zamagljenu intuiciju, uklonio neke teškoće na duhovnoj stazi, izgradio samopouzdanje i stekao entuzijazam za hvatanje u koštac sa zahtevima koje pred njega postavlja svaki sledeći korak. Kada fine nagoveštaje svog srca pretoči u delo, učenik prestaje da biva samo pasivni primalac okultnih iskustava i tu započinje njegov stvarni duhovni napredak.

Odeljak II Odnos sa Učiteljem u duhovnom životu
Ljudi su neprekidno u međusobnom odnosu na unutrašnjim planovima

Čak i oni kojima je na raspolaganju elementarno znanje o strukturi i zakonitostima unutrašnjih sfera postojanja, znaju da je ideja o zasebnosti ljudskih bića odavno prevaziđena. Želeli to ili ne, ljudi, samom činjenicom svog postojanja, stalno stupaju u međusobne odnose i reaguju jedni na druge, čak i onda kada ne uspostavljaju dodire na fizičkom planu. Nema granica prostiranju uticaja među pojedincima. Magnetni uticaj finih sfera ne zna za granice između naroda niti za bilo koje drugo konvencionalno ograničenje.

Dobre i zle misli, vesela i tmurna raspoloženja, uzvišena i plemenita osećanja, uskogrudost i niske pobude, nesebična i sebična nastojanja – sve to teži da se rasprostre i vrši uticaj na druge, čak i kada nije izraženo recima ili delima. Svet mentalnog života je isto tako objedinjen sistem kao i svet grube materije. Grubi svet kao nosač duhovnog života ima nesumnjiv značaj, ali se postojeće veze i spone medu ljudima ne mogu u potpunosti sagledali i proceniti na podlozi opipljivih transakcija grubog sveta.
Vrednost daršana i sahavasa

Stupanje u kontakt sa Savršenim Učiteljem neće dati ploda ukoliko taj susret Savršenog Učitelja i tragaoca ne prate odgovarajuća dešavanja na unutrašnjim planovima svesti. Rišiji (rishis) ili mudraci, pridaju veliki značaj dobijanju daršana (darshan, kontakt očima) od nekog Savršenog Učitelja. Jer Savršeni Učitelji predstavljaju izvor nepresušnog toka ljubavi i svetlosti što, zračeći iz njih, neodoljivo džara po najdubljim tragačevim osećanjima, nezavisno od Učiteljevih usmenih naloga. Efekat daršana zavisiće od tragaočeve spremnosti da odgovori na njega, a njegova reakcija je opet uslovljena njegovim vlastitim sanskarama i vezama iz prošlosti. Najčešće je učenik potpuno zadovoljan daršanom Učitelja i od Njega ne traži ništa više. Ako ga samo jedan Učiteljev daršan ispuni blaženstvom i smirenim zadovoljstvom, to je pouzdani pokazatelj da je učenik dostigao stanje neželjenja i ljubavi, dve suštinske stvari u duhovnom životu. Pošto je primio daršan od voljenog Učitelja, učenik prirodno ne želi ništa drugo osim još njegovih daršana, a unutrašnji duhovni poriv ga tera da traži sahavas (društvo) Učitelja Što češće. Cesti sahavas pojačava pročišćavajuće dejstvo daršana, što podstiče učenika da se sve više približava Učitelju na unutrašnjim nivoima.
Učiteljeva stopala

Kao i daršan, tako i padanje ničice pred stopala Učitelja ima izuzetnu vrednost. Stopala, koja su u fizičkom smislu najniži deo tcla, u duhovnom smislu su na najvišem nivou. U fizičkom svetu stopala prolaze kroz sve – dobro i zlo, lepo i ružno, čisto i prljavo; pa ipak ona ostaju iznad svega. U simbolici duhovnog, stopala Učitelja su iznad svega u univerzumu, koji je za njih kao prašina. Kada ljudi prilaze Savršenom Učitelju i rukama dodiruju njegova stopala, oni zapravo polažu pred njega breme svojih sanskara. On prikuplja sanskare iz čitavog univerzuma, kao što običan čovek hodajući skuplja prašinu na svojim stopalima.

