Um, misli, želje i dela

Prvo stanje sanskara je besformno.

U mentalnom stanju, sanskare su u finoj klica formi,

u suptilnoj formi su proređene (klijajuće),

a u gruboj formi su guste (procvetale).

Um misli o željama i ima nadanja[1]

s ishodom da doživljava najkonačnije sanskare

(fine mentalne, skoro besformne otiske),

i skuplja impresije suptilnih sanskara

u najsuptilnijoj formi.

Umove misli, želje, žudnje, oseti, nadanja,

od misli stvaraju sanskare[2]

koje traže da budu doživeljene ili grubo ili suptilno.[3]

Sve sanskare obitavaju u mentalnom telu (kao klice)

i reflektovane su u suptilni svet (kao energija)

ili u grubi svet (kao forma).

U stanju čoveka, dobre misli stvaraju dobre sanskare

a loše misli stvaraju loše sanskare

koje iziskuju doživljavanje istih[4]

bilo u suptilnoj ili gruboj formi.

Smisao umovog doživljavanja

najkonačnijih mentalnih otisaka[5] (koji su praktično besformni),

bilo grubo bilo suptilno je da

u vreme dobrih iskustava

um jeste radostan[6] i oseća sreću;

umovo doživljavanje loših sanskara

znači da je u jadnom stanju i da pati.

Ljudska gruba svest izjednačuje dobro sa srećom ili zadovoljstvom,

a loše sa jadom ili bolom.[7]

U unutarnjem delanju uma,

misli postaju želje i želje postaju akcije,

to jest, najkonačnije sanskare u seme formi klijaju,

i isprva su doživljene suptilno kao želje,

potom grubo u akcijama.

Sa mislima (semena) postajanjem[8] želje (suptilno)

i ovih želja preobraćanjem u akcije (grubost),[9]

nove sanskare su kreirane kao imrpesije

koje traže da budu potrošene (doživljene),

u budućnosti bilo grubo bilo suptilno.[10]

Ove nove impresije su otisci na umu u seme formi;

u umu leže uspavane dok ne dođe vreme

da budu ispoljene ili (pro)mišljene.

Da se prevaziđe ljudska uslovljenost uma (ograničenost)

najbitnije[11] je da želje budu iskorenjene,

bilo da su dobre ili loše.

Čovek bi trebalo da prekine mišljenje u pojmovima dobra ili zla,

sreća ili nesreća, zadovoljstvo ili bola,

ali to ne može, zbog želja.

Ako stare sanskare, grubo ili suptilno proživljene

kao sreća ili nesreća ne rezultiraju akcijom,[12]

tada misli o nesreći ili sreći, patnji ili radosti,

ne dovode do izranjanja novih sanskara

koje moraju biti doživeljene u budućnosti

bilo srećno ili nesrećno.

Ako je um lišen radosti ili tuge

pri doživljavanju ovih starih sanskara

i ne misli (reaguje),

nove sanskare nisu stvorene.

Želje ili misli o radosti i patnji su

ono što stvara još sanksara (dobrih ili loših).

Ove dobre ili loše sanskare

su impresije prethodno učinjenih dobrih ili loših

akcija koje traže da budu doživljene

grubo (drugim akcijama) ili suptilno (drugim željama).

Svaka prethodna sanskara doživljena suptilno kao želja

ili grubo u akciji ostavlja otske (slično sećanju),

a ovi otisci neizostavno uzrokuju da neko misli

ili želi u pojmovima sreće ili nesreće.

Ovo je delovanje[13] sanskara.

Naprimer, um neke osobe želi da okusi mango.

Ovo je sanskara u formi impresije

u mentalnom telu ličnosti (skladištu sećanja),

što znači da je mango prethodno ostavio otisak na um-u.

Ovaj otisak se reflektovao iz mentalnog tela (kao misao)

kroz suptilno telo (kao želja)

te najzad u grubu formu

(čula žude za ukusom manga).

Osobin um misleći o mangu

oseća suptilno radost ili žalost dok doživljava ove želje,

ali je ipak nesvestan korena ove želje.

Ovo je suptilno iskustvo želje,

i tokom ovog željenja um suptilno oseća radost ili tugu

zavisno od mogućnosti imanja manga.

Ličnost tada preduzima akciju

uvođenjem misli i želje u grubu formu

jedenjem manga i spoznajući „mu“ delikatesni ukus;

kao posledica toga on oseća sreću (želja je zadovoljena).

Prva Reč OM beše prva sanskara.

Tri su tipa ili forme sanskara:

one sakupljene mentalnim telom (kao seme-na),

one sakupljene suptilnim telom (kao želje),

i one sakupljene grubim telom (kao akcije).

