Odeljak VI

Specijalizovane nelične meditacije

Razlika između lične i nelične meditacije

Odeljak V posvećen je pojašnjavanju specijalizovanih ličnih meditacija. Ovaj odeljak će, pak, biti posvećen neličnim specijalizovanim meditacijama. Podsetimo se da je meditacija lična onda kada se bavi nekom ličnošću, a nelična kada se bavi aspektima ličnosti ili nečim što prevazilazi okvire onoga što uobičajeno podrazumevamo pod ličnošću. U Tabeli redne klasifikacije date u odeljku V, prva četiri oblika su lična a preostalih osam su nelični.  Nelične meditacije, kao i lične meditacije, zahtevaju posebna objašnjenja.

Meditacija o svim oblicima života

Čovek svoju pažnju usmerava na telo ili na druge forme, ne dovodeći ih u vezu sa duhom koji se kroz njih manifestuje. To ga vodi u iluziju, podmeće mu mnoge zaplete i komplikacije. Stoga se javlja potreba za onim tipom meditacije koji će omogućiti pokloniku da razvije realan stav po pitanju pravog statusa i značenja brojnih formi, te pravilnog ophođenja prema njima. Kroz ovaj tip meditacije poklonik stiče naviku da posmatra forme ne kao zasebne, već kao ravnopravne manifestacije jednog te istog sveprožimajučeg života. Meditacija će mu pomoći da se oslobodi iz zamršaja sveta kreacije i razvije najviši tip univerzalne ljubavi koja gleda na čitavo čovečanstvo – i na sva živa stvorenja – kao na članove jedne nedeljive celine.

Meditacija na telo

Tip meditacije koji se bavi brojnim formama manifestovanog života mora se dopuniti drugim tipom meditacije, meditacijom o telu. Čovekovo telo – grubo, suptilno ili mentalno – je, kao i sva druga tela, samo jedan od oblika sveprožimajućeg života. Međutim, čovekova svest je tako duboko uronila u telo da se poistovetila s njim.  Kontinuirano razmišljanje o njenoj odvojenosti od tela, pomoći će svesti da se oslobodi i doživi istinsku Samospoznaju. Ovaj tip meditacije je veoma plodotvoran jer kroz njega poklonik dolazi do saznanja da su grubo, suptilno i mentalno telo – ogrtači, koji se po volji mogu svući ili obući.

Meditacija o bezobličnom i beskonačnom aspektu Boga

I meditacija na brojne forme manifestovanog života i meditacija na sopstvena tela, predstavljaju uvod u neličnu meditaciju, u kojoj se čine napori da se svest povuče iz brojnih formi manifestovanog života, uključujući tu i tela, te da se strogo usmeri na bezoblični i beskonačni aspekt Boga. U početnim fazama ovog tipa meditacije valja se koristiti nekim simbolom beskonačnosti. Bolje je izabrati konkretnu sliku koja budi asocijacije na večnost, negoli vezivati se za kakvu apstraktnu ideju beskonačnosti. Um se da s lakoćom umiriti u slici neba, okeana ili prostrane praznine; ali kada odabere određenu sliku, poklonik ne sme da dopusti da ga omete neka druga slika.  Od navedenih simbola beskonačnosti, najteže je zamisliti celovitu i bezgraničnu prazninu. U svakom slučaju, najbolji simbol je onaj koji se da najjasnije predstaviti. Ako se pak koristi slika bezgranične praznine kao simbol beskonačosti, ne treba nastojati da se postigne posve prazan um. Praznina će uzrokovati prekid svih umnih aktivnosti, tj. odsustvo misli ili ideja; a cilj meditacije je da se, pomoću odgovarajućeg simbola, razume i spozna bezoblični i beskonačni aspekt Boga.