Ima jedan drevni običaj u kome učenik, nakon što primi Učiteljev daršan i padne ničice pred njim, uzima da pere UčiteIjeva stopala mlekom i medom i pred njih polaže kokos kao žrtvenu ponudu. Med predstavlja crvene (rđave) sanskare, mleko predstavlja bele (dobre) sanskare, a kokos predstavlja um. Ovaj običaj, koji je u nekim sredinama postao konvencionalan obred prilikom susreta sa Učiteljem, simbolizuje prebacivanje tereta sanskara sa učenika na Učitelja i njegovo potpuno predavanje uma. Ovakav preobražaj unutrašnjeg stava je najkritičniji i najvažniji korak koji učenik preduzima da bi bio iniciran u spiritualnu stazu.

Unutrašnji kontakt

Kada učenik doživi blaženstvo Učiteljevog daršana, taj prizor ostaje zanavek urezan u njegovom umu. Čak i ako nije u mogućnosti da ima učestale susrete sa Učiteljem, učenik će Mu, u nastojanju da obuhvati Njegov značaj, uvek iznova upućivati svoje misli. Proces uspostavljanja misaonog kontakta sa Učiteljem bitno se razlikuje od procesa misaonog oživljavanja uspomena. U svakodnevnoj igri imaginacije, vraćanje uspomena na prohujale događaje ne mora imati određenu svrhu; ali kod uspostavljanja misaonog kontakta sa Učiteljem, svrha definitivno postoji. Zahvaljujući moćnoj svrhovitosti koja je pokreće, čovekova imaginacija prestaje da biva prazno zanošenje idejama, već stremi Učitelju uspostavljajući odnos s njim.
Posebne mere predostrožnosti

Misaoni kontakt sa Učiteljem je isto tako plodonosan i efikasan kao i fizički daršan. Uz pomoć čestih misaonih kontakata gradi se most između Učitelja i učenika – pa učenik tako postaje prijemnikom milosti, ljubavi i svetlosti koja, uprkos prividnoj razdaljini medu njima, neprekidno ističe iz Učitelja. Učitelj ne upućuje pomoć samo onima koji se nalaze u njegovoj fizičkoj blizini, već i onima koji sa njim uspostave misaoni kontakt. Učitelj će posvetiti posebnu pažnju ličnim potrebama učenika i prvo će gledati da ga zaštiti od onih uticaja koji bi mogli da ga skrenu sa staze i onemoguće njegovo napredovanje. Nije retkost da Učitelj zatraži od učenika neku vrstu privremenog povlačenja iz sveta da bi se njegove misli očistile od uticaja koji ometaju njegovo duhovno napredovanje. Zato neki jogini, podučeni od strane Učitelja, sami pripremaju svoju hranu i ne dopuštaju nikome da prisustvuje obedu. To čine da bi izbegli impresije zla iz pogleda zlih osoba. Kao što se čista krpa lako umrlja prljavštinom, tako se i učenik lako uprlja impresijama požude.
Kontakti i druženja

U svojim prvim koracima, poklonik se mora čuvati od mnogobrojnih komplikacija koje se javljaju kao posledica odnosa sa ljudima koji nisu stupili na duhovnu stazu. Učitelj daje posebna uputstva za prekid ili izbegavanje određenih kontakata ili veza samo kada situacija to izričito nalaže. U većini slučajeva, međutim, učenik je prirodno zaštićen unutrašnjom vezom sa Učiteljem, pa se više ne nameće potreba za stvarnom ili prinudnom izolacijom. Mada je učenik u spoljašnjem dodiru sa svetom, u mislima nije vezan za njega jer se nalazi u unutrašnjoj vezi sa Učiteljem.
Učenik kao instrument