Pri doživljavanju mentalno najkonačnijih mentalnih sanskara

u umu je kao rezultat stvoreno osećanje

sreće ili jada (ili misao o tom iskustvu)

koja stvara nove sanskare (seme-na).

A rezultat (nastao) od novih sanskara slabi stare sanskare

ili ih briše iz mentalnog tela.

Kada osoba doživljava sanskare grubo

u formi grubih misli,

osećanje sreće ili jada stvoreno

pri imanju suptilnog doživljaja (želje)

potiče rast novih sanskara.[14]

Ove grube sanskare su zgusnute i snažne,

postojane i duboke (klice su pustila korenje).

Isprva je to ne(pro)mišljena

i nedoživljena sanskara (pohranjena)[15]

koja je doživljena suptilno (kao želja)

a potom grubo (u akciji).

Baš tokom ovog prvog suptilnog doživljaja (želje)

misli o sreći ili jadu

stvaraju nove sanskare (klice)

koje potom bivaju doživljene.

Saobrazno rezultirajućem grubom iskustvu,

rezultirajuće misli o sreći ili jadu

pro-izvode nove sanskare i želje

koje potom bivaju doživljene

(bilo u suptilnoj ili gruboj formi).

Želja je sanskara u suptilnoj formi

a misao je sanskara u seme formi.

Samo želja koja je ispunjene grubo (provedene u akcije)[16]

doista stvara nove, postojane, duboko-usađene sanksare

(seme-na utisnuta u mentalnom telu kao latentne misli).

Ukoliko osobin um doživi sanskare mentalno (misli)

i pro-izvodi nove sanksare u suptilnoj formi (želje)

s prolaženjem kroz sreću ili jad

i ako ih ljudski um ne doživi grubo

(provođenjem želja u akcije)

tad um uopšte nema priliku[17]

da stvara nove grube sanskare.

Ukoliko um podlegne, pustite ga;

ali ne dozvolite telu da podlegne.

Značenje um-ovog doživljavanja

sanskara suptilno je um-ovo željenje,

a doživeti sanskare mentalno

znači um-ovo mišljenje ili osećanje.

Sa startom mišljenja, najkonačnije sanskare (seme-na)

prisiljavaju um da ih doživi mentalno;

tada zapravo nema želja, nema žudnji.

Ali sanskare u suptilnoj formi jesu tu u suptilnom telu;

a sa dizanjem želja i žudnji,

um oseća jad ili sreću,

koji stvaraju nove suptilne sanskare (želje).

Kada um misli, misli u formi semena se dižu; [18]

zatim ova seme-na klijaju (sve dok ne budu osećena),

a što afektuje suptilno telo (nečije želje).[19]

Želje prolaze kroz suptilno telo (energija se manifestuje),

a kada su želje i žudnje grubo ispunjene

(što navodi um da doživi jad ili sreću),

formirane su nove grube sanskare.

Grube sanskare su duboko-usađeni otisci na umu

i ostavljaju svoj trag,

što znači da pro-izvode nove misli.

Ljudski um neprestano fluktuira između dobra i zla.

Dobre misli, dobre želje, dobra osećanja sprovedena u akciju

su pomaganje drugima u nuždi, obožavanje Boga u istini,

darivanje iz milosrđa, poštenje u svome poslu.[20]

Loše misli, loše želje i loša osećanja sprovedena u delo

su mučenje drugih, nanošenje bola,

željenje propasti drugima ili neprirodni seksualni akt.

Ono što je suštinsko da bi se transcendirao um

i otišlo onostran dobra i zla, zadovoljstva i bola,

je da pri doživljavanju sanskara mentalno (kao misaonih semena),

ili suptilno (kao želje), ili grubo (kao delanja)

treba da ne bude misli o jadu ili sreći.

Ovo nije mogućno običnom ljudskom biću.

Prema tome lek je da

pri doživljavanju sanskara mentalno,

i doživljavanja sreće ili jada suptilno

(a to je, u formi želje za tim stanjem)

ne treba da bude nikakav grubi doživljaj istoga.[21]

Ovo znači samo jednu stvar:

misli, želje

treba da budu nesprovedene u dela.

Stanje čoveka je takvo da je on ispunjen željama,

a stanje Realizacije je takvo da je to jedno beželjno.

Dve su vrste želja:

želja da se doživi kreacija

ili želja da se realizuje Sopstvo.

Želja za O-Bogotvorenjem

stvara suptilne i mentalne sanskare ali ne i one grube,

jer videti Boga, sresti se sa Bogom, osećati Boga,

čuti Boga i doživeti Boga kao Sopstvo,

kako bi to moglo biti doživljeno grubo?

Bog u biti jeste besforman.

