Sukobljavanje

Ovu priču je takođe dao Meher Baba

i odnosi se na sedam unutrašnjih nivoa.

Ima sedam mora života

i ima jedan Okean Života;

svako od more života je neopaživo spojeno ujedno,

a onostran šestog mora leži Okean.

U prvom moru života nalaze se milioni brodova

punih muškaraca i žena.

Milioni ljudi su se borili jedni s drugima,

pokušavajući da uđu u drugo more života

što je dovelo do propasti

tri-četvrtine populacije.

Samo jedna-četvrtina ovih osoba dosegla je drugo more života

dok je ostalih tri-četvrtine

bilo uništeno u borbi.

Posle dosezanja drugog mora

preostala jedna-četvrtina je silovito jurišala

k trećem moru života

pri čemu je glavnina uništena i pomrla,

ostavljajući samo par hiljada

koji su ušli u treće more života.

Ova nasilna tuča[1] se i dalje nastavljala,

i u narednim sukobima i gužvama svi pomrehu

sem 122 muškaraca i žene

koji su doživeli da dosegnu šesto more života.

Ali ovih 122-oje ljudi ne mogaše samostalmo

preći preko šestog mora

k’ Okeanu Života.[2]

Vatra žudnje da urone

u Okean Života

sažeže ovih 122-oje ljudi

te postaše apsolutno nespokojni

da budu u Okeanu Života zasvagda.

Našavši ovih 122-oje tako usplahirenih i nespokojnih

Magus, Avatar Koji je Mornar[3] Okeana,

sažalio se ovim patnicima

i ušao u šesto more iz Okeana

i odveo ih sve bezbedno preko

i u Okean zanavek.

Tako između milijarda osoba

u sedam mora života,

samo 122-oje mogu stupiti u Okean

i steči Cilj za koji su se borili,

Sjedinjenje s Okeanom i s Magusom.

Ova priče nam ukazuje na teškoće

s kojim se moraju suočiti oni koji stupaju u nivoe.

Uopšte nije šala,

upinjati se i doseći Beskonačnu Svesnost

Okeana.

Samo čovek

koji iz ljubavi prema Bogu izgubi svoju grubu svest

može stupiti makar i u prvi suptilni nivo.

Pa šta se može reći o onima

koji žive jedino da bi kušali svet?

Ima li ovde makakve nade za njih[4] – osim Ljubavi.

Ljubav je jedino rešenje svih probleme,

i samo kroz ljubav Bog može biti postignut.

Ali ljubav treba da bude iskrena ljubav

bez ijedne primese[5] sebičnosti ili nade.

Završne napomene

(Sledeći navodi su preuzeti iz knjige Beskonačna Inteligencija)

–       Inteligencija misli imaginaciju kao Inteligenciju

–       (Po)Znanje zna Ne(Po)Znanje kao (Po)Znanje

–       Sve oseća Ništa kao Sve

–       Beskonačno doživljava Konačnost kao Beskonačnost

–       Paramatma realizuje Univerzum kao Paramatmu

–       Svetlost vidi tamu kao Svetlost.

–       Inteligencija=(Po)Znanje=Sve= Beskonačno=Paramatma= Svetlost

–       a totalna oprečnost su:

–       Imaginacija=Ne(Po)Znanje=Ništa=Konačnost=univerzum=Svetlost a takođe i sledi,

