Odeljak III

Postojanje i sećanje na prošle živote

Mostovi rađanja i smrti

Osobe koje imaju direktan pristup natčulnim istinama u vezi sa životom duše i njenim reinkarnacijama, zahvaljujući svojoj sposobnosti da ne zamagljeno opažaju stvari, znaju daje takozvano rođenje samo inkarnacija upojedinjene duše u gruboj sferi. Neprekinuto trajanje duše prelama se kroz dve najvažnije tačke: rođenje i smrt. To su mostovi preko kojih život prelazi iz jednog u drugi tip postojanja. Rađanje i smrt imaju podjednak značaj za uzvišeniji život duše, a međufaza između smrti i ponovnog rođenja potrebna je isto koliko i međufaza između rođenja i smrti.

Ono što nalaže intuicija

U onima koji smatraju daje smrt okončanje individualnog postojanja, ili u onima koji misle daje sa rađanjem tela otpočelo njihovo postojanje, nastupiće konflikt između pogrešnih pretpostavki i onoga što nalaže razborita intuicija.  Nepravedna raspodela sreće i nesreće u od nosu na materijalna bogatstva, gledano sa individualnog stanovišta pravednosti, naizgled se kosi sa racionalnošću i pravednošču celokupne šeme univerzuma. Svako ko želi da vidi život kao otelovljenje večne i božanske namere, nailazi na nepremostivu prepreku pošto uvidi da na ovom svetu vrli povremeno duboko pate, dok rđavi imaju na raspolaganju sve pogodnosti ovoga sveta.

Otvorenost da se prihvate dublja objašnjenja

Čovekov um sklon je da prema životu zauzme stav prepun gorčine, prožet okorelim cinizmom, ukoliko ne raspolaže dubljim tumačenjem ove pojave. To je umnogome gore čak i od lične tuge čiji je uzrok nečija smrt. Na svu sreću, čovekov um poseduje i urođenu sklonost da povrati čvrstu veru u vrednost i razložnost života i vremenom će prihvatiti ona objašnjenja koja su u skladu sa dubljim duhovnim težnjama i zakonima.

Posledica sticanja novog mozga

Još je manje onih koji imaju direktan pristup istini o reinkarnaciji, nego onih koji imaju direktan pristup istini o besmrtnosti individualne duše. U mentalnom telu individualne duše nalaze se očuvana sećanja na sve prošle živote, ali su nedostupna svesti prosečne osobe jer su obavijena gustom koprenom. Kada duša obuče novo fizičko telo, ona dobija i nov mozak, a funkcionisanje normalne budne svesti u bliskoj je vezi sa moždanim procesima. U svesti se, pod normalnim okolnostima, mogu javiti samo sećanja 12 sadašnjeg života. To je zbog toga što novi mozak ne dopušta da u njega prodru sećanja na iskustva koja su sticana posredstvom drugih mozgova u nekim ranijim životima.

Sećanje na prošle živote

Retke su prilike kada, uprkos otporu mozga, u san procure neke scene iz prošlih života koje se u kontekstu sadašnjeg života ne mogu objasniti. Snevač, na primer, vidi u snu nekoga koga ranije nikada nije sreo. Nepoznate osobe koje se pojavljuju u snovima najčešće su upravo one osobe sa kojima se snevač susretao u bivšim životima. Međutim, takvi snovi, naročito ako su učestali, ne mogu se smatrati opipljivim pokazateljima prošlih života. Oni naprosto govore da su se u rad imaginacije umešale informacije koje potiču iz prošlih života. Pravo sečanje na prošli život je jasno, pouzdano i postojano koliko i sećanje iz sadašnjeg života. Kada se seti, osoba više ne sumnja u to da je u nekoliko ranijih života živela u društvu mnogih drugih osoba. Kao što ne sumnja u već proživljeni deo sadašnjeg života, tako ne sumnja u svoje prošle inkarnacije.

