Beskrajno mala Svesnost

Beskrajno mala Svesnost, Instinkt,

Razum i Inspiracija

U neživim formama, čaitanja se manifestuje kao beskrajno mala svesnost; u životinjama, kao instinkt; u ljudima, kao razum; i u realizovanim osobama, kao Supersvesti-na inspiracija

U FORMAMA NE-ŽIVIH STVARI (jad vastu) čaitanja (ili mislenje) je naj konačnija ili skoro ništiavna; tako da je Beskonačna Inteligencija u kamen formi u naj-konačnijem um stanju. U biljnim formama, čaitanja se manifestuje do jako niskog stepena ili u svome(to) početnom aspektu. U životinjskim formama (janvaro na akar man), čaitanje je razvijenija i naprednija; a Berskonačna Inteligencija u životinjskim formama je shodno tome u manje-konačnom um stanju. Na ovum stupnju svoje(to) evolucije, čaitanja je postala instinkt. U ljudskoj formi, mislenje je najrazvijenije, u stvari beskonačno; te se tako za čaitanju u ljudskoj formi može reći da je u razum stanju. Ali ovde, mada je čaitanja naj razvijenija, sanskare su učinile da je bila upotrebljavana lažljivo za doživljavanje univerzuma (ili imaginacije), umesto za doživljavanje Sebe(To). Njeno(To) lažno kotišćenje u ljudskoj formi stoga je uzrok čaitanjinog postajanja razum-om. Samo ako bi ova čaitanja mogla u ljudskoj formi da bude učinjenom da se koristi  realno, to jest, ako bi mogla čaitanja da bude (učinjena) lišenom sanskara i upotrebljena za Sopstvo-mislenje[1] umest za mislenje o imaginaciji ili univerzumu, tada bi bila transformisana u inspiraciju.

Da sumiramo, čaitanja se u svojoj(to) evoluciji od beskrajno-maloga (stanja) pa sve do inspiracija stanja, ovako manifestuje:

lažna konačna čaitanja u ovim neživim objektima (jad vastu) kao kamen = skore ne mislenje = nivo veoma blizak ne-svesti = rub ne-svesti;

lažna konačna čaitanja u biljnoj formi = stanje ispod instikta koje nije ni instinkt ni razum  ali je između ne-svesti i podsvesti;

lažna konačna čaitanja u životinjskim formama = instinkt = podsvest;

lažna beskonačna čaitanja u ljudskoj formi = razum = qal (lažni ego) = aql („intelekt“) = puna svest;

Realna Beskonačna Satpurušova Čaitanja = inspiracija = hal (duhovna ekstaza) = ishq („božanska ljubav“) = Supersvest.

Tako su instinkt, razum i inspiracija tri instrumenta ili misleća stanja sa kojima Beskonačna Inteligencija realizuje, (to jest, misli, shvata, oseća, doživljava), bilo univerzum ili Sebe(To). Kroz instinkt i razum Ona(To) realizuje (misli) univerzum (imaginaciju), a kroz inspiraciju realizuje Sebe(To). Tako instinkt pripada životinji, razum ljudskom biću, a inspiracija Satpurušu.

Isti taj instinkt, ili manje-razvijena čaitanja, koja preovladava u životinjskim formama, kada je razvijenija, postaje razum (onda kada je ostvarena ljudska forma), i ovaj isti razum, koji je beskonačno mislenje ili naj-razvijenije mislenje u lažnom stanju, kada je u Realno Mislećem stanju, postaje inspiracija. Tako je razum instinkt-ovo ispunjenje, a inspiracija je razum-ovo ispunjenje.[2] Njih troje – instinkt, razum i inspiracija, to jest, lažno konačno, lažno beskonačno i realno beskonačno stanje – (ni)su ništa drugo do aspekti istog mislenja Beskonačne Inteligencije.

One činjenice koje razum (aql) ne može da realizuje uvedene su u doživljaj sa inspiracijom. Tako je pesnik reako,

Qal ra bugzaro mard-e bal sho

Pish-e mard-e kamili pamal sho.

