Voleti Avatara znači voleti Boga

Gita označava Krišninu prvu javnu objavu Njegovog Avatarstva. Meher Babina javna objava dogodila se 1953, na Zaratustrin rođendan. Trenutak javne objave je brižljivo dabran:

– Izgleda da Avatareva javna objava Njegovog Avatarstva predstavlja važan događaj u Njegovom radu i da, svaki put kada Avatar dođe, postoji božanski predodređen trenutak kada će On to da objavi. Godinama je Krišna dopuštao Sebi da ga pastiri prihvataju kao druga u igri, gopike kao svog pratioca, Njegovi podanici kao kralja i poneko kao Gospoda, ali tek je u boju na Kurukšetri Arđuni otkrio Svoj Univerzalni Oblik i dao svetu svoja učenja, sakupljena u Bagavad Giti, u kojima se objavljuje da je On Avatar.[i]

Krišna je, kao i Isus i Meher Baba, za razliku od Bude i Muhameda, kao najdirektniji duhovni put uspostavio put ljubavi prema Bogu u Njegovom ličnom obliku.

Put koji određeni Avatar odredi za duhovne tragaoce, vremenom gubi svoju moć, ali to nije uvek sa svima slučaj. Baba je objasnio da Sv. Franja, ne samo da je voleo Isusa onako kako Ga treba voleti, nego je i postigao konačni cilj Bogoostvarenja, iako se jedan drugi Avatar (i druga svetska religija) umešao između Isusa i Sv. Franje. Baba nam je sa velikim divljenjem ispričao priču o Miri:

– Svi u Indiji znaju za nju. Ljudi pevaju bađane koje je ona pevala u slavu Krišne. Mira je bila veoma lepa devojka. Bila je žena princa iz bogate severnoindijske porodice, koji je kasnije postao kralj. Svim srcem je volela Krišnu, ali nije živela u vreme Krišne, koji je živeo pet hiljada godina ranije. Njen suprug nije odobravao njeno hodanje po ulici, jer ona je bila kraljica, a kraljice se ne mešaju sa običnim svetom. Ona bi ulazila u kolibe siromaha sa Krišninim imenom na usnama, dok je pevala. Pretrpela je mnoga iskušenja i probe, kao test njene ljubavi prema Krišni. Bila je zaključana u sobu, hrana joj je bila otrovana, jedna kobra sakrivena u buketu cveća. Sve je prihvatala kao dar od njenog Gospoda Krišne i ništa joj se nije desilo. Krišna ju je štitio. Odbila je da ima bilo kakvog posla sa bilo kim osim sa njenim Gospodom Krišnom.

Na kraju ju je kralj proterao u izgnanstvo. Rekla je: „Ako me kralj progna, ja imam mesto. Ali, ako Gospodar Univerzuma nije zadovoljan, za mene nigde nema mesta.“ Ljudi su se, takođe, okrenuli protiv nje.

Kako su prolazile godine, ona je sijala u svojim ritama. Kralj je došao i pao joj pred stopala. Za muškarca u Indiji je greh da se pokloni ženi, a da se pokloni svojoj supruzi je neoprostivo. Ipak, on je pao pred njena stopala, zato što je bila iskrena. Kada je umrla, svi su je duboko poštovali, a ljudi ponavljaju njene bađane.

Ja sam Krišna. Želim da me svi vi volite onako kako me je volela Mira.[ii]

Jednom drugom prilikom, Baba je istakao: „Mira nije bila rođena u vreme kada se Krišna ispoljio kao Avatar u ljudskom obliku. U isti mah, njena ljubav je nadmašila ljubav gopika. Zbog toga je njena ljubav jedinstvena, neuporediva. To isto može da se kaže za ljubav sv. Franje Asiškog  prema Isusu Hristu. On fizički nije video Isusa, ali je njegova ljubav prema Isusu nadvisila Petrovu ljubav. Pošto Franja nikada nije sreo Isusa, njegova žudnja i ljubav su bile utoliko veće.“[iii]

