Avatar

Iz pokoljenja u pokoljenje, usred buke uništenja, ratova, straha i haosa, odjekuje Avatarev Poziv: “Dođite svi Meni!“ Iako, zbog vela iluzije ovaj poziv Drevnog može da se učini kao glas usred pustoši, ipak njegov odjek i jeka prožimaju vreme i prostor, da bi iz dubokog dremeža u neznanju prvo probudili nekolicinu, a vremenom i milione. I usred iluzije, kao Glas nad svim glasovima, on budi čovečanstvo da posvedoči ispoljavanju Boga među ljudima. Ponavljam poziv, i sve vas pozivam da mi dođete.[i] Ko je Avatar? Na Zapadu se reč „Avatar“ često upotrebljava krajnje nehajno, ponekad kao pseudo-intelektualni sinonim za „otelovljenje“ ili „oblik“, a ponekad za osobu koja teži duhovnosti. Bez obzira na ovu zbrku, „Avatar“ je sasvim precizna reč koja se odnosi na jednog posebnog pojedinca. Meher Baba nam kaže: – Svesni silazak Boga u ograničeni oblik čoveka, to je Avatar.[ii] Ko je Avatar i šta je njegova uloga? Po prvi put u ovekovečenoj istoriji imamo zadovoljstvo da nam Avatar lično objasni ovu ključnu reč. Tvorevina je započeta sa onim što Meher Baba naziva prvobitni „prohtev“, koji je tako nazvan jer ni na koji drugi način nije moguće racionalno objasniti poriv Boga-bez-oblika da postane svestan Sebe. Ovaj prohtev je stvorio prvu dušu, koja je prešla neverovatno putovanje kroz beskrajnu raznolikost podljudskih formi, kao što su gas, mineral, biljka, riba, ptica, i životinjski oblici, pre nego što je dobila ljudski oblik i ljudsku svest. Uz veliku istrajnost i hrabrost, ta prva duša je prošla kroz različite inkarnacije u ljudskim obličjima. Njena svest je potom prešla sedam nivoa unutarnje svesti, sve dok prva duša nije postigla sjedinjenje sa Bogom, ciljem života. Ta prva duša je postala Avatar. Meher Baba nam uz obilje detalja priča ovu priču o tvorevini i njenoj svrsi u Svojoj knjizi „Bog govori[iii], a Bau Kalčuri ove teme razrađuje u delu „Ništa i sve“.[iv] Ove dve knjige su nenadmašne za razumevanje ove složene materije. Avatar je prvi čovek koji je uspešno obavio putovanje od prvobitnog oblika majušne svesti do ostvarenja Boga u ljudskom obliku: Na putovanju Prve Duše – Adama, Šive, nije bilo nikakvog Učitelja koga bi mogao da pozove da mu pomogne da ostvari Boga. Prvi Čovek je u trenutku Svog Ostvarenja bio sam i potpuno samostalno je postigao Ostvarenje Samog Sebe. Prvi Čovek je Svojim sopstvenim naporima postao Bogoostvaren i spustio se u tvorevinu (iluziju) Sam od Sebe. U tom trenutku je On postao prvi Sadguru i Prvi Avatar.[v] Ova prva duša (koja je sada postala Avatar) se stalno i iznova vraća na Zemlju, približno svakih 700 ili 1400 godina, sa jedinim ciljem da pomogne čovečanstvu da duhovno napreduje.[vi] Pošto je postigla Bogoostvarenje, ova prva duša nema šta da dobije, niti ima šta da dokazuje, jer je postigla cilj stvaranja. Ona se vraća u ljudski oblik iz sažaljenja prema izgubljenom i napaćenom čovečanstvu, koje se još uvek bori bez imalo osećaja za ostvarenje cilja života.[vii] Avatar su uvek vraća u muškom obliku[viii] i uvek će biti rođen u Aziji.[ix] (Meher Babin pojam Azije je dovoljno širok da obuhvati i Bliski Istok.) On može da se rodi u privilegovanoj sredini, kao Buda i Rama, ili može da se rodi u skromnoj sredini, kao Isus i Muhamed. Religiozna zajednica u kojoj se Avatar rađa gotovo uvek Mu se neverovatno suprotstavlja.[x] Avatari o kojima se u ovoj knjizi govori su oni Avatari o kojima je podrobno govorio Meher Baba, ali Baba takođe nagoveštava da je bilo i drugih Avatara u drugim epohama.[xi] Pošto je svrha ove knjige da istraži Babina otkrića u odnosu na Avatare, u ovoj knjizi smo se ograničili samo na Avatare na koje je Baba usmerio Svoju pažnju. Avatarevo detinjstvo i mladost Kada Bog „siđe“ u ljudskom obliku kao Avatar, On prvi deo svog života živi kao „normalna“ osoba, prolazi kroz detinjstvo i ranu mladost, sve dok ne započne Svoj jedinstveni rad. Svaki silazak ubrzava pet Savršenih Učitelja, koji nadgledaju Avatarevo spuštanje i napredovanje.