Učitelj i njegova uloga

BESMRTNO ŽIVLJENJE

Život se ne završava smrću. Opstanak posle smrti istinit je koliko i smrt posle života. Živeti da bi se umrlo ili umreti da bi se preživelo, bio bi doista poprilično bedan stav. Smrt koja sledi život nije beživotnost, kao što ni život posle smrti nije besmrtnost. Život je pozitivno ispoljenje istinskog Postojanja koje negativna smrt ne može poništiti. Da bi se okončao neprekidni sled života i smrti, sama smrt mora biti uništena u životu. Po uništenju smrti u životu, potpunim oslobođenjem svesnosti od svih iluzija, čovek postaje Bog u ogoljenoj istini Njegovog pravog postojanja. On ostaje beskonačno svestan Bog, bez obzira da li za-država ili odbacuje gruba, suptilna i mentalna tela, baš kao što i čovek ostaje čovek bilo da je obučen ili bez odeće.

Sve dok čovek ostaje neupućen u svoje božansko Sopstvo, može isto tako da bude i kamen; čovek živi a kamen postoji, i oba podjednako ne znaju za Istinu. Kao što kaže Kabir, sve dok čovek ne može da dosegne Istinu nije ništa bolji od kamena.

Potpuna čovekova svesnost, mukotrpno stečena beskrajnim iluzornim iskustvima tokom evolucije, u klopci je samih tih iskustava koja su bila tako potrebna da ga ospo-sobe za sticanje postignute svesnosti. U čoveku, svesnost je potpuna. Više nije potrebno uvećavati svesnost, već je samo treba usmeravati ka čovekovom istinskom identitetu.

Samo je u ljudskoj formi moguće da život dostigne svoj konačni cilj, a to je ostvarenje sve-prožimajućeg i beskonačnog Božestva. Jedino je u ljudskom telu moguće postići ostvarenje i ispuniti svrhu kreacije. Otuda vrhunski značaj dobijanja ljudskog tela.

Zbog svih praktičnih razloga, dobijanje ljudskog tela je kraj putovanja, ali sanskare (impresije) nagomilane to-kom napora da se dosegne ova svesnost, zaklanjaju čovekovo viđenje svog večnog Sopstva. Sve patnje i borbe koje čovek podnosi su zato da se razori ta prepreka, a to za sobom povlači jedan beskonačan proces. Čovek ne može sam da ukloni prepreku, ali Savršeni Učitelj može to da učini za njega, kada se njegova milost zasluži.

OGRANIČAVAJUĆI KOŠMAR

Proces postajanja vezanim i zatim odvezanim, pun je neizmernog značenja. Duša se zaplete sa telom i potom biva njime uhvaćena.

Duša je nalik papagaju, a telo je poput kaveza. Kada je papagaj izvan kaveza, on je slobodan ali ne uvažava u potpunosti ono što sloboda jeste. Pošto ne zna za ogra-ničavanja, ne prepoznaje to što je izvan kaveza kao „slobodu“. Kada proživi zatvaranje u kavez, mučno zatočeništvo ga podstiče da uvaži pravu slobodu. Potom, kada se papagaj ponovo oslobodi, on istinski uživa u svojoj slobodi.

Isto se dešava duši kada milošću Savršenog Učitelja biva oslobođena ograničavajućeg košmara u kome veruje da nije ništa drugo do sopstveno telo-kavez.

DINAMIČNA SLOBODA

Neograničena sloboda osobe koja je ostvarila Istinu jedina je stvarna i potpuna sloboda. Samo u takvoj dinamičnoj slobodi koja protiče kroz Savršenog Učitelja Sopstvo može da se ispolji kao Istina, izražavajući na taj način obožene impresije univerzalnog uma. Obožene impresije su beskonačno kreativne i delotvorne jer su neizmerno pokorne Sopstvu. One oslobađaju neograničeno, kreativno i božansko delovanje.

Obične sputavajuće impresije ego-uma, međutim, ne prestaju da bivaju nasilne prema Sopstvu i traže sopstveno ispunjenje. Na taj način su im kreativnost i delotvornost beskonačno ograničene.

DIREKTNO PUTOVANJE KA BOGU

Mase koje se trude da dosegnu Istinu sledeći rituale i običaje su, da tako kažemo, u teretnom vozu koji se neodređeno zadržava na raznim stanicama. Oni koji iskreno i posvećeno meditiraju na Boga ili posvećuju svoje živote služenju čovečanstvu su, kako bi se reklo, u običnom vozu koji staje u svakoj stanici u skladu sa voznim redom. Oni, međutim, koji traže društvo Učitelja koji je ostvario Istinu i izvršavaju njegove naloge sa potpunom predanošću i verom, nalaze se, takoreći, u posebnom vozu koji će ih dovesti do cilja za najkraće moguće vreme, bez zadr-žavanja na usputnim stanicama.

UČITELJ JE PUT

Misleći danonoćno na Učitelja, učenik gotovo da postiže krajnji cilj koji je svrha različitih praksi meditacije i koncentracije. Stavljajući rad Učitelja iznad svojih ličnih potreba, on ostvaruje cilj kroz potpuno odricanje.

Iskrenom predanošću Učitelju, učenik se veoma pri-bližava zaustavljanju uma, cilju većine jogičkih procesa. Slušajući Učitelja po svaku cenu i nesebično mu služeći, učenik skoro da stiže do vrhunca Puta razumevanja i akcije. A voleći Učitelja iznad svega ostalog, on postaje jedno sa Učiteljem kao Istinom i tako njegovom milošću ostv-aruje Božestvo – cilj sveg traganja i napora.

ŽRVANJ UNIVERZUMA

Savršeni Učitelj postaje centar univerzuma. On otkriva da je on jedina apsolutna i nepromenljiva tačka oko koje se neprestano vrti čitav univerzum. Univerzum je poput žrvnja, a Učitelj koji je ostvario Istinu nalik je njegovom centralnom kočiću. Niko ne može da izbegne večno mlevenje koje se bez prestanka ponavlja u žrvnju, osim zrnevlja koje prione za centralni kočić.

BLJESAK VEČNOG

Delo Savršenog Učitelja je neponovljivo. To nije samo ponovljena primena prethodno doživljenog na novo okruženje. To je izvršavanje onoga što ne može da se uradi u okviru ograničenja koja pripadaju iskustvima dualnosti. To je stvaranje krajnje novog, silazak Istine u lažno. Otuda je njegova kreativnost beskonačna. Čin iskupljenja greha koji obavlja Savršeni Učitelj je bljesak Večnog usred ono-ga što je inače samo strogo utvrđena kauzalnost. To je tajna božanske milosti koju poklanja Savršeni Učitelj.