Odeljak VI

Ddovanje karme kroz niz uzastopnih života

Inkarnacije pudležu zakonu karme

Kroz uzastopne inkarnacije jedne individualne duše ne samo da se provlači nit kontinuiteta i identiteta – koja leži pohranjena u ličnom sećanju, a biva oživljena u slučaju naprednih duša – već i zakon uzroka i posledice koji se ispoljava kao delovanje karme. Osobenosti uzastopnih inkarnacija dosledno i pouzdano su utvrđene racionalnim zakonom, što individualnoj duši omogućava da, preduzimanjem razboritih i mudrih akcija, oblikuje svoju budućnost. Akcije iz prošlih života su uslovile okolnosti sadašnjeg života, a akcije sadašnjeg života uslovljavaju okolnosti budućih života. Uzastopne inkarnacije individualne duše dobijaju puni smisao samo kada se sagledaju u svetlosti delovanja zakona karme.

Zakon karme deluje kroz mentalno telo

Uzastopne inkarnacije u grubom svetu samo su naizgled nepovezane; jer, kroz mentalno telo, koje je neprekidno prisutno u svim životima duše, deluje zakon karme, i kao faktor povezivanja i kao faktor oblikovanja različitih života. Zakon karme i način njegovog delovanja se ne može do kraja razumeti ukoliko grubo telo i grubi svet shvatimo kao jedine činjenice postojanja. Karmička određenost postaje moguća upravo zbog toga što postoje suptilna i mentalna tela i svetovi.

Mentalna i suptilna tela

Nivo na kome se može imati svest o fizičkom telu je grubi svet. Nivoi na kojima duša ima svest o željama, pripadaju suptilnom svetu, a nivoi na kojima duša poseduje svest o mentalnom, nalaze se u mentalnom svetu. Izvor želja treba potražiti u umu, koji pripada mentalnim nivoima. Tu je posađeno seme želja. Zelje se u umu nalaze u latentnom stanju, kao što se drvo skriva u semenu. Mentalno telo, koje je sedište uma, zovemo karan sharir, ili uzročno telo, pošto ono u sebi sadrži semenje ili uzroke svih želja. Um sadrži sve čovekove impresije i naklonosti u prikrivenom obliku. Ograničeno ˝ja˝, ili ego, sastoji se upravo od ovih sanskara. Međutim, konkretno ispoljenje sanskara u svesti, posredstvom različitih misaonih procesa, odvija se u suptilnom telu.

Nastanak i dalji opstanak ego-uma

Duša, u stvarnosti jedna i nedeljiva, prividno je upojedinjena zbog ograničenja mentalnog tela, koje je uporište ego-uma. Ego-um se formirao od impresija koje su se taložile kroz ranija čovekova iskustva i akcije. On predstavlja jezgro inkarnirane jedinke. Tako se za ego-um kao rezervoar latentnih impresija, kaže da predstavlja stanje mentalnog tela. Za ego-um kao dušu koja proživljava aktivirane i ispoljene impresije, kaže se da predstavlja stanje suptilnog tela. A za ego-um koji je sišao u grubu sferu radi stvaralačkog delovanja, kaže se da predstavlja stanje fizičke inkarnacije. Tako ego-um, čije je sedište u mentalnom telu, predstavlja onaj entitet koji obuhvata sve faze kontinuiranog postojanja zasebne individue.

Prikupljene impresije određuju prirodu inkarnacije

Ego-um, sa sedištem u mentalnom telu, preuzima niža tela u skladu sa impresijama pohranjenim u njemu. Ove impresije određuju da li će individua umreti mlada ili će doživeti duboku starost; hoće li biti zdrava ili bolesna ili će možda imati iskustvo i jednog i drugog; da li će biti lepa ili ružna; hoće li patiti od fizičkih nedostataka, kao šio je na primer slepilo, ili će uživati u punoj snazi svog tela; hoće li biti oštroumna ili glupa, čista ili nečista srca, slabe ili čvrste volje; i na kraju, da li će biti zaokupljena materijalnim stvarima, ili će nastojati da pronađe unutrašnju duhovnu svetlost.

Igra dualnosti

Ego-um se oblikuje pod uticajem karmičkih impresija, koje nastaju ne samo kao posledica grubih i fizičkih akcija, već i osećanja i razmišljanja. Osobenosti svake inkarnacije prilagođene su potrebama ego-uma i njegovom sastavu.  Prema tome, ako je neka osoba razvila naročite sposobnosti ili sklonosti u jednoj inkarnaciji, ona će ih preneti i u naredne inkarnacije. Isto tako, stvari koje su ostale nedovršene u jednoj inkarnaciji mogu biti dovršene u narednim inkarnacijama. Zahvaljujući trajnosti impresija, karmičke veze izgrađene u jednoj inkarnaciji nastavljaju se i razvijaju u nizu sledećih inkarnacija. Oni koji su bili u bliskim, dobrim ili lošim odnosima, nastojaće da ponovo uspostave međusobne kontakte. Tako se igra dualnosti nastavlja sve dotle dok duša ne prikupi veliki broj suprotnih iskustava i, prezasićena njima, ne postane dovoljno zrela da odbaci ego-um, okrene se ka unutra, i spozna sebe kao Najviše Sopstvo.

