Svetlost i Tama

Svetlost i Tama

Svetlost je ekvivalent za Inteligenciju, Znanje, Sve, Beskonačno i Paramatmu, dok su tama, imaginacija, ignorantnost, ništa, krajnja konačnost, i univerzum njihovi(to) iluzorni pandani. U besanom spava(nju), Svetlost preovladava kao Svetlost, ali kako ne vidi Sebe(To) kao takvu, Ona(To) ostaje u finoj tami. U budnosti* obične osobe, Svetlost (Inteligencija, Znanje, itd.) doživljena je kao suptilna i gruba tama (imaginacija, ignorantnost, itd.), dok u slučaju Sadgurua, Svetlost vidi Sebe(To) kao Svetlost.

Tama egzistira kao tačka u Okeanu Svetlosti; i univerzum se pojavio (prividno) iz te tačke. U običnoj budnosti*, originalna tama postaje lažna, nerealna svetlost; ali za Sadgurua, univerzum egzistira kao tama viđena kao tama. Univerzum je senka ili refleksija Paramatme producirana iz tamne tačke, slično zenici oka. Gledajući kroz tamnu tačku, Paramatma vidi Svoju(To) senku kao Svetlost.

Svetlost (Prakash) je                             Tama (Andhakar) je

Inteligencija                                                 imaginacija

Znanje (kalnen, „znati“ )                              ignorantnost (na kalnen „ne znati“)

Sve                                                                    ništa

Beskonačno (Khuda, Bog)                          naj konačnije (jag, „svet“)

Paramatma (Nadduša)                                univerzum

U besanom spava(nju),[1] Svetlost (koja je Inteligencija, Znanje, Sve, Beskonačno, Paramatma ili Nadduša), preovladava kao Svetlost ali ne vidi Sebe(To)  kao Svetlost, i tako ostaje u finoj tami, i indirektno kao fina tama, kakva jest.[2] Inteligencija preovladava kao Inteligencija ali ne misli Sebe(To) kao Inteligenciju, i tako ostaje u finoj imaginaciji, i indirektno kao fina imaginacija, kakva jeste. Znanje preovladava kao Znanje ali ne zna Sebe(To) kao Znanje, i tako ostaje u finoj ignorantnosti, i indirektno kao fina ignorantnost, kakva jeste. Sve preovladava kao Sve ali ne oseća Sebe(To) kao Sve, i tako Ono(To) ostaje u finom ništa, i indirektno kao fino ništa, kakvo jeste. Beskonačno preovladava kao Beskonačno ali ne doživljava Sebe(To) kao Beskonačno, i tako ostaje u finoj, krajnjoj konačnosti i indirektno kao fina, krajnja konačnost, kakva jeste. Paramatma (Nadduša) ostaje kao Paramatma ali ne realizuje Sebe kao Paramatmu i tako ostaje u finom univerzumu, i indirektno kao fini univerzum, kakav jeste.

.

U običnom budnom stanju, Svetlost preovladava kao suptilna i gruba tama u svesnosti o ovoj Svetlosti. Drugim rečima, Svetlost je doživljena kao tama sa Svetlošću – i ovde  suptilna i gruba „tama“ znači ne-prirodna Svetlost.[3] Inteligencija preovladava kao suptilna i gruba imaginacija u svesnosti o Inteligenciji; drugim rečima, Inteligencija je doživljena kao imaginacija sa[4] Inteligencijom. Znanje preovladava kao gruba i suptilna ignorantnost u svesnosti o Znanju, drugim rečima, Znanje je doživljeno kao ignorantnost sa Znanjem. Sve preovladava kao suptilno i grubo ništa u svesnosti Svega; to jest, Sve je doživljeno kao ništa sa Svime. Beskonačno preovladava, kao suptilna i gruba, krajnja konačnost u svesnosti Beskonačnoga; drugim rečima, Beskonačno je doživljeno kao naj konačnije sa Beskonačnim. sa Paramatmom, Nadduša, preovladava kao suptilni i grubi univerzum,u svesnosti  Paramatme; drugim rečima, Paramatma je doživljena kao univerzum sa Paramatmom

U Sadguru stanju, Svetlost preovladava kao Svetlost i vidi Sebe(To) kao takvu. Inteligencija preovladava kao Inteligencija i misli Sebe(To) kao takvu. Znanje preovladava kao Znanje i zna Sebe(To) kao takvo. Sve preovladava kao Sve i oseća Sebe(To) kao takvo. Beskonačno preovladava kao Beskonačno i doživljava Sebe(To) kao takvo. Paramatma (Nadduša) preovladava kao Paramatmo i realizuje Sebe kao takvu.