Javljanje sećanja na prošle živote

Broj osoba koje se mogu setiti svojih prošlih života zanemarljivo je mali u odnosu na veliku većinu koja je toliko duboko ogrezla u sferu grube egzistencije da čak ni ne naslućuje postojanje natčulnih činjenica. Sve dotle dok je svest sputana fizičkim telom i moždanim procesima, naviranje ovakvih sećanja je uslovljeno ograničenjima mozga.  Tek kada se svest oslobodi ograničenja koja joj nameće mozak, moguće je oživeti i integrisati sećanja na prošle živote koja su sva uskladištena u mentalnom telu. A to podrazumeva određeni stepen neprianjanja i razumevanja koji poseduju samo duhovno uznapredovale individue. Doduše, pouzdana i jasna sećanja na prošle živote mogu se javiti i tragačima koji tek prolaze kroz unutrašnje nivoe svesti i koji još uvek nisu postigli spiritualnu savršenost.

Gubitak sećanja na prošle živote ne utiče na duhovni razvoj

Osoba ne može, izuzimajući retke i izuzetne slučajeve, imati sećanja na prošle živote ukoliko nije dovoljno napredovala u duhovnom pogledu. Te prirodne mere predostrožnosti osiguravaju nesmetanu duhovnu evoluciju upojedinjene duše. To što se čovek ne može setiti svojih prošlih života u prvi mah izgleda kao velika šteta. No, ustvari nije tako. Iz više razloga znanje o prošlim životima nije nužno za napredovanje na stazi duhovne evolucije.  Za duhovni razvoj bitno je živeti u svetlosti najviših ljudskih vrednosti spoznatih intuicijom, a ne na osnovu prošlosti. Čak i sećanja iz sadašnjeg života, u mnogim slučajevima, predstavljaju prepreke ispunjenju duhovnih zahteva koje čoveku nameću promenljive životne situacije. Može se reći daje čitav problem čovekove emancipacije u stvari problem oslobađanja od prošlosti – koja, u slučaju ljudi vezanih za točak rađanja i smrti, neumoljivo oblikuje postojeće životne okolnosti.

Zaštita od komplikacija

Kada bi čovek koji nije dovoljno duhovno uznapredovao, bio dodatno opterećen sećanjem na bezbrojne prošle živote, tada bi mu se život strahovito iskomplikovao. Našao bi se u čudu, zbunjen obiljem scena u kojima osobe, kao na pozornici, stalno menjaju uloge. Njemu, međutim, nije namenjeno da se suoči sa takvom zbrkom jer je zaštićen od sećanja na prošle živote. Događaji i osobe mu se javljaju u jasno definisanom i ograničenom kontekstu, što mu dopušta da srazmerno lako odredi pravac i smer svog delovanja na osnovu onog što otkriva u postojećem životu.  Ovo nipošto ne znači da su sve njegove akcije u potpunosti određene iskustvima stečenim u postojećem Životu. Sva zbivanja iz pređašnjih života igraju nesvesnu, ali opipljivu ulogu u određivanju njegovih akcija i reakcija. Uprkos stvarnom uticaju koji imaju prošli životi ostaje činjenica da sve dok je čovek zaštićen od oživljavanja sećanja, njegova svest nije izložena konfuziji koja bi nastala ukoliko bi on pri određivanju svojih akcija i reakcija morao uzimati u obzir još i činjenice iz prošlih života.

Uslovi za povratak sećanja

Oživljavanje sećanja na prošle živote može da protekne bez konfuzije i gubitka ravnoteže samo onda kada je osoba dospela u stanje neželjenja i izgubila osećaj za ˝moje˝ i ˝tvoje˝. Jer može se dogoditi da osobe koje je nekada smatrala svojima, u sadašnjem životu pripadaju nekom drugom. I ukoliko bi nastavila da prianja, zahteva i isteruje svoje, stvorila bi i sebi i drugima neviđene komplikacije. Da bi poklonik mogao da se nosi sa uznemiravajućim sećanjima na prošle živote, njegov um mora da bude očišćen od posesivnosti svake vrste.