Kroz uzimanje i davanje dolazi do jačanja karmičkih veza

Ako su određene osobe nekada davno uspostavile međusobne odnose, te je kroz obostrano uzimanje i davanje došlo do jačanja karmičkih i sanskaričkih veza među njima, onda one moraju ponovo da se sretnu, obnove svoje odnose i nadoknade propušteno. Kada osoba daje iz sebičnih motiva, to je vezuje na isti način kao i kada uzima da bi kompenzovala osećanje izolovanosti. Vezivanje na principu uzimanja – davanja ne mora da se odvija samo na materijalnom planu, kroz razmenu novca i dobara ili izvršavanje nekih fizičkih poslova. Ono može da se odvija i na planu razmene misli ili osećanja.

Karma uplitanja

Kada neko ukazuje poštovanje svecu koji se nalazi na višim nivoima svesti, on na taj način ostvaruje pravo da mu se svetac obrati. A svetac, koji prolazi kroz unutrašnje nivoe sledeći svoju duhovnu stazu, mora za trenutak da zastane da bi takvom pokloniku pružio pomoć koja će ga uzdići na isti duhovni nivo na kome se i sam nalazi. Iskazivanje poštovanja naprednoj duši proizvodi karmu uplitanja. Premda je doista lepo nalaziti se u ulozi nekoga koje poštovan, napredna duša kojoj se iskazuje počast, verovatno će morati da se zaustavi na duhovnoj stazi da bi pomogla osobi koja joj je iskazala poštovanje.

Razmena među dušama

Brza i pouzdana razmena među dušama ogleda se i u zakonitosti po kojoj mržnja rada mržnju, strast izaziva strast, a ljubav priziva ljubav. Ovaj zakon dejstvuje ne samo za vreme jednog života već tokom više života. Osoba je prisiljena da mrzi ili se plaši neprijatelja iz nekog od prošlih života, mada u sadašnjem životu ne postoje vidljivi razlozi za to. Isto tako, bez ikakvog jasnog povoda, ona u sadašnjem životu oseća potrebu đavoli i pomaže prijatelje iz prošlog života. Osoba najčešće nije svesna razloga svog neobjašnjivog ponašanja, što ne znači da ti razlozi ne postoje. Mnoge naizgled neobjašnjive stvari postaju shvatljive kada se razmotre u svetlosti karmičkih veza iz prošlih života.

Zakon karme je zakon koji se ispoljava kroz neprekidnu razmenu i uzajamno prilagođavanje, i delovaće sve dotle dok postoje individualne duše koje žude da se ispolje u običnom svetu. Zakon karme je rezultat povodljivosti ego-umova. Ritam u kome dve duše začinju svoj odnos teži da se održi sve dotle dok one, kroz novu, razboritiju karmu ne promene taj ritam, i svoj odnos ne uzdignu na kvalitativno viši nivo.

Sloboda izbora i sudbina

Po pravilu akumulirana karma poseduje izvesnu inerciju. Ona ne menja prirodu svog prvobitnog impulsa ukoliko za to ne postoji određeni razlog. Pre no što zacrta svoju karmu, individua ima slobodu da bira svoju budućnost. Ali nakon što je zacrta, karma se, kao značajan faktor budućeg razvoja individue, ne može više zanemariti, to jest, mora se ili istrošiti kroz posledice koje je izazvala, ili uravnotežiti novom, odgovarajućom karmom. Zadovoljstva i patnje života na zemlji, uspesi i neuspesi koji ga prate, postignuća i prepreke kojima je on zasut, prijatelji i neprijatelji – sve je to zacrtano karmom prošlih života. Karmičke predodređenosti se popularno zovu sudbinom. Sudbina, međutim, nije, kao što se misli, tuđ i nametnut jaram. Čovek je sam stvorio svoju sudbinu koja ga prati još iz davnina, i kao što je ta sudbina uslovljena prošlom karmom, isto tako se može i preoblikovati, izmeniti, čak i poništiti karmom sadašnjega života.