Kao što Učitelj može izolovati bliskog učenika od neželjenih kontakata i veza, on ga može i ohrabriti da uspostavi nove, sveže kontakte, one za koje smatra da će mu biti od duhovnog značaja. Učitelj savršeno poznaje sanskaričke i karmičke veze, njihove zaplete i rasplete. On može namerno hrabriti učenike da se upuste u takve odnose, isto kao što će im naložiti da se lale važnih i odgovornih poslova i tako im, linijom najmanjeg otpora i najkraćim mogućim putem, pomoći da napreduju. Učitelj koristi svoje poznavanje prošlih života, sanskara i veza, da pomogne ljudima da pravilno raspodele duhovne snage i tako ostvare vrhunske rezultate.
Učitelj kao odašiljač

Jedinstveni sklad unutrašnjih planova omogućava Učitelju da koristi učenika kao instrument svoga rada, čak i onda kada učenik nije svestan da služi Učiteljevim širim ciljevima. To postaje mogućno jer učenik svojom ljubavlju i razumevanjem, pokornošću i predavanjem, uspostavlja prisnu vezu sa Učiteljem i usklađuje se s njim. Oni koji su u neposrednom odnosu sa Učiteljem primaju njegovu pomoć neposredno, a oni koji su u bliskoj vezi sa njegovim učenicima primaju njegovu pomoć posredno.
Unutrašnje oko

Zajedničko učestvovanje u duhovnom radu ne odvija se samo u grupi povlašćenih. Čak i oni poklonici koji samo razmišljaju o Učitelju ili meditiraju o njemu, uživaju tu povlasticu da učestvuju u univerzalnom duhovnom radu kojim se Učitelj određenog trenutka bavi. Obzirom da je jedno sa Večnošću, Učitelj je izvan vremena i izvan svih vremenskih ograničenja. Ali pošto je ujedno zainteresovan za duhovno uzdizanje čovečanstva, on prihvata na sebe vremensko ograničenje, pa mu je stoga u ostvarivanju njegovog dela saradnja njegovih učenika od najveće pomoći. Učitelj se hrani ljubavlju učenika upijajući njihovu duhovnu energiju, koju potom usmerava u svoje univerzalno delo. Posmatrano na ovaj način, Učitelj je ujedno i prijemnik i odašiljač, jer prima pesmu samo da bi je odaslao u svet. Voleti Učitelja znači voleti sve, i to ne samo simbolično; jer, ono što Učitelj primi na unutrašnjim nivoima svesti, on to produhovljuje i prenosi dalje. Tako ne samo da osnažuje veze sa svojim učenicima, već im pruža mogućnost da uzmu učešća u njegovom božanskom radu.
Om Tačka

Na bezbrojne načine Sadguru nastoji da navede učenika da uroni u svoje unutrašnje biće da bi tu pronašao izlaz iz lavirinta univerzuma i razbudio kod njega čežnju za Bogom. Čežnja za Bogom je prisutna u učeniku od iskona, ali Učitelj postupkom otvaranja njegovog unutrašnjeg oka, čini da ova iskonska čežnja za Bogom postane još snažnija i prepoznatljivija. Kada je unutrašnje oko otvoreno, Bog – koji je predmet svih težnji i čežnji – postaje vidljiv. Kada se pogled duše okrene ka unutra i upre u vrhovnu Stvarnost, želja da se uspostavi jedinstvo s njom postaje mnogo vatrenija nego dok je duša tumarala po mraku i tražila Boga kroz umovanje ili imaginaciju. Kad kucne određeni čas, Učitelj otvara učenikovo unutrašnje oko za tren.
Vraćanje procesa opažanja unazad

Tragalac za Istinom vremenom mora spoznati da je jedinstveni Bog sa mnogo lica jedina Stvarnost i da je tragalac jedno sa njim. To znači da ga ne sme obmanuti prizor univerzuma. Jer čitav univerzum sadržan je u Sopstvu i nastaje iz jedne sićušne tačke poznate kao Om Tačka. Međutim, Sopstvo kao upojedinjena duša sviknuto je da prikuplja iskustva putem ovog ili onog posrednika zbog čega počinje da doživljava univerzum kao opasnog protivnika. Oni koji su spoznali Boga, neprekidno vide univerzum kako nastaje iz Om Tačke, koja postoji u svakome od nas.

