Oset Percepcije

Oset Percepcije i Realizacija Tri Univerzuma

Beskonačno Sopstvo doživljava suptilnu i grubu senku kroz Svoja suptilna i gruba čula (indriya-se). Kada grubo iskustvo prestane, suptilno iskustvo počinje; i kada suptilni doživljav prestane, Sopstvo realizuje SvojeSopstvo(To). Fino kao fino, dakle, uvek ostaje u ne-manifestovanom i ne-realizovanom stanju, čak iako je naj-konačnija senka ili imaginacija bila projektovana i realizovana kao beskonačni grubi ili suptilni univerzum. Ova realizacija ostvarena je sa Beskonačno Sopstvo-vim mislenjem, originalno u finom stanju koje je bilo beskonačno i bezformno ali koje se u pod-lljudskim formama manifestovalo kao konačno mislenje, a je odatle evoluiralo u beskonačno mislenje u ljudskoj formi. Ovaj beskonačni ljudski um doživljava bilo univerzum kroz indriya-sa (ili osetila-čula) u lažnom Ja stanju – suptilno u snu, ili grubo u običnoj budnosti* – ili on(to) doživljava Sopstvo u Realnom Um ili Realnom Ja stanju.

TAKO JE SENKA REALIZOVANA u dve beskonačne forme, suptilnoj i gruboj. Ove dve forme realizovanog univezuma, korespondiraju sa dušina dva tela: suptilnim i grubim (sukshma ili sthul sharir). Kroz ova dva tela duša sada deluje kao lažni um.

Kroz sukshma sharir (suptilno telo), beskonačno lažno sopstvo, beskonačni lažni um, beskonačno lažno Ja, vidi, oseća, doživljava sukshma (suptilni) univerzum; i kroz sthul sharir (grubo telo) on(to) doživljava sthul (grubi) univerzum. Zašto smo okarakterisali ovo beskonačno sopstvo, ovaj beskonačni um ili Ja, kao „lažno“? Zato što u Realnom Sopstvo stanju Sopstvo ne doživljava niti ijedan od univerzuma. Ovaj doživljaj (univerzuma) se ima samo u lažnom Ja stanju. Stoga, lažno Ja, kao grubo telo, kroz grube oči vidi grubi univerzum, kroz grube uši čuje grubi univerzum, kroz grubi nos miriše grubi univerzum: tj., kroz svoja gruba čula (indriya-se), grubo telo doživljava grube objekte (vishay-se) grubog univerzuma. Slično tome, suptilno telo kroz suptilne oči vidi suptilni univerzum, kroz suptilne uši čuje suptilni univerzum, kroz suptilni nos miriše suptilni univerzum, tj., kroz suptilna čula (indriya-se) ono(to) doživljava suptilne objekte (vishay-se) suptilnog univerzuma. Suptilno počinje gde se grubo završava. Kabir je ukazao na tranziciju između grubog i suptilnog doživljaja ovim stihom

Bahar ke pat bandh kar, andar ke pat khal.

Zatvori spoljnja vrata, otvori ona unutrašnja.

Kroz pet čula (indriya-sa) suptilnog tela, Beskonačno Sopstvo doživljava suptilni univerzum; i kroz pet čula (indriya-sa) i devet vrata (darvaya-sa)[1] (od) grubog tela. Ono(To) doživljava grubi univerzum – to jest, uzima senzualno uživanje (upabhog-e)[2] (od) grubih objekata grubog univezuma. Kada se Sopstvo u budnom stanju odrekne od uzimanja upabhog-a (senzualnih uživanja) grubih objekata grubog univerzuma, On(To) počinje da doživljava suptilne objekte suptilnog univezuma kroz čula (indriya-se) suptilnog tela; i kada u budnom stanju odbaci uzimanje upabhog-a suptilnih objekata, On(To) uživa realno i beskonačno Upabhog (Doživljaj) Sebe(To). Ovo Sopstvo-upabhog je Doživljaj beskonačnog Ananda, nedokučivog Blaženstva, nerazdeljive Egzistencije, totalno Znanje o tri aspekta vremena: prošlost, sadašnjost i budućnost (trikal sampurna đana), itd.

