TREĆI NIVO - TREĆE NEBO

Nakon možda hiljade godina i različitih životnih-vekova

sa prirodnim razvojem suptilne svesti

poklonik stupa u treći nivo.

Ovde poklonik stiče kontrolu[1] više okultnih moći

jer postaje s-vestan sveukupnog suptilnog carstva[2]

i njegove prirode, čiste energije, moći.

Stoga,[3] treći nivoi poklonik može izvesti značajnija[4] čuda

kao što je davanje vida slepima, čini da bogalji hodaju,

govor daje nemima ili sluh gluvima,

te vraća ponova u život[5] mrtve životinje.

Takođe ima moć da postane nevidljiv

i da se pojavi u raznim mestima sveta.

Suptilni vid trećeg nivoa svesti[6]

je strahovito ekspanzivan.

Videti ovde znači čitati, i on može da čita umove

svakoga na ma kom rastojanju, u ma kom mestu sveta.

Poklonik prvoga nivoa[7] može da vidi ma koji deo grubog sveta

dok poklonik drugog nivoa može da vidi ma koji deo grubog sveta

i prvi i drugi nivo sa raznim nebesima.

Ali treće nivoog poklonika vid je tako ekspanzivan i sveobuhvatajući

da može da vidi sveukupni grubi univerzum

kao i prvi, drugi i treći nivo i njihova nebesa;

međutim, ne može da vidi četvrti nivo i njegova nebesa.

Pošto vidi sa nivoa, vidi kroz tri neba

kao da je sve pred njime;

stoga može da čita umove svih grubih i suptilnih bića.

Pošto je unutrašnje oko poklonikovog suptilnog tela,

potpuno otvoreno na ovom stadijumu,

koristi suptilni vid i koristi svetlost trećeg nivoa

da bi video grube i suptilne forme drugih.

Svojim suptilnim vidom, osvetljava gruba tela drugih[8]

i njihove suptilne forme i stoga zna unutarnje umove

jednog i svih pod njime.

Ljudsko biće u trećem nivou ima ove fizičke karakteristike;

oči takvog poklonika uvek izgledaju otečeno.

Treće nebo, Alm-e-Kudasi, Čisti Svet,

podeljeno je u tri sekcije ili odeljka.

Prva sekcija je stanje Indre

u Sanskritu, Indraloka, za hinduse boravište boga kiše,

i u Persiskom, Mekan-e-Huri, kuća vila.

Druga sekcija je boravište anđela

ili boravište bogova, u sanskritu Devaloke,

Grčki i rimski bogovi su ovi anđeli ili božanstva[9]

i oni su hindu bogovi.

Treća sekcija je stvarna sekcija Alm-e-Kudasija

gde poklonik doživljava suptilno znanje.

(Ovo znanje nije gnoza, već okultno ili mističko znanje).

Svaka sekcija u trećem nebu sadrži milion puta više blaženstva,

više sreće, više moći nego drugo nebo.

A stanje suptilne svesti znano kao Indra

jeste stanje prve sekcije trećeg neba.

Indra je znan kao kralj bogova

ili kralj anđela

(isti koji je i grčki Zevs ili rimski Jupiter).

U persijskom je Indrino boravište Mekan-e-Huri,

kuća vila ili kuća prelepih žena;

Indrine vile su ženska suptilna bića, vrsta anđela

s izuzetnom lepotom i šarmom.

Ovom stanju Indre pridat[10] je položaj (božanskosti)

stajališta znatne moći i izvesnih dužnosti

koje se tiču elemenata prirode,

a specifično zemlje.

Ako čovek[11] uspešno obavi strogu pokoru

kao što je Čili-Našini

(ostajući unutar kruga četrdeset dana i noći)

kad odbaci svoje fizičko telo (umre)

taj čovek polučuje Indra stanje.[12]

Ovo znači da grubo svesni čovek postaje Indra,

i stiče taj suptilni identitet sa statusom (kralja),

moći, obaveze tog položaja (trona);

i on je postao kralj bogova (Zevs, Jupiter)

koji vlada s 330.000.000 anđela.

