(Po)Znanje Duše

U „Svom“ večnom stanju u Večnosti

Duša je Besmrtna, Nedeljiva i Jedna posvuda

Duša je savršeno Znanje

a bivstvo“Joj“  je PoZnanje „Jastva“

no nema doživljaj „Svog“ Znanja.

„Ona“ je Znanje,

ali u stanju ne saznavanja

(u Onostranosti-Onkraja odnosno kao Đivatma).

Ovo ne saznavanje

je lažno znanje

(a ovo lažno znanje je stanje čoveka).

Da bi znala „Jastvo“

Duša uz formu (telo)

a ne saznavanje postade oči.

Kad je Duša imala formu

saobraznu „Svom“ obliku i veličini

(što znači saobraznu „Svojoj“ imaginaciji),

iluzija se očima činila odvojenom[2]

i izgledalo je[3] da opstaje odvojeno.

Značenje zenice oka

je ovo ne saznavanje

i duboko unutar zenice je NeSvesno Znanje.

NeSvesno Znanje pritiskalo je ne saznavanje

kroz oči (da spozna),

a saglasno pritisku (da zna)

iluzija se morala manifestovati,

imaginacija morade biti viđena.

Iznad i ispod je Znanje NeSvesno

a ne saznavanje je između.

Sudar između višeg i nižeg znanja

stvorio je munju, bljesak

a to je svetlost s vatrom.

A budući da ne saznavanje beše pritisnuto Znanjem

odozgo i odozdo,

ne saznavanje je sijanje (izunutarnjine)

saobrazno „svojoj“ kružnoj formi, očima.

Ovao isijavanje koje dolazi izunutarnjine[4]

dokazuje da sunce ne egzistira;

Svetlost je sadržana unutar oka.

To je Znanje, to je Svetlost posvuda,

a ne saznavanje je medij

da se doživi ovo besmrtno Znanje, večita Svetlost.

Znanje je Sve-Postojeće

i Znanje koje je spoznavanje „Svog“ Sve-Postojanja

nastade[5] usled ne spoznavanja,

jer je „Ono“ Znanje „Jastva“

koje je ne spoznajuće „Jastva“.[6]

Pošto je Znanje posvuda,

ne spoznavanje je posvuda,

jer je „jastvo“ Znanje NeSvesno.

(Ovo ne saznavanje postaje medij

kroz koji je NeSvesno Znanje doživelo Znanje,

Svesno SopstvoZnanje).[7]

Ovde i sad je Znanje postalo ne saznavanje

(u sadašnjem stanju svakoga),

i ovo ne saznavanje je postalo znanje.

A rezultat toga za svakoga

jeste njegovo sadašnje stanje ne saznavanja;

ovo stanje je ne doživljavajuće (Po)Znanje.

Znanje je Jedno Realno „Ja“ (Sopstvo).

Medij ne spoznavanja je tu

zarad Znanja –

da bi Znanje spoznalo „Vlastito“ čisto stanje kao

Besformno, Beskonačno, Večno i Nedeljivo.

Ali pri doživljavanju „Jastva“ (ali ne kao Znanje)

Jedno Realno „Ja“ je u dva suprotna stanja,

i ova stanja su oprečnosti –

jedno je Znanje spoznavajuće

a drugo Znanje ne spoznavajuće.

Stoga na svakom stadijumu razvoja putem

sticanja svesti, sticanja Znanja,

ne spoznavanje je u opoziciji Znanju;

ne saznavanje je sasvim sauprotno spoznavanju.

Ne saznavanje je konačno.

Sagledano nasuprot ne saznavanju

Znanje je beskonačno

jer je PoZnanje kraj ne saznavanja.

Znanje nema formu,

dok ne saznavanje ima formu;

Znanje doživljava Realno „Ja“ kao besformno,

a ne saznavanje doživljava Lažno „Ja“ sa telom.

Upoređeno sa Znanje-vim doživljavanjem „Jastva“[8]

kao besformnog i beskonačnog

i Znanje-vim doživljavanjem „Jastva“ kroz ne spoznavanja,

ne saznavanje je najkonačnije

(iako je ovo ne saznavanje posvuda

jer je „ono“ medij za Realno PoZnanje Sopstva).

Znanje koje je beskonačno

i zna to kroz kanal ne saznavanja

(jer se to mora spoznati kroz taj medij),

pri doživljavanju „jastva“ kroz ne saznavanje

je totalno konačno, jer je ovo ne saznavanje

totalna suprotnost Beskonačnom.

