Duša

DUŠA = BESKONAČNA INTELIGENCIJA

Duša je BESKONAČNA INTELIGENCIJA

a jednom li se postigne Svest o Duši

stanje SopstvoRalizacije je bivanja Beskonačno Inteligentnim.

Kad je Duša bez sanskara

i ne misli, „Ona“ je Bog –

BESKONAČNA INTELIGENCIJA u latentnosti u Onostranosti-Onkraja.

Kad je Duša bez sanskara

i misli o „Svome“ Sopstvu ali ne i o kreaciji,

„Ona“ je Savršeno Jedno, Brami-But ili Mađzub,

Svesni Bog u Onkraju (Vidnyan).

Kada je Duša bez sanskara i misli o Sopstvu

u Onkraju i simultano o kreaciji.

„Ona“ je Savršeni Majstor, Sadguru ili Kutub,

Beskonačno Realno „Ja“ koje koristi „Svoju“ BESKONAČNU INTELIGENCIJU.

Kada Duša misli, ali je um ispunjen sanskarama,

„Ona“ je tada običan čovek, Beskonačno Lažno „Ja

u stanju ograničenog uma.

Stanje Beskonačnog Lažnog „Ja“ biva takođe doživljeno

od suptilno i mentalno svesnih ljudi

ali u bezgraničenoj razmeri: Kuber ima beskonačne moći,

Šiv ima beskonačne misli, Kailaš ima beskonačne žudnje.

U stanju punog razvoja u ljudskoj formi

Um ima tri tela, mentalno, suptilno i grubo.

Sanskare su u mentalnom telu (kao u skladištu),

a saobrazno individuinim sanskarama su i tri tela.

Značenje forme je

da je suptilno telo oformljeno saobrazno mentalnim otiscima

grubo telo je oformljeno saobrazno suptilnim sanskarama.

Sanskare u umu moraju biti potrošene;

moraju biti (is)korišćene i moraju se manifestovati.

Da bi potrošio sanskare, da bi ih (is)koristio suptilno kroz želje,

um uzima suptilno telo; potom um uzima grubo telo

(saobrazno suptilnim sanskarama)

jer sanskare (seme-na) moraju biti (is)korišćene

i suptilno (putem želje) i grubo (akcijama).

Um doživljava sanskare

kroz mentalno, suptilno i grubo telo.

Um postaje ispražnjen (sanskara) nakon sukcesivnih[1]

doživljaja grubog, suptilnog i mentalnog sveta

kroz grubo, suptilno i mentalno telo.

Pri doživljavanju ova tri sveta

um istrošuje sanskare grubo u grubom svetu,

suptilno u suptilonim nivoima,

i mentalno u mentalnim nivoima.

Ali pri doživljavanju (istrošivanju) ovih sanskara,

simultano se stvaraju nove sanskare

i ostaju pohranjene u umu (u seme formi).

Fizičko telo (um-a)

je sredstvo za doživljavanja sanskara,[2]

i kada je ovo fizičko telo izscrpljeno

nakon trošenja starih sanskara, telo otpada (umire).

Tad[3] dolazi do sjedinjenja novih sanskara s umom,

i taj je spreman za novi doživljaj

da bi sanskare istrošio suptilno ili grubo.

Zato[4] um uzima još jedno fizičko telo.

Na ovaj način su stare sanskare izbrisane,

i dok se javljaju ova iskustva, nove sanskare su pro-izvedene;

saobrazno novom sanskaričkim sklopu

potom se uzima novo telo da se dožive ove sanskare.

Kako stare sanskare bivaju potrošene,

um gubi impresije i telo slabi

da bi eventualno bilo odbačeno u smrti.

Ipak, u procesu trošenja starih sanskara dok je živ,

nove sanskare koje su pro-izvedene

otisnute su u umu u seme formi.

Ovim otiscima, novi sanskarički sklop uma

sili staro fizičko telo da otpadne,

i stoga je novo fizičko telo oformljeno

pošto su grube sanskare donekle bile ujednačene

tokom iskustva raja ili pakla.

Tako um nastavlja sa sakupljanjem novih sanskara

i na taj način i novih tela tokom reinkarnacija.

BESKONAČNA INTELIGENCIJA u originalnoj formi

Duše bez sanskara nikad se ne menja;

uvek ostaje besformna.

Ali se sanskare menjaju

i shodno tome se menjaju ljudska tela.