Napusti lažno i postani Čovek Stvarnosti;

Slomi sebe i postani prašina pod stopama Savršenog Jednog.[3]

Jedno može da postane ova prašina samo kroz ljubav a ne  kroz razum, jer Hafiz je rekao,

Janab-e ishq dargab basi balatar az aqla ast.

Prag ljubavi je mnogo viši od intelekta.[4]

Realizovanje imaginacije kroz Forme

Suptilnog i Grubog

Kako evoluira od manje savršenih i manje razvijenih pa do naj savršenijih i najrazvijene, čaitanja realizuje univerzum isprva konačno (u podljudskim formama) a potom beskonačno (u ljudskoj formi). Od početka do kraja, ono što je bilo realizovan, je beskonačna imaginacija. Beskonačni lažni um realizuje ovu beskonačnu imaginaciju kao suptilne i grube forme, i na ovaj način, fini univerzum se manifestuje kao suptilni i grubi univerzum a koji su njegova(to) tela. Sve ovo je lažno mislenje. Ali kada Beskonačna Inteligencija realizuje Sebe(To), Ona(To) je mislenje realno u Realnom Ja stanju.

LAŽNA ČAITANJA (lažni um ili điv) ima dva tela, suptilno i grubo (sukshma i sthul), kroz koja realizuje ili misli suptilni i grubi univerzum ili imaginaciju. Dakle, Beskonačno Mislenjeova produkcija[5] (ili kreacija) jeste beskonačna suptilna i gruba imaginacija, tj. suptilni i grubi univerzum. Beskonačno lažno Ja (ili beskonačni lažni um) u ljudskoj formi potom doživljava ili realizuje beskonačno ovu suptilnu imaginaciju (univerzum) kroz suptilno mislenje, to jest, kroz naj-savršenije suptilno telo (sukshma sharir). Slično tome, on(to) doživljava ili realizuje beskonačno ovu grubu imaginaciju (univerzum) kroz grubo mislenje, to jest, kroz naj-savršenije grubo telo (sthul sharir). Dakle, na pod-ljudskim nivoima, lažno Ja ili lažni um, koji je ovde beskonačan, konačno realizje konačnu imaginaciju[6] (univerzum) kroz suptilne i grube formu koje su prikladne za nivo razvoja njegove(to) čaitanje. Drugim rečima, konačnost realizacije (fine imaginacije) saglasna je sa konačnošću lažnog Ja. Ali u ne-živim objektima (jad vasta), gde naj-konačnije lažno Ja (ili um) egzistira u skoro-ne-um stanju, taj lažno Ja-ov naj-konačniji doživljaj imaginacije je skoro ništavan, i u isto vreme njegova(to) suptilna i gruba forma je naj ne-razvijenija i naj ne-savršenija.

Evolucija je (evolucija) od najmanje-savršenog pa do naj-savršenijeg stanja. U kamen formi, mislenje je naj konačnije, suptilno i grubo telo je naj ne-savršenije i univerzum je doživljen naj konačnije, kao skoro ništavan. U biljnoj formi, mislenje je manje konačno, suptilno i grubo telo je manje ne-savršeno, i univerzum je doživljen manje konačno, to jest, kao „nešto“[7] (i kao više nego „skoro ništiavno“). U životinjskim formama je mislenje još manje konačno, suptilno i grubo telo je još manje ne-savršeno, i univerzum je doživljen još manje konačno, kao više nego „nešto“. U ljudskoj formi, mislenje je beskonačno, suptilno i grubo telo je naj savršenije, i univerzum je doživljen beskonačno i (pot)puno, kao „sve“.