–       misli=zna=oseća=doživljava=realizuje=vidi

self-existent  –  kako je to sam Baba objasnio „Sopstvo-Postojanje – Postojanje (opstajanje) koja egzistira (opstaje) unutar Sopstva).“ Pa kad je pisano velikim slovima Sopstvo, se odnosi na Vrhovno ili Realno Sopstvo (Braman ili Atman ili Duša ili Duša ili Svest ili (Po)Znanje) a kad je pisano malim slovima „sopstvo“ odnosi se na lažno ograničeno sopstvo u čoveku (u sufizmu nafs, sopstvo (duša) pod uticajem svih devet želja ili grehova)  U-sopstu-egzistirajuće, samoegzistirajuće, objašnjen samim sobom, samobitisanje, bitisanje samim sobom, samostalno postojanje. egzistirajuće-u-sopstvu („Sebi“), označava uvek postojanje u sopstvu, znači da neko deluje i bitiše iz svoga ograničenog sopstva, ako je malim slovima, ili svoga Beskonačnog Sopstva (velikim slovima) to jest onda je to Bogoostvarenje. Te tako reč označava nezavisno postojanje ničim ne uslovljeno (egzistenciju) u „Sebi“ kao Oličenosti, lažnom ograničenom ili beskonačnom sopstvu ili postojanje u Sopstvu kao Bog, odnosno Božanska Postojanje. I to je značenje reči self (sopstvo nekad zbog konteksta prevođeno kao „“sebe““) u svim složenicama, gde se osvetljavaju različiti aspekti  ispoljavanja ograničenog sopstva, Oličenosti, ili Beskonačnog Sopstva, Boga a kao mišljenje, doživljavanje, osećanje, postojanje, spoznavanje itd. Egzistirajuće samo po „Sebi“ i u „Sebi“ samome, Existanze  – Postojanje, Postojanje  je pojam iz filozofije metafizike i te je tako i prevođen jer nemože da bude prevođen kao postojanje.

falselažno, falsely-lažljivo(lažno), falsness-lažnost, falsity- lažnost(lažnost), falseood- lažnostvu(lažnost), u zagradama je dat kako se to uobičajeno prevodi no ovi termini su ubačeni za potrebe ovog teksta kako bi se razliokovali jer im je suština različita. Lažno (ili falš no takođe je to i suprotnost u odnosu na „istinito“, „true“, pa se može prevesti i kao „ne-istinito“ ali ne kao „neistinito/pogrešno“ jer je to „wrong“ je ono što je ne-Bog (u smislu postojanja (postojanja), atributa stanja, misli, osećanja, doživljaja i svega ostalo što Bog jeste ili Bog kao Bog doživljava) i to je sve ono što ne podpada pod pojam realnog, tj. sve ono što nije realno. Kao jedino što je Realno Baba označava Boga, Sopstvo, Realnost (za razliku od Stvarnosti koja označava Kreaciju, ono što je stvoreno, stvarano t to je stvar, a to samo po „Sebi“ ne može biti realno (ili Pojavnosti (apparent) a to je ono što je pojavno, što je u imaginaciji i nastalo kao plod imaginacije ali još uvek nije aktualizovano tj. nije dovedeno u Stvarnost (kao stvar) niti pripada Realnosti kao bivstvo). Stoga sve ono što nije Bog ili Sopstvo, Dušu, Okean itd, (što su sve sinonimi) nije realno (istinito). Kada su mišljenje (mišljenje),osećanje, doživljavanje, znanje, s-vest,  realizovanje (realise),itd o Sopstvu, a to je Mišljenje misli Sopstvo, Doživljaj doživljava Sopstvo, Realizacija realizuje Sopstvo, (Po)Znanje je znaje Sopstva, Spoznaja spoznaje Sopstvo, S-vest je s-vesna Sopstva  itd. tada su oni realni, to je Realno Mišljenje, Doživljavanje, S-vest,  Realizovanje, (Po)Znanje, Spoznaja (ujedno to su sve reči kojima se opisuju različiti atributi Oboženja). Kao što je i jedina prava realnost bivanje Sopstva, jedina stvarna postojanje je postojanje Sopstva, itd znači sve što je Sopstvo, u sopstvu ili je postojanju, egzistenciji, bivanju ili doživljanju, osećanju, mislienju Sopstva jeste realno (istinito). Sve ono što se ne odnosi na Sopstvo i nije iz Sopstva, ne egzistira u supstvu samo po „Sebi“ je lažno (ne istinito, ne-realno), pa tako imamo i lažni um i um koji misli lažno (proces mišljenja je lažan) i um koji misli o lažnosti (stvarnosti, tvarima, kreaciji a ne o Sopstvu), i um koji misli lažnost itd. Svi ti pojmovi izražavaju nešto različito ali je opšto lažno sve ono što nije realno (što nije Bog, u Bogu ili o Bogu, pod time se smatra i Dušs, Sopstvo). Pa je tako sve što se odnosi na kreaciju lažno i samo po „Sebi“ i sami procesi, mišljenje, osećanje, doživljavanje, sve je lažno i to je tako celim putem do Oboženja. Sa okretanjem unutra u Involuciji, lažnost se smanjuje, kroz suptilni i mentalni svet ali ostaje sve do sedmog nivoa.