Često oni koji vole određenog Avatara i trude se da iskreno slede Njegova učenja veruju da nije moguće voleti Avatara toliko intenzivno kao kada je Avatar bio „u telu“ i radio u svetu. Baba objašnjava da ništa nije dalje od istine. Avatar nikada ne umire; On zauvek živi u srcu svakoga. U srcima onih koji nisu zainteresovani za Njega, On je uspavan. Probuđen je u srcima onih koji Ga vole. Baba kaže da On ovog puta nije došao da poučava, nego da probudi. Nije mala stvar voleti Avatara, ali čovek ne sme da ima nikakvu uzvišeniju težnju od ljubavi prema Njemu.

Baba je detaljno komentarisao priču i učenja u Bagavad Giti, očigledno glavnom zaveštanju Krišninog dolaska. Pošto je Baba taj koji nam je dao Gitu, Njegovi komentari su uvek prosvetljujući.

Kada je 1939. čovečanstvo srljalo u Drugi svetski rat, Meher Baba se prisetio Krišninog saveta Arđuni, objasnivši da je ponovo ispravno boriti se i da je do rata na kraju došlo Božijom Voljom:

– Ja, kao Krišna, naredio sam Arđuni da ubija. Kao Hrist, rekao sam Petru da okrene i drugi obraz i primi udarac, ali istina koja je u pozadini oba naloga je ista. Zar se ljudi nisu od tada promenili? Ne, ljudi nisu napredovali, ali se jesu promenili.

Svet se sada vraća varvarskom ponašanju i tako stalno i iznova dolazi do promena u životu. Ipak, ono čemu Krišna poučava u Giti je božansko; to ide pravo u dubinu. Tu se kaže da možete postati Bog ako me volite, sledite me, predate mi se. Nema drugog načina. Učenici moraju da rade kako im Učitelj naloži – ne da imitiraju. Arđuna je pokorno uzeo svoj luk i poslušao je, imajući savršeno znanje da on ne ubija. Nevezan, morao je to da učini radi njihovog duhovnog dobra – bez strasti za ubijanjem, bez dužnosti, nego sa čistom nevezanošću da obavi Krišnin posao.

Ako ste savršeni sledbenik nenasilja, dajete zavet da nećete povrediti nijedno stvorenje. Ipak, da vidite da neki pas ubija tri mačke, šta biste uradili – ubili psa? Ako stojite po strani, dopustićete ubijanje triju mački. Šta bi ti, Elizabeta, uradila? Ako ćutiš, onda pomažeš da se ubiju tri mačke. Ako ubiješ psa, onda si nasilna.

Recimo da je tu tigar i krdo stoke, a vi u kući imate pušku koju nikada ne uzimate u ruke, zbog svog zaveta nenasilja. Znate da možete da ubijete tigra i spasete krdo. Šta biste uradili? Ubili tigra, ali nevezani – to je ono čemu poučava Krišna. Nemojte slediti nasilje ili nenasilje, samo budite nevezani. Morate da ubijete zbog dobrobiti krda. U slučaju Arđune, to je bilo radi duhovnog dobra drugih, koji su bili nalik tirgovima požude i gramzivosti.

Da li je u redu otići u rat? Idite u rat ako vas pozovu i ako to ne možete da izbegnete, ali nemojte se boriti radi ubijanja. Samo pomažite i ubijajte nevezani, ili budite ubijeni bez imalo straha ili ljutnje prema ubici. Malo, veoma malo je onih koji to mogu da učine. Zbog čega ja želim rat? Da bih stvari doveo u red zbog duhovnog napredovanja i uspeha.[iv]

Bilo bi pogrešno zaključiti da su u Giti duhovna „pravila ratovanja“ postavljena za sva vremena. Baba je 1940. obrazložio:

– Kongres je 1810. prvi pokrenuo Dadaboj Navorđi. Potom je Gandi postao vođa u poslednjih dvadeset godina. Pre devet godina je došlo do pobuna razjarenog Čauri Čare. Gandi veruje da ako vas udare po jednom obrazu, treba da im okrenete i drugi. On misli da će to okončati ratove. Ali, to je nenasilje i besmislica!

