Bog i Njegove Osobine

BOŽJI BOŽANSKI POSAO

Bog, večni i nedeljivi, obavlja Svoj sveobuhvatni nestvarni posao dualnosti tako što istovremeno i večno igra Svoju dvostruku ulogu suprotnosti. Sveci su Božija dobit, a grešnici Njegovi dugovi. Bog, beskonačni izvor mudrosti i pravde, večno nastavlja da dugove pretvara u dobit.

ISTINSKI DAR

Šta se smatra „istinskim darom“?

Ako dar treba da bude istinski, onda i onaj ko daje i onaj ko prima moraju potpuno da zaborave na taj čin. Potpuno zaboraviti znači da onaj koji daje ne treba da oseća da je dao, a onaj ko prima ne treba da zna da je primio. Ako davalac ne zaboravi, on obavezuje primaoca; ako primalac ne zaboravi, on doživljava osećanje obaveze prema davaocu. Istinski dar ljubavi poklonjen čoveku potiče jedino od Boga, a pamćenja nema ni kod Onog ko daje, niti kod onog ko prima. Zbog ovog potpunog zaborava čovek večno teži da voli Boga, dok za čovečanstvo Bog ostaje večiti Voljeni.

Kako Bog koji je sveznajući može da zaboravi? Zato što ako On „ne zaboravi“, poklon koji daruje čoveku ne može da bude istinski poklon. Čovek takođe ostaje u neznanju o delovanju tog dara, kojim konačno spoznaje svoje Božestvo.

Kada Sveznajući poklanja istinski dar ljubavi, On ispoljava Svoje potpuno zaboravljanje tog čina time što postaje bezdušan prema Svojim ljubavnicima. Otuda nei-zrecive patnje koje na putu ljubavi doživljavaju Božiji ljubavnici, kao i nezamislive muke razdvojenosti koje ose-ćaju prema svom jedinom Voljenom, prema Bogu.

Pošto je Bog sveznajući i zna pravo značenje istinskog dara, On postaje grub prema onom Svom ljubavniku koji opijen izuzetnom dubinom Božje ljubavi, zaboravlja da on voli Boga i da je to Njegov dar, te voli Boga još snažnije. Taj „zaborav“ pobuđuje neutešan bol zbog odvojenosti i čini da on gori u sve žešćoj vatri neuporedive ljubavi iz koje izlazi na videlo u liku svog Voljenog u pobedonosnom i večnom jedinstvu.

BOG JE VEČNO POSTOJANJE

Filozofi, ateisti i ostali mogu da potvrde ili opovrgnu postojanje Boga, ali sve dok ne poriču postojanje sopstvenog bića, na stavljaju da dokazuju svoje verovanje u Boga – jer ja vam sa božanskim autoritetom kažem da je Bog Postojanje, večno i beskonačno. On je SVE.

Znao to čovek ili ne, za njega postoji samo jedan cilj u životu, što on konačno i spoznaje kada svesno doživi sopstveno večno i beskonačno stanje „ja sam Bog“.

BOG, ČOVEK I BOGOČOVEK

Čitav univerzum je Božija senka i pripada Bogu, ali Bog ne pripada univerzumu. Božija senka izlazi iz Boga, doživljava beskonačne promene i ponovo se vraća Bogu.

Božija senka zavisi od Boga; Bog ne zavisi od Svoje senke. Bez Boga senka ne može da postoji. Bez senke, Bog postoji. Bog je bio kada univerzuma nije bilo. Bog jeste kada univerzum jeste. Boga će biti kada univerzuma ne bude bilo.

Vaša sopstvena senka vam pripada, ali vi ne treba da pripadate svojoj senci. Vaša senka nužno prianja za vas, ali vi se nepotrebno držite svoje senke. Bez vas vaše senke ne može da bude, dok vi postojite bez svoje senke.

U svim stanjima i pod svim okolnostima, bilo da sanjate snove dok spavate, da sanjate san života na zemlji, da sanjate stanja žestokog pakla i raja po napuštanju grubog fizičkog tela, ili sanjate stvarne snove na višim duhovnim nivoima, u suštini ostajete isti. Sve i svja predstavlja Boga na ovaj ili onaj način, u ovom ili onom stanju svesti – ali Bogočovek (Avatar, Buda, Hrist, Razul) predstavlja Boga u svakom pogledu, u svemu i svuda, u jednom i svim stanjima svesti, ispoljene ili latentne.

Hafiz, čovek koji je postao Bogoostvaren, kaže:

Jehan-o-kare-jehan, jumla heech der heech ast,

Hazar bar mun in nukta karda-am tehqiqe

„Po hiljaditi put sam se uverio i otkrio da je istina da univerzum i sve u univerzumu u potpunosti jeste ništa u ničemu.“

BOG NE ZNA,

BOGU JE ZNANO SOPSTVO

Kao običan čovek, kada Bog ne zna da je On Bog, sve vreme Njegova mašta ostaje univerzum i Sopstvo ostaje izmaštano.

Kao Savršeni, kada čovek postane Bog i prestane da bude bilo šta drugo, sve vreme i izvan vremena Njegova mašta nestaje i On ostaje svestan Sopstva.

Kao Savršeni Učitelj, kada čovek postane Bog i zna da je bio čovek, sve vreme Njegova kreacija ostaje ma-štarija, a on ostaje svestan Sopstva.

Kao Bogočovek, kada Bog postane čovek i zna da je Bog, u to vreme Njegova mašta postaje sve, a za sva vremena i izvan vremena On ostaje svestan Sopstva.