Da se vratimo ponovo unazad do kamen forme ili do jad vastu-a („ne-živi objekt) stanja: ovde je kamen um-ova suptilna i gruba forma naj ne-razvijenija i naj ne-savršenija. U biljnoj formi, gde je manje-konačni lažni uma (ili Ja) razvijeniji, još više je razvijena umova realizacija univerzuma a u skladu sa time i njegovo(to) suptilno i grubo telo. U životinjskoj formi, gde je još-manje-konačni lažni um još više razvijen, ta umova realizacija imaginacije, a u skladu sa time i njegovo(to) suptilno i grubo telo, su još više razvijeni, još više uznapredovali, još manje konačni. U ljudskoj formi, gde je beskonačni lažni um naj razvijeniji, umova realizacija imaginacije, i u skladu sa time njegovo(to) suptilno i grubo telo, je doista naj razvijenije i savršeno.

Tako u-i-kroz naj-nerazvijeniju suptilnu i grubu formu – poimence, kamen – Beskonačna Inteligencija realizuje suptilni i grubi umiverzum (imaginaciju), u naj-konačnijem (skoro ništavnom) aspektu. U-i-kroz više razvijene suptilne i grube forme biljke realizuje beskonačni suptilni i grubi univerzum (imaginaciju), u manje-konačnom aspektu. Ovde i na drugim mestima, razvoj suptilne forme je u skladu sa razvojem čaitanje ili mislenja; i razvoj grube forme egzaktno je podudaran[8] sa razvojem suptilne forme, budući da je gruba forma fizička ili materijalna prezentacija (predstavljanje) astralnog ili suptilnog.[9]

Konačno, u-i-kroz naj-razvijeniju, (i savršenu), suptilnu i grubu formu – ljudsko biće – ista Beskonačna Inteligencija realizuje suptilni i grubi univerzum u njegovom(to) beskonačnom aspektu: to jest, Ona(To) kroz naj-savršenije suptilno i grubo mislenje realizuje beskonačno beskonačnu suptilnu i grubu imaginaciju. Suptilna i gruba forma ljudskog bića je naj razvijenija, te samo kroz ovu formu Beskonačna Inteligencija može u (pot)punosti, savršeno da misli beskonačno suptilnu i grubu imaginaciju. Drugim rečima, samo kroz ovu naj-razvijeniju suptilnu i grubu formu ljudskog bića Paramatma („Nad-Duša“) može savršeno da realizuje suptilni i grubi univerzum.

U slučaju ljudskog bića, beskonačni lažni um (ili Ja) kroz svoja(to) dva tela (suptilno i grubo) uzima doživljaj (o(d)) dva tela beskonačne imaginacije, a to su suptilni i grubi univerzum. Tako, kroz dva naj-savršenija tela Svoga(To) umov-og mislenja, Beskonačna Inteligencija u ljudskoj formi uzima doživljaj (o(d)) dva beskonačna tela – suptilnog i grubog – (o(d)) Svoje(To) imaginacije.

Baš kao što se jedna imaginacija pojavljue (prividno) u dve forme, tako se i jedno individualno beskonačno lažno Ja (ili um) manifestuje u dve forme (suptilnoj i gruboj); i u skladu sa time svaka od ove dve forme – suptilna i gruba – (od) lažnoga Ja (uma) uzima doživljaje (od) odgovarajućih formi imaginacije. Beskonačni Um kod mislenja lažljivo kao beskonačno lažno Ja se manifestuje kao beskonačno ili kao naj-savršenije suptilno i grubo telo ljudske forme. Svrha zarad koje se lažno mislenje na ovaj način manifestuje kao suptilno i grubo mislenje jeste da bi on(to) mogao da misli ili realizje suptilno i grubo (tu) suptilnu i grubu imaginaciju koju je bes-formno mislenje (prethodno) produkovalo. Dakle, kada je Beskonačni Um mislenje realno, drugim rečima, mislenje Sebe(To), On(To) se manifestuje kao Svoje(To) osobno bes-formno Realno Sopstvo, a ne kao suptilna i gruba čaitanja.

Bes-formno produktivno mislenje producira suptilnu i grubu imaginaciju. Ovo isto mislenje kada postane lažno, suptilno i grubo mislenje, realizuje ovu suptilnu i grubu imaginaciju. Tada iznovo, ovo mislenje, kada postane realno, ne-produktivno, bes-formno mislenje, realizje sebe(to).