Trošenje novih sanskare doživljajem rađanja i umiranja

je za telo a ne za Dušu;

jer se „Ona“ niti rađa niti umire.[5]

Pre-porađenje je usled sanskara koje oformljuju suptilno telo,

a saobrazno promenama suptilnog tela u raju ili paklu

grubo telo je promenjeno i pripojeno[6] suptilnom telu

kad ovo uzme rođenje u grubom svetu.

Novi psihički ili sanskarički sklop u mentalnom telu

najnovije akomuliranih sanskara prethodnog života

menja suptilno telo dok je u stanju raja ili pakla,

i ova promena iziskuje da

suptilno telo ima novo grubo telo.

Smisao smrti u reinkarnaciji

je menjanje starog tela

saobrazno novim umom sakupljenim sanskarama.

Značenje rađanja je uzimanje novog tela

saobrazno ovim novim sanskarama.

Nove sanskare sakupljene u sadašnjosti

ne mogu biti potrošene sadašnjim telom

jer je ovo telo prikladno samo za trošenje

novih sanskara pređašnjeg životnog veka.

Smrt tela je u saglasju sa

potrebama novih sanskara;

smrt je neminovna jer nove sanskare ne mogu biti potrošene

sadašnjim telom jer je to ljudsko telo oformljeno

radi trošenja tada novih (a sada starih) sanskara

pređašnjeg tela.

Fizička smrt i svakodnevno spavanje

koje doživljava ljudsko biće su isto stanje (uma).

Nijedna misao nije aktivna u dubokom spavanju –

to jedno ne misli,

ali se taj budi

da bi um doživeo misli.[7]

Pri buđenju, um prvo doživljava mentalni svet

(običan čovek je toga nesvestan),

potom suptilno telo doživljva suptilni svet

(običan čovek je takođe i ovoga nesvestan).

Kada je običan čovek potpuno budan (svestan)

on doživljava grubi svet kroz fizičko telo.

Mentalno svesna osoba budi se u mentalnom nivou

kao što se suptilno svesna osoba budi u suptilnom nivou;

a jednom kad ova involuirana svest postane aktivna,

tad automatski, poput senke, grubo telo postaje aktivno.

Svaki put kada je um u besanom spavanju

doživljaj mentalnog, suptilnog i grubog sveta

se zaustavlja ali je to privremeni zastoj.[8]

Kad se ličnost probudi, um iznovo postaje aktivan (misli);

um doživljava svet mentalno, suptilno ili grubo

kroz mentalno, suptilno ili grubo telo

a sanskare su te koje bude ličnost.

Svaki put kada je um u san stanju (polu-svesnost)

grubo svesni čovek doživljava svoje sanskare pod-suptilno

i privremeno je u zastoju grubi doživljaj.[9]

Svaki put kada je um u stanju spavanja,

a to znači, kad um obustavi mišljenje i neaktivan je,

sanskare ostaju u umrtvljenom[10] stanju

da bi iznova bile doživljene u budnom stanju (akcije).

I svaki put kad je tu smrt,

um zaspi (mišljenje se zaustavlja)[11]

a sanskare su privremeno ostavljene[12]

jer doživljavanje sanskara

budi um, čini ga svesnim

i prisiljava da iznovo počne s mišljenjem.

Nakon smrti um nije neposredno probuđen

u grubom telu već u „svome“ suptilnom telu,

a pojedinac doživljava grube sanskare

kroz svoje suptilno telo; ovaj raj ili pakao doživljaj

je saobrazan novo skupljenim sanskarama.

Dok je u stanju raja ili pakla um je budan,

i tim iskustvom se dobre i loše sanskare

unekoliko uravnotežuju u umu.

Nakon ovog raj ili pakao suptilnog doživljaja,

um posvaja još jedno grubo telo

u skladu s novom strukturom suptilnog tela;

a ova nova struktura suptilnog tela

je (pred)određena uravnoteženjem dobrih

i loših sanskara koje su ostavljene[13]

u umu kada je ličnost umrla.

Sličnost između spavanja i smrti

jeste da u oba slučaja sanskare

prvo bude um u suptilnom telu

(da doživi bilo san ili raj ili pakao).

U pod-suptilnom stanju tokom sanjanja

priroda suprotnosti je još uvek tu

(zbog dobrih i loših sanskara),

i kroz ličnostine dobre ili loše sanskare

ima astralni doživljaj

slatkih snova ili noćnih mora.

I u spavanje i u smrt stanju, um privremeno obustavlja mišljenje

da bi potom sanskare budile um da ih doživi suptilno.