Consciousness  – S-vest, S-vesnost, s-vest-no stanje, inteligencija; Conscious  –  S-vestan; Awareness  –  s-vesnost; U formama u evoluciji od Početka pa sve do ljudske forme duša ima samo s-vest (consciousnes) ali ne i s-vesnost (awareness); kao čovek tokom reinkarnacije i involucija sve do šestog nivoa, ima s-vesnost (awareness);u dubokom snu nema ni s-vesnost (awarenes)  niti s-vest Consciousness); a kao ostvareno biće u Sedmom Nivou ima samo S-vest (consciousnes). Savršeni Učitelj ima i S-vest i S-vesnot o sveukupnoj kreaciji i svim nivoima i bićima u njima. Od savršenih samo je Savršeni učitelj Onaj koji se ponovo spušta u kreaciju i uz pomoć joga-joga sanskara koje mu daje Učitelj koji mu je podario Ostvarenje stiče ponovo kreacija s-vesnost. S-vesnost nemoguće imati bez sanskara a od tipa sanskara zavisi i vrsta s-vesnosti, da li je on gruba (uz pomoć grubih sanskara), suptilna (sa suptilnim) ili mentalna (sa mentalnim) a u Sedmom Nivou u Realizaciji nema nikakvih sanskara pa stoga nema ni s-vesnosti o kreaciji i samo oni koji postanu savršeni učitelji ponovo stiču S-vesnost ali ona nije ograničena sanskarama niti je zamagljena njim niti izvitoperena jer Oni imaju jedino funkcionalne sanskare koje ni na koji način ne vezuju niti ograničavaju (limitiraju) s-vesnost. Iluzija ne deluje na Savršene Učitelje ni na koji način. consciousness –  kada se upotrebljava u vezi nižih životinjskih vrsta, s-vest (consciousness)  se odnosi na kapaciti za senzacije(osećaje) i, obično, htenje (volition). U višim vrstama životinja , ovaj kapacitet takođe može da uključi mišljenje i emocije. U ljudskom biću s-vesnost (consciousness) je shvaćena da uključuje „meta-s-vesnost“ (meta-awarenes)  s-vesnost (awareness) koje je neko s-vestan (aware). Termin takođe ukazuje uopšteno na više nivoe mentalnog života kojih je osoba s-vesna (aware), kao kontrasta u odnosu na  nes-vesne (unconscious) procese . Stepeni s-vesnosti (consciousness ( pažnja-attention i san-sleep)  su povazani sa šemama električnih aktivnosti u mozgu (moždanim talasima).

Ancient One – Drvno Jedno, Jedino, Jednota Postojanja. One (jedinstvo, jedno) mora da bude prevođena u ovom tekstu na taj način jer označava nedvosmisleno Jednotu-Jedno postojanja i ovde i na drugim mestima nedvosmisleno govoro o Jednom jedinom što egzistira (egzistira) o jednoti postojanja a sve drugo je iluzija. Malim slovima jedno-jedinka (one) označava sem u retkim izuzecima (kada bi mogla da bude zamenica koja zamenjuje neku reč, ali ako ima određeni član onda definitivno nije korišćena u tom svojstvu) to isto jedno u kreaciji, kapatmu u poređenju sa velikim slovima pisano Jedno, koje je sito što i Okean-Paramatma

