Sedmoro dece Sarvasve i Vaikunt

Svake pojedinačne kapi dolaženje u kreaciju

nalik je buđenju iz dubokog besanog spavanja;

ustvari prolaženje kroz kreaciju je identično

s procesom buđenja.

U besanom spavanju ljudsko biće

je u tom originalnom Ononostran-Onkraj Boga stanju (Okeanu).

Pri buđenju, ljudska svest prolazi kroz

mentalni i suptilni svet;

no iako ova dva sveta egzistiraju za svest

ne bivaju doživljeni kad je obična ličnost budna.

Nakon 8.400.000 životnih vekova u ljudskoj gruboj svesti

Đivatma se ponovo budi, no ovog puta

svi stupnjevi do Onkraja bivaju prođeni svesno.

Ovi stupnjevi su Involucija, a Đivatma doživljava

suptilni svet – Šurjaloku,

potom mentalni svet – Šivaloku i Bramaloku,

pa zatim Onkraj – Vidnyan.

Prvo putovanje silaženjem iz Onostrano-Onkraj stanja

u kreaciju kroz mentalni i suptilni svet

prođeno je bez razvijenog mentalnog i suptilnog tela;

te stoga ne može biti doživljeno svesno.

Ali putovanje nazad, uzdizanje, je prođeno

s potpuno razvijenim grubim, suptilnim i mentalnim telom

pa je stoga svesno doživljeno (involucija).

Ovaj ciklus stvaranja kreacije kap po kap

iz originalnog Onostran-Onkraj stanja

kroz kreaciju i opet nazad u Onkraj stanje

iskušava svaka utelovljena duša.

Kreacija-svest ima sedam glavnih stupnjeva kroz koje

utelovljena duša (Đivatma) prolazi.

Sedmoro dece Sve-Prožimajućeg Kralja Sarvasve

i Kraljice Vaikunt su ti stupnjevi.

Svako i sve što izranja u kreaciju

proizašlo je van iz Beskonačne NeSvesti i Ničega,

kao što je i Prva Kap (Adam) proizašla[1]

van iz Beskonačne NeSvesti (Eden sa Evom)

u iluziju da bi povratio Raj – Realnost.

Prvo Vaikuntino (Evino) dete je prvi stadijum kreacije,

Bramand, Klica Univerzuma.

Bramand je mentalni svet od dva nivoa

klica[2] koje se od vatre preobražava u svetlost

(originalna svetlost, Nur, od originalne vatre,Tejđ)

I u potpunosti je ne-svesno prođen dušom.

(Bramand takođe znači jaje Boga)

ova klica je prvo jaje koje je izlegla Majka Koka.

Svaka od kapi (pile) dolazeći van iz OM Tačke

ostaje u mentalnom svetu kao beskonačno mali zametak

tokom 700.000 godina

iako nema nikakav svesni doživljaj istog.

Ako kap zbilja svesno doživi mentalni svet

tokom ulaženja u kreaciju, postaje arhanđeo.

A 700.000 godina je prvi stadijum

razvoja mentalnog tela (uma)

mada je to u zametku forme u kap-duši.

Medijum individualne svesti za doživljaj

sveukupne kreacije su sanskare (impresije)

koje tvore mentalno, suptilno i grubo telo.

Đivatma ima samo nekoliko sanskara na prvom stadijum

stoga što ima nerazvijeno mentalno telo (um)

i ne može doživeti svest o mentalnom svetu.

Drugo dete je drugi stadijum kreacije – Pran.

Drugi stadijum stvaranja kreacije[3] je senka prvog;

suptilni svet je senka mentalnog sveta

(kap se širi, jaje puca).

Kroz suptilni svet kap-duša

opet prolazi ne-svesno tokom narednih 700.000 godina.

U suptilnom svetu se nalaze četiri nivoa[4] čiste energije

koji se sastoje od 276 formi gasa što je identično beskonačnoj energiji, Pranu;

ovih 276 formi gasa su senke originalne vatre, Tejđ.

Ali iznova, ni četiri nivoa niti 276 gasova

kap-duša ne doživi svesno pri ulaženju u kreaciju.

(Ako kap doživi suptilni svet svesno

pri ulaženju u kreaciju, postaje anđeo, deva, vila, huri[5]

i ostaje trajno[6] u nebesima trećeg nivoa).

Nakon 700.000 godina u stadijumu Prana,

Đivatma na putu u evoluciju[7] prolazi kroz

senku Prana, treći stadijum – Čaja.

Čaja znači senka;

kap-duša prolazi kroz senku, Čaju

tokom 700.000 godina, ali opet ne-svesno.

Čaja budući da je senka suptilne energije,

je astralna energija, a van iz „nje“ dolazi gruba energija.

Van iz ove senke, Čaje, manifestuje se forma, Kaja,

i sa formom dolazi i gruba svest.