Beskonačno Sopstvo je u turiya avastha ili u kausalnom (mahakaran) ili u božanskom san stanju[3] onda kada, u (pot)punoj budnosti*, Ono(To) ne vidi, ne oseća, ne čuje, ne miriše i genaralno ne doživljava grubi univerzum; to jest, kada ne uzima senzualna uživanja (upabhog-a) (od) grubih objekata (vishay-sa) grubog univerzuma groz gruba čula (indriya-se) grubog tela (sthul sharira). Umesto toga, u punoj svesnoj mislećoj budnosti* Beskonačno Sopstvo sada (u turiya avatha-i) vidi, oseća, čuje i miriše, i generalno, doživljava i uzima upabhog (od) suptilnih objekata suptilnog univerzuma kroz suptilno telo. To jest, Ono(To) čuje suptilni univerzum kroz suptilne uši, vidi suptilni univerzum kroz suptilne oči, miriše suptilni univerzum kroz suptilni nos, i tako dalje. Ovo je stanje (balat) jogina, onih koji preduzmu sair („putovanje razgledanja znamenitosti“) u nivoima, onih koji doživljavaju stanište (manzil-s), onih čiji umovi putuju* duhovno-astralnim svetom u punoj svesti (pur bhan). Nalik sanjanju grubo-svesnih ljudi, turiya vastha je takođe sanjanje (ili imaginiranje), ali to je božansko sanjanje ili uzvišenije super-imaginiranje. A „unutrašnji svetovi“ (bhuvan-s) – kao što su raj („paradise“) ili slični – su svi u domenu ovog suptilnog (astralnog, mentalnog) univerzuma.[4]

I pored toga što, kako je to već istaknuto, Sopstvo realizuje dve senke, suptilnu i grubu, Ono(To) ipak ne može da realizuje treću, koja je Njegova(To) fina senka. Jer ova fina senka, koja je bes-formna, originalna, naj-konačnija imaginacija, egzistira u Sopstvu u Svome(To) ne-svesnom, ne-mislećem, ne-realizovanom besano-spava(jućem) stanju. U svemu Sopstvo ima tri senke, tri univerzuma ili tri stanja imaginacije, imenom grubu, suptilnu ili finu.

1.  materijalni svet  =  gruba  imginacija

2.  mentalni svet  =  suptilna imaginacija

3.  ne-saznati svet  =  fina imaginacija

Fina (beskonačno mala) senka, ili fina imaginacija, postaje beskonačna, manifestujući se u suptilnoj i gruboj formi onda kada svest  izroni u mislećem budnom stanju Beskonačne Inteligencije ili Sopstva. Na ovaj način Sopstvo realizuje senku. Ukratko, Sopstvo može da realizuje dva univerzuma (suptilni i grubi) kroz lažno mislenje i Sebe(To) kroz Realno Mislenje. Dakle, Sopstvo nikada ne može da realizuje finu senku finog univerzuma u njenom(to) ne-manifestovanom stanju, jer ova fina senka može da egzistira kao takva samo u ovom ne-manifestovano besano spava(jućem) stanju gde mislenje ne postoji.

Beskonačno Sopstvo ili Beskonačna Inteligencija u besano spava(jućem) stanju (gde senka ostaje fina), (ne) realizuje ništa; u san stanju (gde senka postaje suptilna), Ono(To) realizuje suptilni univerzum; i u budnom stanju (gde senka postaje gruba), Ono(To) realizuje grubi univerzum. Dospevši sada u budno stanje, Beskonačno Sopstvo kada  realizuje u punoj budnosti* grubi univerzum čini to kao obično ljudsko biće; kada realizuje, u punoj budnosti*, suptilni univerzum, čini to kao jogin; i kada (ne) realizuje u punoj budnosti* niti jedan od univerzuma već, umesto toga (realizuje) Sopstvo, Ono(To) to čini kao Mahapuruš.[5] Drugim rečima, u mislećem budnom stanju u kome fina imaginacija ne egzistira,  Sopstvo zatim realizuje bilo suptilnu ili grubu imaginaciju (to jest, univerzume) ili pak Ono(To) realizuje Sebe(To).

Kada misleći proces, još uvek nije (bio) započeo i svest još uvek nije (bila) svanula[6] u Beskonačnoj Inteligenciji, beskonačna imaginacija je obitavala u svome(to) finom stanju. Kada mislenje počne, fina, naj-konačnija imaginacija izranja (tj., producirana je, kreirana, manifestovana) u beskonačnim suptilnim i grubim formama. Mislenje je preduslov ne samo za realizaciju suptilnog ili grubog univerzuma već takođe za realizaciju Sopstva. Ali, fina imaginacija ostaje u ne-mislećem, ne-svesnom, besano spava(jućem) stanju gde ona(to) nikada ne može da bude realizovana, p(r)omišljena ili (spo)znata. Jer ovde i uvek

fina imaginacija = originalna, bezformna, naj-konačnija imaginacija.

