Nirvikalp - Božanski probuđen

Značenje iskustva je misliti;

mišljenje se javlja u budnom stanju,

Beskonačno Realno Mišljenje se javlja

u božanskom budnom stanju Nirvikalpe.

Da bi dosegao božasnko budno stanje

BESKONAČNI UM treba da misli beskrajno u čoveku.

U običnom čoveku (sa grubom svešću)

beskonačno lažno sopstvo ili beskonačno lažno „ja“ misli dok je budan

ali je mišljenje ograničeno na grubu sferu.

Običan čovek doživljava grubi svet (okruženje)

kroz grubo telo (telesna čula);[1]

što znači da dok je budan (svesno misleći)

fizičko telo čoveka je tu

a ovo telo je to čega je on svestan.

U ekstra-normalnom čoveku, joginu, Mahajoginu, Valiju ili Piru,

beskonačno lažno „ja“ misli o realnoj unutarnjoj iluziji

dok je budan, tj., u silno mislećem stanju,

moćno i direktno o unutarnjoj egzistenciji,

ali je mišljenje ograničeno na suptilnu ili mentalnu sferu.

Fakir, čovek bez tela,

čovek u božanskom budnom stanju Beskonačnog Realnog Mišljenja,

dosegao je Beskonačno Realno Sopstvo utemeljeno u Nirvikalpi.

Fakir doživljava Sopstvo kroz sopstvo u[2]

potpuno budnom stanju i nema nijedno telo,

nema vezu s mentalnim, suptilnim ili grubim telom

koja su mu poput odeće.

Sadguru je Fakir, i značenje Fakira

je da nema ništa i nije ništa do Bog.[3]

Sadguru nema ništa: baš nikakvo telo –[4]

u budnom stanju ne doživljava (kao realno)

mentalno, suptilno i grubo telo

kao što to običan čovek ili jogin ili Vali ili Pir čini.

Mada se Sadguru pojavljuje kao čovek,

ljudsko telo nosi

kao što bi neko nosio odeću.

Sadguru je uvek u realnom budnom stanju Nirvikal Samadija,

on je vazda mišljenje beskrajno Sopstva.

U Realnosti Jedne Beskonačne Misli on misli Beskonačje

i doživljava jastvo bez ijednog tela –

doživljava Besformnu Dušu kao Sopstvo.

Ovaj Fakir je beskrajno svestan dok je u budnom stanju

i koristi grubo, suptilno i mentalno telo (koja su univerzalna)[5]

za kontakte s drugima kako bi ih vodio k ultimativnom Cilju,

Oboženju, stanju Šiva.

Fakir ne može spavati, bivajući večno budan,

pa ipak dok se odmara ne koristi

grubo, suptilno ili mentalno telo.

Kada Fakir skine odeću (tela) da se odmori

polu-beskrajno je svestan

i radi u univerzalnom opsegu na opšti način.

Dok je budan i potpuno-beskrajno svestan,

radi[6] u univerzalnom opsegu na odabrani način.

Običan čovek je u stanju beskonačnog lažnog „Ja“,

um je pun sanskara

i ove sanskare održavaju um aktivnim.

Sanskare gone običnog čoveka da doživi kreaciju,

da misli o imaginaciji (iluziji), i da misli lažljivo.

Dok je budan, običan čovek ima lažni um

i doživljava brojna ograničenja;

ali kada je lišena sanskara, ova ista osoba

je Realni Um koji ne doživljava ograničenja.[7]

U nemislećem, nesvesnom stanju spavanja

čovek nije svestan grubog, suptilnog i mentalnog tela

i nema doživljaj grubog, suptilnog i mantalnog sveta.

Sadguru je božanski budan

kao Beskonačni Realni Um;

u stanju je Beskonačnog Realnog Mišljenja.

Sadguru kad je svestan kreacije

doživljava „je“ kao svoj beskonačni san,

a svako biće biva doživljeno kao njegova senka.

Običan čovek u polu-svesnom, polu-mislećem stanju

nije svestan fizičkog tela

koje je tu tokom njegova sanjanja.

Kad osoba sanja on koristi suptilno telo

kao medij za doživljavanje astralne razine.

Astral je svet snova grubo svesnog ljudskog bića

i doživljen je kroz suptilno telo u pod-suptilnom stanju.