Postati gospodar svoje sudbine

Kao što prirodu karme – u zemaljskom životu određuju impresije pohranjene u ego-umu, tako i kvalitet zemaljskog života utiče na prirodu impresija. Impresije u ego-umu i karma na zemlji uza jamno su zavisni. Kvalitet zemaljske karme igra važnu ulogu u oblikovanju i preoblikovanju impresija ego-uma. On im daje podsticaj, što je presudan faktor dalje sudbine individue. Samo se na poprištu zemaljskog postojanja kreativna i plodonosna karma može manifestovati posredstvom grubog tela. Dublje razumevanje i pravilna primena zakona karme omogućiće čoveku da, uz pomoć razborite i mudre akcije, postane gospodar svoje sudbine. Svaka osoba je postala to što jeste zahvaljujući sopstvenim delima. I upravo kroz sopstvena dela može i da preoblikuje sebe prema zahtevima svog srca, i da se konačno oslobodi karmičkih predodređenosti koje upravljaju njenim životom i smrću.

Dve vrste karme

Uopšteno govoreći, postoje dve vrste karme: karma koja vezuje i karma koja potpomaže Oslobađanje i Samoostvarenje. Svaka karma, bilo dobra ili loša, sve dok pothranjuje ego-um pogrešnim razumevanjem, vezuje čoveka. Karma postaje duhovna snaga koja vodi Oslobođenju tek kada počne da izvire iz pravilnog razumevanja, iscrpljujući tako impresije ego-uma. A do pravilnog razumevanja se najbrže stiže preko Savršenog Učitelja, koji najdublje poznaje prirodu duše kao i sve složenosti karmičkih zakona.

Istinski vredna karma kao posledica razlikovanja između dobra i zla

Osoba će proizvesti doista vrednu karmu tek nakon što razvije sposobnost razlikovanja između dobra i zla. Tokom prvih sedam godina života impresije se slabo ispoljavaju. Svest, budući da je ispoljavanje impresija slabog intenziteta, slabo reaguje na kontraste koji postoje u svetu. Zato akcije dece ispod sedam godina ne ostavljaju snažnije impresije na ego-um, niti igraju važnu ulogu u oblikovanju njihove budućnosti. Prava, delotvorna karma, koja oblikuje ego-um i njegovu budućnost, začinje se tek kada jedinka razvije izvestan osećaj odgovornosti. Osećaj odgovornosti javlja se naporedo sa osećajem za dobro i zlo, i to obično nakon što jedinka prevali prvih nekoliko godina svog detinjstva.

Poređenje sa zakonom uzroka i posledice

Zakon karme se u svetu moralnih vrednosti može uporediti sa uzročno – posledičnim zakonom u fizičkom svetu.  Kada ne bi bilo uzročno – posledičnog zakona u fizičkom svetu, nastupio bi haos koji bi ljude lišio sposobnosti da predvide rezultate svojih akcija. Isto tako, da nije zakona karme u svetu vrednosti, rezultati akcija bili bi krajnje nepouzdani, a ljudi ne bi znali da li da od svog delovanja očekuju dobro ili zlo. U svetu fizičkih fenomena postoji zakon o održanju energije prema kome se nijedan delić energije ne može izgubiti. U svetu moralnih vrednosti postoji zakon prema kome važi da, kada se jednom stvori karma, ona više ne može na misteriozan način da iščezne a da, na sebi svojstven način, ne proizvede određene posledice. Ona traje sve dok ne donese plodove ili sve dok ne bude poništena kroz karmu suprotnog dejstva. Dobre akcije donose dobre rezultate, a rđave – loše.

Zakon karme održava moralni poredak univerzuma

Moralni poredak univerzuma održava se na sistematičnoj povezanosti uzroka i posledice. Kada bi zakon karme dopuštao olakšice, izuzetke, izmene, ako se ne bi mogao strogo primeniti u domenu moralnih vrednosti, tada ne bi postojao ni moralni poredak univerzuma. Čovekova egzistencija bila bi neizvesna u pogledu postizanja vrednih rezultata. U univerzumu bez moralnog poretka sva ljudska nastojanja bila bi prožeta sumnjama i nesigurnošću. Kada sredstva nisu usklađena sa ciljevima, to jest, kada je zakon karme zanemaren, to je uvek znak da ljudske vrednosti nisu dovoljno ispoštovane. Nefleksibilnost zakona karme je nužan preduslov za smislenu akciju koja bi bila neizvediva kada bi se zakon karme ignorisao ili potcenjivao.

Zakon karme kao izraz pravde

Po svojoj neumitnosti zakon karme je nalik na sve ostale zakone u prirodi. No, strogo delovanje karmičkih zakona ne pogađa dušu kao nekakva spoljašnja, neprijateljska i šlepa sila, već kao nešto stoje uključeno u racionalnu šemu života. Karmička predodređenost je uslov istinske odgovornosti. To samo znači da ono što čovek seje, to i žanje.  Sve što se iskustvom prikupi je nesumnjivo posledica onoga što je ranije učinjeno. Ako je osoba činila nekome zlo, onda mora da prihvati kaznu i zlo koje će joj se vratiti. A ako je, pak, činila dobro onda mora da primi nagradu. Sve što činiš drugome, činiš sebi – mada treba vremena da se to shvati. Zakon karme je izraz pravde i odraz jedinstva života u svetu dualnosti.