Suptilno i grubo telo (od) finog mislenja su suptilno i grubo mislenje; a suptilno i grubo telo (od) fine imaginacije su suptilna i gruba imaginacija (univerum). Kad je manifestacija Beskonačnog Mislenja, koja je u početku bila naj konačnija, dosegla beskonačni stepen, tada Njena(To) suptilna i gruba forma (mislenje) je suptilno i grubo ljudsko telo. U finom originalnom stanju baš kao što je mislenje već bilo beskonačno (anant) ali bezformno (nirakar) i imaginacija je takođe bila u svome finom originalnom stanju isto tako bezformna (nirakar) – made je za razliku od[7] običnog mislenja ona(to) bila naj konačnija.

Tela ili forme (akar) Beskonačnog Mislenja su suptilna i gruba tela (sukshma i sthul sharir) ljudske forme; i tela konačnog mislenja (koje je isto to Beskonačno Mislenje ali ispoljeno konačno usled konačnosti i nesavršenosti medijuma) su sukshma i sthul sharir različitih pod ljudskih formi, od kamena pa do majmuna. U slučaju ljudskog bića, beskonačno sukhma (suptilno) mislenje misli ili realizuje beskonačnu sukshma imaginaciju, i beskonačna sthul (grubo) mislenje misli ili realizuje beskonačnu sthul imaginaciju.

Hajde da se vratimo na temu božanskog sna ili turiya stanje o kome smo ranije govorili. Kao ljudsko biće, Beskonačni Um ili Sopstvo, kada doživljava grubi univerzum u običnom, budnom stanju, ili čak i kad je u punoj budnosti, doživljava suptilni univerzum u ovom turiya ili božanskom san stanju,  u oba slučaja je u lažnom um stanju, lažnom beskonačnom sopstvo stanju, beskonačnom lažnom Ja stanjiu. Doista samo onda kada Beskonačni Um ili Sopstvo doživljava, vidi, oseća, realizuje, zna, misli, ili razume Sebe(To), a da On(To)  doista doseže Beskonačno Realno Um stanje, Beskonačno Realno Sopstvo stanje, Beskonačno Realno Ja stanje.

Tako slušanje, viđenje, oseećanje, mirisanje,  te generalno, doživljavanje, saznavanje, ili razumevanje nivoa (planova) suptilnog univerzuma, putovanje beskonačnog lažnog uma u astralnoj ili duhovnoj ili suptilnoj sferi – ukratko, svi ovi aspekti turiya (božanskog san) stanja – su doživljeni sa Beskonačnim Sopstvom tokom toka realizovanja Svoje(To) suptilne senke ili suptilne imaginacije. Ali kada Beskonačno Sopstvo jeste (pot)puno svesno (u pur bhan-u), u (pot)punosti misleći, (pot)puno budan, a ipak ne vidi, ne čuje, ne oseća, ne miriše, niti doživljava suptilni ili grubi univerzum, samo tada je Ono(To) realizovalo (spoznalo, shvatilo, osetilo, doživelo) Sebe(To). Drugim rečima, Sopstvo-realizacija je moguća samo kada Beskonačno Sopstvo u punoj svest ne uzima niti upabhog (senzualno uživanje) od grubih objekata (sthul vishay-s), kroz gruba čula (sthul indriya-s,) niti upabhog od suptilnih objekata (sukshma vishay-s) kroz suptilna čula (sukshma indriya-s). Ponovo, kada Beskonačna Inteligencija u (pot)punom mislenju ili beskonačni um ili beskonačnom Ja stanju, prestane da misli ili doživljava suptilnu ili grubu beskonačnu imaginaciju (ili univerzum) kroz suptilno i grubo ljudsko telo, tada Ona(To) misli ili realizje Sebe(To). Ovo sopstvo-mislenje može se javiti[8] samo u ljudskoj formi, gde suptilno i grubo telo jesu naj razvijenija i naj savršenija.

Dakle, u slučaju običnog bića u budnom stanju, suptilno i grubo telo su povezana, ujedinjena, vezana, učinjena (da su) jedno, kao što su i bila. To jest, u običnom budnom stanju gde beskonačno lažno Ja uzima doživljaje (od) grubog univerzuma, Beskonačno Sopstvo doživljava grubi univerzum kroz suptilno i grubo telo, a oba povezana i sjedinjena kao grubo telo. Tako Beskonačno Sopstvo u jedno i isto vreme vidi grubi univerzum kao grubi kroz suptilne i grube oči, a oboje sada funkcionišući stopljeno kao jedno; miriše grube objekte kao grube kroz spojene suptilni i grubi nos; čuje grube objekte kao grube kroz stopljene suptilne i grube uši; i tako dalje.