Duhovna priprema

Spiritualno zrela osoba se nalazi u stanju neželjenja i ispunjenosti neličnom ljubavlju. Iz njenog uma su iščezle sve zapletenosti i zamke ličnog ega. Ona jednako spokojno gleda na sve svoje stare prijatelje i neprijatelje. Stepen do kojeg je stigla u odbacivanju ograničenja je takav da je postala sasvim objektivna i prema rođacima i prema ostalim osobama iz svojih prošlih, kao i iz sadašnjeg života. Oslobođena je ideje da neko polaže pravo na nju, ili da ona polaže pravo na nekoga, pošto je saznala dublje istine o svekolikom jedinstvu života i prozrela iluzornost sve tovnih zbivanja.

Mudro korišćenje oživljenih sećanja

Samo duhovno pripremljenu osobu oživljavanje sećanja na prošle živote neće uzdrmati. Tek kada ostvari stepen čiste, neiskvarene ljubavi, duhovno zrela osoba može hladnokrvno da prosuđuje i pravilno i mudro iskoristi novostečeno znanje, pristiglo u vidu sećanja na prošle živote. Jedino tada će takva sećanja za nju biti korisna. Njenu svest će jednog trenutka preplaviti velika količina informacija u vezi sa njenim inkarnacijama i inkarnacijama drugih ljudi koji su sa njom bili povezani u prošlim životima. To ne samo da će joj pomoći da, svesnim karmičkim prilagođavanjem dalje napreduje na duhovnoj stazi, nego će joj pružiti mogućnost da pomogne i drugima na stazi, usmeravajući ih u svetlosti znanja o njihovim prethodnim životima.

Prednosti prirodnog povratka sećanja na prošle živote

Nakon što se sećanja na prošle živote jave, duhovni razvoj biva znatno ubrzan. Čovek tada može da odveže čvorove koji su ga držali privezanog za svetovne stvari, suočavajući se svesno sa istorijom njihovog nastanka. Njegova duhovna evolucija dospeva do tačke na kojoj neosvešćena prošlost, koja ga je do tada sputavala, postaje integralni deo svesti. Prepreke stvorene u prošlosti sada su u domašaju svesti i mogu se razumno i pažljivo otkloniti.  Nerazgovetna intuicija biva dopunjena razložnim činjenicama. Čovek ima manje mogućnosti da pogreši, pa je veća verovatnoća da će preduzeti najbolju moguću akciju da bi došao do željenih rezultata.

Znanje o prošlim životima

Kada postignu duhovno savršenstvo, mudri Učitelji prestaju da se interesuju za prošle inkarnacije, smatrajući ih nevažnim činjenicama svetovnog postojanja. Ukoliko se i posluže svojim znanjem o prošlim životima neke osobe, oni to čine samo da bi pomogli toj osobi na stazi do večne Istine. Njihovo znanje o prošlosti služi im za pravilno vođenje svojih učenika. Sve osobenosti poklonikove duhovne staze određuju upravo događaji iz prošlosti. Težina, odnosno lakoća njegovog kretanja stazom zavisi od načina na koji je tragao za najvišom Istinom u prošlim životima, od prepreka ili srećnih okolnosti koje su pratile njegova ranija dela. Sve ove činjenice, nedokučive za poklonika, dostupne su nezamagljenom opažanju Savršenog Učitelja, koji koristi svoje znanje da bi pospešio i ubrzao njegov spiritualni napredak. Učitelj pokreće poklonika sa tačke na kojoj se ovaj zaustavio u eksperimentisanju i istraživanju u prošlim životima. Uz pomoć obuhvatnijeg i preciznijeg znanja lakše i brže se rešavaju problemi kako svetovne, tako i duhovne prirode.