Sidhiji (Moći)

Proces opažanja se odvija paralelno sa procesom stvaranja, a svesno okretanje procesa opažanja ka unutra vodi do spoznaje ništavnosti univerzuma kao zasebnog entiteta. Sopstvo kao upojedinjena duša opaža prvo umom, zatim suptilnim okom i, najzad, fizičkim okom; ali je Sopstvo samo po sebi mnogo prostranije nego bilo šta što je umu ili oku dokučivo. Ogromni okeani i široka nebeska prostranstva sićušni su u poređenju sa Sopstvom. Sve što se može opaziti je konačno, samo je Sopstvo beskonačno. Kada upojedinjeno Sopstvo prestane da opaža, zadržavši pritom punu svest, onda je ono iskoračilo iz univerzuma koji je njegova sopstvena kreacija i preduzelo prvi korak u spoznavanju sebe kao Svega. Čitav taj proces povlačenja svesti iz univerzuma i sticanja svesti o Sopstvu praćen je pojačanom sposobnošću kontrole nad svim nosačima svesti. Do toga dolazi aktiviranjem do tada neiskorištenih kontrolnih centara, a njihovo aktiviranje povlači za sobom razvoj brojnih skrivenih moći. Ove moći su opšte poznate kao sidhiji (siddhis) i mogu se javiti pre nego što je poklonik postao duhovno savršen. StaviŠe, posedovanje moći neretko će još više ojačati ego nesavršenog poklonika. Budući da nije zadovoljan samim posedovanjem moći, poklonik ih može upotrebiti za ostvarenje onih zemaljskih ciljeva za kojima još nije prestao da žudi.
Napredovanje božanskog plana

Sidhiji se ispravno smatraju preprekama u postizanju Ostvarenja. A nakon Bogoostvarenja, te moći gube svaki značaj. Domen delovanja sidhija ograničen je na ništavilo univerzuma, dok je, sa druge strane, Bogoostvareni trajno i nepovratno utemeljen u Vrhunskoj Stvarnosti. Mada je čitav univerzum za Bogoostvarenu osobu jednak nuli, ona po volji preuzima odgovornost za duše koje se još nisu ispetljale iz zagrljaja univerzuma, pa može slobodno i legitimno upotrebiti ove moći zarad njihovog duhovnog uzdizanja.

Ne postoji ništa što nije pod posrednom ili neposrednom kontrolom Učitelja mudrosti. Masovne društvene pojave (kao ratovi, revolucije i epidemije) i kosmički fenomeni (zemljotresi i poplave) spadaju u njihovu nadležnost i nastaju kao posledica oslobađanja sila sa visokih nivoa na kojima su Učitelji svesno smešteni. Učitelji se takođe mogu služiti okultnim silama da bi ostvarili međusobnu saradnju i uskladili duhovni rad. Oni se često sastaju na višim unutrašnjim nivoima da bi obezbedili duhovni napredak čovečanstva. Najviše Sopstvo u svima je jedno i uvek deluje jedinstveno. Oni koji su svesni tog jedinstva, spremni su da prihvate neograničenu odgovornost. Odbacivši ograničenja ljudskog uma, oslobodivši se ličnog, bivajući univerzalni, oni postaju moćni izvršioci božanskog plana na zemlji.



Odeljak III – Okultizam i duhovnost

Okultizam kao nauka

Okultizam je oblast istraživanja koja se bavi izučavanjem sila u univerzumu i u čoveku. U tom smislu ne postoji principijelna razlika između okultizma i drugih nauka koje se bave izučavanjem ovih predmeta. Razlika između okultizma i drugih nauka je u tome što se nauke bave onim pojavama i silama koje su posredno ili neposredno pristupačne uobičajenom opažanju, dok se okultizam bavi skrivenim pojavama i silama nepristupačnim uobičajenom opažanju. Razvoj okultnih znanja je uslovljen otkrivanjem latentnih moći ljudskog duha. Mnoge savremene grupe koje istražuju oblast onostranog, pristupaju okultnim znanjima na isti način kao što se pristupa i drugim poljima nauke. U principu nema razloga da se okultizam smatra manje ili više vrednim od drugih polja teoretskih nauka. Može se opaziti da grupe koje se bave okultnim naukama to čine organizovano i timski.
Teoretsko znanje

