Različiti tipovi mislenja

Mislenje ima nekoliko različitih modaliteta: ne-mislenje, mislenje kao kreiranje

(ili produciranje), mislenje kao realizovanje (kreacije),

i mislenje-koje je-ipak-ne-mislenje (što je Sopstvo-mislenje)

SADA DA BISMO STEKLI ANUBHAV-u (ultimativni Doživljaj) i Mokšu  („Oslobođenje“), preduslov je misleći proces: to jest, Beskonačna Inteligencija mora da misli. Ali pre nego što Mokša može da se javi, prirodna evolucija sa kružnim ciklusom od 8.400.000 vrsta (chaurasi laksh chakra) i ne-prirodna evolucija sa kružnim ciklusom rađanja i umiranja (janam maran no fero) tokom toka reinkarnacije za Njega(To) mora da prestane da egzistira (postoji). Drugim rečima, Beskonačna Inteligencija mora da misli, ali šta to Ona(To) mora da misli (realizuje) je Sebe(To). Šta Ona(To) mora da ne misli (realizje) je Svoju(To) sopstvenu suptilnu i grubu imaginaciju koju je sve do sada mislla – to jest, kreirala – od fine do suptilne pa do grube. U ovom momentu bi trebalo pažljivo da budu uočena sledeća dva različita aspekta mislenja Beskonačne Inteligencije:

  1. mislenje koje kreira ili producira imaginaciju u suptilnu i grubu formu;
    1. mislenje koje realizuje suptilnu i grubu imaginaciju koju je kreirala ili producirala.

U oba, i u 1 i u 2 mislenje se javlja; ali je u 1 mislenje čisto i bestelesno dok je u 2 mislenje suptilno i grub; to jest, ono ima telo.

U formi Isusa, Beskonačna Inteligencija kao Beskonačni Um je još uvek u mislećem stanju. Ali u toj formi, evolucija i reinkarnacija – doživljavanje univerzuma i mislenje o imaginaciji – su okončani.  Bhas („iluzija“) je iščezla za Isusa, i preostaje samo doživljaj Realnosti.[1] Za njega je okončano, isparilo, iščezlo osamdeset-četiri lakhs-a vrsta (chaurasi lakhs yoni) i kružni ciklus rađanja i smrti (janam marran fera).

Da sumiramo, Beskonačna Inteligencija u kreiranju i realizovanju univerzuma i nakon toga u realizovanj Sebe(To), misli kao tri različite vrste uma:

  1. kod kreiranja univerzuma (proces koji producira od finoga pa do suptilnog i grubog, od naj konačnijeg pa do beskonačnog), Beskonačna Inteligencija misli kao beskonačni, bez-telesni, bes-formni Um;
  2. kod realizovanja univerzuma, Ona(To) misli, prvo, kao naj-konačniji, pa onda kao konačni, i napokon kao beskonačni suptilni i grubi lažni um;
  3. kod realizovanja Sebe(To), Ona(To) misli kao beskonačni, bez-telesni Realni Um.