Bivanje kraljem anđela je doživljaj Alm-e-Kudasija

koje je milione puta blaženije

od ma kog doživljaja u drugom nebu Alm-e-Ruhanija.

Kroz svoje suptilno telo svesno doživljava

ovo blaženstvo bivanja deifikovanim[13] i

drži ovaj položaj dok je u neotelovljenom stanju.

Jednu epohu, koju čini četiri ciklusa

(svaki ciklus je oko 26.000 godina)

ova ljudskost drži poziciju Indre

i veoma je posesivan za „njome“.

Često će ljudima (asketama) u grubom svetu

koji nastoje da dosegnu položaj Indre

podvižništvo bitvati ometano od osobe

koja upravo tada drži tron.[14]

Namučene podvižnike zbilja ometa Indra sami,

koji im baca na put sve vrste iskušenja,

od naj zastrašujućih do naj zavodljivijih

da bi osujetio pokoru i zaustavio je.

Oni koji omanu da svrgnu-s-trona Indru

bivaju nadvladani sopstvenim strahom tokom pokore.

Indra će bilo šta učiniti da zadrži svoj tron,

ali uprkos nastojanjima da ostane na vlasti,[15]

Osoba koja drži Indrin položaj mora ga napustiti

nakon jedne epohe i opet uzeti ljudsko telo na zemlji.

Osoba koja beše Indra napreduje naviše dok je inkarniran

još uvek zadržavajući svoju treći nivo suptilnu svest.

Zaista je važno uvideti da ova osoba nazvana Indra

egzistira u svome suptilnom telu i nastanjuje nebesa,

dok je neotelovljen, ali ne može napredovati

u suptilnoj svesti dok se iznova ne inkarnira.

Drugim rečima Zevs mora da siđe s Olimpa,

Jupiter se mora odreći boravišta bogova

i ponovo postati čovek

da bi uznapredovao naviše ka četvrtom nivou.

Ima 558 ljudskih bića na trećem nivou kao salika,

a mnogo više kao masta apsorbovanih u nebesima

između trećeg i četvrtog nivoa;

ali samo jedan drži položaj Indre.

Anđeli su drevni mitološki bogovi.

Indra kontroliše anđele i dodeljuje im obaveze

osiguravajući da svaki anđeo obavlja svoje obaveze

na prikladan način za ravnotežu prirode u kreaciji.

Anđeli nastanjuju drugu sekciju trećeg neba, Devaloku;

anđeli su božanstva[16] koji imaju samo suptilnu formu ali ne i grubo telo.

(Poklonik s treći nivo svešću može videti ove anđele

kao što uobičajeni čovek vidi gruba stvorenja.)

Anđeli ne prolaze kroz evoluciju u grubom svetu.

Anđeli su te kapi-mehurovi koji su ostali ušančeni

u suptilnom svetu tokom prvih šest stadijuma

(po)kretanja u Okeanu Ničega i

nikada nisu dosegli[17] sedmi stadijum, grubi svet.

Kada je kap-mehur stupila u kreaciju

kroz mentalne nivoe (ne-svesno)

neke su postali arhanđeli (ti egzistiraju u šestom nebu).

One koje su postati anđeli nastavili su da prolaze kroz mentalne nivoe

ali su stekli svest stupivši

u drugo nebo trećeg nivoa

(anđeosko boravište, Devaloka)

ili u prvo nebo Mekan-e-Huri (postavši vile).

Mada sasma sretni i uživajući blaženost u potpunosti[18]

kao automati volje Indrine

anđeli ipak teže da dosegnu ljudsku formu jer

samo u ljudskoj formi duša može biti O-Bogotvorena.[19]

O-Bogotvorenje je Božanski Cilj sveg života

a ne anđeoska egzistencija ili bivanje bogom međ bogovima.

Stoga anđeli i arhanđeli moraju polučiti ljudsku formu

kao što i Indra mora napustiti svoj tron i odreći se vladavine

da bi uznapredovao ka Božanskosti.