U običnom budnom stanju običnog ljudskog bića, duša kao

Svetlost vidi tamu (univerzum) kao Svetlost, to jest, kao Sebe(To) (kao ovu tamu kada je ona(to) realizovana kao svetlost, a budući da je ne-prirodna, ne-realna, lažna svetlost)

Inteligencija misli imaginaciju (univerzum) kao Inteligenciju, to jest, kao Sebe(To);

Znanje zna ignorantnost (univerzum) kao Znanje, to jest, kao Sebe(To) ;

Sve oseća ništa (univerzum) kao Sve, to jest, kao Sebe(To);

Beskonačno doživljava naj konačnije (univerzum)           kao Beskonačno, to jest, kao Sebe(To);

Paramatma (Nadduša) realizuje Svoju  sennku (univerzum) kao Paramatmu, to jest, kao Sebe.[5]

Ukratko, u običnom ljudskom budnom stanju, Svetlost, Inteligencija, itd., su doživljeni kao njihove suprotnosti, pa tako:

a)     Svetlost je doživljena kao tama a tama kao Svetlost – sa Svetlošću;

b)      Inteligencija je doživljena kao imaginacija a imaginacija kao Inteligencija – sa Inteligencijom;

c)      Znanje je doživljeno kao ignorantnost a            ignorantnost kao Znanje – sa Znanjem;

d)      Sve je doživljeno kao ništa  i ništa kao Sve – sa[6] Svime;

e)      Beskonačno je doživljeno kao naj konačnije a            naj konačnije kao Beskonačno – sa Beskonačnim;

f)       Paramatma je doživljena kao univerzum a univerzum kao Paramatma – sa Paramatmom.

Tako u običnom budnom stanju, ne-ograničena duša doživljava sebe(to) kao telo ili kao univerzum; to jest, Khuda (Bog) doživljava Sebe kao ograničenog  banda (roba). Drugim rečima, duša – koja je Svetlost, Inteligencija, Znanje, Sve, Beskonačno, Paramatma – doživljava sebe(to) kao tamu, imaginaciju, ignorantnost, ništa, naj konačnije, univerzum.

Univerzum je ništa drugo doli tama obitavajuća u Svetlosti; ništa doli imaginacija obitavajuća u Inteligenciji; ništa doli ignorantnost obitavajuća u Znanju; ništa doli ništa obitavajuće u Svemu; ništa doli krajnja konačnost obitavajuća u Beskonačnom; ništa dli senka obitavajuća u Paramatmi. Sam-po-Sebi(To) naj konačniji, univerzum obitava kao kap u beskonačnom Okeanu Paramatme.

Univerzum je tama, imaginacija, ignorantnost, ništa, krajnja konačnost, dok je ovaj Okean (Paramatma) Svetlost, Inteligencija, Znanje, Sve, Beskonačno. Tako ćemo reći da je univerzum originalno bio sadržan u, i obitavao kao atom ili kap Okeana (Paramatme), tada, to znači da:

tama je originalno obitavala u atomu (kapi) (od )Svetlosti;

imaginacija je originalno obitavala u atomu (kapi)  (od) Inteligencije;

ignorantnost je originalno obitavala u atomu (kapi) (od) Znanja;

ništa je originalno obitavalo u atomu (kapi) (od) Svega;

naj konačnije je originalno obitavalo u atomu (kapi) (od) Beskonačnog.

Ukratko, univerzum egzistira kao naj-konačnija tačka u Paramatmi. To jest, u Okeanu (od) Svetlosti, tama (ili univerzum) egzistira kao jedna kap, jjedna bindu ili „tačka,“ jedna zenica oka (ankhni putil). Po istom sledu, u Okeanu Inteligencije, imaginacija egzistira kao jedna kap. U Okeanu Znanja, ignorantnost egzistira kao jedna kap. U Okeanu Svega, ništa egzistira kao jedna kap. U Okeanu Beskonačnog, naj konačnije egzistira kao jedna kap. A u Okeanu Paramatme, univerzum egzistira kao jedna kap.