Želja da se realizuje Bog eventualno nosi ljudsku svest

onostran iskustva fizičkog tela

u suptilno carstvo čiste energije

i u mentalno carstvo čistog uma.[22]

Bog u biti jeste beskonačan,[23]

Kako bi ijedna želja za Njime mogla biti ograničavajuća? [24]

Doživljavanje Besformnog i Beskonačnog Boga

uključuje imanje iskustva nivoa

beskonačne energije i beskonačnog uma.[25]

Upravo sa željenjem da doživi svet

čovek ostaje omeđen,

odnosno, suptilne sanskare, želje,

behu stvorene a koje su doživljene grubo

pa one stvaraju sputavanja, ograničenost.

Ovo znači da želja da se doživi svet

održava čovekovo ne spoznavanje

onog što leži onostran doživljaja materije.

A sopstvova-volja je ili da želi Boga ili da želi svet,

stoga što u oba slučaja

individualni um traži sreću za „jastvo“.

Ovu sopstvo-volju tog jednog koji želi[26]

ili Boga ili svet

možemo nazvati sebičnost.[27]

Drugim rečima sebično je želeti

bilo Boga bilo svet, jer u oba slučaja

um čoveka traži sreću za vlastito „jastvo“;

ovaj nepodesni položaj[28] je stanje čoveka.

Ako pri željenju dobra drugima

to jedno nema ni najbeznačajniju misao o sopstvu

i misli samo o njihovoj dobrobiti,

ne bivaju stvorene nove suptilne ili grube sanskare.

Kad nema nijedne želje za sopstvo

ne može biti ikakve mogućnosti za sreću ili jad.[29]

Ali to je nemoguće

jer samo Sadguru i Avatar usrećuje druge

jer oni nisu zarad jastva[30]

već zarad sveta.

Sadgurui su lišeni[31] ograničenog sopstva;

oni ne mogu nikada želeti ma šta za sebe.

Oni su dosegli O-Bogotvorenje (Sat-Čit-Ananda)

i imaju Beskonačno Znanje, Moć i Blaženstvo kao svoju egzistenciju.

Pa šta bi mogli poželeti[32] do da rade

da bi činili da drugi budu slobodni i dožive Boga?

Kada običan čovek želi (suptilno, željom) dobro ženi

i trudi se (grubo, napornim radom) da je usreći,

zapravo razmišlja o sebi, o vlastitoj želji

i doživljaju sreće za jastvo.

Stvarnost je pak da želja „jastva“ (nesvesna želja)

istupa i postaje volja zainteresovane osobe

(u stvari promišljenje o sebi, o vlastitoj sreći).

Ali to nije slučaj sa Sadguruom

koji je onostran želja, onostan žudnji.

Na kraju, sopstvo-posvećenost i potpuna predanost[33]

Sadguruu ili Avataru ja finalni lek

da bismo bili oslobođeni okova sanskara.


[1] aspiration – težnja, želja, usisavanje, ambicija, duh, nadanje, čeznuće, čežnja, priželjkivanje, nadanje, disanje

[2] sanskaras of thoughts –sanskare (od) misli/razmišljanja; misli su material od koga su sazdane impresije

[3] which are required to be experienced – koje moraju/iziskiju/zahtevaju/traže/trebaju/potrebno je da budu doživljene/doživeti/iskusiti

[4] that necessitate the experiencing of them

[5] otisak = imprint – ono što je utisnuto u um, otisci impresija/utisaka, trag kao na CD disku pri narezivanju; misli se na sanskare/samskare (predisponiranosti) ili asaye (iskustva) ili vasane (želje) – odnosno – tragove

[6] the mind is in happy mod – um je u sretnom raspoloženju, narav, stanje

[7] reči „loše/bolno“ (duhkha) i „dobro/sretno“ (sukha) potiču ih hindu tradicije – du je rečca koja označava loše“, „neugodno“, i sl., za razliku od su koja izražava suprotnu ideju; kha označava rukavac osovine točka. Osnovna ideja koju duhkha sugeriše je, dakle, jedna loša centriranost, jedna opšta iščašenost, nelagodnost. Termin „bol“, kojim se često prevodi duhkha, označavao bi samo jedan njen poseban slučaj, samo jedan deo. Poput točka (kha) koji može biti samo dobro (su) ili loše (du) centriran, i čovekova elementarna, dalje nesvodiva stanja u svetu (kao uostalom i stanja bilo kojih drugih bivstvujućih) mogu biti samo sukha ili duhkha.

[8] bocoming – postajanje, proces postajanja u kome nešto postaje nešto više napredujući iz jedne u napredniju formu i stičući nova svojstva i osobine i pri tome ostajući ono jedno i isto, u smislu suštine, identiteta, jer se menjaju samo kvaliteti, osobine.