Pošto je anđeo četiri ciklusa egzistirao u Devaloku

anđeo ima priliku da bude rođen u ljudskoj formi.

Nakon samo jednog rođenja i života kao ljudsko biće

taj arhanđeo ili anđeo

prima oslobađanje od svih budućih rađanja i umiranja,

Mukti, stanje Beskonačnog Blaženstva realizovanog.

Univerzum, mada gigantski i nesamerljivo golem

i s brojanim varietetima, ipak je zatvoreni sistem

a ravnoteža prirode mora biti održavana

unutar Univerzalnog Sadržavaoc[20] (Univerzalnog Tela)

Univerzalni Sadržavaoc (sa)drži[21] svo svetlo, svu toplinu,

sav zvuk, svu vodu – sve elemente sadržane u prirodi

i prirodne sile (energije) generisane u Univerzumu.

Rad anđela i vila[22]

(različiti tipovi zvani geniji ili đini ili silfi itd.) [23]

pod Indrinim vođstvom,

je da održe svetlosi, toplotu, zvuk,[24] vodu,

i elementarne prirodne sile u ekvilibrijumu.

Bez anđela i vila bilo bi

učestalih kolosalnih poremećaja u Univerzumu

kao rezultat neravnoteže ovih elemenata i energija,

jer ljudski um opustošuje prirodne sile[25]

naučnom eksploatacijom.

Samo nakon mnogo godina

prirodne sile izmiču kontroli.

Tokom takve erupcije u Univerzumu

(koja rezultira haosom u svetu –

zemljotresi, poplave, gladovanja itd.)

čak ni anđeli ni vile niti Indra

ne mogu kontrolisati kosmičke posledice.

Ove kosmičke posledice su univerzalna disharmonija

uzrokovana ljudskom neumerenošću i preterivanjem;

tada Drevno Jedno Samo[26] mora doći u kreaciju

da bi radio i vaspostavio ekvilibrijum u Univerzumu.

Indra ima kontrolu nad svih 330.000.000 bogova ili anđela;

svaki anđeo obavlja različite dužnosti pod Indrinom upravom,

neki kontrolišu vetar, temperaturu, mora ili evoluirajuće forme,

kao što su i neke vile povezane sa metalima, vegetacijom,

crvima, insektima, ribama, pticama ili životinjama.

330.000.000 anđela u Devaloku obavlja specifične dužnosti

zarad podržavanja ili očuvanja Univeruzuma;

shodno specifičnim dužnostima koje im je Indra doznačio,

svaki anđeo je nazvan bogom ove ili one moći

(tako se obično kaže da Neptun vlada morima).

Mentalni svet descendira direktno iz Tejđa, originalne vatre,

a suptilni svet descendira iz mentalnog;

suptilni svet je od vode (276 stanja gasa)

te je stoga Indra znan kao bog kiše

jer se ta suptilna voda uliva u svet – kišne kapi.

Kiša grubog sveta je senka

vode u 276 stanja gasa kombinovanih u suptilno.

Kada se čista mentalna vatra i čista suptilna voda kombinuju

to rezultira suptilnim gasovitim praskovima (sevanjem munja);

tako se Indrina moć manifestuje u grubom svetu kao elektricitet,

(zato Grci Zevsa zovu gromovnikom).

Indra i anđeli ne napreduju kroz treći suptilni nivo

jer ni jedno od njih nema grubo tela

a jedinki je potrebno grubo ljudsko telo da bi uznapredovao.

Indra i njegovi anđeli ostaju nepomično

u prvoj i drugoj sekciji Alm-e-Kudasija

poimence u Mekan-e-Huriju i Devaloku.

Međutim, poklonik trećeg nivoa (uz)napredujući kroz

treću sekciju Alm-e-Kudasija ima fizičko ljudsko telo

kao i suptilno i mentalno telo, te stoga može da (uz)napreduje.

Alm-e-Kudasi je Čisti Svet

gde je suptilna svest (pot)puno razvijena

a suptilna energija (okultne moći) nije zloupotrebljena.