Zamišljanje beskonačnosti unutar sebe

Postoji izvesna razlika između ove i drugih oblika nelične meditacije. U njoj se beskraj u mislima ne ˝posmatra˝ kao nešto što se neograničeno širi izvan onog koji meditira. Korisnije je ako se on zamisli unutar sebe. Zamislivši beskraj unutar sebe, meditant treba snažno da potvrđuje svoju istovetnost sa beskonačnim, u mislima neprekidno ponavljajući: ˝Ja sam beskonačan kao nebo u meni˝ ili ˝Ja sam beskonačan kao okean u meni˝ ili ˝Ja sam beskonačan kao praznina u meni˝. Možda je čak korisnije koristiti skraćenu formulu ˝Ja sam u sebi Beskonačan˝.  Dok u mislima ponavlja ovu formulu, meditant treba da se trudi da pojmi značenje Beskonačnosti posredstvom zamišljene slike koju je odabrao. Na kraju krajeva, nije neophodno držati se reci formule; dovoljno je držati se ideje koju ona izražava.

Meditacija ˝Ja sam Beskonačan˝ može dovesti do dubokog uranjanja u bezoblični i beskonačni aspekt Boga. Neki poklonici tako duboko urone u njega da čak i kada bi ih opkolio roj komaraca, oni ne bi bili u stanju da ih čuju i osete. Neki se, pak, lako uznemire i prekinu meditaciju. Takvi ne treba da se brinu zbog pomanjkanja uspeha, već treba da nastave dalje. Opuštenost pomaže čoveku da se prepusti. Međutim, konačno prepuštanje nemoguće je postići bez pomoći Savršenog Učitelja.

Potraga za akterom

Meditacije koje su do sada pojašnjene prevashodno se bave neličnim objektima iskustva. Postoje i oblici nelične meditacije koji se bave subjektom iskustva. U jednoj od takvih meditacija, učenik se neprekidno pita: ˝Ko je taj koji radi sve ove stvari?˝ Sledbenik nalazi sebe kako razmišlja, ˝Ja spavam, hodam, jedem i govorim˝, ˝Ja vidim, čujem, dodirujem, kušam i mirišem˝, ˝Ja razmišljam, osećam i želim˝, itd. Pitanje za čijim se rešenjem traga u ovom obliku meditacije je koje taj ˝Ja˝? Duša ne doživljava nijednu od ovih stvari. Duša ne spava, ne hoda, ne jede i ne govori; ona ne čuje, ne vidi, ne dodiruje, ne kuša i ne miriše, ne misli, ne oseća i ne želi. Ko onda posreduje u svemu tome?  Potrebno je otkriti izvor svih ovih aktivnosti, razjasniti misteriju života.  Neka sila radi sve ove stvari i potrebno je da čovek uoči razliku između sebe i te sile da bi bio u stanju da je koristi ostajući nevezan za nju. Tragalac misli da hoda, a to zapravo hoda njegovo telo. On misli da vidi, čuje, rasuđuje, oseća i želi; u biti njegov um radi sve to koristeći se odgovarajućim medijumom. Kao duša, tragalac je svuda i, u stvarnosti, ne čini ništa. Međutim, nije dovoljno da samo misli kako se, kao duša, nalazi svuda i kako, u stvarnosti, ne čini ništa. On mora to i da zna.

Biti u ulozi svedoka

Spoznaja duše može se postići i uz pomoć jednog oblika meditacije u kome učenik pokušava sebe da doživi kao svedoka svih telesnih i umnih dešavanja. Osoba, probudivši se iz sna, shvata da nije učestvovala u zbivanjima u snu, već je bila njihov svedok. Ako poklonik istrajno praktikuje doživljavanje sebe kao svedoka ukupnih telesnih i umnih zbivanja koja doživljava, kako u budnom stanju lako i u snu, on će ubrzo usvojiti stav potpunog neprijanjanja i biće oslobođen od svih briga i patnji u vezi sa zemaljskim stvarima. Ovaj oblik meditacije ima za cilj da uzdigne poklonika izvan vremenskih granica i trenutačno ga oslobodi nemira i nespokoja koji inače prate različita ispoljenja ograničene energije. Kao svedok, duša ostaje nevezana za događaje koji se odvijaju u vremenu i nevezana za rezultate svojih akcija. Međutim, nije dovoljno samo razmišljati o tome. To se mora doživeli.