Mahasaba (hinduska reakcionarna politička grupa) kaže da treba da sledite Gitu i ponašate se kao što je Krišna objasnio – da branite, ali bez mržnje. Sada to nije praktično, jer je mržnja Nemaca toliko duboka da reakcija svih onih koji se brane mora da bude mržnja!

Krišnina učenja za koja se zalaže Mahasaba i Hristova učenja za koja se zalaže Gandi, u ovom ratu su podjednako nepraktična. Šta su mali narodi uradili? Nisu se opirali i progutani su. I sada mrze više nego oni koji su pružili otpor.

Zato će sada doći novi, treći način za svetski mir. Prvo svetski rat, a potom svetski mir.[v]

Ključ za Gitu nije stav nevezanosti, niti različite duhovne vežbe koje Krišna obrazlaže, nego poslušnost Krišni:

– Iako je čitav univerzum iluzija, njime ipak vlada određeni zakon i taj zakon se bavi svakim pojedinim detaljem. Ne možemo umaći zakonu karme. Ali, kada prevaziđemo iluziju, zakon nas više ne ograničava.

Krišna je to isto rekao Arđuni u bitki na Kurukšetri: „Ubij svoje rođake! Ubij svoje prijatelje!“. Mora da ste čuli za tu čuvenu bitku. Arđuna je odbio, rekavši: „Kako da ubijam svoje mile i drage?“ Krišna je tada izjavio: „Ja sam iznad Zakona. Sve što je stvoreno potiče od mene i ti nećeš time biti ograničen.“[vi]

Prikazivanje Božijeg Univerzalnog Oblika Arđuni predstavlja Krišninu grešku

Jedan od najdramatičnijih događaja opisanih u Giti je Krišnino prikazivanje Njegovog univerzalnog oblika Arđuni, na Arđunin zahtev. Neko bi mogao da zaključi da će Bog dati duhovna „iskustva“ ili „moći“ onima koji sebe posvete Avataru ili da su takva izuzetna iskustva neophodan preduslov da se neko posveti Avataru. Takav zaključak bio bi pogrešan. Jedan čovek, kome je nedostajalo ubeđenja, nagovestio je Meher Babi da bi mogao da postane ubeđen, ako bi mogao da ima Arđunino iskustvo. Meher Baba mu je odgovorio: „To nije bilo ništa drugo nego slabost s moje strane kao Krišne da uveravam Arđunu da sam božanski, otkrivajući mu moj identitet kao Paramatme preko Višvarupa daršana (otkrivanja univerzalnog tela).“[vii]

Meher Baba je prvi Avatar koji objašnjava da Avatar uvek ima jedan čin slabosti ili da za vreme Svog dolaska pravi jednu grešku. Kako Baba objašnjava, pokazivanje univerzalnog tela Arđuni je bila Krišnina greška. Baba je dalje nastavio: „Kada sam bio Krišna, Arđuni sam otkrio moj Univerzalni Aspekt. To je bila greška. Nije trebalo da to učinim, jer jedino ljubav i vera treba da navedu čoveka da se pokori Učiteljevim nalozima. Arđuna to nije učinio, pa da bih u njemu probudio poverenje, ja kao Krišna, morao sam nešto da mu pokažem.“[viii] Problem koji je nastao zbog Krišnine „greške“ je da duhovni tragaoci mogu da osećaju da imaju pravo na posebna „iskustva“ ili da se, u nedostatku iskustva, neće istinski obavezivati Avataru. Baba primećuje: „Samo po sebi, svako iskustvo, veliko ili malo, u poređenju sa Bogoostvarenjem konačno se svodi na nulu. Neki ljubavnici na Zapadu koji smatraju da sam Otelovljeni Bog pišu mi o svojim retkim iskustvima, ali ona takođe nemaju nikakvu važnost. Iako jeste podsticajno imati iskustva, veoma je opasno pridavati im previše značaja i prepuštati im se.“[ix]