Begininngless Beginning   –  Bezpočetni Iskonak, Bespočetni Početak; to je koncept koji govori da se nikada ništa ne događa i nije ni dogodilo. Odnosi se na Iskona i na kraja vremena, Iskona i kraja kreacije;  ali samo kreacije, jer ne egzistira nešto kao početak ili kraj već samo neprekinuto postojanje na koje uslovni početak i kraj ne ostavljaju nikakav uticaj niti menjaju večno nepromenljivost beskonačne stvarnosti Onostrae-Onostranosti koje jedino jeste večno; Za pojedinačnu dušu  jedan početak je kada uzme prvu formu gasa, postane materijalna, a jedan kraj. je kada ostvari Bog, raspoistoveti se sa telima. To su jedno stvarno rođenje I smrt.

give rise to- prouzrokovalo je, ali opšto to je: dovelo je do izranjanja, javljanja, uzdizanja, iznicanja. Obično se prevodi kao „prouzrokuje“, „podstiče“, „praishodište iz koga se uzdiže/nastaje nešto“ ali je suština ovog izraza da se ništa novo ne stvara niti nastaje, već se samo ono što je bilo latentno, uspavano, uzdiže (izranja/pojavljuje u stvarnosti) u aktivno delujuće stanje i nastavlja se podržavanje tog aktivnog izrastanja onoga što je prethodno bilo latentno, uspavano, usnulo, kao u nekoj vrsti hibernacije. Moglo bi se reći i da podstiče buđenje i delovanje onoga što je bilo latentno (a sada je budno) Kao kada čovek spava u krevetu pa ga nešto, njegove sanskare, probude i on se diže iz kreveta i počinje da radi podstican sanskarama koje su se sa pojavom s-vesti, nakon buđenja, uzdigle i sada deluju u punoj snazi. Znači da je to nešto što je već postojalo a što ja sada samo aktivirano i ni u kom slučaju nije nešto novo što je upravo nastalo, što je uzrokovano nekim uzrokom ili nastalo usled nekog delovanja, prouzrokovano, već je samo nešto što se doslovno „uzdiglo“ iz usnulosti i sada deluje i podstiče svoje daljnje delovanje. (Fraza se upotrebljava za ptroces u kome seme pod uticajem vode, u zemlji i hranjeno mineralima izrasta u drvo i drvo nastavlja da rastei izrasta u drvo).

s-vest (consciousness) je u Originalnom stanju Boga pre Iskona bila jedno sa čaitanjom (s-vesnošću – awareness). Kada je nastala kreacija sa prva forma je imala samo s-vest a nije imala čaitanju (s-vesnost – koja označava i čivotnost neke forme, princip životnosti). Kroz evoluciju dolazi do razvoja s-vesti ali paralelno sa napredujućim formama kako se povećava stepen životnosti kod formi, od skoro ne ništavne, kod kamena i metala, do veoma slabe kod biljki, i primarne životnosti kod crva, insekata i reptila (gde počinje da se javlja instinkt), pa do riba i ptica u kojima je životnost već značajna da bi u čoveku postala beskonačna čaitanja (životnost) te prerasta u inteligencija, tako narasta i čaitanja (s-vesnost – awareness) ali ono što se razvija je s-vest te se za sve pod-ljudske forme može reći da imaju samo s-vest a ne i s-vesnost. U ljudskoj formi su obe beskonačno razvijene ali prevladava čaitanja (s-vesnost) te stoga ljudsko biće nema s-vest već samo s-vesnost (potpuno je okrenut ka spolja i doživljava svoje okruženje. Kroz involuciju kako se oslobađa grubih sanskara i okreće ka unutra ka suptilnom i mentalnom, čaitanja (s-vesnost) prelazi u inspiraciju a sa postizanjem Realizacije  čaitanja (s-vesnost) uranja i stapa se sa svešću te one ponovo postaju jedno.