[xii] Ova Bogoostvarena bića „spuštaju“ Avatara, posmatraju Njegovo odrastanje i potom Mu otkrivaju Njegov pravi identitet. Baba objašnjava da individualna duša prolazi kroz razvijen proces reinkarnacije pre nego što postigne cilj života, sjedinjenje sa Bogom. Individualna ljudska duša u ovom procesu nema izbora; mi se reinkarniramo, sve dok ne ostvarimo cilj života. Međutim, periodično spuštanje Avatara u ljudski oblik nije prouzrokovano karmom (zakonom uzroka i posledice) i sanskarama (mentalnim impresijama) pod čijom prinudom se proces reinkarnacije odvija kod običnih ljudskih bića. Meher Baba objašnjava: – Direktni silazak Boga na zemlju kao Avatara je nezavistan status Boga, kada Bog direktno postaje čovek i ne podvrgava se, niti prolazi, kroz proces evolucije, reinkarnacije i involucije svesti. Shodno tome, Bog direktno postaje Bogočovek, i kao čovek živi među ljudima, ostvarujući Svoj božanski status Najvišeg od Najviših, ili Drevnog, posredstvom Kutuba ili Sadgurua ili Savršenih Učitelja tog doba.[xiii] Zadatak „spuštanja“ Avatara u Kreaciju nije proces koji lako može da se objasni. Savršeni Učitelji pomno prate mladog Avatara i u predodređenom trenutku Mu otkrivaju Njegovu pravu svest i Njegovu misiju u životu. Iako malo znamo o otkrivanju ostalih dolazaka Avatara, Meher Baba nam je izložio veoma mnogo pojedinosti o Njegovom razotkrivanju, uz uvažavanje svakog Savršenog Učitelja koji je pomogao u tom procesu razotkrivanja.[xiv] Savršeni Učitelji pomažu Avataru da učini prelazak od mladog čoveka sa običnom svešću u čoveka sa savršenom svešću, koja obuhvata i potpunu svest grubih, suptilnih i mentalnih nivoa svesti i punu svest božanske stvarnosti, onostran iluzorne kreacije. Čitav ovaj proces traje godinama i nezamislivo je mukotrpan i bolan. Avatareva misija Čim Savršeni Učitelji razotkriju Avatara i pripreme Ga za Njegov rad, On preuzima kontrolu nad poslovima Kreacije. On postaje, da tako kažemo, Predsednik Upravnog odbora Kreacije. Meher Baba objašnjava: – Za vreme Avatarevog perioda, onaj od tada živih pet Savršenih Učitelja, koji je imao funkciju Kutub-e-Iršad (Glavni Savršeni Učitelj), sa dolaskom Avatara prestaje da upravlja svojim božanskim nameštenjem i u ruke Bogočoveka predaje svoju dužnost i obavezu na jedinstvenu odgovornost za poslove univerzuma, čim On biva sposoban da zauzme svoje mesto kao Hrist – Avatar Epohe – a on sam, sve dok je u grubom telu, ostaje na mestu Kutuba, isto kao i ostalih četvoro.[xv] Pitanje o tome šta Avatar „radi“, zahteva odgovor na tri nivoa: prvo, na fizičkom – koje su svakodnevne pojedinosti Avatarevog života? Drugo, na unutrašnjem: šta Avatar radi da bi promenio duhovno usmerenje univerzuma? Treće, u odnosu na svrhu: zašto je On došao? Možda je najlakše odgovoriti na treće pitanje. Bog se spušta u ovaj svet kao Avatar, da bi probudio ljubav prema Bogu i podstakao duhovno napredovanje ka Bogu. Baba objašnjava da je cilj života da se preko ljubavi ujedinimo sa Bogom. Sve što Avatar radi, služi Njegovom cilju da duše univerzuma pokrene ka Bogu. Ne postoji apsolutno nikakva lična korist koju Avatar može da stekne silaskom u svet, zato što je On već ostvario cilj života. Odgovor na prvo pitanje je vekovima mučilo i frustriralo biografe. Sa izuzetkom Meher Babe, prethodni Avatari su živeli u epohama pre pronalaska štampe i kamera. Traganje za pojedinostima o prethodnim Avatarima je bilo uporno i srčano, ali često osuđeno na neuspeh. Nama su ostale pojedinosti zasnov

ane na usmenom predanju i na relativno primitivnim prepisivačkim metodama koje su prenošene sa kolena na koleno. Kako Babina objašnjenja života prethodnih Avatara pokazuju, istoričari i duhovnici nikada nisu u potpunosti uspeli da razumeju Avatara. Baba je za sva vremena ispravio pomanjkanje pouzdanih pojedinosti o životu Avatara. Potomstvo sada ima filmove (koji su prebačeni u video format), fotografije, Njegove lične zapise i obiman biografski materijal o Babinom životu. Pored svega, imamo Bau Kalčurijevo delo „Gospod Meher“, konačnu biografiju Meher Babe, koju čini dvadeset tomova i gotovo 7 000 stranica. Pošto je Avatar isti pojedinac, koji se s vremena na vreme vraća na zemlju, „Gospod Meher“ nam daje vredan uvid ne samo u Meher Babu, nego i u ličnost Avatara, pošto svi dolasci Avatara imaju određene zajedničke karakteristike. Što se tiče drugog pitanja, Avatarev unutrašnji rad sa Kreacijom nije moguće intuitivno objasniti na osnovu biografskih pojedinosti Njegovog spoljašnjeg života. Srećom, imamo Babine detaljne opise Avatarevog jedinstvenog „rada“, koji nam rasvetljavaju i ovu oblast. Avatar čitavoj Kreaciji daje duhovni „podsticaj“ ka cilju sjedinjenja sa Bogom. Baba ovaj proces sažeto objašnjava: – Svaki put kada se Bog ispolji na zemlji kao Avatar, Njegova Božanstvenost daje univerzalni podsticaj i rezultat je univerzalan, tj., ne samo da čovečanstvo ima korist, nego i sve u čitavoj Kreaciji ima korist od univerzalnog podsticaja.