Meher Baba je povezao Arđuninu slabost sa Svojom sopstvenom slabošću:

„Veoma mali broj ima iskreni plamen ljubavi. Kada se on upali, ne pokušavajte da ga ugasite. Čak i moj Arđuna nije uspeo, zbog svoje slabosti, koja me je primorala da mu dam iskustvo (Univerzalnog Tela). To može da se nazove mojom slabošću, pošto sam Arđuni dao iskustvo da bih mu omogućio da sprovede moje naloge.“[x] Arđunin problem je što je njegovo shvatanje Avatara bilo nesavršeno i stoga njegova vera u Avatara nije bila odgovarajuća: „Na osnovu ovog događaja (Krišninog otkrivanja Njegovog univerzalnog tela Arđuni), doći ćete do uvida da čak i Učiteljevi najbliži učenici pogrešno razumeju njegov rad. Da bi ih ubedili i probudili veru u njima, Učitelji moraju da pribegnu izvođenju čuda. Zbog toga je Krišna uradio to što je uradio.“[xi]

Ne možemo razumeti Avatara

Našim ograničenim intelektom, ne možemo da očekujemo i ne treba da očekujemo da razmemo Beskonačnost. „Razumevanje beskonačne, večne Stvarnosti nije CILJ individualizovanih bića u Iluziji Kreacije, zato što Stvarnost nikada ne može da se razume; nju treba ostvariti svesnim iskustvom.“[xii] Arđuna se nadao da će razumeti sve razloge za ratovanje, ali je jedino uspeo da bude zbunjen i utučen. Krišna mu je u Giti pružio onoliko razumevanja koliko je Arđuna (i čovečanstvo otelovljeno u Arđuni) tražio, ali kada se uverio u status Avatara, Arđuna je trebalo da veruje da je Bog iz sopstvenih razloga doveo do tih događaja, pa i do samog rata:

– Moj Avatarski posao odnosi se na čitav univerzum. On nije ograničen na beznačajne pojmove o pojedinačnoj duhovnoj koristi stečenoj sprovođenjem pojedinačno propisanih teorija. On ne zavisi ni od kakvih nepromenljivih pravila, praksi ili odluka. Moj rad je na većoj i prostranijoj skali od Krišninog. Krišna je naložio Arđuni da pobije sopstvene rođake! Da li tako nešto može da zavisi od bilo kog principa? Krišna je to naložio radi vrhunskog dobra i Arđuna je izvršio njegov nalog. Ali, baš kao i Krišna, i ja želim određenu žrtvu.[xiii]

Bog ima sopstvene razloge za sve što se događa, pa i rat. Nema načina na koji On u potpunosti može da nam objasni svoje razloge; mi ćemo ih znati tek kada se stopimo sa Bogom. Na primer, Baba je objasnio:

– Krišna je dokazao Arđuni, koji je bio njegov posvećenik, da je fizičko i mentalno uništenje zlih Kaurava bilo radi njihovog duhovnog spasenja. Savršenstvo može da se ispolji preko ubijanja ili spašavanja, shodno duhovnim zahtevima situacije.[xiv] Avatar pronalazi način da od događaja u vreme i na mestu Njegovog dolaska stvori sredstva da ljude povede ka Sebi:

– Da Krišna nije izazvao taj rat, On ne bi dao Gitu, pošto su svi bili orni za boj. Da je rekao: „Nemojte se boriti,“ niko ga ne bi poslušao. Kada je rekao: „Borite se!“, u svetu je uveo istinsko značenje Istine.[xv]

Ne samo da je Avatar iskoristio bitku na Kurukšetri da bi obezbedio dramatičnu pozadinu za svoju duhovnu poruku čovečanstvu, nego su iz njegove perspektive, sukob i rat koji je iz njega nastao bili odraz Avatarevog „božanskog smisla za humor“, ma koliko čudno to izgledalo.[xvi]