Kada obična osoba zaspi[8]

gruba svest prelazi kroz astralni svet,

a ako svest tu i ostane, sanjaće.

Nekad će se osoba probuditi smesta po sanjanju

i zapamtiće ponešto od sna, a ponekad

će ući u dublje stanje besanog spavanja

i neće zapamtiti ništa od onog što je sanjao.

Pokadkad će svest obične osobe dok spava

veoma brzo proći kroz astralni svet

i neće sanjati.

Pod-suptilno iskustvo snova

zavisi od toga koliko brzo osobina svest

prolazi napred-nazad kroz astralni svet

od budnog do besano spavajućeg stanja,[9]

i iz duboko spavajućeg stanja do budnog stanja.

Kada čovek stupi u involuciju (postane realni jogin)

stupa u prvi nivo unutarnje svesti

i doživljava polovinu prvog suptilnog nivoa;

dok je budan vidi snove kakve obični ljudi imaju

dok spavaju.

Jogin prvog nivoa ne sanja kad spava,

već sanja kad je budan.

Jogin nije svestan fizičkog tela ili grube kreacije

već je svestan suptilnog tela u pod-suptilnom stanju,

on je svesno mišlenje snova – budan u zemlji snova.

Običan osoba ima samo grube sanskare

i snovi koje vidi su lažni snovi

o grubim bićima, grubim željama, grubim mislima,

ništa nalik realnom[10] božanskom snu

doživljenom u suptilnim nivoima moći i blistavosti

i mentalnim nivoima znanja i svetlosti.

U običnom čoveku (beskonačno lažno sopstvo)

sanskare su u beskonačnom lažnom „ja“ (umu),

a da bi ih doživeo grubo, suptilno i mentalno

za njega egzistiraju grubo, suptilno i mentalno telo.

Ali Sadguru je bez-sanskara (bez-impresija)

pa ipak ima mentalno, suptilno i grubo telo.

Tela nisu Sadguruov identitet;

ona su odeća koju oblači pri radu.

Sadguruovo grubo, suptilno i mentalno telo

nisu za doživljavanje grube, suptilne i mentalne kreacije

već bivaju upotrebljena za iskorenjivanje sanskara drugih.[11]

Sadguruova tri tela su preobražena u Sahađ Samadiju

u univerzalno stanje i funkcionišu u univerzalnom opsegu.

A svoja tri tela koristi kao medij

čineći da druga ljudska bića dožive nivoe,

da tragaoci dožive Dušu,

i za opšte duhovno spasenje čovečanstva.

U Sanskritu se jednova[12] sudbina ili usud zove Prarabda.

Smisao Sadguruove sudbine i usuda

jesu sanskare koje zadržava za Univerzalni Rad

na svim nivoima i stanjima svesnosti.

Prarabda je termin za Sadguruova specijalne sanskare

koje obrazuju njegovo UnivezalnoTelo i Univerzalni Um

koje koristi dok radi izunutra ili izvana.[13]

Ove sanskare Majstora

su sredstvo za razaranje sanskara u drugima.

One nisu sanskare

u smislu grubih, suptilnih ili mentalnih impresija;

Prarabda je ispravan termin

jer je njegov usud da uništava sanskare u drugima.

Kroz Prarabdu Sadguru vrši Univerzalni Rad

koji pro-izvodi Univerzalno Dobro;

ovo je smisao Sadguruove sudbine ili usuda.

U Mađzubu ili Brami-Butu

uopšte nema sanskara za rad ili Prarbda,

jer mu sudbina ili usud nije da radi.

Brami-But je bestelesan; uopšte nema telo,

što znači da nije svestan grubog, suptilnog i mentalnog tela

i stoga nije svestan tri sveta.

Brami-But ne primenjuje svoju Božasnkost

da bi slomao ograničenja u umovima drugih,

što znači da ne uništava sanskare

niti ikome[14] daje Realizaciju.

Budno stanje Brami-Buta je bestelesno stanje;

iako je živ i naizgled budan, on je mrtav,

božanska avet besano uspavan za kreaciju.

Ne-korišćenje grubog, suptilnog i mentalnog tela

zarad[15] doživljavanja tri sveta,

je svagdašnje stanje Avatara, Sadgurua, Đivan-Mukte,

Paramhanse i Brami-Buta.