Prakriti i Puruš – su termini koji se često koriste zajedno, označavajući glavne koncepte u istoriji Indijske misli, a naročito unutar Samkja škole filozofije. Budući da je njihovo značenje duboko i višeznačno (polivalentno), ove reči nije lako prevesti u Engleski jezik. Prakriti se može označiti kao „priroda“ u smislu da je ona izvor i suština fenomenalnog sveta (phenomenal world – sveta fenomena). „Ona“ je, neko bi to mogao reći, beskrajno plastična primordijalna „tvar“ koja, u svojim* transformacijama, oformljuje i sadrži-i-obuhvata sve u iluziji. „On“* je puka potencijalnost i njeno* upotpunjenje (fulfillment); uzrok svakoga fenomena, on* po „Sebi“* je ne-uzrokovan. Pa ipak Prakriti manja na sve načine princip inteligencije. Stoga je ona čisti doprinosioc (purely instrumental), služeći kao medij sa kojim Puruš – Duša, Sopstvo, Vrhunsko Biće. Inteligencija – može da dođe do Sopstvo-znanja. Puruš, sa svoje strane, naprosto samo osvedočuje se i ne deluje. Te stoga Prakriti, po „Sebi“* ne-s-vesna i ne-inteligentna, uzdiže se kao sredstvo za evoluciju s-vesti koja poslužiti, zauzvrat, za upotpunjenje Puruša. Mada su Prakriti i Puruš centralni specifično za Samkju, ove ideje veoma široko prožimaju indijsku filozofiju i igraju važnu ulogu u Patanđali jogi, Advaita vedanti i glavnim tekstovima kao što su Bagavat Gita i Purane. Ovde i u ostatku ovog poglavlja, čini se da Meher Baba koristi „Prakriti“ manje ili više u svome tradicionalnom značenju i „Puruš“ je još jedan sinonim za „Sopstvo“ ili „Dušu“ ili „Inteligencija“

Thinking that is does not think – mišljenje onoga što ona ne misli (on misli ali ono što on misli je ne-mišljenje/lažno mišljenje), znači umesto da mišljenje misli stvarne misli, stvarno mišljenje, mišljenje misli ono što ono u stvari ne misli, ono misli ne-mišljenje, lažne misli, lažno mišljenje ili mišljenje lažnosti. Pa ipak ono misli da je lažno mišljenje, to jest ne-mišljenje u stvari mišljenje te tako ona misli ne.mišljenje i smatra da je ne-mišljenje mišljenje.

Infinite Inteligence Thinking that It does not think –  BESKONAČNA INTELIGENCIJA doživljava ne-mišljenje kao Mišljenje. To je pogrešno pretpostavka o „Svome“ stanju ’that It does not think’ i to na takav način da „Ona“ misli da’ne-mišljenje’ jeste Njeno sopstveno Mišljenje.

Thinking – označava bilo koju aktivnost s-vesnosti (consciousness) bilo u domenu misli, osećanja, želja, jtenja (snaga volje). Uži smisao bi bio aktivnost isključivo misaonog dela nasuprot osećanjima. Kada BESKONAČNA INTELIGENCIJA počne da misli, „Ona“ stvara (produkuje, manifestuje) univerzum – koji je pre ovoga postojao kao fina imaginacijau suptilnoj (i mentalnoj) i gruboj formi. Kada BESKONAČNA INTELIGENCIJA misli lažno (falsely), „On“ realizje Svoju suptilnu(mentalnu) i grubu imaginaciju koja je Njegovo mišljenje manifestovalo.Ova realizacija imaginacije (univerzuma) konstituiše s-vesno stanje. Kada BESKONAČNA INTELIGENCIJA misli stvarno (realy), „Ona“ realizuje (ili misli) Sebe.

Fino – poslednji stepen konačnosti (finitude) ili ’nulta-tačka’ manifestacioje, koja je ekvivalentna latentnosti. When the universe is projected out of Its fine state, Its become first subtle(i mentalni) and then the gross universe. Kada je univerzum projektovan van iz svofa finog stanja prvo je postao suptilni (suptilno obuhvata suptilni i mentalni nivo) a potom je postao grubi univerzum.

