Individualna Beskonačna...

Individualna Beskonačna Inteligencija

Mislenje Lažljivo (falš) i Realnost

Sutpilni i grubi univerzum su kreirani (sa) bes-formnim mislenjem a usled suptilnog i grubog lažnog mislenja svi univerzum doživljaji jesu. Beskonačno Sopstvo ne misli suptilno ili grubo kada je ne-svesno u običnom besanom spava(nju) ili kada je Sopstvo-svest u besanom-spava(nju)-u-budnom stanju. Beskonačna Inteligencija se individualizuje u svojim(to) raznovrsnim formama i stanjima. Tako isti Behram koji, kao običan čovek, svesno doživljava grubo, bi kao jogin doživljavao suptilno, a kao Sadguru Beskonačno Sopstvo. Individualni beskonačni lažni um Behrama, Padrija, idt., misli beskonačnu imaginaciju, dok individualni Beskonačni Realni Umovi Zaratrustre, Bude, itd., misle Beskonačno Sopstvo. Nalik kapima u okeanu, individualna beskonačna lažna Ja egzistiraju u, od, i kao Univerzalno Beskonačno Lažno Ja, Čaitanja koja istrajava kroz ceo tok se u životinjama manifestuje kao instinkt, u čoveku kao razum i u Sadguruu kao inspiracija.

SUPTILNI UNIVERZUM egzistira za Beskonačno Sopstvo (ili Beskonačnu Inteligenciju) kada misli suptilno a grubi univerzum egzistira za Beskonačno Sopstvo kada misli grubo. Univerzumi su kreirani sa bes-formnim mislenjem i realizovani su kroz suptilno i grubo mislenje. Onda kada Beskonačno Sopstvo misli suptilno, kao u običnom san stanju, ili joginovom budnom stanju, grubi univerzum nastavlja (da bude) nerealizovan. Onda kada misli grubo, kao u običnom budnom stanju, tada suptilni univerzum nastavlja (da bude)[1] nerealizovan. Kada Ono(To) ne misli, kao u običnom besanom spava(jućem) stanju ili Sadguruovom budnom stanju, tada niti jedan od dva univerzuma ne egzistira te nisu dostupni za realizaciju. Na taj način je mislenje u svim mislećim stanjima uzrok egzistiranja univerzuma a lažno mislenje je uzrok što oni bivaju realizovani, doživljeni, oseećeni, viđeni, (na)mirisani, čuti, itd., ili suptilno ili grubo, a (suptilno ili grubo) može da bude i mislenje. Te su tako svi doživljaji dva univerzuma, svi janam-maran (rađanja i umiranja) suptilnog i grubog tela, sva dukh-sukh (bol i zadovoljstvo), svi fikar-chinta[2] („brige i anksioznosti“) – ukratko, sva događanja suptilnog i grubog univerzuma – su svi usled suptilnog i grubog lažnog mislenja.

Beskonačno Sopstvo ne misli suptilno ili grubo kada je

a)     u običnom besano spava(jućem) stanju. Ovde Beskonačno Sopstvo ne misli već ostaje ne-svesno.

b)     U Sadguruovom budnom stanju koje se takođe može nazvati besano-spava)nje)-u-budnom stanju. Ovde Beskonačno Sopstvo, mada ne misli, ostaje svesno ali u isto vreme nema doživljaj o bilo kojem od dva univerzuma, nema ni janam-maran (rođenje-smrt) dva tela, niti dukh-sukh (bol-zadovoljstvo), niti fikar-chinta (briga-aksioznost) – ukratko nikakvih doživljaja o događajima suptilnog i grubog univerzuma

Besano spava(nje) preovladava u oba i u (b) i (a), ali je u (b) Sopstvo svesno Svoga(To) ne-mislenja i stoga je svesno Svoga(To) Realnog Sopstva. Ova svest je Sopstvo-mislenje ili Sopstvo-realizacija.[3]

Opet, i u oba (b) i u (a), dva tela beskonačnog lažnog uma (tj., beskonačnog lažnog mislenja ili beskonačnog lažnog Ja), isto kao i dva beskonačna tela imaginacije, nastavljaju (da budu) ne-realizovana Sopstvom. Drugim rečima, i u (b) i u (a), i suptilno i grubo telo (sharir) i suptilni i grubi univerzum ne egzistiraju za Sopstvo. U (b), pak, Sopstvo realizuje Sopstvo; to jest, Ono(To) zna da je Ono(To) Beskonačna Inteligencija, Beskonačna Egzistencija, i Beskonačno Blaženstvo. Ovo Znanje o Sopstvo-realizaciji, ostvareno je u besanom-spava(nju)-u-budnom stanju (b), i znano je kao Đana.

