Odeljak V

Specijalizovane lične meditacije

Specijalizovane lične meditacije

U odeljku III videli smo da postoje tri vrste specijalizovane meditacije: (1) Meditacija koja se bavi objektima iskustva (2) Meditacija koja se bavi subjektom iskustva, i (3) Meditacija koja se bavi umnim tokovima. Ove tri vrste meditacije su međusobno povezane. Subjekat iskustva, objekti iskustva, te različite umne aktivnosti koje se javlja ju kao rezultat interakcije subjekta i objekata, ne mogu se razdvojiti. Zato ove tri vrste meditacije nisu strogo određene, niti isključuju jedna drugu, već se preklapaju.

Meditacija koja se bavi objektima iskustva često se okreće subjektu iskustva i različitim umnim aktivnostima.  Meditacija koja se bavi subjektom iskustva, uključuje i različite umne tokove, pa i objekte na koje su ove umne aktivnosti usmerene. A meditacija koja se bavi umnim tokovima, uključuje objekte i subjekat iskustva. No ipak, u svakom od ovih oblika meditacije preovlađuje neki faktor na osnovu koga je podela i nastala. Tako prva vrsta meditacije ostaje prevashodno zaokupljena objektima iskustva, druga subjektom iskustva, a treća – različitim umnim tokovima.

Svaka od ove tri vrste meditacije može se dalje podeliti u brojne specifične oblike meditacija i to na osnovu dva kriterijuma: na osnovu sadržaja meditacije i načina njenog izvođenja. Od brojnih oblika specijalizovane meditacije, samo one koje su poglavito važne zavređuju i posebnu pažnju. U Tabeli redne klasifikacije dato je dvanaest oblika specijalizovane meditacije.

Lična i nelična meditacija

Treba zapaziti da su od dvanaest oblika specijalizovane meditacije prva četiri oblici ličnih meditacija, a preostalih osam oblici neličnih meditacija. Meditacija je lična onda kada se bavi nekom ličnošću; a nelična onda kada se bavi različitim aspektima ljudske personalnosti ili nečim što izlazi iz okvira onoga što se podrazumeva pod ljudskom personalnošću. Oblici specijalizovane meditacije koji se ubrajaju u lične, biće pojedinačno objašnjeni u ovom Odeljku, dok će oblici specijalizovane meditacije koji se ubrajaju u nelične biti objašnjeni Odeljku VI.

Naročite prednosti lične meditacije

Lične meditacije imaju neka očigledna preimućstva nad neličnim meditacijama. Lična meditacija teče glatko jer joj početnici pristupaju s zadovoljstvom, dok neličnu meditaciju često prate teškoće i početnici je doživljavaju kao suvoparnu sem ako joj nisu izrazito naklonjeni. Povrh toga, oblici nelične meditacije zahtevaju disciplinu uma ili intelekta, dok oblici lične meditacije, osim discipline uma ili intelekta, zahtevaju i angažovanje srca. U duhovnom Savršenstvu um i srce moraju biti potpuno razvijeni i izbalansirani. Zato lična meditacija, koja pomaže uravnoteženom razvoju uma i srca, ima naročitu vrednost. Nelična meditacija postaje izrazito plodotvorna i efikasna kada se učenik prethodno pripremi za nju praktikujući oblike lične meditacije.

Meditacija o duhovno savršenom

Lična meditacija je usmerena na one koji su duhovno savršeni. Kao što čovek koji, ceneći karakter jednog Napoleona i neprekidno razmišljajući o njemu, počinje da poprima neke njegove crte, tako i poklonik koji se divi duhovno savršenome i neprestano misli o njemu, teži da i sam postane duhovno savršen. Najprikladniji objekat za ličnu meditaciju je minuli ili ovovremeni Savršeni Učitelj ili Avatar. Bitno je da objekat meditacije bude neko koje duhovno savršen. Jer, ako je osoba odabrana za objekat meditacije duhovno nesavršena, tada postoji mogućnost da se njene manjkavosti uvuku u um poklonika koji meditira o njoj. A ako je osoba koja je odabrana za objekat meditacije duhovno savršena, poklonik će se naći na sigurnom i bezbednom putu.

Meditacija o božanskim osobinama Učitelja

Lična meditacija neretko započinje divljenjem koje učenik spontano oseća prema nekoj od božanskih osobina koje vidi u Učitelju. Usmeravajući pažnju na božanske osobine koje se ispoljavaju u životu Učitelja, učenik ih prisajedinjuje sopstvenom biću. Konačno, Učitelj je iznad svih osobina, kako dobrih tako i loših. On nije vezan za njih. Sve osobine koje ispoljava u svom sudelovanju u životu, samo su različiti aspekti božanstva na delu; a božestvo u ispoljenju posredstvom ovih osobina postaje sredstvo pomoći onima koji te osobine, s razumevanjem i ljubavlju, prihvate.