Knowledge knows that It does not knowe –  Ovo ne znači da je (Po)Znanje s-vesno (aware) priznaje da ono nezna, kao što bi to uradila obična osoba ako je pitate nešto na šta on nezna odgovor. on bi rekao da ne zna. Smisao bi pre bio da je (Po)Znanje pogrešno protumačilo  i zamenilo ’ne spoznavanje’ za ’spoznavanje’ te stoga, „On“ uistinu doživljava stanje „Da „On“ ne zna“  (that It does not knowe).IMAGINATION – ZNAČI – ’THAT IT DOES NOT THINK’.  Infinite Inteligence think the imagination is thinking. What makes Infinite Inteligence to thinke ’thet it does not think’ as Thinking.  What makes It to knowe Ignorance as Knowledge.’Thet it does not think’  =  Ignorance;Thinking = Knowledge;

Ne-prirodne sanskare – Sve do ljudske s-vesti postojala je potreba za formiranjem sanskara, jer jedino kroz ovo sredstvo (through these means) duša u evoluciji može da pribavi višu i višu formu koja je neophodna kao odgovarajući medij  za Njenu ekspandirajuću s-vest (consciousness). Jednom kada je postignuta savršena forma ljudskog bića , kako bilo, ne postoji dalja potreba za formiranjem sanskara. U stvari, sanskare postaju prepreka (hinderence), ono što obuzdava (the check), prepreka koja sprečava svsnost (consciousness), sad beskonačnu, od toga da ostvari Svoju sopstvenu beskonačnost. stoga se sanskare koje se sakupljaju u ljudskoj formi mogu nazvati ’neprirodnim’  zato što one više ne služe primarnom objektu i svrsi sanskara, a to je da omogućavaju (pospešuju) evoluciju formi i s-vesti (consciousness) . Termin ’neprirodne sanskare’, drugim rečima, ističe činjenicu da ove sanskare više ne igraju ulogu u prirodnom procesu evolucije, a ne ni na koji način da su one ’izobličene’ ’perverzne’.

Knowledge Itself = Self-Knowledge, Inteligence Itself = Self-Inteligence; Itself = Its Real Self  –  Svoje (Božije) Realno Sopstvo i to je smisao koji stoji iza izraza „Sebe“, „sami“, po sebi a u slučaju izraza „sebe“ itd., misli se na lažno sopstvo u čoveku, pa je  pravo značenje „svoje (đivovo) lažno sopstvo“. (Po)Znanje je Znaje Sopstva (Boga) a Inteligencija je Inteligencija Boga (Sopstva). „Svoje“ („Sebe“) treba čitati kao Božije ili Beskonačne Inteligencije, a to važi i za „On“, „Ona“ i prisvojene oblike, dok se kada je pisano On, Svoj, Sebe odnosi na s-vesnog Boga – Šivatmana.

self-existent  –  sopstvo-egzistirajuće, samopostojuće, samobitisanje, bitisanje samim sobom, označava „egzistenciju (opstajanje) koje egzistira (opstaje) u(nutar u) sopstvu“, Detaljnije u završnim napomenama. A takođe pročitati i detaljan prikaz značenja reči postojanje (postojanje, opstajanje) ili Astitva (takođe Asat –ne-biće)

is immersed Infinity Ignorance  –  Ignorance (Avidya) –  Ne(Po)Znanje, Ne-znanje. Ne(Po)Znanje nije mali stepen (Po)Znanja veš oprečnost (Po)Znanju te tako jeste ili (Po)Znanje ili Ne(Po)Znanje. (Po)Znanje je (Po)Znanje o Sopstvu a Ne(Po)Znanje je znanje o svemu drugome što nije Sopstvo. Treba uvek razlikovati značenje „Sopstvo“ (Bog) od „sopstva“ (lažno sopstvo puno želja u čoveku). Više u završnim napomenama i u rečniku.


[1] this violent free-for-all; free-for-all – tuča; doslovno sloboda-za-sve

[2] on their own – nezavisno; sopstvenim naporima i po sopstvenoj volji i želji

[3] Seilor – onaj-koji-jedri(plovi) Okeanima

[4] what hope is there for them  – da li uopšte postoji za njih bilo koja druga nada za njih osim Ljubavi

[5] Ttinge – boja, obojiti, nijansirati, nijansa, trag, laka obojenost, poseban ukus, baciti senku, bojiti, dati boju, dati osobinu, dati ton, izmeniti