Da preformulišemo ovo još određenije: um ima dva tela, suptilno i grubo. Kada um doživljava grubi univerzum, to čini kroz grubo telo, a kada doživljava suptilni univerzum, to čini kroz suptilno telo. Kod doživljavanja suptilnog univerzuma um ne koristi gruba čula ili indriya-se grubog tela. Mada, kod doživljavanja grubog univerzuma kroz grubo telo, um doista (korisno)upotrebljava svoja suptilna čula ili indriya-sa, mada to čini indirektno, kroz grube indriyas-e. Tako umova misao da bi bila (glasno) grubo izgovorena[9], prvo mora da bude (glasno) izgovorene suptilnim jezikom kroz domen suptilnih čula ili indriya-sa, te je samo tada izgovorene kroz grubi medijum. A kada um treba da čuje grubi glas, taj glas čuje posredstvom grubih ušiju kroz grube indriya-se posredstvom suptilnih indriya-sa. Da sumiramo, dakle: glas projektovan iz uma kroz suptilni jezik koji ga iznosi napred (izgovara)[10] kroz grubi jezik; a grube uši, zauzvrat, primaju ovaj glas i otpremaju ga do suptilnih ušiju koje ih onda predstavljaju (prezentuju)[11] umu. Kroz ovaj proces suptilni i grubi jezik, suptilne i grube uši – da to ovako kažemo, svi suptilni i grubi indriyas-i – su svi spojeni i čine jedno u običnom budnom stanju.[12]

U običnom san stanju, nasuprot tome, um doživljava suptilni univerzum samo kroz suptilne indriya-se, dok u običnom besano spava(jućem) stanju, um ne koristi niti suptilne niti grube indriya-se te stoga  ne doživljava[13] niti suptilni niti grubi univerzum. Dakle, u običnom san stanju grubo telo u (pot)punosti ostavljeno po strani i zaboravljeno, takvo kakvo je, dok um koristi isključivo suptilno telo. Ali u običnom budnom stanju, suptilno telo je ujedinjeno sa grubim telom i učinjeno je (da bude) jedno sa njime(to). Tako, u običnom budnom stanju suptilno telo nije korišćeno za doživljavanje suptilnih objekata već, umesto toga, za doživljavanje grubog univerzuma u (pot)punom sjedinjenju sa grubim telom.


[1] Pet čula su slušanje, mirisanje, viđenje, doticanje i kušanje. Devbet vrata (darvaya-s) grubog t koji se uobičajeno prepozmaju u Hindu tradiciji su dva uva, dve nozdrve, dvas oka, usta, genitalije i anus; vidi Rečnik.

[2] Mada je upabhog prevedenu ovom tekstu na različite načine kao „senzualno uživanje“ i „doživljaj“, u originalnom manuskriptu on se konzistentno pojavljuje u Guđarat pismu bez ijednog Engeskog prevoda (verovatno zato što nema odgovarajućeg ekvivalenta u Engleskom jeziku). Za daljnja objašnjenja, vidi Rečnik.

[3] Vedentski termin znači doslovno „četvrto stanje,“ turiya avastha ove naznačava „božanski svet“ ili nivoe svesti. Fraza se koristi na različite načine u Bog Govori, a radi više detalja pogledajte Glosari. Reč mahakarana znači „univerzalni kauzalni“; u Bog Govori fraza mahakarana sharir znači „univerzalno telo“. U ovom slučaju čini se da se, ipak, mahakarana pre odnosi na um kao na suštinski(ono što je u korenu) uzrok onoga što se manifestuje kao suptilno i grubo.

[4] U ovom tekstu reči „suptilno“, „mentalno“ i „astral“ ukazuju na istu sferu.

[5] U Beskonačnoj Inteligenicji (nasuprot Bog Govori), Mahapuruš je Bogo-realizovana osoba.

[6] J aludira se na stanje Prirodne Tame u kojoj još uvek nije „svanula“ Prirodna Svetlost, stoga je to još uvek stanje Tame u kome Svetlost nije svanula, zasijala.

[7] unlike – za razliku od, ne nali, nasuprot

[8] occure – desiti, javiti

[9] voiced – izgovoriti glasom, zvučno, oglasiti se

[10] issue it forth – koji proističe; ali to doista znači da čini da on izlazi (ističe ) napred, pred govornim organom koji ga izgovara.

[11] rebder – predati, prevesti, dati, darivati, renderovati

[12] Ovaj paragraf odražava odlomak od 30.marta 1926 zabeležen u „Kombinovanom Dneviniku“  koji pominje Babin opis „četiri vela“ kroz koje zvuk putuje. Vidi Dodatak 6, p 598.

[13] does not expertienced – ne doživljava, jasno stanju doživljava i vrlo različito od exerience nothing