Samo u ljudskoj formi može Beskonačna Inteligencija da misli beskonačnu imaginaciju beskonačno. Stoga je điv, (ili lažna čaitanja ili lažno Ja) u ljudskoj formi Beskonačno Inteligencijino beskonačno lažno Ja ili beskonačno lažno mislenje. Tako da Beskonačna Inteligencija samo kroz ljudsko formin điv (ili beskonačni lažni um), i njegova(to) dva naj-savršenija tela, može da realizuje (misli) beskonačnu suptilnu i grubu imaginaciju (univerzum). S druge strane, kroz konačne lažne umove (ili konačne lažne Ja-ove ili điv-ove) i nesavršena tela pod-ljudskih formi, Beskonačna Inteligencija realizuje (misli), beskonačnu suptilnu i grubu imaginaciju konačno. Drugim rečima, Ona(To) misli suptilni i grubi univerzum, u njegovome(to) konačnom aspektu a u skladu sa čaitanjom u ovim konačnim formama.

Kada Beskonačna Inteligencija, misli i realizuje, beskonačnu suptilnu i grubu imaginaciju, to jest, kada Ona(To) zna, razume, oseća i doživljava suptilni i grubi univerzum beskonačno, tada misli lažno; to jest, ostaje lažno svesna ili obitava u beskonačnom lažnom Ja stanju uma. Ali kada Beskonačna Inteligencija misli konačnu suptilnu i grubu imaginaciju, to jest, kada realizuje beskonačnu suptilnu i grubu imaginaciju konačno, tada Ona(To) obitava u stanju konačnog lažnog Ja (uma). Ovo konačno lažno um stanje uzrokovano je sa Njegovim(To) konačnim suptilnim i grubim mislenjem, drugim rečima, sa Svojim(To) realizovanjem suptilnog ili grubog univerzuma u njegovom(to) konačnom aspektu.

Kroz sukshma i sthul sharir, (suptilno i grubo telo), Beskonačna Inteligencija u beskonačnom lažnom um stanju realizuje (misli), Svoju(To) Imaginaciju u svoje(to) dve forme. Dakle, ako Beskonačna Inteligencija nastavi sa mislenjem (i realizovanjem) Svoje(To) beskonačne suptilne i grube imaginacije (univerzuma), Ona(To) ne može da realizuje Sebe(To). Tako se sanskare gomilaju na sanskare[10] i sakupljaju u đivu; prijanjanju uz lažno Ja i bivaju impresirane[11] na lažnom umu. A suptilna i gruba forma koja je data lažnom umu je u skladu sa ovim impresijama (ili sanskarama). Tada, kroz suptilno telo, beskonačni um realizujje suptilni univerzum, i kroz svoje grubo telo, grubi univerzum. Suptilni i grubi univerzum, su po sebi, beskonačna suptilna i gruba tela (od) naj-konačnije fine imaginacije.

Slika 4, s leve strane ilustruje (sa) sanskarama (uzrokovano) potsticanje uzdizanja mislenje-ovih formi[12] u evoluciji mislenja i čaitanje. Mislenje i čaitanja, nastaju u originalnom Onostranom stanju Beskonačne Inteligencije i odatle napreduju kroz različita kraljevstva evolucije (a-d) do beskonačnog stanja u ljudskoj formi (e); nakon ovoga, ovo stupnjevito mislenje i eliminacija ovih sanskara, stara se za napredovanje mislenja prema Beskonačnom Realnom Um stanju. U svim stadijumima svoga(to) putovanja između originalnog i Sopstvo-realizovanog stanja, individualizovano mislenje je uključeno u realizovanje raznolikih stanja beskonačne imaginacije.