Savršeni Učitelji smatraju poželjnim da čovečanstvu s vremena na vreme teoretski obelodane određena znanja o izvesnim karakteristikama duhovnog postojanja – o besmrtnosti i reinkarnaciji, o postojanju raznih nivoa i njima odgovarajućih tela, o zakonima evolucije i delovanju karme. Takva osnovna znanja predstavljaju podstrek za dalja duhovna istraživanja i pregnuća, i pružaju prosečnoj osobi izglede da se približi Istini onoliko koliko to okolnosti dopuštaju. Međutim, izuzimajući osnovna znanja i opšte podatke, Učitelji nikad nisu širili podrobna tumačenja okultnih pojava. Oni su čak oprezno čuvali podatke od vitalnog značaja za okultizam kao veštinu.
Oni koji znaju i oni koji ne znaju

U okultizmu, više nego u bilo kojoj drugoj nauci, postoji stroga i jasna podela između onih koji znaju i onih koji ne znaju. Za druge nauke bi se moglo reći da kod njih posredno i neposredno znanje imaju gotovo isti značaj. U okultizmu, međutim, posredno znanje se po važnosti i značaju ne može meriti sa neposrednim znanjem. Zato, premda je okultizam važna nauka, širenje čisto teoretskih informacija o okultizmu ne poseduje nikakvu vrednost. Za one bez neposrednog iskustva iz oblasti okultnog, teoretsko poznavanje okultnih činjenica ne može imati vrednost, jer će oni okultne pojave svrstati u kategoriju bajki i egzotičnih priča o dalekim zemljama.
Okultizam kao veština

Može se čak reći da širenje čisto teoretskih informacija o okultnim činjenicama može imati štetne posledice, jer ono u ljudima podstiče ispraznu radoznalost i želju za upravljanjem nepoznatim silama iz sebičnih pobuda. Nema ničeg izrazito duhovnog u ovladavanju okultnim moćima. Kao i sve druge svetovne moći ili naučna otkrića, i one se mogu upotrebljavati kako za dobro tako i za zlo. Okultne moći pružaju široku lepezu mogućnosti za rad na višim nivoima, što podrazumeva i duhovnu spremnost čoveka da takvu izuzetnu odgovornost i prihvati. Može se reći da okultizam kao nauka počiva manje – više na istim osnovama kao i ostale nauke, ali okultizam kao veština stoji isključivo za sebe.
Zloupotreba okultnih moći

Početnik će u svom nastojanju da ovlada izvesnim okultnim moćima postići izvesne rezultate. Ali takvo postignuće biće za njega pre prokletstvo nego blagoslov ukoliko nije duhovno pripremljen da prihvati na sebe srazmernu odgovornost. I najmanja zloupotreba okultnih moći izaziva ozbiljnu reakciju i još čvršće okiva dušu. Ne samo što će se time usporiti napredovanje poklonika, nego može doći i do ozbiljnog nazadovanja. Pored duhovnog sloma koji može snaći početnika zbog nesmotrene upotrebe okultnih moći, on može postati izvor velikog zla za ljude nad kojima je zloupotrebio te moći.
Okultna moć mora podsticati spiritualne namere

U rukama Učitelja duhovne mudrosti, okultne moći postaju potpuno bezopasne jer se njihovi izuzetni kapaciteti stavljaju u službu duhovnog uzdizanja čovečanstva. No i pored toga, Učitelji su vrlo štedljivi u njihovoj upotrebi. Okultizam po svojoj prirodi ima svojih ograničenja. Ne može se primenjivati za zadovoljavanje materijalnih potreba čovečanstva ili postizanje svetovnih ciljeva. Kada bi se okultne moći slobodno primenjivale, faktor nepredvidivosti i neočekivanosti uneo bi veliku pometnju i nered u svakodnevnicu čoveka, koji mora da živi u okviru svojih ograničenja i oslanja na svoje resurse i mogućnosti da bi se zakon karme neometano odvijao.
Mamac u vidu ispunjenja svetovnih želja