[xvi] Ovaj duhovni podsticaj sadrži precizno planiranje sudbine sveta stotinama ili hiljadama godina u budućnosti.[xvii] Iako je Avatar lično zadužen za ovo detaljno planiranje, On koristi i pomoć članova duhovne hijerarhije.[xviii] Princip duhovne hijerarhije je još jedan neprocenjiv doprinos koji Baba daje sveukupnom znanju o duhovnosti. Iako namera ove knjige ne dopušta detaljno opisivanje duhovne hijerarhije, čitalac može da pronađe ovaj opis na stranicama knjige „Bog govori“. Tu Baba objašnjava da, pored samog Avatara, u funkcionisanju duhovne hijerarhije učestvuje 7 000 pojedinaca. Svaki od tih pojedinaca  je na (ili između) jednom od unutrašnjih nivoa svesti. Ove duše su duhovno napredne duše u svetu i veoma mali broj njih je opšte poznat. Avatareva učenja Iako je suština poruke svakog Avatara „Volite Boga“, Njegov spoljašnji život i Njegova učenja su prilagođena jedinstvenom vremenu i kulturi u kojoj se pojavljuje. Životi različitih Avatara pokazuju čudesnu Božiju raznolikost. Avatar, ipak, ne vidi Svoj rad samo u vremenskom okviru jednog života; On predviđa tok istorije za vekove koji će uslediti. Rezultat rada svih prethodnih Avatara je da je bar jedna religija koju je inspirisao neki Avatar prodrla u skoro svaki kutak na svetu. Baba ističe: – Avatarev spoljašnji način života regulisan je običajima i navikama određene epohe, pa on usvaja način ponašanja koji će najpodesnije služiti kao primer njegovim savremenicima. Ali u suštini, svi Avatari otelovljuju isti ideal života. *  *  *  *  *  *  *  * Avatari se inkarniraju u ovom svetu u različita vremena i njihova učenja zbog toga moraju da budu prilagođena mentalitetu njihove epohe. Avatar ponekad svoja učenja zasniva na potrazi za ličnim Bogom, a ponekad, na potrazi za bezličnim Bogom. To bismo mogli da uporedimo sa bolnicom gde se bolesnici u različita vremena žale da su žedni. Onima koji se žale ujutru, doktor će prepisati čaj ili kafu; vodu ili voćni sok prepisaće u podne, jogurt popodne i toplo mleko pred spavanje. Doktor je isti i žalba je ista, ali se žeđ gasi na različite načine shodno različitim uslovima i različitim vremenima. Bog, ispoljen kao Avatar u različitim vremenskim periodima, gasi čovekovu žeđ na različite načine. Sva ljudska bića, bilo svesno bilo nesvesno, imaju istu žeđ za Istinom.[xix] Avatarev humor Avatar je sasvim pouzdano vođa: neustrašiv, magnestki privlačan, plemenit, pun energije, života i humora. Humor je stalni pratilac svakog Avatarevog života čak i kada jedinstveni Avatarev humor biva zatrpan mitologijom i pobožnošću prema liku Avatara prihvaćenog od ortodoksne religije nastale u Njegovo ime. Iznenađuje kolika je Avatareva sposobnost da se nasmeje svemu u životu: – Priča se da je jednom prilikom Razul-E-Kuda, Glasnik Boga, klonuo duhom, pa mu je neko nagovestio da je to zbog urokljivog oka i da treba da spava na jastuku ispod koga će staviti nož. On je tako uradio i tvrdio je kako mu je od tada dobro. Nazovite to uobičajenim ili ga nazovite božanskim; to je bio smisao za humor Proroka Muhameda. Činjenica je da je još u detinjstvu svojih unuka, Hasana i Huseina, Prorok predvideo Moharam (mučeništvo) „Karbalu“ svojoj ćerki Fatimi, majci mučenika. Prema tome, ako Prorok koji je tadašnje divljake pretvorio u prave lučonoše vere, istine i ljubavi u svetu, nije ni pokušao da izbegne najveću tragediju u Islamu, ili da spreči najstrašniji kraj za svoje najrođenije, za svoja jedina dva unuka, to je bilo samo zbog Božijeg božanskog smisla za humor u Muhamedu. Slično tome, nije sukob između Kaurava i Pandava i krvoproliće koje je potom usledilo, jedino što se desilo zbog božanskog smisla za humor u Krišni, već on dostiže vrhunac kada je Krišna Lično stradao od strele koja ga je slučajno pogodila u nogu i koju je odapeo običan lovac koji nikada ni na koji način uopšte nije nameravao da naudi Rangili (živopisnom, razigranom) Avataru. Blagonakloni Isus je sasvim dobro znao da će Ga njegov najbliži učenik izdati i da će to dovesti do njegovog raspeća. Ali, zbog božanskog smisla za humor, Isus Hrist nije mogao da pomogne sebi da ne bude razapet, iako ga s pravom svet i dalje smatra Spasiteljem ljudskog roda. Najsmešniji smisao za humor imao je Buda koji je umro od najobičnije dizenterije, mada se njegov „lek“ za duhovne boljke čovečanstva održao do današnjih dana. Ukratko, osim promene u okolnostima, atmosferi i okruženju, ista stara i prastara priča se stalno iznova ponavlja, što samo po sebi dokazuje božanski smisao za humor ili Božiju lilu. Ispoljavanje