Ova treća sekcija je realni deo unutrašnjeg znanja;

ovo unutrašnje znanje možemo nazvati suptilno znanje

jer u ovom Čistom Svetu poklonik spoznaje suptilni svet u potpunosti

Poklonik trećeg nivoa uživa treće nebo u celosti.

Blažen je u punom ovladavanju suptilnom energijom;

budući onostran Indre i deva,

iznad je bogolike prirode a takođe i iznad anđeoske prirode.[27]

Suptilno znanje se odnosi na sve okultne i mističke veštine,

jedno stacionirano na trećem nivou zna sve ove veštine (kale),

on koristi unutrašnje znanje da bi se posvetio najvišoj umetnsosti;

on je nazvan okultnim umetnikom.

Ova umetnost se bavi upotrebom Prane (276 suptilnih gasova).

Poklonik prvog nivoa čita grube umove

onih koji su mu fizički blizu,

ali poklonik drugoga nivoa čita umove ljudi

na bilo kojoj distanci, te nije neophodno da

mu budu fizički blizu da bi znao

šta oni misle[28] ili rade.

Poklonik trećega nivoa može da čita umove svih ljudi

na gruboj razini[29] kao i suptilno svesnih poklonika

prvog i drugog nivoa,

bilo da su fizički blizu

ili na drugoj strani sveta.

Čita njihove umove kako bi im mogao pomoći;

može sprečiti nesreću ako su u životnoj opasnosti;

a u slučaju bolesti, može ih izlečiti prosto to poželevši.

Ovo željenje je (ot)puštanje Prane – Daha Života –

on diše na njih ili u njih;

ali da bi obnovio udove, dao vid slepima,

govor nemima ili sluh gluvima,

ljudi moraju biti u njegovoj fizičkoj prisutnosti.

Drugi i treći nivo su glavni nivoi

suptilnog sveta jer je astralna sekcija

prvog nivoa povezana s grubim.

U drugom i trećem nivou

poklonik je tako potpuno razvezan od grubog

da je u odnosu prema uobičajenim ljudima i

grubim materijalnim stvarima samo kao prema senima.[30]

To uzima mnoge živote (obično na stotine) i hiljade godina

pokloniku da prekorači svih sedam unutrašnjih nivoa i nebesa

(mada bi to mogao učiniti jednim velikim skokopm

ako to Sadguru poželi i lično ga vodi).

Životni-vekovi putovanja nivoima nisu zapravo reinkarnacije,

već su označena kao protresanje, jer se sanskare razmotavaju

umesto namotavanja kao tokom grube sanskaričke razmene.

Kada poklonik na suptilnom ili mentalnom nivou

odbaci fizičko telo (umre), a isto je obukao

(kao što običan čovek oblači neko odelo)

on ne prolazi kroz iskustvo raja ili pakla.

Suptilne i mentalne sanskare koje je sakupio duž puta

u suptilnom i mentalnom svetu su sasvim[31] različite

od grubih sanskara koje su ljudi sakupili u svetu.

Sanskare Puta ne moraju biti potrošene

iskustvom svoje oprečnosti;

„one“ otpadaju kad poklonik (uz)napreduje na viši stadijum.

Kada hodočasnik stupi u sledeći viši nivo

sanskare koje su akomulirane naprosto otpadaju ili su protresene.

A ako nema doživljaja oprečnosti

(jer se sanskare ne zadržavaju)

tada nema ni doživljaja raja ili pakla.

Stoga[32] kada poklonik na nivou umre,

dobrovoljno uzima još jednu ljudsku formu

(ako je to saglasno Sadguruovoj želji)

ili može ostati u nivou ili nebu[33]

izvesno vreme bez forme.

Nakon što treći nivo poklonik prođe kroz Alm-e-Kudasi,

može da (uz)napreduje ka četvrtom nivou

Sve-Moći i svih moći i stupa u (pot)punu blistavost

na pragu Voljenog[34]

koji leži između suptilnog i mentalnog sveta.

I sada zaista poklonik doživljava najveću opčinjenost

postajanja Sve-Moćnim po sebi, božanski u moći.