Sve dok nije sazrelo vreme

da PoZnanje spozna „Jastvo“

kroz medij ne saznavanja,

ne saznavanje je bezkrajno i beskonačno

a saznavanje je ograničeno i konačno.

Saznavanje i ne saznavanje egzistiraju kao oprečnosti –

potpune suprotnosti mada su originalo obe bile jedno isto.

Originalno Znanje (saznavanje) i ne saznavanje (ignorantnost)

oba behu jedno (u OnostranostiOnkraja)

ali kroz ovo ne saznavanje

PoZnanje može doživeti „Svoje“ Realno Sopstvo.

Znanje prolazi kroz ne saznavanje

da bi spoznalo „Jastvo“,

i mada originalno oba behu jedno,

njihov uzajamni doživljaj je da su oprečni.

Kada je saznavanje konačno (ograničeno ne saznavanjem),

ne saznavanje je bezkrajno i beskonačno (u ograničavanju).

Kada Znanje jeste Beskonačno (bes-krajno[9] u PoZnanju)

ne saznavanje je ograničeno (smanjeno na ništa).

Kao primer, predočite sebi da neki slatkiš predstavlja Znanje.

Značenje (priroda) slatkiša je slatkost,

ali slatkost ne može kušati „sebe“

što implicira da slatkiš ne može imati ikakvo znanje

o „svom“ čistom stanju.[10]

Ovo ne-kušanje „jastva“ je slatkiševo

stanje ne saznavanja –

u tom stanju ne saznavanja ono je ne-slatkost;

na taj način ne saznavanje postaje medij

i kroz ovaj medij slatkost doživljava „jastvo“.

Ali kada ne saznavanje počne okušavati ovaj slatkiš,

isprva se neće rastvoriti celi slatkiša

već se rastvara najograničeniji delić

(dakle, samo spoljašnji rubovi).

Ne-slatkost je ne kušanje;

to je isto što i ne saznavanje ovoga što jedno ne zna,

odnosno, sve dok jedno ne okusi potpunu-slatkost.

Slatkost i ne-slatkost su stanja doživljavanja,

i sve dok slatkiš nije u potpunosti okušan

slatkost je ograničena i ne-slatkost je ne-ograničena.

U procesu rastvaranja (saznavanja)

rezultat[11]od slatkosti i ne-slatkosti je istovetan

u ne-okušanom slatkišu,

aktualni doživljaj kušanja slatkosti

kad se uporedi s potpuno-slatkim stanjem slatkosti

je najkonačniji, čak iako je slatkost „jastva“

beskonačna (u kvalitetu).

Tako je i sa Znanjem i sa ne saznavanjem:

Znanje nastavlja da ne zna

sve dok ne saznavanje nije rastvoreno u ništa.[12]

Znanje je ne spoznano sve dok nije doživljeno kao ne saznano;

da bi znao, mora doživeti da ne zna,

saznavanje je rastvaranje ne saznavanja u ništa.

Iz Znanja je došlo ne saznavanje,

što podrazumeva da originalno Znanje jeste znalo

baš ovo to što „Ono“ nije znalo.[13]

Znanje je imalo iskustvo

(po)znanja ignorantnosti („Ono“ je znalo da je ne spoznajno);

ovo podrazumeva da Znanje počinje da zna,

a znalo je kroz ne saznavanje.

Šta je Znanje znalo?

„Ono“ je znalo ne saznavanje,

to jeste, Znanje je doživelo ne saznavanje –

Ignorantnost „Jastva“.[14]

Iskustvo ne saznavanja se nastavlja i nastavlja

sve dok Znanje nije spoznalo,

sve dok nije spoznalo PoZnanje „Jastva“.[15]

Upravo kroz ne saznavanje

spoznavanje je doživljeno;

spoznavanjem PoZnanje je stečeno,

a iz Znanja je došlo iskustvo[16]

ne-znanja kao ignorancije.[17]

S doživljajem neznanja ignorantnosti

stečen je doživljaj Znanja kao PoZnanja,

a s time je došlo PoZnanje Znanja,[18]

primena[19] Znanja –  BESKONAČNA INTELIGENCIJA.

Na primer, kaže se da je Znanje Svetlost.

Svetlost ne može da doživi „Sebe“ (kao Svetlost),

zbog toga, Tmina beše stvorena.

Tmina bi mogla biti doživljena kroz Svetlost,

ali izvorno uopšte nije bilo Svetlosti

bez iskustva Tmine.