božanske igre ili lile, ipak, zavisi od Velikih u Bogu koji postižu Jedinstvo sa Bogom. Prema tome, iako su se uzdigli iznad zakona dualnosti, oni i dalje zadržavaju božanski smisao za humor, da bi podržali univerzalni zakon neznanja uz čiju pomoć se za sva vremena ostvaruje Božansko Znanje. – Jedino oni koji su bili sa mnom u vreme moje saobraćajne nesreće u Americi mogu dobro da opišu moj smisao za humor u odnosu na to koliko sam strašno bio izubijan, povređen i doslovno bespomoćan i bez nade, dok sam izlomljenih kostiju ležao u lokvi sopstvene krvi zajedno sa onima koji su mi najdraži. Ipak, održao sam ćutnju i svest za sve vreme vreme krize i dugotrajnog oporavka.[xx] Koliko god to izgledalo neverovatno, Avatar može i o raspeću (i mnogim drugim načinima umiranja) da razmišlja sa humorom. Za Njega, smrt i život nisu ozbiljne stvari; Bog je ozbiljan. Traganje za Bogom i žudnja da se postigne cilj sjedinjenja sa Bogom nikada ne prestaju. Baba jasno objašnjava da duša prolazi kroz bezbroj inkarnacija, sve dok ne postigne ovaj cilj. Iz perspektive Avatara, umiranje jednog tela nije ništa drugo nego promena odeće. Istorija i religiozno pravoverje guše Avatarev smisao za humor i Njegovu čovečnost. Avatar ispoljava sve ljudske osobine sa takvim stepenom prefinjenosti i savršenstva koji ushićuje one koji Ga okružuju. Kao što je jedan Meher Babin učenik primetio: „Nema razloga da Bog nema smisla za humor. U stvari, da ga On nema, ni mi ga ne bismo mogli imati – nešto ne može da se stvori ni iz čega: svaka ograničena sposobnost mora da potekne od neograničene sposobnosti.“[xxi] Avatareva Božanska Vatra Koliko god Avatar bio pun humora, svaki portret Avatara, kao čoveka koji sledi princip „lako ćemo“ i koji se
samo podsmeva smrti a život shvata olako, bio bi nekorektan. Avatar je apsolutno ozbiljan u odnosu na Boga i posvećen je buđenju ljudi, da bi živeli onako kako Bog želi da žive. Baba napominje: – Ne sme da postoji nikakvo pogrešno razmevanje Avatara ili Sadgurua (Bogoostvarenih bića ili Savršenih Učitelja). Oni su kao vatra. Ako dodirnete vatru, opeći ćete se. Ako pokušavate da je koristite sa izvesenog odstojanja, ona će vas ogrejati, skuvaće vašu hranu, podgrejati vodu i biće vam od koristi na sve moguće načine. Ponavljam, Avatar i Sadgurui su kao vatra. Oni koji su izvan kruga treba da budu obazrivi u odnosu na njih. Njihovi govori i spoljašnje ponašanje ne bi trebalo da ih dovedu u zabludu. Sai Baba je bio Sadguru, ali povremeno je njegovo ponašanje bilo čudnovato. Jednom prilikom kada je video razgolićeno dete, upitao je: „Da li je to dečak ili devojčica?“ Isto tako je imao običaj da od onih koji su mu dolazili traži novac. Kada vide da se Sadgurui ovako ponašaju, ljudi u njih sumnjaju, ne razumeju ih i smatraju da su obični ljudi. To je propast za one koji ne razumeju. Ako nekome dam odrešene ruke i dozvolim mu da radi šta god hoće, ma koliko sa svetovne tačke gledišta to izgledalo neprilično ili nepraktično, ja to činim svrsishodno, toliko dalekovido da to prevazilazi poimanje uma. Možda želim da ta osoba tako postupa samo da bi se razonodila ili da bi izbegla određenu situaciju. Prema tome, dajući mu odrešene ruke, da bi mu um preusmerio na druge stvari, ja mu samo dajem nešto čime će se igrati, jer znam da će mu to na kraju dosaditi i da će ga odbaciti. Ako Avatar ili Sadguru želi da se njegovi učenici nečega odreknu, on pribegava jednom od dva metoda. Jedan način je da im to oduzme ili da učini da im to bude ukradeno. Drugi način je da tome prida toliku važnost da to samoj osobi dojadi i ona od toga odustane.[xxii] Avatar ne može da se svrstava u neku kategoriju. Običan um nikada ne može u potpunosti da shvati Njegove postupke: – Ljudi kažu da sam ja Avatar, ali ako rišiji i muniji ne mogu da me razumeju, kako oni mogu da me znaju? Jedino me Savršeni Učitelji znaju. Ja sam onaj Drevni – Zaratustra, Rama, Krišna, Buda, Isus, Muhamed. Ali kako ćete vi znati da sam ja Adi Puruš (Vrhunska Moć)? Retki su oni koji imaju tu sreću da me znaju. Zato uradite jednu stvar. Odustanite u potpunosti od pomisli da me razumete. Volite me, poslušajte me; to je sve.