Kaja, gruba forma, je četvrto dete i četvrti stadijum

gde svest počinje da evoluira

pri izlaženju van iz senke, Čaje;
Kaja je senka senke.[8]

Unutar Kajine senke je sadržan grubi svet,

milioni univerzuma u sedam stadijuma evolucije;

kamen i metal, vegetacija, insekt, crv, riba, ptica, životinja i čoveka.

Gruba svest počinje da evoluira u Univerzumu

kako se sanskare (impresije) produbljuju i umnožavaju

u nemerljivom broju, deset miliona po sekundi.

Grubo, suptilno i mentalno telo se razvijaju kroz sedam stadijuma

forme (Kaja) sve dok ova tri tela ne budu u potpunosti razvijena

u ljudskom biću; u ljudskoj formi se evolucija završava.

Senka senke, Kaja, predstavlja Grubu Maju u kojoj

Originalno Majinih sedam moći uzimaju grubo ispoljenje u formi.

Nakon 700.000 godina, peto dete, Maja,

je istupilo van a što je peti stadijum stvaranja.

Peti stadijum je Suptilna Maja (moć Maje)

i može se nazvati i Finija Maja jer su sedam moći

u finijoj formi (suptilno ispoljenje – Ridi Sidi)[9]

U stadijumu Suptilne Maje, Đivatma se vraća unazad kroz

suptilni svet i doživljava četiri nivoa moći

ali ovog puta svesno tokom 700.000 godina.

Celim tokom putovanja u suptilnom svetu

grubo ljudsko telo biva očuvano Đivatmom,

iako je ne-svesna ovog tela bivajući suptilno svesna.

Gruba svest je zamenjena suptilnom svešću,

a suptilni svet Maje doživljen je

kroz potpuno razvijeno suptilno telo.

U Vedanti je najsvetija planina Himalaja Kailaš;

u stvari to je ukazivanje na šesto dete

Sarvasve i Vaikunt.

Kailaš je rođen nakon 700.000 godina

pošto mentalni svet bejaše prođen Đivatmom,

no ovoga puta mentalni nivoi misli (svetlosti)

i osećanja (vatre) behu doživljavani svesno.

Kailaš je najviši stadijum involucije kao mentalnih nivoa.

Šivaloke (čista misao) i Bramaloke (čisto osećanje)

su doživljeni kroz najuzvišeniji medij,

u potpunosti razvijeno mentalno telo, um po sebi.[10]

Tokom 700.000 godina u mentalnom svetu

Đivatma zadržava grubo i suptilno telo

pri dosezanju najvišeg stanja kreacije,

Kailaša, čistog uma.

Nakon 700.000 godina sedmo dete Mukti

je rođeno i sedmi stadijum kreacije je dosegnut,

ovoga puta to jeste rastvaranje kreacija-svesti.

Đivatma ostvaruje Mukti,

slobodu od svih budućih rađanja i umiranja.

Nakon što je Mukti rođen Sve-Znajući Sarvanja

kroz Sve-Prožimajućeg Sarvasva realizuje da je On stvarno

Sve-Znajuća Beskonačna Svesnost

i jedno sa Svojom Senkom (Majom).

Tako Sve-Znajući Sarvasva

apsorbovaše Kraljicu Vaikunt kao što je i obećao;

Beskonačna Svesnost konzumira Beskonačnu NeSvesnost

i Ništa.

Ignorantnost je apsorbovana u Znanju

kada Beskonačna Svesnost postane svesna „Svog“ Realnog Sopstva;[11]

Sve-Prožimajući, Sve-Znajući i Ništa

su iznova jedno – u Onkraju.

Vaikuntina želja da rodi dete

je isto što i originalna želja Hira,

prva sanskara Lahara,

želja da spozna, da začne.

Sarvanjino savetovanje Vaikunt da koristi svoje moći zavođenja

je isto što i zmijino ubeđivanje Eve da iskuša Adama.

Eva mora ubrati voćku s drveta znanja

i ponuditi je Adamu

kao što i Vaikunt mora zavesti Sarvasvu zarad deteta koje želi.

A zmija u Vrtu Edenskom je isto

što i komešanje nekontrolisane želje unutar Vaikuntinih grudi

koju Sarvanja stvori unutar nje.

(komešanje Hira u Okeanu Onostranosti-Onkraja).

Zmija ili želja za detetom

i jedno i drugo stvaraju iluziju koja opstaje (kao ništavnost)

između Beskonačne NeSvesnosti i Beskonačne Svesnosti.

A kreacija dolazi van iz Beskonačne NeSvesnosti

i izranja u formu van iz Ničega[12]

s isključivom svrhom da Beskonačna Svesnost spozna „Jastvo“

kao Beskonačnu Svesnost kroz medij

Beskonačne NeSvesnosti.

Dakle, Sarvanja prihvativši Vaikuntinu želju savetovao ju je

da bi On kroz Sarvasvu mogao da spozna Jastvo

kao Sve-Znajuće a jednom kada je dosegao sve znanje

apsorbovao je ništavnost Vaikunt unutar Sebe.