Važnost umirivanja uma

Jedan od nedostataka meditacija koje se bave subjektom iskustva je u tome što pravi subjekat iskustva nikada ne može postati predmet razmišljanja ili meditacije u uobičajenom smislu te reci. Ovi oblici meditacije mogu, u najboljem slučaju, poklonika dovesti vrlo blizu Samospoznaje, ali ona može granuti u svom punom sjaju tek kada on iskorači iz područja uma. Zbog toga se neki nelični oblici specijalizovane meditacije bave umnim tokovima, imajući za krajnji cilj umirivanje uma.

Beleženje misli

Postići kontrolu nad mislima znači biti potpuno svestan toga šta one predstavljaju. Najpre se moramo pozabaviti njima pre nego što pokušamo da ih kontrolišemo. Obična introspekcija početniku ne pruža priliku da posveti punu pažnju mislima koje prolaze kroz njegov um. Stoga je korisno da on s vremena na vreme zabeleži svoje misli da bi ih zatim pažljivo i na miru preispitao. Ovaj proces nema nikakve sličnosti sa pisanjem unapred isplaniranih tekstova.  Mislima se, bez ikakvog usmeravanja ili potiskivanja, dopušta slobodan protok, usled čega potisnuti delovi podsvesnog uma slobodno isplivavaju u svest.

Praćenje umnih aktivnosti

Na naprednijim stupnjevima, kada učenik postane svestan svojih umnih aktivnosti i sposoban da prati tok misli koji je dospeo na površinu svesti, zapisivanje postaje izlišno. Posmatranje misaonih tokova treba da prati kritička ocena.  Misli se ne mogu kontrolisati drugačije osim procenjivanjem njihove vrednosti. Kada čovek prvo kritički oceni misli koje zamućuju njegov um, a potom razume, prihvati i suoči se sa svojim unutrašnjim sanskaričkim čvorovima, on se tada oslobađa svih opsesija i prisila vezanih za njih.

Pražnjenje uma

Time on otvara sebi put do meditacije kojoj je cilj postizanje praznine uma, što je svakako veoma teško dostižno. Za vreme sna um ne pohode nikakve ideje, ali tada svest privremeno nije prisutna. S druge strane, kada um u budnom stanju ima predstavu da je prazan, on samo misli o toj ideji što je daleko od stvarne praznine. Težak zadatak pražnjenja uma moguće je ostvariti putem jednog trika, koji se sastoji u naizmeničnom praktikovanju dve nesložljive meditacije, pri čemu se um nađe uhvaćen između koncentracije i rasipanja.

Koncentracija naizmenično čas na jedan čas na drugi predmet meditacije

Učenik se prvo koncentriše na Učitelja pet minuta; a zatim, kada se um već umirio na Učiteljevom obličju, on u narednih pet minuta pokušava da umiri um u neličnoj meditaciji: ˝Ja sam beskonačan˝. Nepodudarnost između dve meditacije može se još više naglasiti tako što će za vreme meditacije na Učiteljevo obličje oči biti otvorene, a za vreme nelične meditacije, zatvorene. Smenjivanje dve meditacije ubrzaće proces pražnjenja uma; ali da bi se zaista postigao uspeh, potrebno je da meditacije striktno slede jedna drugu. Mada na svakih pet minuta treba da usledi promena u drugi tip meditacije, sve dok traje jedna vrsta meditacije, nijedna misao o sledećoj ne bi trebalo da se javi. Dakle za vreme koncentracije pažnja ne srne da odluta. A onda kada se pažnja preusmeri na predmet druge meditacije ne srne se misliti o prethodnoj meditaciji. Skretanje pažnje mora da bude potpuno kao i u prethodnoj koncentraciji. Brzo skretanje pažnje s jednog na drugi predmet preseca umne tokove poput testere.

Samo miran um odslikava Istinu

Kada iščezne i poslednji trag umnih procesa, um se potpuno umiruje, a svest ostaje neokrnjena. Sve misli koje se pojave u umu poklonika su oblici uznemiravanja i potiču iz pokretačke sile nataloženih sanskara. Uznemirenost uma prestaje tek kada učenik postigne takvu kontrolu nad svojim umom da može isključiti sve misli. Istina se razotkriva jedino u potpunoj unutrašnjoj tišini. Kada je površina jezera mirna ogledaju se zvezde. Kada je um smiren, on odražava istinsku prirodu duše.