[xxiii] Avatar i religije Avatar posvećuje neizmernu energiju suprotstavljanju licemerju i krutom pravoverju religija u Njegovom vremenu i eposi. U ovom dolasku, Meher Baba nije nameravao da uspostavlja neku novu religiju. On nam kaže: – Ja ne pripadam nijednoj religiji. Svaka religija pripada meni. Moja lična religija je to što sam ja Drevno Beskonačno Jedno, a religija kojoj ja poučavam je ljubav prema Bogu. Svako može da praktikuje ovu ljubav, bilo da je na visokom ili niskom položaju, da je bogataš ili siromah; i svako iz svih kasti i verovanja može da voli Boga. Ljubav čini jednog i jedinog Boga, koji prebiva u svima nama, dostupnog svakome. Zato dajem svoje blagoslove da barem neki među vama vole Boga onako kako On treba da bude voljen.[xxiv] Ljudima na Zapadu je teško da shvate da sve religije imaju zajedničku osnovu. Na Istoku postoji osećaj da „sve reke teku ka moru“, ali na Zapadu je uvrežen osećaj da samo jedna religija može da bude istinita. Avatar, u svakom slučaju, religije posmatra sa Svoje tačke gledišta. Mi se vraćamo Bogu kao pojedinci, pa zbog toga „put“ ili „staza“ ka Bogu mora da se prelazi na individualnoj osnovi. Suština religija je osnovni izazov „voleti Boga“. Tokom vremena, spoljašnji obredi, rituali, prakse i dogme zasenjuju ovu unutrašnju suštinu religije. Svaka religija vremenom postaje banalna i kruta. Meher Baba objašnjava: – Ja ću promeniti istoriju celog sveta. Kao što je Isus došao da pruži duhovnost u vreme materijalizma, tako sam i ja došao da pružim duhovni podsticaj ljudima današnjice. Uvek postoji tačno utvrđeno vreme za ovakva božanska dela, i u pravom trenutku čitavom svetu ću otkriti svoju istinsku prirodu. Veliki učitelji religije – Zaratustra, Rama, Krišna, Buda, Isus i Muhamed – ne razlikuju se u svojim osnovnim načelima. Svi ovi Proroci su potekli od Boga. Ova Božanska Bića su se pojavila u javnosti kada je njihova duhovna pomoć bila najpotrebnija, kada je duhovnost najniže pala i kada je izgledalo da materijalizam svuda odnosi pobedu. Čovečanstvo se ubrzano približava takvom trenutku. U današnje vreme, čitav svet je zapleten u čulne želje, u rasne predrasude, sebičnost i obožavanje novca. Bog je napušten! Bog, shodno tome, mora još jednom da među ljude pošalje svog Istinskog Proroka, da bi uspostavio iskreno poklonjenje i probudio ljude iz njihove omamljenosti materijalizmom. Ja samo sledim niz ranijih Proroka. To je moja misija. Proroci postavljaju određena pravila i propise, da bi pomogli masama da vode bolji život i da bi ih usmerili ka Bogu. Ova pravila postaju načela organizovane religije; ali idealistički duh i pokretačka sila, koji preovlađuju za vreme Avatarevog života, posle njegove smrti postepeno nestaju. To je razlog što organizacije ne mogu ljudima da donesu duhovnu istinu. Religiozne organizacije postaju nalik arheološkim odeljenjima koja pokušavaju da ožive prošlost. Zbog toga neću pokušavati da uspostavim neku novu religiju, kult ili organizaciju. Osvežiću religioznu misao u svim ljudima i usadiću im uzvišenije poimanje života. Premda, upamtite da je suštinska istina svih religija zapravo ista, jer su sve potekle od istog izvora – Boga. Ipak, pre svog javnog ispoljavanja, Avatar uzima u obzir vreme, okolnosti i preovlađujući mentalitet ljudi. Prema tome, on propoveda načela koja najbolje mogu da se razumeju i koja najviše odgovaraju takvim uslovima.[xxv] Avatarev odnos prema organizovanim religijama je i jednostavan i složen. Jednostavnost je razumljiva na osnovu suštine poruka Avatara. Zaratustra je isticao: „Dobre misli, dobre reči i dobra dela.“ Buda je uveo postulat Četiri Plemenite Istine i Osmostruki Put. Isus je naglašavao dve zapovesti, voleti Boga i voleti svog bližnjeg. Muhamed je isticao veru u Alaha i predanost Njemu. Ovi ideali nisu religije nego duhovne smernice, zajedničke svim religijama. U isto vreme, postoji izvesna složenost u Avatarevom odnosu prema organizovanoj religiji. On neminovno nailazi na intenzivno protivljenje baš one religiozne zajednice ili tradicije u kojoj je rođen. Zaratustrin vatreni monoteizam je razbesneo sveštenike koji su se razljutili zbog pretnje njihovom sopstvenom paganizmu i politezmu. Muhamedovo pleme, Kurejši, Ga je progonilo i prognalo iz Meke u Medinu. Isus je iskusio žestoko protivljenje rabina u Izrelu. Jedan od Meher Babinih bliskih učenika izneo je sledeća zapažanja u odnosu na suprotstavljanje unutar same Avatareve zajednice: – Zakon stvara suprotstavljanje u zajednici u kojoj se Avatar rađa. Avatar ostvaruje dominaciju nad takvim suprotstavljanjem. Upravo zbog njegove izuzetne samilosti prema posrnuloj zajednici, on trijumfuje nad silama opozicije nastojeći da toj zajednici donese duhovno dobro. Baš zbog ovog zakona se zajednica oglušuje o tihi glas Avatara. Zbog ovakvog čina poricanja, neprijateljstva i agresije protiv ličnosti Avatara, ta zajednica biva izložena zasluženoj kazni i mukama, bivajući ponižena i tiranisana u budućim pokolenjima. Sama zajednica nije nimalo kriva. Zakon sam ide svojim tokom. Ovaj zakon samog sebe podržava i postaje sredstvo za ispoljavanje beskrajne samilosti i velikodušnosti Avatara. Sile samilosti i agresije od pradavnih vremena igraju uloge suprotnosti u ponovljenim krizama materijalnog u odnosu na duhovno. Što se Baba svojom beskrajnom samilošću više trudio da sebi privuče pripadnike svoje zajednice, to su ga oni sve pogrešnije razumevali i sve se više bunili protiv njega. Njihovi banalni i često