Ne-korištenje znači da su O-Bogotvorena ljudska bića

uvek odeljen od svog grubog, suptilnog i mentalnog tela

čak i onda kad ih Majstor koristi

zarad unutarnjeg ili vanjskog rada.

Avatar i Sadgurui egzistiraju u beztelesnom stanju

(besformno stanje Nirvikalp Samadija)

a još uvek koriste svoje grubo, suptilno i mentalno telo

(preobražena u univerzalno stanje u Sahađ Samadiju)

za Univerzalni Rad u svakom stanju svesti.

Avatar i Sadguru obavljaju dva tipa rada:

suptilni rad i grubi rad.

Grubi rad je izvanjski rad

koji afektuju sveukupnu kreaciju i to je vidljivi kontakt.

Suptilni rad je izunutarnji rad na nivoima

i to je nevidljivi izunutarnji kontakt.

Sadguru radi za Univerzum na opšti način

a za svoj krug (od dvanest plus dva) na odabrani način.

Ovo znači da Sadguru obavlja izunutarnji i izvanjski radi

za čovečanstvo i sva stvorenja na opšti način[16]

ali iznutara radi sa svojim krugom na odabrani način.

Taj izunutarnji rad za pripadnike kruga je neizbežna Realizacija.

Avatar radi za Univerzum na odabrani način

i za Svoj krug (120 plus dva) na specijalna način.

Ovo znači da Avatar obavlja izunutanji i izvanjski rad

za svakog individualnog čoveka[17] i stvorenje na odabrani način,

dakle, specifičan podsticaj u svesnosti svake jedinke.

Avatar vrši unutarnji rad sa Svojim krugom na specijalan način,

a taj specijalni rad je neizbežna Realizacija svakog člana.[18]


[1] physical – fizički, telesan, stvaran, lekarski, telesni, čulan, fizikalni

[2] the Self through the self – to (jedno jedino Božansko) Sopstvo kroz (svoje jedno jedino vlastito) sopstvo – kako ja to vidim

[3] he has nothing and is nothing but God – on ima nište i jeste ništa doli/sem/do Bog; „nema ništa“ je prevod fraze „ima nešto“

[4] The Sadguru has nothing; he has no body – Sadguru ima ništa; on ima  ne (uopšte nikakvo-negacija) telo

[5] u ovakvim konstrukcijama uvek stoj „svoje“ no u prevodu to pogdegde izostavljam, no ovde treba obratiti pažnju da je Fakir napisano velikim slovom a „njegovo“ (mislise na tela) malim slovom

[6] he is working – on radi svo vreme svoje budnosti

[7] experience no limite – doživljava ne ogranično, ne doživljava nikakve granice/ograničenja; no – not any –niti ijednu

[8] goes to sleep – ode da spava

[9] from the awake to the sound sleep state – od budnog (stanja) do besanog spavajućeg (eteričnog sna – stanja u kome „zvuk“(kao primalni element) spava) stanja

[10] real – realnom, istinitom, istinskom, stvarnom, pravom, realna vrednost, realni broj, pravi, nepokretan, autentičan, odistinski, veoma, ozbiljan

[11] but are used for the extermination of other’s sanskaras – …sasnskara koje pripadaju drugom, drugo-vih sanskara

[12] one’s – nečija, čovekova (uobičajeno), no reč  „one“ je „jedno“ koje je povezano sa „The One“ ili „Jedno“ ili označava ono „jedno“ u kreaciji, što nije identično ni sa terminom „jeev“ (điv – život) niti sa duša (soul) niti sopstvo (self) pa čak ni sa terminom/odnosom kap/Okean jer označava onu Drevnu/Večnu „Jednost/Jedno/Jedino koja je u kreaciji kao pojedinačno „jedno“.

[13] while he work invardly or outwardly – tokom svog unutarnjeg ili vanjskog rada; inwardly – unutra, u duši, u srcu, unutarnji, koji je okrenut unutra, duševni, duhovni; outwardly – spolja, ispupčen, van, po spoljnjem izgledu

[14] anyone – ijednom, ikojem, makojem jedno/jednosti

[15] for their purpose – zarad/u njihove/u svrhu/cilj

[16] way – način, put* ali manner – način

[17] individual human – pojedinačno/lično/osobeno ljudsko (biće)

[18] is eache member’s inevitable Realization – je svakog pripadnika (kruga njegova) neizbežna/neminovana Realizacija