On postaje najveći[35] od jogina.


[1] come into control – come into – naslediti, ući, doći, udružiti se sa, učestvovati, sližiti se, pristati, ući u plan, doći u, dospeti u, doći do

[2] realm – područje, carstvo, kraljevstvo

[3] consequently – posledično, shodno tome, kao posledica toga, stoga

[4] major – viša po činu (i simbolično), glavna, osnovna, veća

[5] giving life again to the  –  opisno – oživljava

[6]subtle sight of third plane consciousness  – trećeg plana/nivo/ravni s-vesti (njene, odnosno pripadajući joj) suptilni vid; kao što imamo grubu/suptilnu/mentalnu s-vest imamo i prvi/drugi/trećiitd. nivo/plan/ravan s-vest

[7] the first plane pilgrim – prvi plani poklonik (zato je prevedeno ka poklonik prvog plana da bi se razlikovalo od „pilgrim of the first plane“ ili „firtst plne’s pilgrim“ niti „pilgim on the first plane“) značenje je isto kao i visoki/niski/debeli/mršavi poklonik, „prvi/drugi/treći…) plan“ je pridev koji opisuje tip hodočansika a ne označava njegovu pripadnost tom planu/nivou, on može biti i na višim nivoima no kada se stacionira na prvi plan on je „prvo plani poklonik“ i raspolaže tada moćima prvog plana, Recimo Hrist se smestio na četvrti plan da bi mogao da koristi Božanske Moći za dobrobit drugih.

[8] SURJA – BOG SUNCA

Uz zemaljsku vatru i munju, Sunce je (kao nebeska vatra) bilo vid op{tijeg principa ognja. Ono je nebesko to?ak – svetlo koje se kotrlja preko nebeskog svoda. Svojim svetlom ono razgoni snage mraka i zla. Zbog svetla i svog nebeskog polo`aja, Surja je svevide?i – on je nebesko oko koje nadgleda ceo svet, postupke ljudi i bogova, a zna i ono {to je „s one strane“. Surjin lik je bakarno-crven, a njegove ko?ije vuku preko svoda neba sedam konja. Surja razgoni bolest i no?ne more, karuje obilje i mudrost. Sunce u uzlaznoj putanji nekada se zaziva i imenom Vivasvat (blistav, sjajanm), ili Savitr (bodar). Savitr daje ljudima podsticaj za delanje, snagu i bodrost. Njegov lik je zlatan, a daruje besmrtnost, vode?i du{e umrlih do podru?ja ve?itog svetla. U vedama je sa?uvan veliki broj himni Surji:

„Ti hitroga hoda, dostupno svima,

Ti stvoritelju svetlosti, o Sunce

[to obasjava{ ozaren prostor.

Ti se di`e{ put bogova

I put ljudi – ka svima

Kako bi videli svetlost nebesku.

Ti jezdi{ preko neba

I samera{ dane za no?ima

Motre?i sve {to je ro?eno“.

Surja nadgleda ceo svet, zemlju i iskonske vode i stoga mo`e da daruje ?oveku vizionarske mo?i i mo? proni?u{eg uvida. On raspola`e lekovitim mo?ima, a njegovo svetlo predstavlja besmrtni `ivot koji ?ovek mo`e posti?i kad se uspne iz tamne doline smrti. Sunce je simboli?ki predstavljeno to?kom, diskom, ili otvorenim lotosom. Od `ivotinja, predstavljaju ga nebeska ptica Garutmat, ili beli konj koji prati boginju zore U{as.

U pre?a{njim, vedskim vremenima, najva`nija je bila sun?eva kapija, ili Surjine dveri (surja-dvara), koja predstavlja i dveri sveta (loka-dvara) i otuda dveri oslobo?enja (mok{a-dvara). Onaj ko pro?e kroz glav?inu (sredi{te) to?ka sunca, dakle kroz dveri sunca, on nadilazi ure?eni (rta, gr. kosmos) svet, svet reda i poretka i sasvim se izbavlja, odnosno osloba?a repetitivnosti.