[9] and this desires turning into actions (grosness) – i s time kako se ove sanksare pretvaraju/prevode u akcije (ogrubljavanje); grosness – kondicij/stanje bavanja grubim, grubo-stanje

[10] at a future time – u budućem periodu vremena, u nekom trenutku u vremenu a koje će nastupiti u budućnosti, u potonjem periodu

[11] it is essential that – od suštinske je važnosti da…, ono što je esencijalno je da…, od najveće važnosti je da…

[12] dont result in action; result in – dovedu do, rezultiraju, izlaziti na, svršiti se sa, ishod, posedica, rezultat; action – postupak, akcija, čin, rad, delatnost, radnja, delo, dejstvo

[13] the working – delovanje, način funkcionisanja, funkcionisanje

[14] give rise to – je ishodište (iz koga izranjanju i rastu), biti potecište, potiče izranjanje, dovodi  do izranjanja, izazivati, izazvati, dovoditi do/davati nečemu poticaj za izranjanje i podržavati taj proces i izrastanje, narastanje, razvijanje itd.

[15] it is first the unthought of and unexperienced sanskaras (sotred) – opisno prevedeno – to je isprva (kao prvo u samom početku) sanskara (jedna) o kojoj nikad nije bilo mišljeno (promišljeno, zamišljeno, razmišljano) i koja nikada nije bila doživljena a koja je pohranjena/smeštena u memoriji/umu;stored – zapamćen, skladišten, smešten u skladište, spremljen u memoriju, snabdeven,

[16] acted upon – poslušane, provedene u delo, samo one želje kojima podlegnemo i ostvarimo ih akcijom/delanjem/sprovedemo u delo (prevesti reči/želje u dela); act upon – simulirati, simulisati

[17] then there is no chance for the mind to create..tad um uopšte nema priliku da kreira, tada nema nikakvih šansi da bi um uopšte mogao da stvori (samo u umu)

[18] seme-klice – predstavljaju začetak (potencijalni) koji tek treba da se transformiše u misli,pa osećanja,  pa želje, pa dela

[19] one desires – jednu želje – doslovno

[20] in one’s affairs – in –u; one’s – jedno-vom (prisvojna zamenica od – jedan, jedno, jednost, jednina); affairs – stvar, posao, afera, događaji, predmet, sukob, akt, delo, doživljaj, intriga, odnos, okršaj, parnica, radnja

[21] there should be no gross experience thereof – tu ne treba da bude uopšte niti jednog grubog doživljaja/iskustva koji je nastao usled doživljavanja sanskara mentalno i dožavljavanja sreće i jada suptilno.

[22] realm – carstvo, oblast, područje

[23] God in essence is formless  –  Bog u suštini (u svojoj biti) jeste beskonačan,

[24] howe could any desires for Him be limiting  –  kako bi ijedna želja (koju neko ima) za Bogom mogla da bude ograničavajuća.

[25] of infinite energy and infinite mind – zajedno se posmatraju nivoi energija i um kao celina

[26] samo-volja = sopstvo-volja, mislis e na volju čovekovog lažnog sopstva koje je poistovećeno sa telom (grubim, suptilnim ili mentalnim)

[27] selfishness – self+ish+ness; selfish – sebičan, sebično, egoističan, samoljuban (ali self – sopstvo a sufiks „–ish“, -ski, -av, -es, označava posedovanje neke osobine pa je naprimer „good“, dobro, dobar, a „goodish“, prilično dobar, pa to u stvari oznažava svako sleđenje „sebe“ odnosno „svoga vlastitog sopstva“ odnosno onoga što doživljavamo kao sebe ili svoje sopstvo, sa čime ga poistovećujemo), sufiks –ness je „stanje (kondicij) bivanja…; sve zajedno – stanje našeg bivanja sopstvo i sleđenje naloga svoga sopstvo/sebe, pri čemu je ovo „sopstvo“ ili telo ili želje ili emocije ili mašta drugo sa čime se poistovećujemo (svojim umom) sem Boga ili Sopstva ili Svetlosti Svesti ili Duše.

[28] predicament –

[29] there cannot be any question of…ne može biti ikakvog pitanja o…

[30] they are not for themselves – oni nisu za sebe – suština je u tome „da oni jesu/postoje“ ali ne zarad sebe (svoga sopstva) već zarad sveta

[31] void of – ispražnjeni od; void – praznina, prazan, rupa, isprazniti, poništiti, izbaciti, učiniti nevažečim, nezauzet, slobodan

[32] what could they possibly desire – šta bi mogli oni možda da žele; possibly – moguće, možda, eventualno, po mogućnosti, verovatno, po mogućstvu, verovano,, moguće, možda, kanda, po svoj prilici, ikako, iole, mogućno, neophodno

[33] self-dedication and complete surrender  –  posvećenost svog celokupnog sopstva i potpuna predanost/pokornost; in the end – na kraju, konačno, najzad, naposletku, uspravno, doslovno – u kraju