Prakriti (Priroda)

Prakriti je Priroda,

materijalni uzrok Univerzuma,

a Puruš je NeSvesni Bog u čoveku,

(NeSvesna BESKONAČNA INTELIGENCIJA u ljudskoj formi).

Prirodina kreacija je Univerzum,

Kada Priroda sama jeste istina čovekova,

Puruš misli, „Ja sam telo, ja ovo činim,

ja odlazim i ja se vraćam, ja sam ovde – sada.“

Ovo znači da Prakriti vrši lažno mišljenja u čoveku

a ovo stanje Puruša je rezultat lažnog mišljenja,

mada je Bog u čoveku uvek slobodan, nepromenljiv,

i ne čini ništa na bilo koji način.[1]

Usled lažnosti mišljenja,

NeSvesni Bog preobraća se u um, Đivatmu,

i NeSvesni Bog misli i identifikuje Jastvo kao um.

Priroda čini sve

a čovek misli da on čini sve.

Ovakvo razmišljenje čovekove je beskorisno (lažno)

i postaje Điv, ograničena inteligencija;

Bog u čoveku se nikada ne menje, zauvek je slobodan,

ali NeSvesni Bog (kao čovek) misli jastvo

kao čovek s lažnim mišljenjem.

Kada iluzija iščezne lažno mišljenje takođe iščezava.

Tada Đivatma postaje Šiva

Koji objavljuje Realizaciju Jastva:[2]

„Ja sam uvek bio slobodan, Ja sam uvek slobodan.

Ja nisam telo, Ja sam posvuda.“[3]

Sanskare su to što nagoni čoveka da kreira Univerzum,

to jest, sanskare čine čoveka stvoriteljem,

održavateljem i rastvoriteljem univerzuma,

i čine da čoveka doživljava ove univerzume kroz telo.

Ovo znači da sanskare sile NeSvesnog Boga da igra

postupno, jednu za drugom, mnoge uloge

kamena, minerala, bilja, crva, insekta, reptila,

ribe, ptice i životinje i napokon

ulogu čoveka u mnogim ljudskim formama.


[1] and does nothing whatever – doslovno – čini ništa ma šta to bilo; whatever – uopšte, šta god, bilo šta, bilo koji, ma koji, nikakav, bilo ko, kogod, koji mu drago, makar neki, ma koliko, ma šta, koji god, sve što, makoji, štagod

[2] Realization of Himself – Realizaciju Svoga Realnog Sopstva

[3] everywhere – svuda-i-svagda