Beskonačno Realno "Ja" i Beskonačno Lažno "Ja"

Originalno je pre iskona

bilo[1] Beskonačno Realno „Ja“,

Svetlost, Inteligencija, Znanje.

S Realnim „Ja“ u „Njegovoj“ Egzistenciji beše i Beskonačno Lažno „Ja„,[2]

Maja, Prirodna Tmina, Ignorancija.

Pre iskona, Beskonačno Lažno „Ja

bejaše kontinualno viđenje Beskonačnog Realnog „Ja

ali Beskonačno Lažno „Ja“ toga nije bilo svesno.

Nije moglo videti svesno Beskonačno Realno „Ja

jer je po prirodi Beskonačno Lažno „Ja“ tamno.

„Njegovo“  bitak[3] bejaše taman; beše nesaznajuć i nesvestan,

i Beskonačno Lažno „Ja“ ne mogade videti Beskonačno Realno „Ja

bez želja, bez sanskara, bez misli.

Iako je Beskonačno Lažno „Ja“ bilo viđenje Beskonačnog Realnog „Ja„,

u isto vreme nije bilo realno viđenje

jer „Ono“ nije spoznavalo to što je „ono“ videlo;

to što je „Ono“ videlo beše ne(spo)znano „Jastvu“.[4]

Tako je Beskonačno Lažno „Ja“ želelo da spozna

Beskonačno Realno „Ja“ (Sopstvo), to jest, da ga (u)vidi.

Ali stvarno[5] je to bilo Beskonačno Realno „Ja

kroz Beskonačno Lažno „Ja„, koje je želelo da spozna i (u)vidi

Beskonačno Realno „Ja„, „Jastvo“, kakvo stvarno jeste.

A želja da spozna i (u)vidi beše ovako izrečena, „Ko Sam Ja?“

Ova originalna želja, prva sanskara

Beskonačnog Lažnog „Ja“ da (u)vidi, da spozna, i doživi

Beskonačno Realno „Ja“ bilo je u-graničeno,[6]

a u-graničena je s prvom sanskarom.

U iskonu Beskonačno Lažno „Ja“ je bilo neograničeno;

nemaše želja i beše bez sanskara

te je stoga egzistiralo bez ograničenja.

No tad ne mogade doživeti Beskonačno Realno „Ja“.

Da bi doživela Beskonačno Realno „Ja

beše neophodno da ima svest.[7]

Ali je to bilo Beskonačno Realno „Ja“ kome je trebala

svest (o „Jastvu“),

iako je to obavilo kroz Beskonačno Lažno „Ja„.

Beskonačno Lažno „Ja„, ne spoznajuće, „Ko Sam Ja?“

želelo je da spozna Beskonačno Realno „Ja„,

i ovom željom postade svesno

ali ne „Jastva“.

Želja je stvarala sanskare,

a uz sanskare Beskonačno Lažno „Ja“ posta ograničeno.

Mada je postalo svesno, sad je bilo ograničeno –

znanje, viđenje i svesnost

svi behu u-graničeni,

a ova ograničenja „Ga“ sprečuju od spoznaje

da je „on“ zapravo bio Beskonačno Realno „Ja

koje je postajalo svesno

kroz Beskonačno lažno „Ja„.

U Nenastajućem-Nastajanju

Beskonačno Realno „Ja“ beše takođe neograničeno,

i isto tako nemaše svest o „Jastvu“.

Beskonačno Realno „Ja“ nije (u)videlo „Jastvo“,

nije doživelo „Jastvo“, nije znalo „Jastvo“,

te nije znalo da je realno

zbog manjka svesti.

Onda Beskonačno Realno „Ja“ postade svesno

kroz Beskonačno Lažno „Ja„,

no još uvek nije moglo da spozna „Jastvo“  kao realno

jer svesnost bejaše ograničena u Lažnom „Ja„.

Iako svesno, Realno „Ja“ kroz Lažno „Ja„,

ne mogade videti „Jastvo“ te stoga ne mogade doživeti „Jastvo“  kao realno.