U spavajućem stanju sanskare bude um

za suptilno telo a nakon iskustva sna

za grubo telo da doživi grubi svet.

Ali u slučaju smrti,

sanskare bude um u novom fizičkom telu

da doživi sanskare grubo

jer je staro telo bilo odbačeno.

Svakoga momenta stare sankare bivaju trošene

i zamejnene novim sanskarama.

Doživljaj mentalnog, suptilnog i grubog sveta

kroz mentalno, suptilno i grubo tela

je usled individuinoga uma sanskara;[14]

zapravo uzrok egzistencije[15] tela i svetova

je ništa (Jdrigo) do sanskare.

Tri sveta egzistiraju za um da bi doživeo sanskare.

Um doživljava grube, suptilne i mentalne fenomene

u tri sveta kroz grubo, suptilno i mentalno telo;

nikakav doživljaj nije moguć bez tri tipa sanskara.

U nesvesnom, nemislećem, duboko spavajućem stanju

mentalni, suptilni i grubi svet su ne doživljeni.

U OnostranostiOnkraja nema sanskara,

ali kada čovek spava i stupi u ovo originalno stanje,

sanskare su još uvek tu u umu (pohranjene)

i pored toga što nisu doživljavane.

U stanju čovekovog svesnog, lažnog mišljenja,

dok je budan ili sanjajući ili božanski sanjajući,

mentalni, suptilni i grubi svet su doživljeni

kroz mentalno, suptilno i grubo telo.

U ovoj situaciji su sanskare aktivne

i doživljene su dok je čovek budan ili snevajući.

U Beskonačnom Realnom Mišljenju Sadgurua,

svesnost je potpuna i beskonačna i stoga božanska;

mentalni, suptilni i grubi svet nisu doživljavani

kroz Majstorovo mentalno, suptilno i grubo telo.

U ovom božasnkom stanju sanskare ne mogu biti doživljene

jer Sadguru nema nijedne; on nema sanskaričkih spojeva[16]

s ijednim grubim, suptilnim ili mentalnim bićem,

a ako neko nema spojeva, taj ne može doživeti.

Iako je Sadguru iznad svih (ob)vezivanja

i izdvojen od iskustva tri sveta,

na sebe preuzima sanskare svog Univerzalnog Rada[17]

za dobrobit sveta.

Prarbda sanskare označuju njegov usud i sudbinu kao Sadgurua;

sanskare koje koristi za Univerzalni Rad

su Jogajoga sanskare – Božanske Slobodne Impresije.

Umovo mišljenje beskonačnog broja misli,

viđenje u mentalnim nivoima,

viđenje, slušanje i mirisanje u suptilnim nivoima,

jedenje ustima, uživanje u seksu, hodonje,

pokretanje ruku, uriniranje ili pražnjenje creva,

je sve usled sanskara,

Ovo znači da svako osećanje i misao u mentalnom telu,

svaka želja u suptilnom telu,

svako (po)kretanje grubog tela, svaki dah,

svaka emocija, svaka radost, svaka patnja,

svaki incident, je usled jedne (s)tvari – sanskara.

Sreća od dobrih sanskara

je doživljena kroz zdravo telo

a patnja od loših sanskara

je doživljena kroz bolesno telo.

Ovo je grubo iskustvo.

Zadovoljstvo od sanskara je doživljeno kroz radosni um

i jad od sanskara kroz utučeni um;

ovo je suptilno isakustvo.

Nasilnost, pljačkanje, pijenje, pevanje, sukobljavanje i igranje,

činjenje dobra ili zla u skladu su s nečijim sanskarama.

Drugačije rečeno radosni um uživa „svoje“ sanskare

a jadni um pati zbog njih;

radosni um pruža sreću drugima

a jadni um zadaje patnju drugima.

Zadovoljstvo od sanskara u mentalnom iskustvu

je sreća realizovanja Boga, blaženost duše,

mišljenje beskonačnih misli i osećanje beskonačnih osećanja.

Patnja u žudnji da realizuje Boga

i patnja ne sposobnosti da se sjedini s Bogom

je agonija mentalnog iskustva.

Sanskare su te koje nagone um da vidi

kroz mentalni, suptilni i grubi svet

mentalnim, suptilnim i grubim očima.

Sanskare su te koje prisiljavaju um da miriše

suptilne miomirise i grube mirise

kroz nos suptilnog i grubog tela.

Sanskare su te koje (ob)vezuju um da čuje

suptilnu muziku i grube zvuke

kroz suptilne i grube uši.

