Cilj (Samo-Ostvarenje) i njegovo postizanje

IMAJTE NADU

Savremeno doba duboko je ogrezlo u nemiru jer je čovek razapet između protivrečnih ideala. Nalik dinama u peščanoj pustinji, intelektualno znanje se uvećava bez pripreme za ispoljavanje srca, koje je tako bitno da se utaži potreba duha. Taj nedostatak je doveo čovekova postignuća u šah-mat poziciju, uprkos njemu samom i njegovom ogromnom napretku na polju nauke. Nesreća i nesigurnost, emocionalna ili neka druga, vladajuća  su obeležja ovog doba, a čovečanstvo je potpuno okruženo tminom ratova, mržnje i straha.

Ipak, ja velim, „Imajte nadu.“

Sebičnost i žudnja za moći nastoje da čoveka odvuku u surovost, koju je nasledio od svojih predaka ili ju je stekao pogrešnim traganjem tokom inkarnacija. Ali u čo-veku postoji to neugasivo svetlo Istine, jer je on u suštini božanski po poreklu i bivstvu.

Oni koji očiste svoja srca od gorkog otrova sebičnosti, mržnje i pohlepe, otkriće Boga kao sopstveno istinsko Sebstvo. Kada pronađete i ostvarite Boga, problem sebi-čnosti i njenih brojnih ispoljenja razvejava se poput izma-glice na suncu. U Bogu i kao Bog, sav život se objavljuje kao istinski jedan i nedeljiv, a sva odvojenost stvorena poistovećivanjem sa ljudskom formom ili formama nižim od ljudske, vidi se kao prividna.

Istina božanskog života nije nada, već stvarnost. To je jedina stvarnost, a sve ostalo je iluzija. Imajte veru i iskupi-ćete se. Imajte ljubav i pokorićete niže i ograničeno sopstvo žudnji, koje zaklanjaju vaše istinsko biće kao Boga. Ne očajničkim samo-traganjem, već stalnim samo-davanjem moguće je pronaći Sebstvo sveg sopstva.

SREĆA I BLAŽENSTVO

Ako čovek hoće sreću za koju se bori, neka više napada sebe, a bude snošljiviji prema drugima. To nije nikakva slabost ni kukavičluk – to je istinska snaga hrabrih. A ako želi da večno živi u blaženstvu, neka živi za Boga a umre za vlastito sopstvo.

INTELEKTUALNI DOKAZ

Tražiti čisto intelektualni dokaz da postoji Bog nalik je traženju povlastice da možete da vidite ušima!

PROSTRANSTVO DUŠE

Nije potrebno krupno oko da bi se videla velika planina. Razlog leži u tome što, iako je oko malo, duša koja kroz njega gleda veća je i prostranija od svega što opaža. U stvari, toliko je velika da u sebe uključuje sve predmete, bez obzira koliko zamašne i brojne. Jer nije stvar toliko u tome što ste vi u kosmosu, koliko u tome da je kosmos u vama

TELO I HRANA

Fizičko telo ne može da opstane bez hrane, te su otuda u indirektnom smislu oni jedno isto. Telo apsorbuje deo hrane koristan za njegovo održavanje, a izbacuje ono što je beskorisno. Ono što se izbaci isto je deo unete hrane, baš kao i ono što se usvoji. Ako je čovek tako krajnje ravnodušan prema izbačenim ostacima, zašto ne bi osećao istu nevezanost prema apsorbovanoj hrani koja, iz prakti-čnih razloga, postaje njegovo telo? Zašto bi prolivao suze kada se, posle smrti, to telo odloži na brigu crvima ili vatri lomače?

ISTINSKI NEDODIRLJIVI

Istinski nedodirljivi su oni koji ne mogu da uđu u hram sopstvenog srca i vide Gospoda u njemu.

SVETSKI MIR

Danas je čovek svuda s pravom zaokupljen pro-blemom svetskog mira. Ako postoji rat, to ne podrazu-meva ništa manje nego samoubistvo rase i totalno uništenje. Svetski mir, međutim, ne mogu da zajamče dogme, ma koliko učene, ni organizacije, ma kako delotvorne. On može da se obezbedi samo oslobađanjem neosporne i nepobedive ljubavi koja ne zna za strah ili odvojenost.

Čovečanstvo neće spasiti nikakva materijalna sila – nuklearna ili neka druga. Ono može da se sačuva samo božanskim posredovanjem. U mračnim i kritičnim periodima čovečanstva, Bog ga nikada nije izneverio. Najveća opasnost po današnjeg čoveka ne potiče ni od kakve prirodne katastrofe, već od njega samog.

Bratstvo među ljudima ne može da se ostvari pukim pozivanjem na uzvišene ideale ili osećaj dužnosti. Neophodno je nešto više od toga da bi se ljudska svest oslobodila stiska sebičnosti i pohlepe.

Danas preka potreba ljudskog roda nisu sekte ili organizovane religije, već LJUBAV. Božanska ljubav će pobediti mržnju i strah. Ona neće zavisiti od drugih razloga, već će samu sebe naći ispravnom.

Došao sam da u čoveku probudim božansku ljubav. Ona će mu povratiti neizmerno bogatstvo njegovog večnog bivstva i rešiće sve njegove probleme.