Znanje je moralo biti nesaznano

pre no što je spoznalo „Jastvo“.

Tmina je tada postala objekt viđenja,

no Tmina imade svetlucanje Svetlosti „Jastva“,

pa je Svetlost to (u)videla.[20]

Ništa ne može biti (u)viđeno

ako nije obasjano svetlošću[21]

(u formi sunca, meseca ili lampe).

Te samo kroz Tminu

Svetlost može biti doživljena,

a samo kroz Svetlost može Tmina biti doživljena.

Da bi Znanje doživelo „Jastvo“

ne saznavanje je medij.

Tako je ne saznavanjem

Spoznavanje doživelo „Jastvo“,

a tokom ovog iskustva (ne saznavanja)

spoznavanje je postalo objekt Znanja;

tako je Znanje-ov doživljaj spoznavanja „Jastva“

iman s ne saznavanjem.

Ne saznavanje je postalo doživljivač saznavanja,

a Znanje je postalo objekt iskustva

i doživljivačev cilj.

U iskonu, je Znanjeova spoznaja nestala[22]

i tog momenta PoZnanje je postalo objekt saznavanja,

spoznavanje ne saznavanja, ali u istom mometnu

ne saznajuće stanje je postalo znanje.

Stanje ne saznavanja postajavaše znanje

što se desilo tek nakon brisanja[23] „njegovog“ ne saznavajućeg stanja

(mislio je da „on“ zna onda kada „On“ nije znao).

Ovo brisanje je obmana, puka imaginacija,

jer bez „njega“,

(saznavanja onda kad jedno ne zna) [24]

znati jeste beskonačno.

U iskonu PoZnanja

ne saznavanje beše to koje se preobratilo u neograničeno,

a Znanje se preobratilo u objekt saznavanja.

Iako je Znanje beskonačno,

zbog preobražaja u objekt spoznavanja,

ostaje[25] s kapacitetom doživljavanja

(da doživi spoznavanje).

Kapacitet Znanja da doživi je beskonačan,

ali dok god je doživljavajuće,

saobrazno „Svom“ doživljaju

Znanje uzima formu koja „Mu“ ograničuje kapacitet.

Mada je Znanje uvek beskonačno,[26]

usled ne saznavanja da je beskonačno

postaje ograničeno u formi, u kapacitetu,

i ne spoznavanje egzistira da bi doživelo saznavanje.

Na ovaj način ne saznavanje postaje objekt saznavanja,

dok saznavanje u „Svome“ ograničenom kapacitetu

postaje saznavalac, Džananhara.[27]

To je potvrđeno sličnošću ova dva stanja: prvog,

ne saznavanjeovog bivanje objektom saznavanja,

i drugog, saznavanjeovog bivanja ograničeni saznavaoc

koji postaje Beskonačni Znalac

to Znanje, Spoznavaoc i (s)tvar za spoznati[28]

su svi jedno i isto i konstituišu saznavanje.

To je Jedno, Beskonačni Znalac

Koji u različitim okolnostima igra različite uloge

u skladu sa okolnostima (uslovima)

a Koji ima razna imena

shodno Svojim dužnostima.

Ovde i sada, ne saznavanje postaje znalac

i saznavanje objekat za spoznati.

Pri doživljavanju Znanja,

ne saznavanje (Džananhra) „jastva“

postaje objekt saznavanja

i zaboravlja „svoje“ stanje Džananhare.

Kada ne saznavanje povrati „svoje“ stanje Džananhare,

postaje odvojeno od objekta saznavanja;[29]

tada Znanje, Znalac, i (s)tvar za spoznati

jesu jedno i ovo je Džananharino spoznavanje.

Znanje je večno

i kada je tu Džananhara (Znalac)

nema ničeg da se zna,[30]

ali kada je tu nešto da se spozna

Džananhara nije tu.

Da bi Znanje znalo „Jastvo“,

ne saznavanje je kanal

U ne saznavanju svaka individualna čestica ne saznavanja

mora doživeti ne saznavanje.

Ovo ne saznavanje je došlo u postojanje

u formi univerzuma

i sve što je s „njime“[31] u odnosu mora biti doživljeno.

Značenje čina ne saznavanja

je univerzum,

a kroz iskustvo ne saznavanja,

saznavanje je saznana;

pa s činom ne saznavanja ne saznanja,

univerzum ne egzistira.