Budući da su se Sarvanja (Beskonačna Svesnost)

i Vaikunt (Ništa) susreli,

Sarvasva (Beskonačna NeSvesnost)

i Vaikunt (Ništa sa sedam moći)

se združiše i stvoriše sedmoro dece

da bi Beskonačna Svesnost (Sarvanja)

mogao spoznati „Jastvo“ kakvo „TO“ JESTE.[13]

Vaikuntina poseta Sarvanji reprezentuje iskon,

iskon rađanja krecije.

Vaikunt je imala hir, želela je dete;

njen poriv reprezentuje Originalni Poriv, Hir, „Ko Sam Ja?“

Taj poriv mora biti ispoljen;

stoga su rođena deca iz želje – iz hira;

U kraju, Sarvanjinim apsorbovanjem Vaikunt,

beše realizovano da je sveukupna kreacija nakon svega ništa.


[1] emerge – izronila-iz-jednote, pojavila se na videlo, isplovila, izašla, izbila na površinu, (pro)isteći

[2] seed – klica = seme = zametak = zrno, proklijati, rod, zrno, potomstvo ali i sejati

[3] creating creation – kreiranja kreacije, tvorenja tvorevine,

[4] plane – plan, nivo, ravan, ploha, stupanj

[5] biće sačinjeno isključivo od vatre

[6] stationary – trajno, nepokretno, nepomično, stacionarno, stalno, trajno

[7] on its way into evolution – na svomje putu ulaska u evoluciju

[8] the shadow of shadow

[9] fine (fina) – latentna i nemastefovana u nemanifestovanom stanju

Fine – poslednji stepen konačnosti (finitude) ili ’nulta-tačka’ manifestacioje, koja je ekvivalentna latentnosti. Kada je univerzum projektovan van iz svoga finog stanja, „On“(to) postaje prvo suptilni (mentalni-pa-suptilni) i potom grubi univerzum.

Kada Beskonačna Inteligencija počne da misli, Ona kreira (proizvodi (produces), manifestuje) univerzum – koji je pre ovoga postojao kao fina imaginacijau suptilnoj (i mentalnoj) i gruboj formi. Kada Beskonačna Inteligencija misli lažno (falsely), „On“ realizje Svoju suptilnu(mentalnu) i grubu imaginaciju koja je Njegovo mislenje manifestovalo.Ova realizacija imaginacije (univerzuma) konstituiše svesno stanje. Kada Beskonačna Inteligencija misli stvarno (realy), Ona realizuje (ili misli) Sebe.

[10] mind itself – um sami (obično) no to jeste um „svoga sobstva“ (sebstva) odnosno „nižeg sopstva“ (nefsa u sufizmu). Da podsetimo, imamo budi (inteligencija, atma, duh, svest, sopstvo, razum) iz koga nastaje ahamkara (ja-faktor) iz koga nastaje manas (mentalno telo ili sedište uma – iz koga nastaju suptilni i grubi elementi) – svi zajedno sačinjavaju anthakaranu (unutraćnji organ) odnosno ćitu (znanje, svest)

[11] Its Real Self – ovde, u stvari je isto što i Itself (sebe, po sebi, samo, sebstvo) ili Its Self, s tim što je ovde naglašeno da se radi o Svome/Njegovom Realnom Sopstvu (koje se doživljava po Realizaciji) a zašto je ovde dodato Njegovo (misli se na Boga) to je stoga jer postoji samo jedno Sopstvo/Duša/Atma/Svest (Atma je u Paramatmi i jeste Paramatma – Nad/Vrhunska Duša/Bog)

[12] and emerges into form out of the Nothing – i izranja-iz-jednote (izlazi na videlo, proističe) (unutar) u formu van iz (usled) Ničega

[13] IT IS – TO JESTE, TO (ili kada je pisano kao ON, Ona, Ono – uvek se odnosi na To, nema roda) je uvek u stvari Braman. Uporediti i pročitati o čuvenoj vedskoj izreci „tat tvam asi“ (ti to jesi) – jedna od „velikih izreka“ (maha-vakya) vedantinske filozofije, koja izražava panteistički identitet bivstva svakog individualnog bića ili parcijalne egzistencije sa samosvojstvom (atman) univerzalnog bitka (brahman). Izreka potiče iz „Chandgoya-upanišade“ (VI, 8 – 16), gde se na različitim primerima iz prirode (čovek, životinja, biljka, mineral, Ijudska svest) ilustrira pouka: „Ono što je sićušna jezgra, to je svojstvo svega ovoga. To je bivstvo to je atman, to si ti, Švetaketo!“ – Šopenhauer naziva ovu spoznaju „plodom najviše nauke i najviše Ijudske mudrosti“, a gornju izreku prenosi iz najstarijeg prevoda upanišada po prvi put u evropsku filozofiju ovim rečima: „Pred okom učenika prolazi niz bića, živih i neživih, a za svako se od njih izgovara nepromenljiva izreka, koja se zbog toga naziva formulom, maha-vakya… „Tat tvam asi“, što znači: „To si ti“.“.