Ponekad Učitelji ispune neku od svetovnih želja svojih poklonika. Međutim, oni to ne čine zbog toga što su zainteresovani za zemaljske stvari, već zbog toga što su zainteresovani da svoje poklonike odvrate od materijalnih želja. Malu decu je teško podstaći da uče abecedu. Da bi usmerili njihovu pažnju, stariji im ponekad daruju slatkiše napravljene u obliku slova i oni onda uče lekcije o slovima ne zbog slova već zbog slatkiša. Ovim delotvornim postupkom razvija se interesovanje za sama slova, a kada deca pokažu ozbiljniju zainteresovanost za slova, slatkiši se mogu odbaciti. Svetovni ljudi su kao deca. Kao što roditelj povremeno daje svom detetu parče čokolade da bi bilo poslušno, tako i Učitelj daruje svojim svetovno-sklonim poklonicima neke bezazlene predmete koje žele, da bi bili voljni da učestvuju u njegovom radu i pokazali interesovanje za istinsku duhovnost.
Učiteljima ne treba pristupati sa materijalističkim motivima

Ovozemaljski ljudi su toliko obuzeti materijalnim željama da ništa što se neposredno ne odnosi na ispunjenje njihovih želja ne može pobuditi njihovo interesovanje. Takvi mogu pristupiti Savršenom Učitelju, služiti ga i obožavati, sve sa namerom da im On pomogne u rešavanju njihovih materijalnih problema. Učitelj je dužan da pomogne svakoj osobi koja mu pristupi, bez obzira na njene skrivene motive. Tako Učitelj, sa svojim savršenim poznavanjem ljudskog uma, može odlučiti da neku osobu navede na duhovnost pomažući joj materijalno. Doduše, bacanje materijalnog mamca u duhovne svrhe je pre izuzetak nego pravilo. Učitelji uglavnom obeshabruju one koji im prilaze zarad materijalne dobiti. Sa duhovne tačke gledišta je neuporedivo bolje voleti Učitelja samo zato stoje drag, nego iz nekih drugih, sebičnih motiva. Ljudi treba da dolaze Učitelju samo zbog toga što su istinski zainteresovani za duhovnost i ni iz kakvog drugog razloga. Samo tako mogu izvući najveću korist iz kontakta sa Učiteljem.
Pročišćenje srca

Bavljenje okultnom veštionom je opravdano jedino ako se njene moći podrede duhovnim ciljevima; svako usmeravanje okultnih moći u drugom pravcu može se smatrati njihovom zloupotrebom. Okultna moć se ne srne prizvati u svetovne svrhe. Njena prava funkcija nije ispunjenje ljudskih želja, već pročišćenje ljudskog srca. Okultizam kao veština se ubraja u najdelotvornija i najmoćnija sredstva za pročišćenje čovečanstva, pomažući mu da se oslobodi nižih želja.
Upotreba moći na višim nivoima

Okultna veština je posebno korisna , onim tragaocima koji su na pragu da razviju svoje latentne psihičke moći, kao i onima koji su ih već u velikoj meri razvili, ali nisu u potpunosti prisutni u grubom svetu jer se njihova svest povukla na više nivoe. Otuda se njima mora govoriti jezikom koji je za njih razumljiv. Mnogi napredni tragaoci razviju brojne okultne i mističke moći, ali je i njima, kao i običnim ljudima, potrebna duhovna pomoć. Takvim imaocima moći Savršeni Učitelj može lako i uspešno pomoći bez obzira na fizičku udaljenost. Učiteljeva pomoć, svesno primljena na višim nivoima, znatno je delotvornija od pomoći koju on može da pruži posredstvom grubog medijuma.
Prizemljavanje

Izuzev teškoća sa kojima se neminovno suočavaju u svom napredovanju na duhovnoj stazi, druga karakteristika naprednih poklonika jeste da se oni, opijeni stanjem blaženstva, nerado ˝spuštaju˝ da bi delovali u gruboj sferi. Spuštanje naprednih poklonika ne srne se pobrkati sa spuštanjem u normalnu svest nakon iskustva sedmog nivoa, koje je stanje Bogoostvarenja Savršenih.