ponavljani razlozi su isuviše nelogični da bi bili uverljivi: „Evo momka koji je odrastao među nama. Kakvu mudrost on može da nam pruži?“ Ovakav stav dovodi do nipodaštavanja zajednice prema njemu. Ali zbog toga što u svakom čoveku postoji urođena ispravnost i žeđ za zadovoljenjem njegove žudnje za nečim uzvišenijim, jedan zoroastrijanac juri za svecima, i saduima, fakirima i valijima, hramovima i grobnicama. On uopšte ne uviđa koliko takva tumaranja samo slabe duhovnost. Okrećući leđa Stvarnom, on žudi za određenom imitacijom koja mu izgleda toliko privlačna. Odričući se pravog dijamanta, on podleže privlačnosti bezvrednog svetlucavog kamenja kome nudi svoje molitveno poklonjenje. Baba se rodio u zoroastrijanskoj zajednici. On je Avatar ove epohe. Zbog ovog zakona koji sam sebe potvrđuje, ta zajednica ga je prezirala sa ogorčenošću i agresijom koje su njoj samoj najbolje poznati.[xxvi] Neminovno suprotstavljanje Avataru Avatar se suočava ne samo sa suprotstavljanjem Njegove sopstvene religiozne zajednice nego i samog materijalističkog sveta. Avatar dolazi da prenese poruku koju većina ljudi ne želi da čuje, a to je da je Bog jedina istina u životu. Avatar izaziva otpor kod većine onih koji svoj smisao nalaze u materijalnim stvarima. Osnovno na šta je On usredsređen je podsticanje kretanja ka Bogu, koji je iznad svih religija. Iako je samilost koju Avatar ima prema pojedincima neograničena, On nema nimalo iluzija u odnosu na degeneraciju religija do koje neizbežno dolazi u vremenu između Njegovih poseta Tvorevini: – Zaratustrinu svetlost su ugasili sami njegovi sledbenici. On je stvorio najviši oblik sufizma. Kada bi se Zaratustra ponovo rodio u ovom materijlanom svetu, bilo bi mu teško da prepozna sopstvena religiozna načela, onako kako ih slede današnji sledbenici njegove vere. To isto važi za sve religije. Muslimanske mule, indijski panditi, kao i zoroastrijanski dasturi i hrišćanski sveštenici su zbog sopstvenih sebičnih ciljeva unakazili prvobitnu religiju.[xxvii] Avatarevo je gledište da religija sama posebi u mnogo većoj meri može da bude prepreka iskrenom traganju za Bogom nego pomoć. „Sveštenici uvode obrede i rituale u ime religije, samo da bi napunili svoje džepove, a prava suština religije je sasvim izbrisana.“[xxviii] Zbog toga nimalo ne čudi što se Avatar ne priključuje zvaničnoj religiji nego umesto toga deluje izvan okvira religioznog pravoverja Svog vremena. Religija sama po sebi nije ni cilj ni smisao života: – Religija je kao kavez, a svi koji je slede su ptice u njemu zatočene. Besmisleno je napustiti svoju religiju da biste prihvatili neku drugu. To je kao da iz jednog kaveza prelazite u drugi. Potrebno je pokidati žicu koja sputava krila ptice … Volite Boga; jer kada se pojavi Sadguru, on kida žicu i oslobađa pticu.[xxix] Avatar je beskompromisan u hladnokrvnom pogledu na religiju uopšte, ali retko kada izdvaja pojedince koje bi kritikovao. Izgleda da je On u stanju da spoji ljubav prema svim pojedincima sa oštrom procenom ograničenja organizovane religije: – Organizovane religije u svetu često ne uspevaju da izraze pravu viziju onih koji su bili izvor inspiracije za sam njihov nastanak. Dogme i verovanja, rituali i ceremonije, nikada ne mogu da budu suština pravog duhovnog života. Kada religija postane puko obavljanje spoljašnjih rituala i ceremonija, ona postaje kavez za dušu. A nije od velike pomoći ni zameniti jednu religiju drugom. To je kao da iz jednog kaveza odlazite u drugi. Ako religija ne pomaže čoveku da dušu oslobodi duhovnog ropstva i ostvari Boga, ona ne služi nikakvoj korisnoj svrsi. Tada je vreme da se ta religija skloni i napravi mesto za Boga! Mene, dakle, ne zanima osnivanje nove religije. Svet je već podeljen bezbrojnim sektama, zasnovanim na dogmama i verovanjima. Nisam došao da čoveku dam još jedan kavez, nego da svetu saopštim bezgraničnu Istinu. Svetu je potrebno probuđenje, a ne još više verbalnih uputstava; potrebna mu je sloboda i punoća božanskog života, a ne površnost mehanizovanih i pompeznih formi; potrebna mu je ljubav, a ne paradiranje moći.