Bilo je ograničeno (sputano) sanskarama u Lažnom „Ja

a ne beskonačno i bezgranično kao pre iskona.

Da bi (u)videlo i spoznalo Realno Sopstvo („Ja“)

ovo Lažno „Ja“, ovo ograničeno lažno sopstvo,

morade postati i beskonačno i nedeljivo

(kao što je i Realno „Ja

iz koga je Lažno „Ja“ oformljeno)

i potpuno svesno, što znači beskrajno svesno.

Tako pre iskona Beskonačno Realno „Ja“ beše neograničeno

no nije imalo svesnost.

Da bi znalo „Jastvo“ kao realno

postalo je svesno kroz Lažno „Ja„.

Ovo lažno sopstvo (ograničeno „Ja“) naposletku

bi trebalo da postane beskonačno i nedeljivo

kao i Beskonačno Realno „Ja

van iz koga je Realno Sopstvo oformilo „Svoju“ egzisteniju,

i svest bi trebala da „Mu“ postane

beskonačna i nedeljiva

da bi (u)videla Beskonačno Realno „Ja“ u „Jastvu“.

To je Beskonačno Realno „Ja“ koje je

kroz Beskonačno Lažno „Ja“ postalo (pot)puno svesno

da bi (u)videlo „Svoje“ Realno Sopstvo.

Da se (u)vidi Svetlost,

viđenje bi trebalo biti kroz Tminu;

da se spozna Znanje,

spoznanje treba biti kroz Ignoranciju.

Drugačije rečeno Tmina mora biti doživljena

da bi se (u)videla Svetlost;

Ignorancija mora biti spoznana kao Ignorancija

da bi se spoznalo Znanje.

Sva stanja ne-svesnosti moraju biti doživljena

da bi se postalo svesno Svesnosti.

Sadguru je postao svestan svih stanja svesnosti,

i svih stanja ne-svesnosti.

On je dosegao Beskonačno Realno „Ja“ kroz Beskonačno Lažno „Ja

prolaženjem kroz sva lažna stanja svesnosti

u Beskonačnoj NeSvesnosti.

Sadguru jednim (letimičnim) pogledom milosti

može u magnovanju uništiti, u samo jednom rođenju,

ograničenje ograničenog uma (lažno sopstvo)

oformljeno od želja i sanskara.

Sadguruov (letimičan) pogled tragaoca može učiniti sličnim Sebi

(lažno ograničeno „Ja“ menja se u Beskonačno Realno „Ja„).

Kabir je ispevao:
Sadguru bi trebalo biti takvo Jedno

Koji u trenu može

pokazati (dati doživljaj) Realnosti,

i Daršan Sopstva u bljesku daje

gurnuvši tragaoca u Onkraj.“


[1] there was – (tu) postojalo, nalazilo se, imalo

[2] With the Real „I” in It’s Existence was the Infinite false “I”

[3] being – bivstvujuće označava zajedno i biće i njegovo bivstvovanje (postojanje) = bitak + bivstvo

[4] though the Infinite False „I“ was seeing the Infinite Real „I“, at the same time It was not really seeing because It was not knowing what it saw; what It saw was unknown to Itself – mada je Beskonačno Lažno „Ja“ videlo/uviđalo/sagledavalo Beskonačno Realno „Ja“, u isto vreme „Ono“ nije bilo realno/stvarno videće/viđenje/uviđanje/sagledavanje jer nije spoznavalo to što je „ono“ videlo, ono što je „Ono“ videlo bilo je ne-spoznato „Njegovom“ Realnom Sopstvu. Dakle „seeing“ je viđenje (proces sagledavanja/uviđanja/gledanje – trajni oblik) a „saw“ nešto što je „viđeno/uviđeno/ugledano“ (jednom – svršeno vreme)

[5] actualy

[6] limit – granica, ograničenje; was put to a limit –  beše stavljena u ograničenje/granicu

[7] It was required to have consciousness – „Njoj“ beše neizostavno potrebno da ima svesnost