Sa Svešću biti poput kamena

Kamen uopšte nema želju, nadu, ni osećanje,

nikakvo osebujno[1] telo niti misao o sledećem danu.

Udarite li ga čekićem ili šutnete, kamen ne oseća;

okitite li ga vencem u obožavanju kamenih idola

kamen ostaje ne-afektovan.[2]

Držite li ga u toaletu

ili napravite toalet od kamena

nije nesretan.

Imate li kamen u zidovima palate

ili dragi kamen na svome prstu,

neće biti usrećen.

U svim uslovima kamen ostaje neuznemiren;[3]

ganut ničim, neuutiskovan ičim.[4]

Ali upotrebljavate li kamen

vi žanjete rezultate i aficirani ste.

Šutnete li ga noga će vam se ozlediti.[5]

Udarite li ga čekićem i razbijeta u parčeće,

hoće li jauknuti?

Ali padne li vam kamen na nogu,

jauknuti ćete.

Sagradite li od kamena palatu ili kupatilo,

koristiće vam i na jedan i na drugi način,

pa ipak „on“ ne spoznaje razliku[6]

između palate ili kupatila.

To kako koristite kamen određuje kako ćete biti aficirani.

Ljudi se bore i ubijaju radi ovog kamena

i tvrde da neko kamenja ima vrhunsku vrednost,

ali hvalospevom ili krvlju kamen ostaje neuzmuvan.

Kamenovo „jastvo“ uživa ništa, pati ništa,[7]

i ostaje neaficirano u svim okolnostima.

Slično, ako ličnost postane poput kamena

ali s punom ljudskom svešću

on ostvaruje Svest Boga.[8]

BESKONAČNI UM u kamen formi doživljava kreaciju najkonačnije,

što znači praktično kao ništicu,

jer je kamenova iluzorna svest skoro ništica.[9]

U stanju Sadgurua

BESKONAČNI UM takođe doživljava kreaciju najkonačnije

kao nulu (ništicu).[10]

Ali BESKONAČNI UM ne može da doživi „Jastvo“ u formi kamena,

dok u stanju Sadgurua

BESKONAČNI UM u potpunosti doživljava „Svoje“ Sopstvo

(što znači da Sadguru ima Svesni Beskonačni Realni Um).

U kamen formi, doživljaj BESKONAČNOG UMA je najkonačniji

a BESKONAČNI UM doživljava „Svoje“ Sopstvo najograničenije (u latentosti).

BESKONAČNI UM doživljava univerzum najkonačnije

kroz kamen formu

jer je svest kamena najograničenija.

U običnom čoveku BESKONAČNI UM ima ograničeni doživljaj „Svoga“ Sopstva,

a neograničeni doživljaj univerzuma.

Pak, u stanju Sadgurua,

BESKONAČNI UM ima savršeni doživljaj „Svoga“ Sopstva

kao BESKONAČNI UM „Jastva“,

i doživljava kreaciju na najkonačniji način.

Ovo znači da Sadguru doživljava univerzum

kao najkonačniji u poređenju sa Sopstvom,

i njegov doživljaj univerzuma je kao svoje senke.

Posmatrajući vlastitu senku možemo zamisliti ovo iskustvo:[11]

senka ima najkonačnije iskustvo upoređeno s čovekovim jastvom;

beživotna je, nesupstancijalna i ništa bez čoveka.

Zarad postizanja O-Bogotvorenja

najposle bi stanje BESKONAČNOG UMA u čoveku

trebalo biti poput kamenovog.

Ovo znači da čovekov um mora biti identičan

stanju uma u kamenu ali sa očuvanom svešću,

jer u formi kamena BESKONAČNI UM nikada ne doživljava

grubi, suptilni i mentalni svet

pa ipak kamen postoji.

Da se ostvari Realizacija ne treba biti nikakvog doživljaja kreacije

a da akt mišljenja ipak bude beskonačan;

Duša, BESKONAČNA INTELIGENCIJA,

Realno Sopstvo i Realni Um jeste beskonačna,

te samo kroz beskonačno mišljenje može biti (pro)mišljeno.[12]

BESKONAČNI UM u „Svom“ krajnjem stanju je ljudski um,

ali da BESKONAČNI UM dosegne „Svoje“ originalno stanje (Onkraj)

treba da bude poput kamenovog uma;

samo tada može biti doživljena Realnost.

Ovo znači da BESKONAČNI UM treba da doživi

ništa kreacije (iluzije) a ipak bude svestan „Svog“ Sopstva[13]

kao beskonačnog, kao Svega (Realnosti).

Ovaj Realni Doživljaj je iman u Nirvani

kad jedno doživi u potpunosti Totalno Ništa, Kompletnu Nulu,

i trenutno to jedno doživi Totalno Sve,

Potpuno Sve u Nirvikalpi.

Kada se ova Realizacija zbije

to jedno može prividno izvana ličiti na kamen[14]

ali iznutra on ima Beskonačnu Svesnost.

Ova O-Bogotvorena bića koja egzistiraju poput kamena,

potpuno nesvesna sveta koji za njih je ništa,

su Brami-Buti ili Mađzubi.