Veličanstveno Krišnino zaveštanje

U besedi o Giti koju je održao 1939, Baba veoma lepo sažima Krišnin razgovor sa Arđunom: „Krišna nastavlja: pokušava da navede Arđunu da se bori govoreći mu vedske Istine; a onda posmatra da li će na njega uticati ako ga navede da se oseti kao kukavica. Ni to ga ne pogađa. Krišna mu otkriva sve tajne božanstvenosti, ali i to je bez efekta. Na kraju Krišna pokazuje kako svi umiru u njegovim ustima (tj., Krišna pokazuje Arđuni svoj Univerzalni Oblik) – to utiče na Arđunu. Jedan večni Bog je svako – Bog je u svakome. Telo trpi uticaje, sve se menja, ali na Boga koji je unutar svakog tela nikada ništa ne utiče. Krišna želi da kaže da ste Bog zapravo vi.“[xvii]

Krišnin život sa gopijima je postao legenda. Baba je primetio da su gopiji bili dobar primer za onu vrstu učenika koja osvaja Učiteljevo srce:

– Ja volim sve; ali za Moj rad meni nisu obavezno neophodni bogati, poštovani i inteligentni. Meni su potrebni jednostavni, obični ljudi, bez obzira na njihove slabosti. Prostodušni ribari su se okupili oko Isusa; Krišna je bio srećan u društvu veselih „gopija“ – pastirske družine. Zar nije Pendja, hromi gopi bio vrlo drag Krišni? Ja sam srećan u vašem društvu jer samo je ljubav važna, a ne „položaj“.[xviii]

Jednom drugom prilikom, komično ponašanje dvojice bliskih učenika navelo je Babu da se priseti: „Ova dvojica me podsećaju na vreme kada sam bio Krišna. Tada sam imao četvoricu drugova – jedan je mucao, drugi je bio hrom, treći razrok, a četvrti je bio gluv.“[xix] Ova dirljiva sećanja podsećaju da Avatar jednostavno ne mari za „uspeh“ koji svet priznaje. On brine o jednom i samo o jednom, o sposobnosti  pojedinca da voli Boga. Ta ljubav može da se pojavi u svim oblastima života i na mnogo načina zaokupljenost uspehom u svetu sprečava razvijanje ljubavi prema Bogu.

Avatar savetuje svoje posvećenike u svakom aspektu života. Najsretniji su oni koji dobijaju savet od „savršenog“ savetodavca. Babina sestra nam je ispričala jedan događaj iz njihovog zajedničkog života 1959, koji podseća na Krišnu:

– Drugi značajan događaj je zaista bio jedinstven – bilo je to venčanje dvoje Babinih ljubavnika iz bađan grupe, koji su na svim programima (svojim veličanstvenim glasovima) vodili Arti i pevanje Babinih pesama. Taj par je bio hinduističke religije i po još uvek neumoljivim ortodoksnim kastinskim gledištima oni su bili dva suprotna pola, pa takvo venčanje obično ne bi čak ni dolazilo u obzir! Ali, ono ne samo da je imalo pristanak i odobrenje Babe koji nas uči da je ljubav najviša i da su svi jednaki, nego je upravo On pomogao da se ono obavi. Ceremonija je sa krajnjom jednostavnošću i lepotom obavljena pred Njim, u Guruprasadu (osim kasnijeg upisivanja u matične knjige), usred povećeg skupa Babinih ljubavnika. Baba je rekao da je to prvo i poslednje venčanje koje On obavlja kao Baba. Kao Gospod Krišna takođe je lično omogućio da dođe do jednog venčanja, do venčanja njegove sestre Šubedre i njegovog najvoljenijeg učenika, Arđune.[xx]

Krišna je takođe bio i prvi Avatar koji je davao prašad, dar od Učitelja u vidu kolača ili slatkiša. Prašad nosi Njegovu božansku energiju i pomaže da se uspostavi veza između Učitelja i učenika. Tradicija prašada na Istoku slična je tradiciji pričešća u hrišćanstvu. Baba nam je ispričao jednu izuzetnu priču vezanu za ovu tradiciju:

– Krišna je bio prvi Avatar koji je uveo običaj prašada. Jednom je bio u društvu četvorice drugova ili ljubavnika i jedan riši (mudrac) koji je živeo u planinskoj pustoši došao je kod Krišne po prašad. On je toliko dugo bio u meditaciji da su mu trepavice porasle do zemlje, a u telu su mu se nastanili mravi. Krišna mu je odgovorio da je prašad samo za njegove ljubavnike i ni za koga drugog. Prašad su činili ladu i indijske slatke kuglice. Na kraju je riši, koji je bio veoma inteligentan, molio Krišninog omiljenog učenika Pendju, koji je bio hrom, da u njegovo ime zamoli Krišnu. To je Krišna odobrio pošto je bio rob svojih ljubavnika, a rezultat je bio da je taj riši dobio prosvetljenje – ne Ostvarenje.[xxi]

Baba je srećom nastavio ovu izvanrednu tradiciju i s vremena na vreme bi velikodušno obradovao Svoje ljubavnike darom prašada.

Krišna je uvek bio zauzet radeći za dobrobit Svojih ljubavnika, bilo da je na bojnom polju pomagao Pandavama, ili je u Vrindavanu pomagao gopijima i gopikama, ili u Svom životu kao kralj i pregovarač: „Krišna je, kako smo pročitali, imao običaj da se moli i ukazuje poštovanje Bogu, da se klanja i na sve moguće ponizne načine služi svece i Njegove sopstvene ljubavnike i posvećenike.“[xxii] Krišna se zaista neverovatno trudio da uzdigne i pobudi ljubav u Svojim ljubavnicima. „Zašto je Krišna oprao noge Sudami i popio tu vodu? Zbog Sudamine ljubavi. On nije oprao noge nego Sudaminu ljubav, i popio je njene vode.“[xxiii]

Avatar može bilo kojoj duši da podari Bogoostvarenje. Ovaj najveći od svih darova ne treba da bude ograničen na unutrašnji krug:

– Svaki Sadguru (Savršeni Učitelj) može, čak i kada obavi Svoju dužnost prema „Krugu“, da podobnu osobu učini Bogoostvarenom, ali ne može da je vrati nazad u svest univerzuma. Drugim rečima, nekoga ko je izvan Njegovog unutrašnjeg Kruga može da učini jedino Mađzubom ili Paramahamsom, a nikada Salikom ili Đivanmuktom, Kutubom ili Sadguruom. Ipak, postoji izuzetak od ovog pravila. U Avatarskom dobu, Avatar ne samo da osobe koje nemaju nikakvu vezu sa Njegovim unutrašnjim Krugom može da učini Bogoostvarenim, nego takođe može i da im povrati njihovu grubu i suptilnu svest. Osim dvanaest članova Njegovog unutrašnjeg Kruga, Šri Krišna, jer on je Avatar epohe u kojoj je živeo, učinio je Bogoostvarenim ništa manje nego još sedamnaest osoba (čak i jednog dečaka od jedva jedanaest godina) i vratio ih je u svest univerzuma.[xxiv]

Iako nikada ne možemo da doznamo identitet tih sretnih duša koje su postigle Bogoostvarenje, Meher Baba je u ovom svom dolasku sa nama podelio izobilje informacija o onima koji su postigli savršenstvo u prošlim vremenima i o nekolicini onih koje je Njegova ruka oslobodila u ovom dolasku.

