Imaginacija...

Imaginacija kao Ograničenje

Kada Beskonačno Ja počne mislenje i kreira univerzum, atom tačka je projektovana na nivoe (planove) Beskonačnog Mislenja; i na ovaj način neograničavajuća[1] fina imaginacij kojoj je sa mislenjem (bila) data forma, postaje ograničenje za Beskonačnu Inteligenciju. Ovo ograničenje koje jeste univerzum, uzrokuje da Beskonačno Mislenje postane to lažno mislenje sa kojim Beskonačna Inteligencija realizuje univerzum. Ali kada je uklonjeno ograničenje ili veo lažnog  mislenja, lažno Ja je zamenjeno sa Realnim Ja.

U STVARI, ATOM (tačka, bindu), iz koje su suptilni i grubi univerzum producirani, je po-sebi atom Beskonačne Inteligencije projektovan na nivo (plan) Beskonačnog Mislenja (koji je Beskonačno Inteligencijino mislenje, to jest, Beskonačni Um). Drugim rečima, Beskonačno Ja – Ahurmazda, Mahešvar, Brama[2] – kreira suptilni i grubi univerzum kroz jedan atom Beskonačne Inteligencije. Paradoksalno, naj-konačnija, fina, bes-formna, ne-sputavajuća, ne-ograničavajuća[3] Beskonačno Inteligencijina imaginacija po-sebi(to) postaje ograničenje (bandhan) Beskonačne Inteligencije kad Ona(To) počne mislenje. Te tako sa Njenim(To) mislenjem nastaju i Njena(To) ograničenja (limiti); i ograničenje za Ne-ograničeno[4] kao i njegov(to) izvor mora da bude naj konačniji. Na ovaj način nalet mislenja dovodi do izranjanja oprečnosti.

Neograničeno                                  naj ograničenij

jeste

Beskonačno       oprečnost naj konačnije

sa

Svetlost                                              sva tama

Tako otkrivamo da ograničenje (koje je) sputavajuće[5] (pro) Beskonačnu Inteligenciju dolazi kroz Njenu(To) naj-konačniju tačku. Jer naj-konačnija, bes-formna imaginacija, kada joj je (sa) mislenjem data forma, je ono što postaje ograničenje za ne-ograničenu Inteligenciju; drugim rečima, suptilni i grubi univerzum, sam-po-sebi(to), postaje ograničenje za ne-ograničenu Beskonačnu Inteligenciju onda kada otpočne Njen(To) misleći proces. Dakle, ograničenje je oprečnost neograničenosti, i kako je ono(to) naj konačnije, kao odgovor i u skladu sa time[6] je oprečnost sa Beskonačnim. Pošto je ovo tako, dešava se (sasvim) prirodno, da naj-konačniji fini univerzum postaje ograničenje (limit) Beskonačne Inteligencije onda kada fini univerzum dođe van ili je produciran ili kreiran kroz Svoju(To) naj-konačniju atom tačku u beskonačnu suptilnu i grubu formu. Ukratko, ograničenje koje konstituiše suptilni i grubi univerzum kreirano je od (jednog) atoma Beskonačne Inteligencije onda kada je Ona(To) misleća.

Stoga je Beskonačno Mislenje uzrok Beskonačno Inteligencijinog ograničenja, a univezum konstituiše ovo ograničenje. Ovo ograničenje (univerzum) čini da Beskonačna Inteligencija misli lažno – odnosno, realizuje univerzum. Sa iščezavanjem ograničenja, lažno mislenje iščezava; ili kako bi to još moglo da se kaže, sa nestajanjem lažnog mislenja (ili lažnog Ja) ograničenje (bandhan) iščezava.

Hafiz na svoj suptilni način aludira na ovu temu o ograničenju i njegovom nestajanju u narednom stihu.