Tako imaginacija egzistira u tri stanja:

1. fino, koje je njeno(to) originalno, latentno, naj-konačnije, bes-formno, ne-(spo)znano, ne-producirano, ne-kreirano, ne-zamišljeno stanje, gde se u Beskonačnoj Inteligenciji ne nalazi ni mislenje, ni vibraciju, ni svest.

2. suptilno, koje je beskonačno astralno stanje;

3.  grubo, koje je beskonačno materijalno stanje.

Ova tri stanja imaginacije korespondiraju sa tri univerzuma koji su u Hindu mističnoj tradiciji nazvani:

1. avidnyat sansar (doslovno „ne-(spo)poznati“ ili „ne-distinktivni svet“);

2. mansik sansar (doslovno „duhovni“ ili „mentalni svet“);

3. pratyaksha sansar (doslovno „receptibilni“ ili „stvarni svet“)

Prvi – avidnyat sansar – je naj-konačnija fina imaginacija ili ne-zamišljena imaginacija, ne-(spo)znati ili ne-producirani univerzum.

Drugi – mansik sansar – je beskonačni suptilni univerzum, ili astralni univerzum sa svim svojim odeljcima, ili beskonačna suptilna imaginacija.[13]

Treća – pratyaksha sansar –  je beskonačni grubi ili materijalni univerzum ili beskonačna gruba imaginacija.

Ono što je van iz prvog produciralo drugi i treći sansar, to jest, ono šta je fini univerzum produciralo napred u beskonačne suptilne i grube forme, jeste Beskonačno Inteligencijino mislenje ili svest. A ovo mislenje je ono što čini da Beskonačna Inteligencija u ma kome od mogućih slučajevaj realizje bilo dva univerzuma ili Sebe(To).

U ne-svesnom stanju Beskonačne Inteligencije, fini univerzum egzistira, ali (kao što je rečeno) svest ne (egzistira). Kada je Beskonačna Inteligencija u svesnom stanju, suptilni i grubi univerzum egzistiraju, a isto tako i svest. U Beskonačno Inteligencijinom super-svesnom stanju originalni fini univerzum opet egzistira, ali sada  Beskonačna Inteligencija zadržava Svoju(To) novo stečenu svest. Da to sumiramo ovako: odista samo u ne-svesnom običnom besanom spava(jućem) stanju ili u supersvesti Sadguruovog probuđenog stanja egzistira fina, ne-zamišljena, ne-producirana bes-formna imaginacija; ali imaginacija nastavlja sa bivanjem ne-realizovanom u ova dva stanja.[14]

Beskonačna Inteligencija kada misli Sebe(To) jeste u Realnom Ja stanju, a kod mislenja imaginacije (ona(to) je) u lažnom Ja stanju. U bilo kom slučaju, bilo da je Ona(To) mislenje Sebe(To) ili mislenje imaginacije, u oba ova misleća stanja Beskonačni Um – koji je misleća Beskonačna Inteligencija – po Sebi(To) ostaje isto. Razlika leži samo u Njegovom(To) mislećem aspektu – bilo da je On(To) mislenje realno ili lažno. Tako:

Realno Mislenje = Realno Ja;

lažno mislenje    = lažno Ja.


[1] Self-thinking – mislenje-o-Sopstvu,

[2] instinkt ostvaruje svoje ispunjenje (zadovoljenje svoje želje, cilj, upotpunjenje,) u razumu a razum ostvarujesvoje ispunjenje (zadovoljenje svoje želje, cilja, upotpunjenje); instinkt se ostvaruje u razumu a razum se ostvaruje u inspiraciji. Instinkt ostvaruje svoj cilj i nalazi svoje upotpunjenje (ostvarenje) u razumu a razum ostvaruje svoj cilj (nalazi svoje upotpunjenje, ostvaruje se) u inspiraciji.

[3] Editori nisu bili u stanju da otkriju izvor odakle je potekao ovaj Persijski distih.

[4] Ova linija se javlja u Gazalu 117 u Kanlari?s-ovom Hafizovom Divanu. Dajemo ovde kompletan distih:

Harim-e ishq ra dargah basi balatar az aqla ast;

kasi an astan busad ke jan dar astin darad.