U formi Išvara (Besformno Univerzalno „Ja„)

Um je beskonačan i bez tela;

nema doživljaj kreacije.

Doživljaj kreacije je neophodan za SopstvoDoživljaj,

to jest, za SopstvoRealizaciju.[15]

Da postigne SopstvoRealizaciju um treba da je beskonačan i bestelesan

i treba da ne doživljava kreaciju.

Iskustvo neophodan za SopstvoRealizaciju

je da se prođe kroz Beskonačnu NeSvesnost,

uzimajući telo i um da bi stekao svesnost

da bi se naposletku[16] jedno moglo otarasiti tela i uma

i doživiti um kao beskonačan

i u bestelesnom stanju (besformnosti).

Imati ultimativni Doživljaj Sopstva

a biti beskrajno svestan (Realni Beskonačni Mislilac),

znači da um treba biti beskonačan,

jedno treba biti u besformnom stanju, i

treba da ne doživljava kreaciju već jedino Sopstvo.

Ipak, u formi Išvara BESKONAČNI UM radi bezkrajno

da bi stvarao, očuvao i rastvarao Univerzum

te stoga ne doživljava „Svoje“ Sopstvo –

beskonačno mišljenje „Mu“ je usmereno ka

stvaranju, održavanju i rastvaranju univerzuma,

a ne u doživljavanju „Jastva“ (Duše).[17]

U formi kamena, um je bestelesan;

sasma nesvestan tela

i ne doživljava kreaciju (sem naj konačnije)

jer „mu“ je aktivnost  (mišljenje) naj ograničenije.

U čoveku, um je beskonačan ali čovek ima telo.

A on ima svest o telu, „njegovim“ željama, osetima i nagonima,

kroz telo je angažovan u poslu

doživljavanja univerzuma.[18]

U stanju Išvara (Beskonačna NeSvesnost, Besformno „Ja“)

um je beskonačan i bestelesan i nema doživljaj kreacije

ali je involviran

u stvaranje, održavanje i rastvaranje kreacije.

U formi kamena um nije razvijen

i um ne stvara, ne održava niti rastvara

i ne doživljava, stoga što je kamenov doživljaj

kreacije apsolutno najkonačniji ili skoro ništavan.

U isto vreme budući da je kamenovo iskustvo

naj konačnije, „ono“ je neizmerno,[19]

jer je neaficiran mačim što se dešava.

U formi čoveka, um je beskonačan i nije zaokupljen

stvaranjem, održavanjem i rastvaranjem univerzuma,

ali čovek je podložan telovim htenjima, osećajima i potrebama,

i kroz telo doživljava univerzum.

Da bi doživeo „Jastvo“ BESKONAČNI UM treba da je bestelesan,

nesvestan svih želja, oseta i potreba;

Ne treba da ostane sputan u stvaranju,

održavanju i rastvaranju kao Išvar (Besformno „Ja“),

ili upleten u posao doživljavanja kreacije

u univerzalnom opsegu

a to je moguće jedino za Sadgurue.

U krajnjem smislu značenje SopstoRealizacije

je da u čovečjoj formi BESKONAČNI UM

ne doživljava grubi, suptilni i mentalni svet,

mada kao čovek ima grubo, suptilno i mentalno telo.

Ovaj doživljaj je nesvesno iskustvo čoveka

u stanju dubokog spavanja kad su „mu“ tela nefunkcionišuća.

U najdubljem spavanju nema nikakvog doživljaja

grubog, suptilnog i menatalnog sveta (čovek leži kao kamen)

i nema svest o grubom, suptilnom ili mentalnom telu

stoga što ljudska svest zaboravlja ova tela

i odbacuje ih kad uroni u besano spavanje.

SopstvoRealizacija znači da nalik tome u budnom stanju

čovek treba da zaboravi tri tela (stavi ih u stranu)

a ipak ostane svestan,

svestan ali ne tri sveta

već Duše (Sopstva).

Realizovani čovek je uspavan za kreaciju a ipak svestan Sopstva.

Ljudsko stanje je stanje lažnog uma

i lažnog „ja“ (uslovljena egzistencija).[20]

Čovekov um je pun sanskara

i on je svestan ograničenog uma (mentalnog tela),

energije (suptilnog tela) i forme (grubog tela).

A božansko stanje SopstvoRealizacije je

da čovek bude u stanju Realnog Uma

i Realnog „Ja“ (neuslovljena egzistencija).

U Realizaciji, Um nema sanskara

i nesvestan je ograničenog uma (um je beskonačan),

nesvestan suptilnog tela (energija je beskonačna),

i grube forme (blaženstvo je besformnost).

Neka obična ličnost je misleći um

no „ona“ misli zbog sanskara, a zauzvrat

mentalne, suptilne i grube misli generišu još sanskara.

Sadguru je takođe misleći um,

ali on nema sanskare i jedino misli Sopstvo.

Stanje ograničenog uma je obično ljudsko stanje,

lažni um pun sanskara (ograničenja)

ne može da zaustavi mišljenje u-odnosu-na[21]

„svoje“ grubo, suptilno i mentalno telo.