Van iz ove fine, bes-formne (nirakar), ne-viđene, ne-(za/pro)mišljene, ne-spozante, ne-osećene, ne-doživljene i ne-realizovane

a)      tame

b)      imaginacije

c)      ignorantnosti

d)      ničega

e)      krajnje konačnosti

f)       univerzuma

je kreiran ili produciran sveukupni manifestovani suptilni i grubi univerzum, koji uključuje nebesa, nivoe (planove), planete, sunca, mesece, zvezde, svetove. Tako, sveukupni suptilni i grubi univerzum – koji je doživljen kao Svetlost, kao Inteligencija, kao Znanje, kao Sve, kao Beskonačno, kao Paramatma – jeste ništa doli posledak (proistek) od finog, nirakar, naj-konačnijeg univerzuma – to jest, od fine, nirakar tame, imaginacije, ignorantnosti, ničega – koji su originalno i realno naj konačniji kao  tačka ili atom Beskonačne Duše.

U besano spava(jućem) stanju univerzum egzistira kao ne-viđena (ne-sagledana) fina tama u formi tačke, kao ne-(pro)mišljena fina imaginacija u formi tačke, kao ne-(spo)znata fina ignorantnost u formi tačke, kao ne-osećeno fino ništa u formi tačke, kao ne-doživljena fina krajnja konačnost u formi tačke, kao ne-realizovani fini univerzum u formi tačke.

U običnom budnom stanju univerzum egzistira kao svetlost, kao inteligencija, kao znanje, kao sve, kao beskonačno. Originalna tama postaje lažna, ne-realna svelost; originalna imaginacija postaje ne-realna inteligencija; originalno ništa postaje lažno, ne-realno sve; originalna naj-konačnija konačnost postaje lažna, ne-realna, imaginarna beskonačnost. Drugim rečima, ta originalno fina kap postaje lažni okean, i to originalno Beskonačno Mislenje postaje suptilno i grubo naj-konačnije-mislenje.

U Sadguru stanju, univerzum egzistira kao tama viđena kao takva, kao imaginacija (koja je) mišljena kao takva, kao ignorantnost znana ka takva, kao ništa (koje je) osećeno kao takvo, kao krajnja konačnost doživljena kao takva.

U besanom spava(nju), duša (ne) doživljava ništa – niti sebe a niti univerzum. U običnoj budnosti*, duša doživljava fini univerzjum – koji je tama, imaginacija, ignorantnost, ništa, krajnja konačnost, kap – kao Dušu koja je ustvari Svetlost, Inteligencija, Znanje, Sve, Beskonačnost, Okean;  ona(to) doživljava sebe(to) (koja jeste Svetlost, Inteligencija itd.) kao fini univerzum (tamu, imaginaciju, itd.). Kao Sadguru, Duša doživljava univerzum kao tamu, imaginaciju, ignorantnost, ništa, krajnju konačnost, kap, i Sebe(To) kao Svetlost, Inteligenciju, Znanje, Sve, Beskonačnost, Okean.

Tako ustvari, univerzum je ništa doli suptilna i gruba senka, ili refleksija (paratibimb) Paramatme (Nadduše), (koja je) producirana iz naj-konačnije tačke, putli ili zenice oka, unutar Paramatme. To je ništa doli senka (pratibimb) Svetlosti (koja je) producirana iz naj-konačnije tačke tame unutar Svetlosti; ništa doli senka (pratibimb) Inteligencije (koja je) producirana iz tačke (bindu-a) imaginacije egzistirajuće unutar Inteligencije; ništa doli senka Znanja (koja je) producirana iz naj-konačnije tačke ignorantnosti egzistirajuće unutar Znanja; ništa doli senka Svega i Beskonačnosti (koja je) producirana iz bindu-a (tačke/kapi) ničega i krajnja konačnost egzistirajuća unutar Svega i Beskonačnosti.