[xxx] Avatareva Ljubav prema onima koji vole Boga Iako Avatar oštro osuđuje religije, prema pojedincima koji ih praktikuju može da postupa s najviše ljubavi. Prilikom davanja blagoslova Ocu Antoniju, direktoru škole Sv. Katarine od Sijene u Bombaju, Baba je izjavio: „Veoma sam zadovoljan vašim radom sa siromašnom i napuštenom decom. Služeći napuštenima, vi zapravo služite Isusu Hristu, zato što su i njega svi napustili, čak i sami njegovi apostoli. Simbol napuštanja je krst. Prema tome, služiti napuštenima znači služiti Hristu, a ja sam on, bez sumnje. Ja sam sa vama u vašem radu, kao što sam ja sam i u vama. U vašem radu će biti i poteškoća, nedostatka saosećanja i neprijateljskog suprotstavljanja, ali ja ću vam pomoći. Imate moje blagoslove i ljubav. Krst Hrista je takođe i simbol žrtvovanja. Prema tome, ja kažem da treba da žrtvujete celog sebe i bezrezervno se prihvatite pomaganja siromašnoj deci. Žrtvujući sve, pronaći ćete Sve.“[xxxi] Avatar nije toliko protiv religije, koliko je za život koji svim srcem voli Boga. Kada religija može da podstakne takav život, Avatar je zadovoljan. Ipak, isuviše često, religija se degeneriše u isprazne rituale i opravdanja za svešteničko iskorišćavanje naroda: – Šta to nije u redu sa svetom, a posebno sa Indijom? Ovakva i slična pitanja moraju da se pojave u umu koji razmišlja, ali odgovori nisu nimalo časni i direktni. Sve dijagnoze koje se daju i rešenja koja se prihvataju su pristrasna i jednostrana; čitava situacija je beznadežno nejasna i neodređena. Najteže u ovoj situaciji je pravilno razumevanje i ponovno tumačenje drevne reči „religija“. Zapad ima veoma malo od religije, i kad god čujemo za nju, ona je podređena politici, ili je u najboljem slučaju sluškinja materijalnog života. Istok boluje od preterane količine religije, pa stoga očajnički žudi za materijalnim lekom. Religija na Zapadu se srodila sa napretkom nauke, koja je destruktivna u svom ispoljavanju. Na Istoku, a posebno u Indiji, religija je, umesto da na zemlji uspostavi Kraljevstvo Božije, otišla pod zemlju primitivnim obredima, nedoličnim ritualima i mrtvim dogmama. Umesto da izrodi seme mira i obilja, nenadahnuta religija pokušava da istakne komunalizam, fanatizam, nacionalizam i patriotizam, koji su postali sinonimi za vođstvo i veličinu, patnju i svetost. Ukratko, kao pokretačka sila, religija je istrošena! U današnje vreme je pod hitno potrebno oživeti religiju, izvući je iz njenih skučenih i mračnih skrovišta i zaklona, i omogućiti da ljudski duh ponovo zasija svojim nekadašnjim sjajem. Najpraktičnije što se može uraditi u svetu je biti duhovno orijentisan. Za to nije potrebno neko posebno vreme, mesto ili okolnosti. To ne mora nužno da se odnosi na nešto što je izvan čovekovog života i svakodnevne rutine. Nikada nije prekasno ili prerano da se bude duhovan. Jednostavno samo treba imati ispravan stav uma u odnosu na trajne vrednosti, promenljive okolnosti, ishode koje je moguće izbeći i osećaj za neminovno. Duhovnost nije ograničena i ne može da je ograniči niko i ništa, nigde i nikada. Ona obuhvata sav život za sva vremena, a ipak veoma lako može da se postigne nesebičnim služenjem i čistom ljubavlju koja ne zna za granice i ne teži nikakvim ograničenjima. Silovit talas ove duhovnosti uskoro će preplaviti svet. Moji blagoslovi svima vama.[xxxii] Kao što Baba objašnjava, organizovana religija može da postane prepreka traganju za istinom zbog svoje neizbežne sklonosti da se degeneriše u rituale, ceremonije i licemerno prilagođavanje materijalnim vrednostima. Sa druge strane, Baba je
izuzetno voleo pojedine pripadnike sveštenstva, a Avatar zna i da milijarde duša nalaze smisao i usmerenje u organizovanoj religiji i da bi bili izgubljeni bez organizovane religije. Oživljavanje same organizovane religije je isto tako deo duhovnog podsticaja koji Avatar dolazi da pruži Kreaciji. Baba kaže da On namerava da “ujedini sve religije i kultove kao nanizane perle i da ih ponovo učini živim za individualne i kolektivne potrebe.”[xxxiii]