Sanskare čine da noge hodaju, ruke tuku ili pišu,

usta jedu ili govore, te da se mokri i prazne creva.

Svaki doživljaj koji um ima o osetima kroz mentalno oko,

kroz suptilne oči, uši i nos

i kroz osete i organe grubog tela je

usled ničeg drugog do sanskara pohranjenih u umu.

Ove sanskare pohranjene u umu (kao klice)

su najkonačnije i sprečuju[18] ograničeni um čoveka

od doživljavanja Sopstva.

Umesto toga čovek doživljava ove konačne sanskare beskrajno

kroz, mentalne, suptilne i grube forme

koje obrazuju mentalni, suptilni i grubi svetove.

Da bilo šta učini – pokrene se, misli, želi,

diše, hoda, vidi, miriše, čuje, govori,

jede, bludniči ili čita i piše,

taj mora imati te tipove sanskara.

U svakom od ovih (po)kretanja, misli, želja i akcija

stare sanskare su potrošene a nove (za)uzimaju njihovo mesto.

U jednoj sekundi se razmenjuje deset miliona sanskara,

i bez pomoći Savršenog Majstora

nemoguće je biti slobodan od njihovog (ob)vezivanja.

Zaustavljanje aktivnosti uma se javlja tokom dubokog spavanja,

ali um i nadalje zadržava sanskare.

A realno obustavljanje aktivnosti uma

je Realizacija Sopstva kao Boga,

jedan je uspavan za kreaciju

a um više nema sanskara;

jedino tada može to jedno doživeti Dušu.


[1] jednog za dreugim

[2] is the means of experiancing sanskaras  –

[3] at that time – tada – at, u; that, to; time, vreme

[4] for this purpose – za(rad) ove svrhe… – to je svrha zarad koje…

[5] It has no birth nor death – it – ono, to; has – ima; no – ne, nikakav, nijedan, poricanje, odricanje, izražavanje zabrane, glas protiv, nikako; birth – rađanje, poreklo, rođenje, porođaj, loza, početak, izvor, porođaj, preporod, porod, roditi; death – smrt, smrtni slučaj, kraj, propast, ubistvo, samrtan, završetak – To (Duša) uopšte nema (ima baš niti jedno uopšte) rađanje ili umiranje

[6] the gross body changes and is joined to..; join –  spojiti, sastaviti, ujediniti se, pridružiti se, uključiti se, postati član,sklopiti, pristupiti, stupiti, sresti, stići. sjediniti se, udružiti

[7] in order for the mind to experince thoughts – po nalogu uma kako bi ovaj mogao da doživi sebe

[8] come to a stop, but this stop is temporary – come to – povratiti se, iznositi, doći k svesti, doći sebi, obavestiti se, stati, pristati, popustiti, odobrovoljiti se, izaći na, svesti se na, izneti; stop – prekiniti, prestati, obustava, pauza, prekid, prestanak, zastoj, zaustavljanje, zadržati, zadržati se, zaustaviti, obustaviti, stati, zaustaviti se

[9] for the time being (momentalno, privremeno, za sada; the time being – sadašnjost) gross experience is at a standstill (u zastoju, na mrtvoj tački)

[10] dormant  –  uspavane i umrtvljene,

[11] goes to sleep – ide na spavanje, zaspi

[12] left behinde – ostavljene (za sobom), prestići, prevazići, napuštene, zaboravljene, propuštene da se ponesu,

[13] left-behind – ostavljene-za- sobom; gore je bilo napisao „left behind“ (dve odvojene reči)

[14] due to the individual mind’s sanskaras – je usled ovog individualnog uma njegovih vlastitih sanskara

[15] egzistiraju = postoje = opstaju = osptoje – astitav je objašnjena o dodacima; to ne znači nužno i samog, pukog postojanja, već može značiti i suženo samo „egzistenciju“, svest o bitisanju tela, doživljaj tela kao „sebe“, jastva.

[16] connection – veze, povezanosti, spojevi, no odnosi se ili je povezano i sa sanskarama

[17] he take upon himself the sanskaras of his Universal Work – on (pre)uzima na vlastito sebe/jastvo sanskare svog Univerzalnog Rada; mi bismo to rekli „uzima na svoju dušu“ ili „na svoju dušu prima“

[18] keep from – sprečiti, odvratiti, uskratiti, zadržati, čuvati od, uzdržati se od, ne saopštavati, štititi od, kriti od koga, izbegavati, izostati, ostati postrani,