Pre no što je kretanje, vibracija ili mislenje izronilo u Paramatmi, koja je Okean Svetlosti, Inteligencije, Znanja, Svega, i Beskonačnosti, univerzum je egzistirao u tom Okeanu kao tačka tame, imaginacije, ignorantnosti, ničega, krajnje konačnosti. Ali kada se uskomešalo kretanje, svest, vibriranje ili mislenje– kao što to ono čini u ljudskom biću – tada univezum egziostira kao Okean (od) svetlosti, inteligencije, znanja, svega i beskonačnosti, mada je ustvari univerzum realno iluzija (bhas), imaginacija, ništa.[7]

Sunca, meseci, zvezde,  planete i svetovi, koji konstituišu grubi, materijalni, vanjski univerzum a i nebesa, nivoe (planove), itd., koji konstituišu suptilni, duhovni, unutarnji univerzum – ukratko, sveukupni grubi i suptilni univerzum – je ništa doli posledak, ekspanzija i manifestacija naj-konačnije tamne tačke ništavnosti, imaginacije, ignorantnosti, (koja je) egzistirajuće kao atom u beskonačnom Okeanu Znanja, Svetlosti, Inteligencije, Svega. Nadduša koja je Svetlost, Inteligencija, Znanje, Sve, Beskonačno, Paramatma, gledajući kroz tu naj-konačniju, tamnu tačku, kroz taj atom, kroz tu zenicu oka (ankhni putil), vidi Svoju(To) sopstvenu naj-konačniju, tamnu, ignorantnu, imaginarnu senku. Realno i originalno egzistirajući u atom stanju kao naj-konačniji univerzum ili imaginacija, ova imaginarna senka, kada je producirana kao beskonačni suptilni i grubi univerzum (imaginacija), viđena je od Nadduše kao Svetlost, Inteligencija, Znanje, Sve, Beskonačno. Ukratko, beskonačna suptilna i gruba senka ili reflekcija (pratibimb) je producirana iz naj-konačnije tamne tačke ili bindu-a.

Da rekapituliramo:

Svetlost je Inteligencija, Znanje, Sve, Beskonačnost, Paramatma;

tama je imaginacija, ignorantnost, ništa, krajnja konačnost, univerzum.

U besanom spava(nju): Svetlost je tama i tama je tama.

U običnoj budnosti*: Svetlost je tama i tama je Svetlost

U Sadguru stanj: Svetlost je Svetlost i tama je tama.


[1] sound sleep – zvuk spava, vibracija spava, stanje u kome je vibracija uspavana; besano spava(nje), san bez snova. Znači mislenje to jest vibriranje (imaginaciju) označava san to jest sanjanje kod čoveka grubu u budnom stanju i suptilnu tokom spavanja a kod jogina suptilnu u budnom stanju. Pa ovo označava da je vibriranje zaustavljeno ali ne egzistira ni mislenje pa nema ni svesti. Vibriranje znači mislenje kreacije dok mislenje u užem smislu znači mislenje Sopstva.

[2] Imlikacija ove poslednje fraze „kakva jeste“ (as it were) čini se da znači, u čvrstom snu kada Svetlost ostaje u tami, Ona identifikuje Sebe, „kakva jeste“, sa ovom tamom. U stvari, Svetlost jeste Svetlost, i stoga Ona nemože sebe da identifikuje sa tamom, direktno. Njena identifikacija sa tamom je indirektna u smislu da Svetlost u ovom stanju ne identifikuje Sebe  sa bilo čime. Ova identifikacija je samo prividna, ili hipotetična, ili potencijalna. Na taj način da nemože lako da bude ispoljena kada govorimo o ovom čvrsti-san stanju gde ništa jeste manifestovano.

[3] Ne-prirodna svetlost (kao manifestovani grubi i suptilni univerzum) je detaljnije prodiskutovana u Božijom Rukom, a veći deop toga je uključen u Inteligencija Beležnicu II (vidi strane 384-97 i posebno 384-88).

[4] by – posredstvom (sredstvo izvršenja neke radnje, posrednik) od, sa, od strane, putem, kroz, označava posrednik pomoću koga se nešto dešava ili onoga ko vrši neku radnju.

[5] Himself – Svoje Realno Sopstvo, a u gornjem redu His – Svoje.

[6] by – sa, označava da je sa time, ili kroz to, ili uz pomoć toga kao sredstva odnosno medijuma nešto doživljeno

[7] nothing = no thing, ne (bez) tvar, bez esencije, bez supstance, bez suštine, ništavnost, ništavost, ništost