Iz razumevanja i uvažavanja božanstvenosti Učitelja rađaju se oblici meditacije u kojima učenik neprekidno i uporno razmišlja o Učitelju kao oličenju vrlina poput: univerzalnosti ljubavi i potpune nevezanosti, odsustva ega i postojanosti, beskonačnog znanja i nesebičnog delanja. Katkad se učenikova misao zadržava na pojedinim osobinama, a katkad na njihovim kombinacijama, pokušavajući da razotkrije njihove međusobne povezanosti. Ovaj oblik meditacije ima veliku vrednost kada se odvija spontano, jer tada vodi boljem razumevanju Učitelja,to jest postepeno preobražava učenika po uzoru na Učitelja pripremajući ga za ostvarenje Istine.

Koncentracija na Učiteljevo obličje

Usredsređenost uma na Učiteljeve vrline olakšava i koncentraciju na Učiteljevo obličje. U ovom tipu meditacije učenik je svestan duhovne Savršenosti Učitelja i spontano usmerava svoju pažnju na njegovo obličje, ne raščlanjujući Učiteljevo duhovno Savršenstvo na pojedinačne komponente. Zato, premda ne oživljava u mislima ove komponente pojedinačno, sve ono što je poklonik do tada razumeo u vezi s njima (u toku pripremne meditacije o različitim osobinama Učitelja) nevidljivo deluje u pozadini njegove koncentracije i tako posredno doprinosi njenoj efikasnosti i vrednosti. Ovaj oblik meditacije uključuje potpuno poistovećenje Učitelja sa spiritualnim idealom.

Meditacija srca

Identifikacija Učitelja sa duhovnim idealom pomaže uklanjaju eventualnih barijera između učenika i Učitelja.  Buđenje nesputane ljubavi prema Učitelju uvodi poklonika u meditaciju srca, koja se sastoji u neprekidnom razmišljanju o Učitelju, što izaziva spontano izlivanje bezgranične ljubavi prema Učitelju. Ljubav razara iluziju odvojenosti koja prividno odvaja učenika od Učitelja; a njenoj spontanosti teško da ima premca. Meditaciju srca u konačnoj fazi prati beskrajna radost i potpuni samozaborav.

Vidovi meditacije akcije

Ljubav prema Učitelju vodi ka sve većoj identifikaciji sa Njim, pa učenik počinje da žudi da živi kroz i za Učitelja, a ne za sopstveno skučeno ˝ja˝. To predstavlja uvod u meditaciju akcije. Početni koraci meditacije akcije su sledeći:

(1) Učenik u svojim mislima nudi svom Učitelju sve što ima, odričući se, na taj način, svega šio je ikada posedovao, svejedno da li se radi o dobrim ili rđavim stvarima. Tako se on oslobađa kako dobrih tako i rđavih činilaca svog ega, što mu pomaže ne samo da transcendira oprečnosti, već i da uspostavi istinsko i trajno jedinstvo sa Učiteljem. (2) Učenik dobrovoljno stupa u službu Učitelju i služi njegovim ciljevima. Služenje Učitelja u duhu nesebičnog služenja je blagotvorno koliko i meditacija. (3) Učenik ne dozvoljava da se njegov ego hrani njegovim delima – bila ona mala ili velika, rđava ili dobra. On ne razmišlja ˝Ja radim ovo˝ već, naprotiv, sistematski razvija misao o tome da sve što on uradi, u stvari radi Učitelj.

Na primer, dok gleda, on misli: ˝Učitelj gleda˝, dok jede, on misli: ˝Učitelj jede˝, dok spava, on misli: ˝Učitelj spava˝; dok vozi, on misli: ˝Učitelj vozi˝. Čak i kada uradi nešto loše, on misli ˝To je Učitelj uradio˝. Čineći ovako on potpuno odbacuje sebe kao pokretača akcija, i svo svoje delanje povezuje direktno sa Učiteljem, što automatski povlači za sobom da svaka njegova akcija mora da bude usaglašena sa duhovnim idealom oličenim u Učitelju.

Četiri oblika lične meditacije prestavljaju četiri uzlazna stupnja

Četiri oblika lične meditacije o Učitelju predstavljaju četiri osnovna uzlazna stepenika: (1) sagledavanje duhovnog ideala u Učitelju, (2) koncentracija na Učitelja kao otelotvorenje duhovnog ideala, (3) Ijubav prema Učitelju kao ispoljenju duhovnog ideala (4) ispoljavanje duhovnog ideala, sagledanog u Učitelju, u sopstvenom životu. Lična meditacija na Učitelja, u svojim raznim formama, na kraju dovodi do oslobađanja kreativnog života u svoj njegovoj duhovnoj punoći. Meditacija o Učitelju je meditacija o živom idealu a ne o suvoj koncepciji Savršenstva. Time se stvara pokretačka snaga koja osposobljava učenika da premosti jaz između teorije i prakse, i usaglasi svakodnevne aktivnosti u svom životu sa duhovnim idealom. Život nadahnut i osvetljen duhovnim idealom kakav je oličen u Učitelju predstavlja cilj kome teže svi oblici lične meditacije.