Tako u svakoj formi od najniže pa do najviše od naj ne-savršenije pa do naj savršenije od kamena pa do čoveka taj (jedan) isti Beskonačni Um ili Misleća Beskonačna Inteligencija u saglasnosti sa formom obitava u naj-konačnijem, konačnom, ili beskonačnom aspektu. U svakoj od uzastopnih formi od najniže pa nadalje, Ona(To) misli Svoju(To) suptilnu i grubu imaginaciju, to jest, realizuje univerzum, mnogo i mnogo jasnije, više i više ekspanzivno. U ljudskoj formi, Ona(To) realizuje suptilni i grubi univerzum naj jasnije, naj potpunije. Drugim rečima, u ljudskoj formi suptilno i grubo misli Svoju(To) imaginaciju beskonačno. Dok je Beskonačna Inteligencija u napreduvanju prema ljudskoj formi, u svakoj uzastopno višoj formi, a realizovanje univerzuma i ograničenja[2] (usled) mislenja suptilne i grube imaginacije postaju sve veća (obuhvatnija) i više ekspanzivne u skladu sa stadijumom niza (na liniji sukcesije). Kroz ova ekspandirajuća i uvećavajuća ograničenja[3] Beskonačna Inteligencija realizovala je Svoju(To) imaginaciju do stepena do koga su joj to učinila mogućim ova ograničenja. U ljudskoj formi ja napokon ograničenje Njenoga(To) realizovanja univerzuma postalo neograničeno. Tako je u ovoj formi mislenje postalo beskonačno, ova forma kao medijum ovog mislenja je naj savršenija. Tako je ova sveukupna evolucion serija započeta sa mislenjem koje je bilo prerekvizit (preduslov)[4] za realizaciju ili mislenje Beskonačne Inteligencije o Sebi(to) jer sve dok nijee u mislećem modu ne može da realizuje (ili misli) Sebe(To). Pre nego što može da realizuje Sebe(To) mora da utekne od evolucije a nakon toga i od reinkarnacije, koje su obe sa ovim mislenjem uvedene-u-bivanje i nastavljaju da budu uvođene-u-bivanje.

Vratimo se na početak*: imaginacija i mislenje, oboje nastaju u involuiranom, finom stanju te nakon toga evoluiraju u manifestaciju na način kako je to dole prikazano:

a)                   U involuciji, imaginacija egzistira (postoji) u Beskonačnoj Inteligenciji u naj-konačnijem finom, latentnom, nirakar („bezformnom“) stanju,  dok pak  mislenje leži u Beskonačnoj Inteligenciji u beskonačnom finom, latentnom stanju.

b)                   U evoluciji, imaginacija egzistira (postoji) u beskonačnom subtilnom i grubom stanju, gde mislenje počinje u naj-konačnijem suptilnom i grubom stanju.

Beskonačna Inteligencija kada je ne misleća, ne-svesna je kao u besanom spava(nju) pa u(nutar) Sebi(To) sadrži Svoju(To) imaginaciju koju u ovom stanju niti manifestuje niti realizuje. Ista Beskonačna Inteligencija kada je svesna u Beskonačnom Um[5] stanju, kroz sve različite forme i ograničenja (od kamena pa do čoveka) realizuje Svoju(To) imaginaciju koju je producirala napred iz finog stanja u suptilnu i grubu formu kao suptilno i grubo telo. Ova produkcija (formi i ograničenja) je usled evolucije koja je mislenje dovela napred do stepena koji je srazmeran sa ili je u saglasnosti sa ograničenjima (od) forme, medijuma, tela. A Beskonačna Inteligencija misli u (pot)punosti Svoju(To) suptilnu i grubu imaginaciju kroz ljudsku formu koja je Njen(To) najnapredniji medijum, Njeno(To) ne-ograničeno ograničenje[6], Njeno(To) naj-savršenije suptilno i grubo telo sa kojim realizuje suptilni i grubi univerzum. Napokon, kada, kroz ljudsku formu, Ona(To) misli (realizuje) Sebe(To) umesto mislenja (realizovanja) Svoje(To) imaginacije, Cilj je dosegnut. Tada, a u slučaju onih kojima se ovo već desilo – Sadgurui i ostvarene osobe – Beskonačna Inteligencija je mislenje a ipak ne mislenje.[7] Jer umesto mislenja imaginacije, Ona(To) je sada mislenje Sebe(To). Tako čak iako ostaje u univerzumu (koji je domen imaginacije), Ona(To) više ne misli. Ona(To) ostaje um, ali je Ona(To) sada „zaustavljeni-um“, kao što je to i bila.


[1] Rečju bhas ovde je prevedena kao „iluzija,“  u stvari, u isto vreme ona nosi i značenje „nešto što je imaginirano“ ili „prividna sličnost“  Za dalje detalje pogledajte Rečnik.