Krišna se molio Svojim Ljubavnicima

Neko bi mogao da upita, zbog čega se Bog moli i kome se Bog moli? Sam taj pojam izgleda donekle uznemirujući. Jedna priča iz Krišninog života ilustruje ovo pitanje. Jedan Krišnin učenik je bio zgranut kada je od noćnog stražara čuo da je Krišna u svojoj sobi i da se moli. Krišna je uznemirenom učeniku odgovorio: „Ja se molim Mojim ljubavnicima. Vidiš, čitava svrha kreacije je u tome da Moja ljubav može da teče. Ja večno volim Moju kreaciju, ali se povremeno rađam da bih primio ljubav od Mojih ljubavnika. Moji ljubavnici obožavaju Mene, a ja obožavam njihovu ljubav prema Meni.“[xxv] Nekima i sam ovaj odgovor može da izgleda zbunjujuće, ali ovaj odgovor ilustruje čitav smisao univerzuma. Bog je jedina stvarnost. Sav smisao života iz perspektive pojedinačne duše je da se preko ljubavi ujedini sa Bogom. Ova ljubav je suština Samog Boga. Božija ljubav omogućava aspirantu da postigne svoj cilj i stoga se Bog klanja i moli Samom Sebi.

Rad Krišne savremenog doba

Baba je najizuzetniji Avatar jer Njegova misija prevazilazi sve prethodne Avatare. Baba je primetio: „Moj Avatarski posao odnosi se na čitav univerzum. On nije ograničen na beznačajne pojmove o pojedinačnoj duhovnoj koristi stečenoj sprovođenjem pojedinačno propisanih teorija. On ne zavisi ni od kakvih nepromenljivih pravila, praksi ili odluka. Moj rad je na većoj i prostranijoj skali od Krišninog.“[xxvi]

Meher Baba je došao da nam na nov način prenese drevnu istinu, prilagodivši Svoju poruku jedinstvenim okolnostima dvadesetog veka. „Vremena u kojima su živeli Krišna i Isus su bila drugačija. Sadašnje vreme je potpuno različito. Ja moram da se obraćam ljudima u skladu sa potrebama ovog vremena. U sadašnjem atomskom dobu materijalni napredak gotovo da je dosegao zenit, a to je tek senka unutrašnjeg napredovanja u području duhovnosti.“[xxvii]

Avatar je uvek sa nama. On može da napusti određeno telo, baš kao što i mi skidamo odeću pre odlaska na spavanje, ali On nikada ne napušta Svoju vezu sa Svojom sopstvenom tvorevinom, ma koliko iluzorna ona bila iz njegove perspektive. On nam govori da će nas s vremena na vreme ponovo posetiti, a mora da se vrati i da bi u svet doneo novu inspiraciju i da bi svet pokrenuo na njegovom putu ka Bogu. „Krišna je rekao da s vremena na vreme On dolazi da zaštiti svoje ljubavnike. Ja sam Gospod Krišna. Ja sam Hrist, otelovljenje ljubavi.“[xxviii]

Mi smo skloni da budemo stvorenja navike. Naviknemo se na određeni oblik Avatara ili na određenu religiju povezanu sa tim oblikom, i volimo da ostanemo u okvirima onoga što nam prija. Krišna je zaista rekao svojim ljubavnicima da će se On vratiti, i u ovom dobu neki od tih ljubavnika su Meher Babu prepoznali kao Krišnu. Kada je Baba sa nekoliko bliskih učenika 1939. posetio Brindaban, naišli su na jednog mladića koji je svirao frulu i koji je glasno i srećno uskliknuo: „Krišna je ovde! Krišna je ovde!“ Baba je prepoznao tog čoveka i rekao je Svojim učenicima da je došao u Brindaban upravo zbog njega.[xxix]

Jedna od najdirljivijih priča o Krišni modernog doba koji stupa o vezu sa Krišninim posvećenicima je možda priča o tome kako je Baba stupio u vezu sa jednom krajnje siromašnom porodicom koja je živela u ubogoj kolibi i čiji je jedini posed bila statua Krišne kojoj su se najiskrenije molili. Ova porodica koju su činili jedna devojka i njeni bolesni roditelji, bila je bogata ali je izgubila svo svoje bogatstvo. Baba je prerušen posetio ovu porodicu, oprao je očeva stopala i u ime Boga im je dao nešto novca. Dok su Baba i njegovi učenici odlazili iz doma ovih siromaha, mogli su da čuju kako se ćerka sa svom iskrenošću svog srca zahvaljuje Krišni, hvaleći Njegovu milost i Njegovu brižnost. Ovaj događaj je Babu veoma usrećio.[xxx] Jednom drugom prilikom, Meher Baba je radio sa mastima u Indiji i sreo je jednog koji ga je pozdravio sa: „Gledajte! Vidite kako posvećena ljubav Gospoda Krišnu privlači meni!“[xxxi]