Tu khud bijab-e khudi Hafiz,az miyn barkhiz.[7]

Ovaj Hafizov stih doslovno prevedena glasi: „Ti sam si veo tvoj,[8] O Hafize; uzdigni se iz u-između.“ (poslednja fraza, az miyan barkhiz, „uzdigni se iz u-između,“ znači, zapravo, „ukloni sebe.“ Stih bi trebalo da bude slobodnije prikazana u ovoj formi: „O Hafize, ti si tvoj sopstveni veo; ukloni  veo, i ti si Bog.“ Dublje značenje ovog stiha, u terminima sadašnje teme o mislenju, može se ovako izraziti: „O Hafize, tvoje lažno mislenje jeste veo razdvajanja između tebe i Sopstva; ukloni lažnost svoga mislenja, i ti ćeš realizovati Sopstvo.“

Kada to učini, tj., kada realizuje Sopstvo, Beskonačna Inteligencija realizuje da je neograničena a (isto tako) kako je to i bila originalno i (kako jeste) svo vreme. Ali da bi ova Realizaciju bila ostvarena Beskonačno Inteligencijin lažni egoizam ili lažno mislenje mora da iščezne u mislećem svesnom budnom stanju. Jer u ne-mislećem ne-svesnom besano spava(jućem) stanju, Beskonačna Inteligencija, mada postaje beskonačna,to ne realizuje. Da bi se ova Realizacija javila,  mora da iščezne lažni egoizam, lažno mislenje, lažno Ja a pri iščezavanja se (moraju) promeniti u Realni Egoizam, Realno Mislenje, Realno Ja. Kada se ovo desi Beskonačna Inteligencija postaje neograničena i u isto vreme realizuje ovu činjenicu: to jest, Ona(To) zna da je ne-ograničena i beskonačna. Oba (slučaja), i kada realizuje Sebe(To) kao ograničenu, i kada realizuje Sebe(To) kao neograničenu – u oba slučaja, mislenje je neophodni preduslov; ali prvi slučaj konstituiše lažno mislenje, dok drugi konstituiše Realno Mislenje. Beskonačno Inteligencijino realizovanje da je Ona(To) neograničena jeste realizacija Sopstva. Ova Realizacija se javlja kada u (pot)punom svesnom mislećem stanju iščezne lažni egoizam (khudi) ili lažno mislenje.

Ukratko, kako je to jedan Urdu pesnik napisao:

Gar tu apni khudi (mi-pana) mitale to Khuda tu bojay.[9]

Ako svoje niže sopstvo ti izbrišeš, tada Bog (Realno Sopstvo) ti postaješ.


[1] unlimiting…limit– neograničavajuća…ograničenje

[2] Ahurmazd je Zaratrustrijansko ime za Boga, Mahešvar uobičajeno upućivanje na Šivu, doslovno znači „maha Ishwar“. Brama je prvi ili Kreator aspekt Hindu trojstva Brama-Višnu-Maheš (Kreator-Održavaoc-Uništitelj). Sva tri imena Boga (Ahurmazd, Mahešar i Brama) javljaju se u sadašnjem kontekstu da bi označili Išvara.

[3] Mada je imaginacija u svome originalnom finom besformnom stanju naj-konačnija, i pored toga, je okarakterisana na ovom mestu u Beležnici 1 (strana 62) kao „nesputavajuća(unbinding)“ i „neograničavajuća(unlimiting).“Suštinsko misao izgleda da je da nešto vrhunski (supreamly) konačno jeste tako beskonačno malo (infinitizemalno)( da čak ne može ni da limitira ili sputava – te je stoga atributirano kao „nesputavajući“ i „neograničavajući“ Kako tekst nastavlja da objašnjava, sputavajući i ograničavajući aspekt imaginacije započinje kada mislenje počne.

[4] nelimitirano

[5] the limit binding – granica koja je sputavanje, ograničenje koje vrši sputavanje , limit (ograničenje)  koji jeste sputavajući

[6] corresponding – odgovarajućoj, ona koja je kao odgovor i u skladu sa

[7] Ovo je omiljena Babina linija i javlja se u Gazelu 260 u Kanlarijevom Hafizovom Divaniju. Kuplet iz koga je uzeta javlja se celokupan na strani 137.

[8] yourself – svoga sopstva, tvoga sopstva

[9] Marati fraza mi-pana koja se javlja u zagradama u originalnom manuskriptu, ispada da je bila ubačena u Urdu poetsku liniju kao prevod za prethodnu reč khudi („ja-stvo“). Deo šarma originalne Urdu linije je igra reči korišćenjem korena khud („osobno sopstvo“) koje se javlja u reči khudi („Ja-stvo“) i Khuda („Bog“). Editori nisu našli izvor ove linije.