Značenje ne saznavanja ne saznanja[32]

je iskustvo Saznavanja;

kad je jedno spoznajuće

kako bi to što nema egzistenciju,

univerzum, egzistiralo?

Ovo dokazuje da je kreacija

beskonačno rasprostiranje (pasara) ne saznavanja,

pa je stoga univerzum apsolutna imaginacija

(jer je ništa doli stanje ne saznavanja).

Značenje ne saznavanja je Maja

(taj prosces beskonačnog lažnog mišljenja

koje misli da zna kada ne zna),

i kreacija je forma Maje

(posledak lažnog mišljenja,

rezultat ne saznavanja).

PoZnanje je beskonačno

i kraj ne saznavanju.

Ne saznavanje je oprečno Znanju,

i kreacija je njen posledak,

pošto kreacija ima iskon ima i kraj,

i taj kraj dolazi kad je tu saznavanje.

Ne saznavanje ima beskonačne univerzume

i svi oni su proizašli iz jedneTačke,[33]

OM Tačke ili AHUR[34] Tačke.

Pošto je ova Tačka okrugla,

ceo svet je u metežu –

krugovi koji se okreću i okreću.

Krug je zapravo jako mali (naj konačniji),

ali za Đivatmu uhvaćenu u klopku Majinog prijanjanja[35]

(jer „ona“ ne spoznaje),

ovaj iluzorni krug se širi[36]

i tako Đivatma nastavlja da se obrće i okreće

(pro-izvodeći još više zbrke jer ne spoznaje).

Kada Đivatma eventualno realizuje Sopstvo

„ona“ zna da je tamo gde

bejaše u iskonu;

ali u iskonu nije znala

da je na toj Tački.

Realizacija znači dokučenje ove Tačke

i po dokučenju

spoznavanje iste.

Tada je Đivatma na istoj Tački

na kojoj jednom ranije „ona“ nije znala;

pri Realizaciji dokučuje tu Tačku

i zna.[37]

Stoga da bi se znalo Znanje,

ne saznavanje se pokazalo[38] kao neophodni medij,

i kroz „njega“ Znanje može biti doživljeno.

Ali zbog Maje – Iluzije,

kad ne saznavanje (u ljudskoj formi) postane saznavalac

mora da prođe kroz krugove rađanja i umiranja,

i stoga se hodočašće Đivatme

rasteže zaista predugo

a Điv mora misliti beskonačno pre no može spoznati

Znanje koje PoZnanje spoznaje.[39]

Ovo Znanje je

da Znanje zna

a Ignorancija ne.


[1] Knowledge of the Soul – (Po)PoZnanje/Uviđanje Duše, ili Dušino PoZnanje/Uviđanje no i u jednom i u drugom slučaju PoZnanje/Uvid pripada Duši i potiče od Nje i nalazi se u Duši; Duša koja kao Duša ima PoZnanje o Duši kao Duši i to PoZnanje je Dušina suštinska Supstanca, Bitak ili Bivstvovanje Duše

[2] separete – izdvojeno, odvojeno, separatvno

[3] appeared – javljati se, činiti, pričinjavati, prividno izgledati, pojavno izgledati, u pojavnosti se pojavljivati

[4] Viđenje je osvetljavanje sveta oko nas. Viđenje nije pasivan proces „obrade čulnih podataka“, svetlost s-vesti obasjava stvari i samo kada su obasjane svetlošću s-vest ih saznaje/uviđa/vidi.

[5] come about  –  desilo se, dogodilo se, zbilo se, ostvarilo se; promeniti pravac

[6] jer „Ono“ je Znnje SvogaSopstava/Samo-po-Sebi koje je ne saznavajuće SvogaSopstva/Samo-po-Sebi

[7] Self-Knowledge  –  Samospoznaja – PoZnanje koje zna unutar Sopstva – Sopstvo kao PoZnanje

[8] Compared to Knowledge experiencing Itself  –  Poređeno sa doživljajem (iskustvom) Sebe koje PoZnanje ima

[9] endless – bez-kraja, bes-krajno, neokončivo,

[10] stanju bez primesa, nepokvareno

[11] result of  –  ishod, posledica koja nastaje usled slatkosti

[12] disolved to nothing

[13] know that It did not knew –to je već bilo objašnjeno

[14] Ignorance of Itself – Neznanje (= Ne-Uviđanje) o „Sebi“ (Svome Realnom Sopstvu, Vlastitom realnom/stvarnom Sebi) ili „Svoje“ Ne-Uviđanje odnosno – Ne-Uviđanje Svog-Sopstva ili Svoga-Sopstva Ne-Uviđanje