SUNCE, OKO I PROSVETLJENJE

Za vedske Indijce oganje je bio uzlazna veza izme?u zemlje i neba, a Sunce je bilo silazna veza izme?u ove dve ravni. Sunce je predstavljalo oko i sveznanje bogova, ono je osnova epiteta „svevide?i“ i „sveznaju?i“, koji ?e kasnije nositi i bogovi monoteizma, kao i zaslepljuju?eg sjaja koji se vezuje za najvi{ duhovni entitet. Sunce je bilo i simbol duhovnog uvida i pronicanja koji su bili dostupni i ljudima – pod odre?enim okolnostima. Sunce ne samo da vidi sve pod kapom nebeskom, nego i preko zemlje i vode s „one strane“ – ono je svevide?e (vi{va?ak{as) i dalekovido (uru?ak{as).

Indolozi su u pro{lom veku smatrali da se u vedskoj mitologiji brkaju ideje sijanja i vi?enja i da je iz te zbrke moglo nastati shvatanje da Sunce i sija i gleda (?ak{as – sijati, gledati). U stvari, Indijci su bili bli`e savremenom shvatanju nego psihologija pro{log veka, jer su smatrali da se vid, vi?enje i uvid (kao ?ulna, razumska i duhovna sposobnost) ne svode na oko kao mra?nu komoru, kao rupu koja usisava prizore iz sveta oko sebe. U tom smislu sunce i sija, a i vidi, a oko vidi, ali i sija. Za njih „sjaj“ oka, „mrtvo“ i „`ivo“ oko i „unutarnje“ duhovno svetlo, nisu bile (samo) pesni?ke metafore, nego su{tinska odre?enja. Oko – kao i Sunce – sija (zato su oko i sunce izomorfni, izmenljivi), a vi?enje nija pasivan proces „obrade ?ulnih podataka“ koji ulaze u oko, nego aktivan proces „osvetljavanja“ sveta oko nas. Oni su znali da ljudi – iako su jednaki po ?ulu vida – mogu veoma da se razlikuju po tome {ta zaista vide, tj. po svojoj mo?i uvi?anja i pronicanja, da im je razli?it duhovni sjaj, tj. da ?ovek mo`e biti i „slep kod o?iju“.

U vedsko vreme, postizanje duhovnog sjaja (prosvetljenja) i mo?i uvida, vezivalo se za mantri?ko-meditativnu vedsku praksu, za molitve, a i za poseban napitak – somu. Oni su umogu?avali ?oveku da postane „sunco-ok“ (surja?ak{uh) da realizuje svoje solarno poreklo, da se pridru`i sun?evom plemenu, da probudi u njemu unutarnji sjaj i mo? uvida koji ?e biti poput Surjinog bo`anskog pogleda.

U pojedinim vedskim tekstovima uvid je shva?en kao {amanisti?ka jasnovidost, vidovitost ili sveznanje, tj. kao {amanisti?ka mo?i vi?enja skrivenog, koja ima instrumentalnu vrednost: izle?enje, proricanje, uticanje na vremenske prilike. ali, postoji i tendencija da se ta sposobnost odvoji od pragmatskih, {amanisti?kih funkcija.

Uvi?a se da postoji izvesna posebnost srca i razuma, pa se govori o mogu?nosti da se objedine srce i misao, da se ugleda sun?eva ptica, ili sun?ev zrak u srcu, da misao „uzleti“, da se pretvori u svetlo, tj. postigne prosvetljenje. Metafora, kao {to su „misao koja uzle?e“, „sjaj oka“, „duhovno svetlo“, „duhovni vid“ itd. razvijaju se u vedskoj tradiciji, ali predstavljaju arhetipsko nasle?e ?ove?anstva. Zrak koji polazi od Sunca sve pro`ima, polaze?i iz jednog sredi{ta (pada) – na analogan na?in zrak koji polazi iz duhovnog sredi{ta ?oveka mo`e sve da pro`me.

