PRVI NIVO - PRVO NEBO

Sedam unutarnjih putovanja nivoima počinje

kada su čovečije grube sanskare postale veoma slabašne,

što znači da je grubost[1] sanskara izlizana[2]

ili iscrpljena procesom reinkarnacije.

Nakon potpunog doživljaja grube ljudske svesti

o grubom svetu kroz milione (ljudskih) života

involuirajuća Đivatma ima ekstremno proređene grube sanskare

a svest se okreće unutra

prema prvom nivou suptilnog sveta.

Proces involucije je prirodan kroz „svojih“ sedam stadijuma,

i isto tako prirodno je usledio[3] kao i proces evolucije

kroz sedam stadijuma.

Kada čovečija svest počne da se okreće,

involuirajući unutra umesto prema spolja,

grubo telo ostaje ali svest

individualne Đivatme postaje suptilna

tako gubeći povezanost sa „svojim“ telom.

Suptilnu svest možemo zamisliti kao da je individua po sebi[4]

postala gasovita, doživljavajući 276 stanja suptilnog gasa.

Đivatma koja postaje suptilno svesna

doživljava kroz suptilno telo (unutarnje uši, oči, nos)

fenomene, entitete i moći suptilnih nivoa.

A na ovom mestu počinje Duhovni Put.

Ovo Prvo Nebo, Alm-e-Vaktja,

je u suptilnom svetu ali ima tri sekcije ili dela.

Prve dva sekcije ovog neba

su povezana sa grubim svetom a treća sekcija

je zapravo prvi nivo suptilnog sveta.

Prva sekcija ovog neba, Alm-e-Vaktje,

odvojena je od grubog sveta

ali mu je veoma blizu (poput tangentne tačke).

Ova prva sekcija je nazvan pod-suptilni ili astralni nivo;

ovde poklonik doživljava dok je budan

to što  obično grubo svesno ljudsko biće

doživljava dok sanja u svom snu.[5]

Ovaj poklonik je stupio u zemlju-snova[6]

gde je svako iskustvo san i sve je san,

ovde je energija u astralnoj formi, senki Prana.

(Poklonika možemo nazvati Čaja – Senka).

A poklonik svestan ovog pod-suptilnog nivoa

(zapravo samo prvog dela prvog neba)

nema nikakav svesni doživljaj grubog sveta

niti ikakav svesni doživljaj viših nivoa,

Takav pod-suptilni poklonik nastavlja da koristi energiju

s viših suptilnih nivoa i um iz mentalnog sveta,

kao što koristi i fizičko telo za gruba akte,

jedenje, pijenje, hodanje, spavanje i tako dalje,

ali je jedino svestan pod-suptilnog.

U prvom delu prvog neba, poklonik vidi

sjaj pod-suptilnog grubim očima,

„njegovu“ muziku čuje ali grubim ušima

i miriše miomirise svojim grubim nosem,

jer je on još uvek blizu grubog sveta.

Uprkos bivanja blizu grubim fenomenima, poklonikeva svest

je sasvim pod-suptilna ili astralna, a ne gruba.

Suptilni svet je senka mentalnog sveta,

a senka suptilnog je astral, pa potom grubo.[7]

Energija (Pran) u „svojih“ 276 stanja gasa

uliva se u grubi svet u astralnoj formi;

astralna energija je veza

između suptilnog i grubog sveta.

U drugoj sekciji ili delu prvog neba,

poklonik vidi krugove i krugove svetlosti

kovitlajućih nezamislivom brzinom nalik univerzumima.

Tu se nalazi bezbojna centralna svetlost

unutar ovih krugova svetlosti

i blistavost „joj“ je nezamislivo zaslepljujuća.

Pojedinac koji dosegne drugu sekciju Alm-e-Vaktje

uz pomoć (poticaj) Sadgurua

vidi unutar ove svetlosti lik[8] svog Duhovnog Učitelja

i može nastaviti putovanje

u toj svetlosti ka Učitelju.

Trebalo bi da bude jasno da poklonik jedino vidi lik

Učitelja a ne i Učitelja samoga[9]

Pak, pojedinac koji ovaj stadijum dosegne sam

(jogini vlastitim naporom)

vidi jedino svetlo, svetlo u koje je ušao,

i  postaje toliko opčaran blistavošću

da mu se putovanje obustavlja.

Ovaj zastoj je efekat opčinjenosti u nebu

i obično traje dugo vremena, dok se ne prevaziđe opčinjenost

ili ne bude prodrmana zanesenost (Samadi);

odnosno, kad jogin više nije opijen.[10]

U drugom delu ovog neba,

poklonik takođe čuje zvuk beskonačne melodije,

koja iako je senka (eho)

Originalne Melodije Boga – Brama Nad,

je nepojmljivo slatka i ushićujuća.

Poklonik je svestan ove muzike kao

zvuka anđela (bogova)

ali ne može da ih vidi.

Samo nakon doživljaja prve i druge sekcije

poklonik prvog neba doista stupa u

stvarni suptilni svet i stiče suptilnu svest.

Treća sekcija prvog neba je Alm-e-Vaktjino realno nebo,

jer u ovom nebu egzistira prvi nivo suptilnog sveta.

Prva i druga sekcija prvog neba su

poput ograđenog zemljišta (trg sa skverovima) oko trećeg neba,

stvarnog nivoa po „sebi“.

Tek nakon dosezanja istinskog neba poklonik doživljava

punoću Alm-e-Vaktje  –  Sveta Vremena.

Prvo nebo (astral) je bliži grubom svetu

negoli suptilnom svetu, a vreme egzistira samo u grubom svetu.

Senka prvog nivoa (prvo nebo, astral)

daje čoveku osećaj vremena.