[15] Knowledge of Itself –

[16] the experience – iskustvo = doživljaj, treba ga shvatiti kao direktno iskustvo u sadašnjosti sada

[17]of ignorance as ignorance – o neznanju kao neznanju, o ignoratnosti kao ignorantnosti, o neuviđanju kao neuviđanju; pa sledi – by the experience of ignorance of ignorance – sa iskustvom ignorantnosti ignorantnostine, neznanja neznanje-ovog, neuviđanja neuviđanja-ovog

[18] the Knowledge of Knofledge – PoZnanje SaZnanja, Knowledge – PoZnanje = Uvid = U-Viđanje = PoZnanje; knowing – uviđanje = spoznavanje = saznavanje = znajuće =spoznajuće = saznajuće = spoznavajuće = saznavajuće; od sanskritske reči Vidya srodne našoj „Videti/Uviđati“, U-Vid ili U-Viđanje se može shvatiti kao Unutarnje Viđenje/Uviđanje Svog Sopstva, Bog U-Viđa/Sagledava/Spoznaje/Realizuje Samoga Seebe/Svoje Realno Sopstvo; Viđenje koje U-Viđa Vlastito Sebe/Sebstvo; pak ignorance – ingnorantnost = neuviđanje = neznanje =nespoznavanje = ne saznavanje ali – not knowing – ne uviđanje = ne saznavanje – ne spoznavanje itd., pa – unknowing – ne-uviđanje=ne-spoznavanje=ne-saznavanje=ne-znajuće itd.

[19] use of – primena = korišnćenje

[20] and so the Light sees it – pa je na taj način/tako Svetlost videla to (svetlucanje (glitter) Svetlosti „Jastva“)

[21] without shining of light on it –

[22] the knowing of Konowledge disappear; disappear – nestala, iščezla (iz pojavnog postojanja), sakrilo se, izumrelo, nestajati, uščeznuti, ugasiti se, izgubiti se; dis (označava suprotan proces/stanje od)+appear – prividno se pojaviti

[23] effacement  – birisanje, povlačenje, povučenost, struganje, uklanjati, izbrisati;  nakon što je (došlo do) odstranjivanja (uklanjanja, brisanja)…

[24] knowing when one does not know  –

[25] remains – još postojati, ostati, preostati

[26] jedno od značenja reči beskonačno je „bez početka i kraja“ kao neka lopta (naprimer naša Zemlja) po kojoj možete večno hodati a da joj ne nađete ni početka ni kraja, uostalom kad smo se rodili ona je već bila tu i biće tu i nakon što umremo, pa se njena ograničenost odnosno konačnost, spoznaje tek kad se od nje odvojimo, naprimer ako odletimo u kosmos, te je onda možemo sagledati i spoznati i na taj način se oslobađamo iluzije, ignorantnosti.

[27] Jananhara – Džan – Duša, Duh; Jana (Đana)– svet (loka) „kreativnog ushićenja postojanja“ nivo/plan anande, takođe nazvan i anandaloka, gde duša može boraviti (dwell) u elementu/počelu beskonačne sopstvo-egzistencije (egzistencije vlastitog sebe/sopstva) i biti svesna/opažati božanskoga Ananda kreirajući van iz „svoje“ sopstvo-egzistencije „svojom“ energijom ma koju bilo vrstu harmonije bivstvovanja/bivanja“. Ananda – oduševljenje, blaženstvo, ekstaza, oboženje,

[28] the thing to be known – stvari za spoznaju

[29] knowing – spoznavanje = saznavanje = znajuće = poznavanje = poznanje

[30] there is nothing to know – ovde je ništa da se spozna/uvidi/sazna/pozna

[31]

[32] the meaning of not knowing the not knowing

[33] and all of them have come out of one Point

[34] AHUR – na persijskom znači – Gospod, u frazi Ahur Bindu – Kreacijska Tačka; Tačka – „bindu“ – kap (drop), čerstica (particle), tačka (point), točkica (dot)

[35] the atachment of Maya, atachment – spoj, veza, vezivanje, privrženost, odanost, dodatak, veza,

[36] ekspandira

[37] Jeevatma is then at the same Point where once before it did not know; at Realization it reaches  that Point and knows

[38] prove – dokazati se, potvrditi se

[39] before it can know the Knowledge that Knowledge knowa  –