Supruga jednog od Meher Babinih ljubavnika je bila posvećena Krišni, ali nije mogla da prihvati Babu kao Avatara. Kada je Baba posetio njihov grad, njen suprug zbog toga nije Babu pozvao u njihov dom a žena nije prisustvovala nijednom javnom događaju u slavu Meher Babe. Jednog jutra, dok je čitala Bagavad Gitu, osetila je Meher Babino prisustvo i osetila je da joj On objašnjava da je On Krišna. Kasnije te večeri, kada je Meher Baba ipak posetio njihov dom, žena Mu je poslužila slatkiše i rekla Mu: „Ti si Krišna; oprosti mi na mom neznanju.“[xxxii]

Jedan novi ljubavnik je došao kod Meher Babe jer je verovao da je Meher Baba isto što i Krišna. Meher Baba je potvrdio njegovo verovanje: „Tako je. Došao si zbog veze koju imaš sa mnom još od davnih vremena. U poslednjim trenucima tvog života daću ti daršan kao Krišna, ali nikada ne pomišljaj na Bogoostvarenje.“[xxxiii]

Krišna, u svoj Svojoj božanskoj milini, uvek će živeti u našim srcima


[i] Bal Natu, Glimpses of the God-Man, vol. V (Myrtle Beach, S.C.: Sheriar Press, Inc., 1987), str. 77.

[ii] Lord Meher, 5432.

[iii] Lord Meher, 5851.

[iv] Lord Meher, 2434.

[v] Lord Meher, 2615.

[vi] Meher Baba kako je citiran u Lord Meher, 5017.

[vii] Lord Meher, 5177.

[viii] Lord Meher, 3993.

[ix] Lord Meher, 5177.

[x] Lord Meher, 4282.

[xi] Meher Baba kako je citiran u Lord Meher, 1798.

[xii] Meher Baba, God Speaks, 190 (naglašavanje kao u originalu).

[xiii] Meher Baba kako je citiran u Lord Meher3317.

[xiv] Discourses, 81.

[xv] Meher Baba kako je citiran u The God-Man, 134.

[xvi] To je bila karakterizacija Meher Babe koja je navedena u Lord Meher, 3935.

[xvii] Meher Baba, „Talks by Meher Baba“, The Awakener, izd. Filis Frederick, vol. XVII, no. 1 (1976), 1.

[xviii] Meher Baba, „On Working for Baba“, The Awakener, izd. Filis Frederick, vol. XIX, no. 2 (1981), 4.

[xix] Lord Meher, 6198.

[xx] Manija Sheriar Irani, Family Letters, pismo od 13. juna 1959, strana 2 ( New York: Society for Avatar Meher Baba, 1969).

[xxi] Lord Meher,5447.

[xxii] Kitty Davy, Love Alone Prevails, 350.

[xxiii] Lord Meher, 2796.

[xxiv] Meher Baba, „Baba on Suffering“, The Awakener, izd. Filis Frederick, vol. VIII, no.1 (1961), 9.

[xxv] Eruch Jessawala, That’s How It Was, izd. Steve Klein (Myrtle Beach, SC: Sheriar Foundation, 1995), 382.

[xxvi] Lord Meher, 3317.

[xxvii] Lord Meher, 5179.

[xxviii] Meher Baba kako je citiran u The God-Man, 369.

[xxix] Naosherwan Anzar, The Beloved (Myrtle Beach, SC: Seriar Press, 1974), 47-48.

[xxx] Tales from the New Life, 104-07.

[xxxi] Lord Meher, 3135.

[xxxii] Bal Natu, Glimpses of the God-Man, vol. V (Myrtle Beach, SC: Sheriar Press, 1987), 221.

[xxxiii] Lord Meher, 4743.