Intuitivni uvid (mani{a) u prirodu svepro`imaju?eg svetla, simboli?kji predstavljen pticom, ili sun?evim zrakom koji prodire u dubine okeana, opisan je kao blistava munja, ili prosvetljuju?i zrak sveta (svarja). U tom ose?anju uznesenosti, vedski bardi kli?u: „Videsmo bogove, postasmo besmrtni“. U vezi s tim koriste epitete: sun?ani, sjajni, blistavi, munjeviti, vatreni, nebeski. U vedama se tako?e javlja metafora „zlatnog“, jer se veli da su u tom stanju vidioci ugledali „znatnog“ (hiranja). Ta metafora je u ovom kontekstu vi{ezna?na jer mo`e da se odnosi i na Sunce („zla?ano“), na Zlatan zametak-matericu (hiranja-garbha), na Zlatno (kosmi?ko) jaje (hiranya-anda) ili na zlatni bo`anski presto.

U drugim vedskim tekstovim akcenat se pomera na Sunce kao simbol onog besmrtnog svetla (?otir-amrtam) koje prebiva u svim bi?ima. Ono daje nadu da bi se vidilac mogao ponovo „roditi u Suncu“ i tako postati besmrtan, vrativ{i se kroz ovo drugo ro?enje – prosvetljenje – svom solarnom poreklu, kao „dvaput ro?eni“ (dvi?a-aha). Povratak sun?evom izvoru je metafora koja izra`ava vedsko shvatanje besmrtnosti, neograni?enu, zaokru`enu svest, koja sija obasjana iznutra.

Javlja se i metafora sunca istine (satya-surya) koje Indra tra`i i nalazi u tami. Uspostavlja se homologija skrivenog svetla (gulham-?otih) u svetu, u drvetu i u ?oveku. U svetu skriveno svetlo je Sunce pre zore, u drvetu skriveno svetlo je vatra pre nego se ukre{e (trenjem), a u ?oveku svetlo u srcu pre nego se ?ovek prosvetli. U srcu se misao ra?a kao svetlo („hrda matim ?jotir anu pra?anam“) kad su srce (hrdaja) i duh-razum (manas) sjedinjeni u kreativnom ?inu (taj kreativni ?in za neke je kazivanje veskih stihova, a za neke vedska mantri?ko-meditativna praksa, ili vedske molitve i vr{enje obreda).

Neki ?e nastojati da tu unutra{nju vatru-svetlo probude tapasom („trenjem“ – telesnom vatrom – tapas je za ?oveka ono {to je trenje za drvo). Tek sa upani{adama javlja se filozofsko saznanje (ili uvid), a potom i meditacija i joga, kao specifi?na sredstva prosvetljenja, oslobo?enja, ili probu?enja.

U vedama se govori o krajnjem svetlu (?jotir uttaram) koje je ve?no u svakom bi?u. Ta metafora unutra{nje svetlosti ?e nastaviti svoj `ivot u narednih nekoliko hiljada godina, kroz religijsko i misti?no iskustvo, likovnu umetnost i poeziju.

Vedski vidovnjaci (ri{i) razvijaju jednu posebnu mo? uvida, ili prosvetljenje, koje ?e kasnije (post-vedska – budisti?ka i hinduisti?ka) tradicija ikonografski nastojati da podvu?e „tre?im okom“.

Simbolika tre?eg oka je najvi{e do{la do izra`aja u hinduisti?koj i budisti?koj tantri?koj tradiciji – vi{e u tibetanskoj nego indijskoj ikonografiji. Kada posmatramo ranije budisti?ke skulpture, vidimo da na njima nema nikakvog posebnog znaka izme?u o?iju, ili se javlja telesni znak budinstva (urna) u vidu ispup?enja izme?u o?iju koje kasnije postaje ve?e. A zatim se dolazi i do doslovnog likovnog predstavljanja tre?eg oka. Ima se utisak kao da umetnici tokom vremena moraju da poja?aju utisak na posmatra?a – znak se „tro{i“, ili su posmatra?i „otupeli“? Tre?e oko je (kao i raniji simbol-telesni znak, urna) simbol nadilaze?eg uvida, koji nadilazi uobi?ajena ljudska merila, odnosno nadilazi saznanje rukovo?eno dvojstvima (dvaja), kao {to su ljubav-mr`nja, korist-{teta, dobro-zlo, moje-tu?e. To saznanje je nepristrasno („ni po babu ni po stri?evima“. „Otvaranje tre?eg oka“ je metafora koja ozna?ava postizanje takvog duhovnog stava. Ona nikada nije shvatana doslovno, anatomski, u smislu neke operacije na ?elu (iako to sugeri{u neki romansijeri). Otvaranje „tre?eg“ oka mudrosti, bilo je rezultat posebne prakse u duhu tantri?ke tradicije.