Povratni put Savršenog Učitelja – i ishodišni položaj na nekom od nivoa sa koga deluje nakon Ostvarenja – posledica je njegovih čovekoljubivih pobuda i pmrabdhe (neizbežne sudbine), koju on spremno preuzima na sebe zarad duhovnog uzdizanja čovečanstva u skladu sa autoritetom koji mu je dodeljen. Mada su Savršeni Učitelji svesni svih nivoa istovremeno, kaže se da se Huada Muinudin Čisti (Khwaja Muinuddin Chishti) iz Ađmera (Ajmer), u Indiji, smestio na petom nivou involucije svesti. Takođe je tačno d&Avatar deluje na svim nivoima svesti istovremeno, aii se ponekad zbog Njegovog univerzalnog dela smešta na određeni nivo. Otuda se kaže, na primer, da se prorok Mohamed smestio na sedmi nivo, dok se Gospod Buda nastanio na petom nivou. Za razliku od gore navedenih slučajeva, kada napredni učenici ostanu zaglavljeni između nivoa, oni bivaju spušteni na niži nivo da bi se tako ubrzalo njihovo kretanje duhovnom stazom. Ukoliko je učenik ostao zaglavljen negde između trećeg i četvrtog nivoa, Učitelj će ga prvo spustiti na treći nivo, pa će ga zatim gurnuti na četvrti. Njegovo spuštanje je takođe od velike pomoći svima koji još uvek tumaraju zatočeni u divljini ovog sveta i koji još nisu kročili duhovnom stazom. Zato Učitelj ponekad donosi odluku da izvrši neko spiritualno delo posredstvom nekog naprednog učenika, zahtevajući od njega da privremeno odgodi svoj rad na ličnom usavršavanju u korist ostalih ljudi.

Na kraju postaje jasno daje spuštanje na niži nivo bila samo duhovna priprema za brz i lagan prelazak na sledeći nivo; no i pored toga što mu je to znano, učenik se teška srca odriče preimućstava svog postignuća da bi pritekao u pomoć drugima. Spuštanje naročito teško pada onoj osobi koja snažno doživljava stanje očaranosti. U sufizmu je takva očaranost poznata kao haj rat (hairat). Poklonik uz velike teškoće izlazi iz tog stanja. Međutim, za njega je veoma važno da se odupre iskušenju potpune očaranosti, jer se s vremena na vreme mora spustiti zbog drugih. Učitelj zna kako da postupi s naprednim učenikom i on će ga pokrenuti na neki, povremeno i neprijatan, način.
Priča o Ganđ-e-Šakani

Ovo je vrlo dobro ilustrovano u priči o slavnom valiju (wali) Baba Faridudinu (Baba Fariddudin), takođe poznatom po imenu Ganđ-e-Šakar (Ganđ-e-Šhakkar). Mnogo pre nego što je postigao Prosvetljenje, ovaj vali, ili prijatelj Boga, nalazio se u hajratu potpuno obuzet tim stanjem. Nije mogao da sklopi oči koje su stalno bludele, pogleda staklastog i sluđenog, nije mogao ni da jede. Njegov učitelj Huada Muinudin Cisti (Khwaja Muinuddin Chishti) zatraži od njega da izađe iz stanja opčinjenosti i da se spusti, ali valiju bi teško da posluša svog Učitelja. A onda Učitelj okrenu drugi list, prizemivši ga na sledeći način.

Učitelj je svojim moćima inspirisao pet lopova da se približe mestu gde se nalazio Ganđ-e-Šakar. Posedavši na pet koraka od valija, oni počeše da dele opljačkani plen. Vrlo brzo izbi svađa i dvojica od njih ubiše preostalu trojicu. Onda podeliše plen i dadoše se u beg. U bekstvu prođoše pored valija koji je nepokretno sedeo na svom mestu. Tada se on spusti u normalnu svest. Sama blizina kriminalaca bi dovoljan podstrek da mu povrati normalnu svest. Prvo što je vali ugledao bili su vrapci, a njegov prvi impuls je bio da nad njima isproba svoje novostečene moći.