Prag ljubavi je mnogo viši od intelekta;

On može da poljubi ovaj prag ljubavi koji nosi njegov život u svojim rukavima.

Kanraijeva verzija razlikuje se od one u Beležnici u prvoj reči Janab (u Beležnici) koja je najpošovanija formu obraćanja (address), harim (kod Kanlarija) znači „posvetiti (očistiti od greha)“.

[5] production – iznošenje, pokazivanje, proizvođenje, proizvodnja, stvaranje, izvođenje, prikazivanje, predstavljanje, proizvodnja, tvorevina; produženje. Produce – izneti, pokazati, izvesti, proizvesti, roditi, donositi, izazvati, stvoriti, rađati, donositi; stvaranje-i-iznošenje

[6] Imaginacija je naj konačnija u svome bosformnom, nemanifestovanom aspektu. ali kada se manifestuje, ona to čini kao beskonačni suptilni i grubi univerzumi. Dakle, niže (podljudske) forme realizju ovu imaginaciju samo konačno (finitely) i u ovom smislu beskonačna manifestovana imaginacija mogla bi da da bude nazvana (kao u ovom tekstu) „konačna imaginacija“.

[7] something – nešto, donekle,

[8] korespondira

[9] U ovom tekstu je reč „astral“ korišćena kao sinonim za „suptilno“. U kasnijim radovima, ipak, Baba je koristio reč „astral“ da bi naznačio samo deo, a ne celokupnu suptilnu sferu,  već samo sedam slojeva koji služe ako veza (link) između suptilnog i grubog.

[10] Fraza u originalnom manuskriptu „sanskaras upon sanskaras“ ispalo je da je prevod na engleski idiomatske guđarat fraze „sanskar par sanskar chadta jay.“

[11] impresed – impresirane, utisnute ali to jesu impresije i one se mogu prevesti kao utisci (otisci), ono što je negde utisnuto.

[12] sanskaras giving rise to the foirms of thinking – kako sanskare potstiču izranjanja formi miselnjeovih, podstiče izranjanje mislenjeovih formi. Ovo naprosto znači da sanskare svojim postojanjem dovode i potsitčuz (tj prouzrokuju i neprekidno podržavaju i pojačavaju) uzdizanje (to jest izranjanje u kreaciju ili nastajanje novih, izranjanje, pojavljivanje)mislenjeovih formi, to jest mislenje je kreiralo forme koje su bile potencijalne i koje sada izranjaju u kreaciju i postaju forme koje su forme od mislenja jer ih je ono kreiralo i sada ih realizuje.

[13] Iako reč masik doslovno znači „mentalni“, i iako je „mansik sharir“ definisano kao „mentalno telo“ u Bau Kalčurijevoj knizi Ništa i Sve, u ovom ovde tekstu Baba ne koristi ovu reč da bi označio suženo „mentalnu sferu“ kao što je ona  definisana u Besedama i Bog Govori. Pre, „mansik“ (kao i „suptilno“ ) u ovom tekstu je korišćeno da naznači ono što Bog Govori kolektivno (objedinjeno) naziva mentalnom i suptilnom sferama.

[14] Reč Sadguru se ovde odnosi na realizovano jedno u stanju Nirvakalp Samadija. (moj komentarJ) ­ Nisam siguran da je to tačno. Ovde se ipak misli na Sadgurua kao Sadgurua. Sadguru ne realizuje imaginaciju. On je svestan Sebe kao Sebe i senke kao senke, stoga on ne posistovećuje sebe i nedoživljava Sebe kao imaginaciju stoga On ne realizuje imaginaciju. On je svestan imaginacije kao imaginacije, Svoje sopstvene Imaginacije i on je ne realizuje, to jest ne projektuje svoju imaginaciju u stvarnost (realnost). On večno realizuje samo Sebe a nikada svoju imaginaciju, ali je svestan imaginacije kao takve iako je ne doživljava.