POČNITE DA VOLITE BOGA (Baba je ovo dao kao duhovnu poruku za mlade)

Mladost današnjice vladajuća je snaga sutrašnjice. Sve počinje skromno: sadnica izrasta u drvo, potok u reku, a dete odrasta u čoveka koji dobro ili loše koristi lekcije koje je u životu usvojio kao mlad. Ali, čak i kada odraste, on često ostaje dete u duhovnom smislu te reči. Svet je obdanište i škola neophodna za duhovne lekcije koje čovek mora da uči tokom bezbrojnih života u kojima doživljava suprotnosti kao što su bol i zadovoljstvo, radost i patnja, dobro i zlo, bogatstvo i siromaštvo.

Celokupan razvoj je postepen, i samo preko laganih i postepenih stadijuma čovek zaista počinje da „odrasta“ i otkriva svoje istinsko Sebstvo, te da se kroz nesebično služenje i ljubav odriče detinjastih igrarija mržnje, pohlepe i besa. U duhovnoj školi takođe ima mnogo razreda koje treba proći, za šta malo njih ima neophodnu snagu i odlučnost. Kao što postoje učitelji i instruktori da vas usmeravaju tokom studija, tako ima Duhovnih Učitelja koji mogu da vas povedu putem duha do veličanstvenog odredišta Božestva. Malo njih ima sreću da sretne i sledi takvog duhovnog vođu, — kada vam se to desi, morate da zavrednite njegovu milost i budete dostojni njegove ljubavi.

Ne jogunite se na disciplinu koju vam daju roditelji i učitelji. Disciplina u malom, vodi do veće nužne discipline Sebstva. Ne trudite se da pokorite druge – ovladajte sobom i pobedićete čitav svet. Najjednostavniji put da se to učini je da volite Boga. Počnite da volite Boga tako što ćete Ga videti u svim bićima i stvarima. Dajte bez primisli o uzvraćanju, služite bez razmišljanja o nagradi. Bog je svuda, u svemu. Najviše od svega, On je upravo u vama. Vi ne postojite radi sveta – svet postoji za vas.

To je zanimljivo prikazano u priči o mravu. Jedan mrav je pokušavao da pređe potok na listu. Oduvan vetrom, list se prevrnuo usred potoka i mrav je zavapio: „Upomoć, upomoć, svet se davi.“

Žaba koja je bila u blizini reče: „Kakva budalaština! Svet se ne davi, misliš ti se daviš.“

„Pa,“ odgovori mrav, „kada se udavim, za mene više neće biti sveta, zato za mene to znači da se ne davim samo ja, već se isto tako davi i svet!“

Na isti način je sve što postoji u vama. Boga treba da otkrijete u sebi, a kada Ga jednom pronađete, našli ste jedino blago vredno nalaženja. Dajem vam svoje blagoslove da možete da volite Boga i da Ga pronađete.

SVE POTIČE IZNUTRA

Sve što je postignuto, kroz napredak nauke ili na neki drugi način, samo je površno istraživanje onoga što je spolja. Kada se spozna ono što je iznutra, koren svega što je spolja biće ogoljen i čovek će doživeti da sve izranja iz njegove unutrašnjosti, kao senka njegovog beskonačnog Sebstva.

BOG JE U SVEMU

Na božanskim terazijama, vrlina i porok su neophodna iskustva kroz koja čovek prolazi pre nego što postigne vrhunsku ravnotežu Samospoznaje koja nadilazi sve suprotnosti – dobre i loše.

„Dobro“ je nalik čistom ogledalu koje odražava lik Boga. Kada se postigne istinsko znanje, spoznajete da je taj odraz slika vašeg ličnog Sebstva, Boga koji je u svima i svemu.

„Loše“ je poput čestica prašine koje se nakupljaju i skrivaju lik Boga, dok ogledalo prikazuje samo iskrivljenu ili praznu površinu. To ne može da utiče na objekat koji se ogleda; jedino iskrivljuje vaše viđenje.

LJUBAV je sredstvo za čišćenje koje ogledalo uglačava do sjaja i omogućava da jasnije vidite nepodeljivo Bivstvo koje prožima sav život.

Negativno iskustvo „lošeg,“ uz patnju koja mu ishodi, na kraju izaziva odvratnost kod čoveka i dovodi ga do pozitivne sile „dobrog,“ budeći na taj način božansku ljubav. Otuda su sveci sadašnjice grešnici prošlosti. U jasnoći razumevanja i znanja koje su stekli, oni pokazuju istinsku smernost. Ne diče se svojim postignućima, niti osuđuju „grešnika“ za koga znaju da podjedanko pripada Bogu, već mu pomažu da ukloni  samo-stvoreni veo neznanja i uvidi svoj pravi identitet.

Čovek ne može da izbegne veličanstvenu sudbinu Samo-spoznaje, i nikakva količina patnje kroz koju prolazi na putu ka njoj, nikada ne može biti prevelika. Pošto se dostigne vrhunac patnje, ubrzo će doći vreme da čovečanstvo stekne dublje duhovno razumevanje, koje će ga više zbližiti u univerzalnoj ljubavi i bratstvu vezom božanskog znanja – jedinog znanja koje vredi posedovati.