Kreiranje i Realizovanje

Kreiranje i Realizovanje sve do

Ljudske Forme

Pošto je um, u podljudskim formama evolucije još uvek konačan, on(to) ne greši mislenjem sebe(to) kao konačnog; ali kada beskonačni um čoveka misli za sebe(to) da je konačan, on(to) misli lažljivo (falš). Iako je Beskonačni Um kao Kreator beskonačan, kao kamen, gde realizuje beskonačni univerzum naj konačnije, On(To) indirektno postaje naj-konačniji kreator. Kreacija i realizacija univerzuma kroz evoluciju može se uporediti sa čovekom koji sebe(to) sagledava u ogledalu narastajuće veličine, počevši od kamen forme, gde naj-konačnije ogledalo može da reflektuje samo kosu na glavi, pa do ljudske forme, gde ga novo beskonačno ogledalo reflektuje u celini.

U SERIJI FORMI od kamena pa sve do majmuna, Beskonačni Um prirodno misli (pro) Sebe(To) da je konačan, i  to mislenje ne misli lažljivo (falš) jer je u ovim formama Njegovo(To) mislenje doistra konačno, ne-nalik mislenju u ljudskoj formi, koje je beskonačno. U stvari, um (suptilni i grubi) je konačan u svim formama, osim ljudske; i tako, kada ovi umovi misle sebe kao konačne, ne može se reći da su oni angažovani u lažnom mislenju. Ali u ljudskoj formi, gde su um-ovi beskonačani, kada ovi umovi misle sebe[1] kao konačne, oni su u stvari angažovani u lažnom mislenju. Sve dok se to tiče umova,[2] treba uočiti da su suptilni i grubi umovi konačni u podljudskim formama, dok obično, ne-realizovano ljudsko biće ima beskonačni suptilni i grubi um.

Beskonačna Inteligencija u svim formama od kamena pa do ljudske kod produciranja fine imaginaciju u suptilnu i grubu formu – drugim rečima kod kreiranja univerzuma – čini to beskonačno jer je Um kao Kreator (i Održavaoc i Uništitelj)  beskonačan. Tako Beskonačna Inteligencija, deluje kao Beskonačni Um kod kreiranja univerzuma u svim ovim različitim formama. Doista, kod realizovanja ovoga univerzuma, Beskonačna Inteligencija postaje suptilni i grubi um, naj konačniji, konačan, ili beskonačan, zavisno od pojedinačnog um-ovog stadijuma evolucije. Ali mada u kamen formi, bes-formni Beskonačni Um kreira beskonačni univerzum, i pored toga ipak realizuje univerzum kao naj konačniji, a usled naj-konačnijeg medijuma kamen(ovog) tela koje preuzima. On(To) indirektno i pojavno (prividno) postaje naj-konačniji kreator. U realnosti je Kreator u svim formama od atoma pa do ljudske beskonačan, beskonačno je kreirao (u suptilnoj i gruboj formi), a i kreacija je beskonačna; ali zbog naj-konačnijeg realizujućeg medijuma, kreacija se pojavljuje (prividno) (kao) da jeste naj konačnija. Tako u ovo, indirektnom aspektu kreiranja i realizovanja kroz medijum tela, Beskonačni Um prolazi kroz seriju formi, kako je to ispod detaljno prikazano.

a) Kamen forma. Ovde Beskonačni Um (indirektno) kreira naj-konačniji univerzum i u skladu sa time ga i realizuje. Ako uporedimo ovaj proces sa procesom osobe koja gleda u ogledalo, u ovom kamen-ovom slučaju, pošto je ogledalo malo, posmatrač vidi samo kosu na glavi. Jer je imidž (ili senka) samo od kose na njegovoj glavi imresirana (utisnuta) na ogledalu (arsi), i viđena je samo ta refleksija, mada sveukupna senka (olo) izranjala napred[3] iz posmatrača.

b) Biljnim forma. Ovde, kreiraljući i realizujući manje-konačne univerzume, Beskonačni Um je nalik osobi koja u ogledalu (arsi) vidi refleksiju svoje forme samo od glave do grudi.

c)  Životinjska forma. Kreirajući i realizujući još-manje-konačni univerzum, Beskonačni Um je sada nalik nekome (jedno) koji vidi svoju sopstvenu refleksiju nadole sve do kolena. Jer, mada je ogledalo (arsi) postalo čak još veće, od te celokupne senke koja izranja unapred, ovde je reflektovan samo deo koji se pruža od glave do kolena i ova reflekcija je ono što posmatrač vidi.

d) Ljudska forma. Kreirajući i realizujući beskonačni univerzum, Beskonačni Um je sada nalik osobi koja vidi svoju sopstvenu refleksiju od glave pa do stopala. Jer, pošto je celo ogledalo pred njime, njegova celokupna senka (olo) pada na njega(to), i to je ono što on vidi.

U kamenu, biljci, životinji i ljudskoj formi, Beskonačni Um kreira univerzum

beskonačno. Ali pošto Njegov(To) medijum i realizacije univerzuma napreduju od naj konačnijeg kroz manje konačno i još manje konačno pa do beskonačnog, univerzum je pojavno (prividno) i indirektno (tj., kroz ove medijume), kreiran naj konačnije, manje konačno, i još manje konačno, i beskonačno. Sada mada u ljudskoj formi Beskonačni Um kreira univerzum beskonačno, On(To) misli Sebe(To) da je konačan; i tako univerzum koji je On(To) pojavno (prividno) kreirao kao konačni, On(To) reačizuje kao beskonačan. Razlog zašto u ljudskoj formi još uvek misli Sebe(To) da je konačan jeste taj što Njegove(To) sanskare kreiraju to lažno mislenje a u saglasnosti sa kime lažno misli-i-realizje Sebe(To) da je konačan i ništa tokom mislenja-i-realizovanja da telo jeste Njegovo-Sopstvo(To) i sve.


[1] themselves – sebe

[2] So far as the minds are concerned – sve dok su umnovi za to zainteresovani, save dok se to tiče umova, sve dok se umovi o tome pitaju

[3] emergging forth – izranjajući unapred, izlazeći na vidalo, u smislu projektovala se iz njegovoga oka pred njega