Karakterizacija Isusa u ovoj rečenici opisuje jedan od aspekata njegovog bivanja (bića) – u kome je on svestan jedino Sebe a ne i iluzije. Ali u stvari, Isus kao savrešeno jedno bio je, u drugome aspektu svoga bivanja (bića), simultano svestan iluzije.

[2] ograničenja, limiti. Smisao rečenice je da prostor (sulovno ) koji je ograničen ovim ograničenjima, postaje sve veći te na taj način manje ograničava, kao da imamo jako mali balon koji u sebi ograničava malo vazduha na mali prostor a kada taj balon nadubvamo on obuhvata mnogo veću količinu vazduha u mnogo većem prostoru. Kada on postane beskonačno veliki on obuhvata sav vazduh i daje potunu slobodu, tako da je ograničenje postalo beskonačno veliko u smislu da ono više uopšte ne ograničava ni na koji nači. Granice koje ono obuhvata su postale beskonačno velike. Prosto mali lopta ima prečnik jednog milimetra, veća lopta jednog metra, još veći jednog kilometra, veliki jedne svetlostne godine a beskonačna je beskonačna. Mala beskonačno ograničava, veća manje ograničava, velika malo ograničava a beskonačno velika beskonačno malo ograničava. Ali čak i beskonačna lopta beskonačno malo ograničava jer ipak ima granica (ograničenja) a dok god postoje granice (ograničenja) postoji i sputavanje.

[3] znači ograničenja ili granice ili limiti koji neprekidno ekspandiraju i uvećavajući, to jest ograničenje koje je uslovno mali krug od deset santimetara ekspandira i uvećava se stalno u sve veći i veći krug, od metar, kilometar, hiljadu kilometara. Obod kruga je ta granica ili ograničenje o kome se govori i koje ekspandira ili se povećava u smislu da je polje za ispoljavanje, to jest ono što je omeđeno granicama postajalo sve veće u svome ekspandiranju. Krug ekspandira, prečnik kruga se uvećava i granice to jest ograničenje se uvećava, zahvata veći prostor, ma bi se moglo reći da uvećavanjem i ekspandiranjem ograničenja (limita, granica) ograničenje koje trpi um, inteligencija postepeno biva smanjeno. Uvećanjem prostora, simbolično rečeno, u kome se um, inteligencija ispoljava, to jest razvojem forme, umovo, inteligencijino, ograničenje postaje sve manje jer su se granice uvećale i ekspandirale pa su stvorile mnogo veće (uvećano) i ekspanzivno polje za ispoljavanje i delovanje uma, Beskonačne Inteligencije.

[4] prerequisite – prerekvizit, preduslov, predhodni alat (u najširem smislu tumačenja) koji je neophodan da bi se nešto ostvarilo ili izvelo ili uradilo, za razliku od preconditionpreduslov, pred-stanje, prethodno-stanje, stanje, uslov koji je potrebno postići i ostvariti da bi nešto bilo moguće

[5] Iako je um u formama evolucije od kamena pa sve do životinje u stvari konačan, ova rečenica naglašava činjenicu da su konačni umovi u stvari imaginacije Beskonačnog Uma da je On konačan.

[6] unlimited limit – bezgranično ograničenje, limit-bez-limita, granica-bez-granica, beskrajna granica, beskrajni limit, znači da su granice limita toliko raširene da su postale beskrajno velike te više ne postoji skoroo nikakvo ograničenje ili je ono postalo beskrajno veliko te više ni na koji način ne ograničava, sputava.

[7] Iako je u Besedamaii Bog Govori, i drugim kasnijim porukama Meher Baba koristio reč „Sadguru“ u striktnom smislu koji naznačuje Savršenog Majstora (koji doživljava oba Bogo i univcerzum – svesti simultano) u ovom tekstu On je često koristi u uopštenom smislu da označi Bogo-realizovanu osobu bilo koje vrste.