[i] Iz „Meher Babin Poziv“, poruke koju je Meher Baba dao 1954. u Indiji, onako kako je navedena u Bhau Kalchuri-jevom delu Lord Meher, izd. Lawrence Reiter, 20 vol. (Myrtle Beach S.C. i Asheville, N.C.: MANifestation, Inc. 1986-2001), 4420. Stranice ove neuporedive Meher Babine biografije su numerisane po redosledu i od sada će kratka napomena za ovo delo biti: Lord Meher (stranica). [ii] Meher Baba, Discourses, izd. Eruch B. Jessawala, J. Flagg Kris i Bal Natu, sedmo izdanje (Myrtle Beach S.C.: Sheriar Foundation, 1987), 82 (u daljim napomenama Discourses) (kurziv je u originalu). [iii] Meher Baba, God Speaks, The Theme of Creation and Its Purpose, drugo izd. (Walnut Creek, CA: Sufism Reoriented, Inc. 1997) (u daljim napomenama God Speaks). [iv] Bhau Kalchuri, Nothing and Everything, izd. Lawrence Reiter (Myrtle Beach S.C.: Manifestacion, Inc. 1981) (u daljim napomenama Nothing and Everything). [v] Nothing and Everything, 61. [vi] God Speaks, 151. [vii] Nothing and Everything, 107. [viii] Lord Meher, 1885. [ix] Ibid. [x] Adi K. Irani, „Thoughts on Avatar Meher Baba“, Awakener, izd. Filis Frederick, vol. VI, no. 3 (1959), 10-12. [xi] God Speaks, 249. [xii] Po Meher Babi, na zemlji uvek postoji pet živih Savršenih Učitelja. Savršeni Učitelji su potpuno Bogoostvarena ljudska bića koja su postigla cilj života, sjedinjenje sa Bogom. Sa izuzetkom putovanja Prvog Čoveka ka sjedinjenju sa Bogom, niko ne može da postigne Bogoostvarenje bez pomoći Savršenih Učitelja ili Avatara. Meher Baba opširno govori o Savršenim Učiteljima i njihovoj ulozi u Tvorevini u delima God Speaks i Discourses. [xiii] God Speaks, 148-49, fusnote izostavljene, naglašavanje u originalu. [xiv] Cilj ove knjige ne dopušta detaljno opisivanje procesa Meher Babinog skidanja vela, mada je to sažeto prikazano u poglavlju posvećenom Meher Babinom životu. Živopisnije i uverljivije pojedinosti zainteresovani čitalac može da proneđe u opširnom izlaganju u delu Lord Meher. [xv] God Speaks, 153, naglašavanje u originalu. [xvi] God Speaks, 63, fusnota. [xvii] Lord Meher, 861: Francis Brabazon, Stay with God, treće izd. (Melburn: New Humanity Books, 1984), 32 (u daljim napomenama Stay with God); Adi K. Irani, „Adi’s Talk at the Poona Club“, Awakener, izd. Filis Frederick, vol. XIII, no. 1-2, 1970, 54. [xviii] God Speaks, 148-53, 254-57. [xix] Lord Meher, 1881-81. [xx] Lord Meher, 3935-36, krajnja napomena izostavljena. [xxi] Stay with God, 159, n. 29/6. [xxii] Lord Meher, 2519 -20. [xxiii] Meher Baba kako je citiran u delu Lord Meher, 4016. [xxiv] Lord Meher, 4341. [xxv] Lord Meher, 1347. [xxvi] Adi K. Irani, „Thoughts on Avatar Meher Baba“, 11-12. Videti napomenu 10. [xxvii] Meher Baba kako je citiran u delu Lord Meher, 431. [xxviii] Meher Baba kako je citiran u delu Lord Meher, 902. [xxix] Meher Baba kako je citiran u delu Lord Meher, 915. [xxx] Meher Baba kako je citiran u delu Lord Meher, 2985. [xxxi] Lord Meher, 5733. [xxxii] Meher Baba kako je citiran u delu Lord Meher, 3159. [xxxiii] Lord Meher, 1554.

Fizičke osobine Avatara

Iako tačno znamo kako je Meher Baba izgledao, ne možemo da budemo sigurni u odnosu na fizički izgled ostalih Avatara. Baba je napomenuo da su ostali Avatari imali njegove crte lica i kosu.[i] Oni, po prirodi, imaju izuzetno harizmatične ličnosti jer privlače mase ljudi. Pored toga, Avatar fizički pati. Na primer, Meher Baba je imao gnojni čir na obrazu (fistulu)[ii] i pretrpeo je povrede obe noge i ostalih delova tela u dve automobilske nesreće. Isus je hramao; Rami je noga ranjena u boju; i Krišna je umro od rana na nozi.[iii]

Avatar poseduje nepresušnu izdržljivost i energiju. Kada čitamo o Babinom životu, osećamo se isrcpljeni od količine njegove fizičke aktivnosti koja obuhvata i produžene postove, putovanja, rad sa grupama i pojedincima i periode povlačenja iz sveta. Ostali Avatari su imali istu neograničenu energiju.

Neki ljudi veruju da je Avatar neka vrsta supermena koji ne oseća glad, bol, hladnoću, toplotu i nema ostale fizičke reakcije u životu. Obrnuto je istina; Avatar sve oseća izuzetno jako, a ipak podnosi svu fizičku nelagodnost i patnju sa neuporedivom vedrinom i strpljenjem. Na primer, prilikom Njegove prve posete Engleskoj, Babini sledbenici su pretpostavljali da On neće biti osetljiv na hladnoću, a On je s vedrinom izdržao englesku hladnoću odeven u tanku odeću pogodnu za Indiju. Osim toga, u dve automobilske nesreće je pretrpeo neizdržive bolove, a ipak je zadržao Svoj smisao za humor i nesebično se brinuo za dobro onih oko Sebe.


[i] Lord Meher, 769.

[ii] Lord Meher, 2598.

[iii] Eruch B. Jessawala, The Ancient One, izd. Naosherwan Anzar (Englishtown, N:J.: Beloved Books, 1985) 109.