Uzviknuo je, ,,O, vrapci, uginite!˝ i vrapci su pali mrtvi. A zatim je kazao: ˝Vrapci oživite˝ i oni su ponovo uzleteli. Dva razbojnika, koji su zadivljeno posmatrali ovaj nesvakidašnji prizor, zamoliše valija da vaskrsne tri lopova koja su oni, u nastupu jarosti, maločas ubili. Vali se obrati trima mrtvim lopovima i reče: ˝Ustajte!˝. Ali oni se nisu pokrenuli. Užasnut pri pomisli daje možda izgubio svoje moći, osećajući kajanje što ih je zloupotrebio, vali plačući otrča svome Učitelju. A kada mu se približio, ugleda tri lopova kako masiraju Učiteljeva stopala.
Okultni fenomeni nemaju unutrašnju vrednost

Tada se vali vrati na mesto na kome je prethodno sedeo, odbijajući i hranu i piće. Ostao je na istom mestu deset godina i sasvim je smršao, sve dok beli mravi nisu počeli da mu izjedaju telo. Ljudi su imali običaj da dolaze valiju i da polažu pred njega velike količine šećera da bi odmamili mrave. Pošto je uvek bio okružen gomilama šećera, postao je poznat kao Ganđ-e-Šakar, ili ˝riznica šećera˝. Priča o njemu pokazuje kako je i najnaprednijim poklonicima potreban Učitelj da bi nastavili put ka Realizaciji.
Okultizam se razlikuje od spiritmilnosti

Slučaj Ganđ-e-Šakara ilustruje u kakvim prilikama se mogu upotrebljavati okultna sredstva i okultne moći; ali se mora naročito naglasiti da nijedan okultni fenomen, ma koliko upečatljiv bio, sam po sebi ne poseduje nikakvu vrednost. Vrednost ma kog fenomena – okultnog ili ne okultnog – je ili prividna i!i relativna. Prividnu vrednost imamo u slučajevima kada se nečemu pripiše prividni značaj jer služi da ispuni prolazne želje i ograničene ciljeve potekle iz neznanja. Izvučena iz konteksta prolaznih želja i uskih htenja, ta prividna vrednost istog trena gubi smisao. Relativnu vrednost imamo u slučajevima kada se nečemu pripiše značaj jer služi ostvarivanju ili izražavanju Istine. Značaj relativnih vrednosti proističe iz činjenice da one predstavljaju suštinski uslov za nastavljanje božanske igre života; i zato, iako relativne, te vrednosti su stvarne, a ne iluzorne.
Jedino što je bitno je ostvariti Božanski Život

Većina osoba svesno ili nesvesno pridaje preveliki značaj okultnim fenomenima brkajući ih sa duhovnošću. Za njih su čuda i fenomeni iz sveta duhova predmeti interesantnih razgovora, što se neosnovano smatra znakom prave zainteresovanosti za duhovan život. Međutim, između okultizma i misticizma, spiritizma i duhovnosti granica je jasna i stroga; a svaki neuspeh u pravilnom uočavanju razlike može samo stvoriti nevolje. . . Sva čuda spadaju u svet fenomena, svet senki. Budući da predstavljaju fenomene, čuda su podložna promenama, a ništa što se menja ne može posedovati trajnu vrednost. S druge strane, spoznaja večne Istine inicira čoveka u nepromenljivo Bivstvovanje, koje je vrhovna Stvarnost. Nikakvo poznavanje okultnog sveta i sposobnost upravljanja tajnim silama ne može se meriti sa spoznajom Istine. Okultni fenomeni su podjednako u domenu varljive uobrazilje koliko i svakidašnji fenomeni grubog sveta. Sa duhovne tačke gledišta jedino je bitno ostvariti Božanski Život i u tom smislu pružiti pomoć drugima. Prodreti u suštinu celokupnog postojanja i dočarati miris unutrašnjeg postignuća – izraziti ga u svetu oblika, istine, ljubavi, čistote, lepote – to je jedina apsolutna, istinski vredna igra. Svi drugi događaji, slučajevi i postignuća nemaju trajnu vrednost.