Stanje NeOgraničenog Uma (u formi Sadgurua)

je sanskara-lišeno[22] stanje

bez impresija od grubog, suptilnog ili mentalnog tela;

umesto toga um ima potpuno razvijenu svest

a ova svesnost je božanska jer je beskonačna.

U stanju Beskonačne Svesnosti (Nirvikalp Samadi)

BESKONAČNI UM nema nijednu sanskaru ali ipak misli,

misli jedino o Sopstvu.

Um bi trebalo da misli o „Jastvu“

a ne o telima koja rezultiraju iz sanskara;[23]

um ne bi trebalo da misli kroz sanskare.

Ako um nema nijedne sanskare a ipak misli,

„On“ je dosegao SopstvoRealizaciju.

On koji je SopstvoRealizovan naliči kamenu,

ali kamenu s Beskonačnom Svesnošću.


[1] distinctive body, distinctiv  –  izdiferencirano, specifično, distinktivno, razlčikujuće

[2] unaffected – ne-afektovan =ne-obuzet

[3] unmoved – ne-uzmuvan, ne-ganut, ne-uznemiren, ne-pomaknut

[4] it si moved by nothing, unimpresed by anything – „on“ je pokrenut ničim (od strane ničega), ne-impresioniran/impresiran ičim (nije utisnuto u njega ijedna impresija);

[5] your foot will hurt – povredićete nogu; vaša noga biće povređena/ozleđena; noga će vam biti ozleđena

[6] yet it knows not the difference –

[7] stone itself enjoys nothing, suffers nothing –  kamen sami (sopstvom/bitkom) (ne) uživa ništa (ni zbog čega), (ne) pati ništa (ni zbog čega). Može imati dva značenja da zasita ne doživljava ništa ili da njegovo sopstvo (koje je skoro ništavno) doživljava samo ništa (misli) i u oupšte ne doživljava sve (kreaciju)

[8] The Consciousness of God – Božja Svest – Svest Boga Svest o Bogu ili samo Svest sve ima isto značenje

[9] nill  –  ništavna, nepostojeća, nulta

[10] zero (nill)

[11] by observing one’s own shadow one may… – sa posmatranjem neke/oga jednosti/jedno sopstvene senke jednost/jedno može da…

[12] can be thought of – o „tome“ se može misliti i „to“ može biti promišljeno, zamišeljeno, smišljeno

[13] to experience nothing of creation –  da uopšte ne doživljava kreaciju ali pre da doživljava „ništa“ kreaije ili kreacijino „ništa“ (mislenje), da doživi kreaciju kao „ništa“ (doživljaj nirvane) jer „ništa“ označava mislenje uma čoveka, a kreacija (iluzija, imaginacija, ignorantnost-neznanje, utelovljena maja) je „sve“ produkt tog mislenja.

[14] my appear ouwardly as a stone – može pojvano/prividno izgledati/pojavljivati se izvana kao/nalik kamenu

[15] Self-Experience, Self-Realization – Sopstvo-Doživljaj = Sopstvo=Realizacija, Realizacija = Doživljaj (ili preciznije postati + doživeti); Sopstvo = Bog = Atman = Duh = Duša = Svest, u složenicama Self- prevođeno je ponekad i kao Samo-…ili Sebe-…ili Sebstvo-…;

[16] ultimately – najposle, ultimativno, konačno, na kraju krajeva, uslovljeno, u krajnjoj liniji, na kraju, uslovljen

[17] Itself (Soul) – „Seb“stvo (Dušu); a prethodno je bilo – Its Self – „Svoje“ Sopstvo, pri čemu „Its“ u stvari može označavati i „TO“ ili Braman/Boga; Self =Its own (or Real) Self– vlastito Sebe, kao Božansko/Istinsko Sopstvo u čoveku (po Sebi)

[18] its – „njegovim“ (misli se na telo), he – on (čovek, individual, pojedinac)

[19] great – moćan. odličan, prostran, sjajan, slavnog, veliki

[20] condition – uslovljenje, stanje/uslov/kondicij; conditional – uslovljeno/kondicionalno; unconditional– ne-uslovljena

[21] in relation to – u odnosu prema, s obzirom na, u odnosu na, u vezi sa

[22] sanskaraless state– sanskara-lišeno stanje, to znači da nema sanskara kao svojih ličnih sanskara koje uslovljavaju i predodrđuju Njegovu Svest, ali ne znači da nema sanskara jer dok god neko ima telo ima i sanskara, sanskare koje preostaju su prarabd sanskare (one koje određuju sudbinu i Bogo Realizacija ne utiče na njih, ona ne menja čovekovu sudbinu predodređenu prošlošću) i joga joga sanskare (koje dobija posle realizacije koje mu dozvoljavaju da nastavi rad za dobrobit čovečanstva i svojih bliskih sledbenika).

[23] resulting from sanskaras  –  koja su nastale/proističu iz sanskara (sanskare, „uzrok“; telo je „rezultat“ nastao kao posedica postojanja sanskara i iz sanskara)