Poklonik u trećem nebu je otputovao onostran vremena

i egzistira izvan granica vremena

i nije afektovan vremenom kao običan čovek.

Potrebne su hiljade godina i puno ljudskih-života

da bi se prošlo kroz nivoe i nebesa,

ali ovo vreme nije isto kao grubo svetovno vreme.

Vreme postaje suptilno u suptilnim svetovima; i to je suptilno vreme,

i postaje mentalno vreme u mentalnim nivoima.

Bivstvovanje nezavisno od vremena[11] je jedan aspekt

doživljavanja jednove božanskosti (premošćavanje vremena);[12]

ova nezavisnost je potpuno uživana u prvom nivou

jednom li je poklonik stacioniran u trećem nebu.

U Alm-e-Vaktji, suptilna svest premošćuje razdaljinu;

poklonik može videti na ogromnoj razdaljini,

čak i udaljene stvari i mesta u grubom svetu

(kao, da dok je u Indiji vidi Nemačku ili Ameriku).

Mada poklonik vidi ljude na ovoj razdaljini,

ne može da čita njihove umove ali može da čita umove

ma koje osobe koja mu je fizički blizu.

U prvom nivou poklonik je takođe podložan moćnoj Inspiraciji

koja je sasvim nenalik običnoj inspiraciji

grubo svesnog pisca, poete, umetnika ili muzičara.

Ta istinska Insinspiracija inspiriše poklonika

da ostane stopljen u blaženosti svetlosti

i da ostane apsorbovan u blaženosti muzike

koja je.najzanosnija i najopijajućija u prvom nebu.

Suptilna svest prvog nivoa je blistava;

takva osoba one blizu sebi zaslepljuje blistavošću

i Inspiracija koju oseća spušta se na one blizu njega.

Kad neko govori o suptilno ili mentalno svesno poklonikevom

videnju (s)tvari i bića u grubom svetu,

treba da se (pri)seti da je suptilno viđenje ili mentalno (u)viđenje

sa nivoa svesti veoma različito

od viđenja fizičkim očima.

Fizičke oči vide zakrivljene površine stvari,

dok involuirajuća svest vidi unutra ili izunutra

ličnosti ili objekta, a jednom kada je unutra čita ličnost.[13]

Iako suptilno ili mentalno nivoo ljudsko biće[14]

više nije povezano sa grubim svetom,

u stanju je da vidi grube forme,

mada mu sve one izgledaju kao senke.[15]

Suptilno svesni čovek vidi grube forme kao energije,

jer je on energija „jastva“ (Pran)

i sve je ništa doli energija za njega. [16]

Mentalno svestan čovek na petom nivou takođe vidi grubu formu,

ali kao misli, refleksije svojih misli,

jer je petog nivoa čovek misao „jastva“

a sve je ništa doli misao za njega.[17]

Šesto nivoo mentalno svestan čovek vidi grube forme[18]

kao refleksije svojih osećanja budući da je on osećanje „jastva“,[19]

i sve je ništa doli osećanje za njega.[20]

Suptilno i menatalno svesna ljudska bića

su nepripojena za išta grubo (ne-utiskovani su)

te su stoga ne-uplivisani zbivanjima u svetu.[21]


[1] grosness – grubo-stanje, stanje bivanja grubim, sirovim, nepročišćenim, gustim

[2] worn thin – worn –izlizati se, nositi, nošen, pohaban, iznošen, snužden thin – stanjiti se, prorediti se, smanjiti, omršaviti

[3] effected – efektuiran, ostvaren,

[4] misli ili doživljava sebe (svoje sopstvo) kao da je on sami gas; sopstvo doživljava kao da je ono gas

[5] while dreaming in his sleep – tokom sanjanja dok spava

[6] dreamlend – zemlja snova, carstvo iz mašte

[7] za kojim neposredno sledi grubi svet (koji je senka astralnog)

[8] image – slika, predodžba, zamisao, odraz, zorno prikazati

[9] Njegovo Realno Sopstvo – Njega kakav On jeste u Svojoj Suštini

[10] zaslepljen

[11] being independent of time is  –  neuslovljenost vremenom

[12] spaninng – premošćavati; span – kratak vremenski period,  premostiti, protezati se (u prostoru, vremenu),

[13] person – osoba, persona, lice; pojam koji označava pojedinca u njegovoj ljudskoj individualnosti, osebujnosti i vlastitosti; reč je nastala od latinske reči „persona“ (iz „personata“), što je prvobitno označavalo masku koja je, inače, „bezličnoj“ individui glumca davala neki određeni lik, ličnost neophodnu „za ulogu “ (per sonata).

[14] the subtle or mental plane human being – uptilno nivoo i mentalno nivoo ljudsko biće („suptilni plan“ i „mentalni plan“ su pridevi koji objašnjavaju tip ljudskog bića)

[15] appear to him –

[16] end everything is nothing but energy to him  –  i sve je za njega ništa drugo do…za njega

[17] everything is nothing but a thought to him

[18] the sixth plane mental conscious men  –  Šestog plana mentalno svesni čovek

[19] „he is…the feeling itself“ u prethodnom pasusu „he.is…thought itself“  i „he is…energy itself“ –  jasno razlikovano osoba/ličnost „he“ i energija/misao/osećanje „po sebi“ („samo“ ili „jastva“ ili „vlastitog sebe“ ili „svoga“ realnog sopstva, ili „svoga“ sopstva ili bitka „svoga“) što znači da ih on ne doživljava kao sebe već samu suštinu/bit energije/misli/osećanja ali oni ne izviru iz njega.

[20] everything is nothing but feelings to him

[21] (EMOTIVNO) ne-dotaknut, ne-dodirnuti, ne-pogđeni, ne-uznemireni ne-obuzet, ne-ganut, ne-dirnut, ne-izveštačen