[9] deve –

[10] is refered to – refer to – pripisivati, pozivati se na, spominjti, odnositi se na, ticati se, uputiti na, predati, doznačiti, ukazivati na

[11] man – muškarac, Indra je uvek muško

[12] Indra state – je stanje koje je nazvano „Indrino stanje“ i to nije stanje koje pripada indri i kada neko dosegne to stanje postaje Indra.

[13] deified – obožavanim

[14] who are striving to attain the post of  Indra  will have their penance disturbed by the individual currently holding the thron  –  koji nastoje da se dokopaju…

[15] stay in power – doslovno – ostati u moći

[16] deva – gog, božanskost

[17] reached – dosegle-i-dokučile

[18] enjoying blis to the fullest – to the full – potpuno, najpotpunije, do najvećeg stepena, do mile volje, neobičmno mnogo (lepo), najlepše; fullness

[19] beocm God-Realized – postati Bogo-Realizovana, Realizovati Boga (postati Bog + doživljavati Boga), Realizacija/Doživljaj-doživljaja koja Realizuje(Doživljava doživljaj) Boga u Bogu

[20] Container  –  Sadržavalac, Sud, Kontejner, Posuda; contain  – sadrži

[21] hold – držati, obuhvatati, podrža(va)ti,

[22] zajednički rad svih anđela i vila

[23]đini – zao duh ili demon (kao duh iz čarobne lampe) , silfi – duh vazduha

[24] sound – zvuk, čvrstina, zdravlje, vibracija. Zvuk predstavlja i prvu manifestaciju, Božija reč koja se ispoljila u kreaciji, prvo od koga je nastalo sve drugo, svi suptilni elementi (tanmantras – zvuk, dodir, vid (vision-vizija), ukus i miris ) iz kojih su nastali grubi elementi (redom, etar (akaš), vazduh, vatra, voda i zemlja a od kojih su prva dva besformna).

[25] plays the havoc with the natural forces – poigrava se prirodnim silama te na taj nači na pravi haos i metežu u njima, poremećujući prirodnu ravnotežu i sklad sila prirode

[26] the Ancient One Himself must come into creation  – Drevno (jedno/Jednost Svojim-Realnim-Sopstvom mora doći u kreaciju; znači bit ili bivstvo ili sama suština Onog Drevno Jednoga (bez drugoga – On je Jednost)  mora doći u kreaciju,.

[27] above god-like nature and also angelic nature – god-like – bogoliko, A priroda = maja = prakriti = ništa – je senka – Boga = Puruša = Duše= Svega

[28] what they are thinking or doing – thinking – razmišljanje = mislenje

[29] level – razina za razliku od  – plane – nivo

[30] da za njega obični ljudi i grube materijalne stvari nisu ništa drugo do sene.

[31] altogether – na svaki mogući način

[32] consequently – kao posledica toga, posledično

[33] in plane or heaven – nivo ili plan ili svet pa je zato živi „u novou“ ili „u nebu“ kao što je  i „živi u vodi/vazduhu“ jer to nije nikakvo mesto kao takvo već stanje.

[34] Beloved – Dragog, Voljenog, Obljubljenog, Ljubljenog

[35] the greatest – the great – velikan, moćnik – pa je to – najveć ili najmoćniji – najveći među velikima, najmoćniji među moćnima – u slobodnom prevodu – veliki gospodar