Uzmimo primer Behrama, koji predstavlja obično ljudsko biće u običnom stanju. Behram reprezentuje individualno beskonačno lažno Ja ili lažni um ili lažno sopstvo. Kada je budan, Behram (kao beskonačno lažno sopstvo), realizuje grubi univerzum kroz svoje grubo telo, tokom sanjanja, realizuje suptilni univerzum kroz svoje suptilno telo, i tokom spava(nja)  besano,[4] (ne) realizuje ništa – niti dva univerzuma niti sebe. Ali, ako bi se on uzdigao do jogi stanja, dok je budan on bi realizovao suptilni univerzum kroz svoje suptilno telo. A ako bi on dosegao Sadguru stanja (b), tada dok je budan, on (ne) bi realizovao niti jedan od dva univerzuma već bi umesto toga realizovao Sebe, i on bi objavio, „Ja sam Bog! Ja sam Beskonačna Inteligencija i Znanje! Ja sam Beskonačno Blaženstvo i Egzistencija!“ Da sumiramo, dakle: isto individualno Beskonačno Sopstvo (ili Beskonačna Inteligencija), Behram, koji je usled lažnog mislenja oseećao, realizovao, i doživljavao sebe kao suptilno i grubo telo (to jest, kao ograničeno) – taj isti Behram, kada misli realno, sebe spoznaje, oseća ili realizuje kao beskonačno, neograničeno, jedno, nedeljivo, sveprisutno, niti suptilno niti grubo, već večno i bes-formno.

Stoga je svako od nebrojanih običnih ljudskih bića individualno Beskonačna Inteligencija ili Beskonačno Sopstvo misleće lažno i realizujuće univerzuma te je stoga dožavljavanje Svojue imaginacije. A svaki od Satpuruša prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, jeste individualno Beskonačno Inteligenciji-no ili Beskonačno Sopstvo-vo mislenje (u smislu realizovanja) Sebe.

U svim ovim slučajevima, šta je realizovano korespondira sa tipom mislenja koje ga obuhvata-i-čini. Tako:

individualno suptilno beskonačno mislenje, koje je ekvivalent

individualnom suptilnom Ja, ima suptilno telo; i

individualno grubo beskonačno mislenje, koje je ekvivalent

individualnom grubom Ja, ima grubo telo.

Mislenje mora da bude suptilno, za realizaciju suptilnog univerzuma, gde um ima suptilno telo; i po istom sledu, mislenje mora da bude grubo, za realizaciju grubog univerzuma, gde um ima grubo telo. Drugim rečima, isti ljudski beskonačni lažni um, kod mislenja svoje suptilne imaginacije suptilno, ima suptilno telo, kod mislenja grubo, ima grubo telo. U oba slučaja, dakle, imaginacija je u saglasnosti sa mislenjem. Istovetno, ako suptilno i grubo mislenje bude konačno (kao u slučaju pod-ljudskih vrsta), suptilna i gruba imaginacija biće u skladu sa time konača; pa će takođe i suptilna i gruba tela mislenja, kroz koja je imaginacija realizovana, biti konačna.

Vraćajući se na temu obične osobe i Satpuruša: kao što i svaki individualni beskonačni lažni uma (Behram, Padri, itd.), jeste individualno beskonačan, isto tako je i individualni Beskonačni Realni Um (Zaratrustra, Buda, Muhamed, Isus, itd.[5] individualno beskonačan. Behram, Padri, itd., su svaki individualno (to) Beskonačno Sopstvo (koje je) misleće lažno i stoga su mislenje beskonačne imaginacije. I Zaratrustra, Buda, Muhamed, Isus, itd., su svaki individualno Beskonačno Sopstvo misleće realno i stoga su mislenje Beskonačnog Sopstva.

Vraćajući se ponovo na subjekt univerzalnog u realciji sa individualnim:

Beskonačno Lažno Ja Okean = Univerzalno Beskonačno Lažno Ja.[6]

Kao kapi Beskonačnog Lažnog Ja Okeana, Behram, Rustom, Padri, Đal, itd., su svi individualna beskonačna lažna Ja-a. U isto vreme, svaka kap je individualno (taj) Okean, jer je od tog Okeana i u tom Okeanu.[7] U Behramu, Rustamu, Padriju, Đalu, Penduu, Višnuu, Ardžunu, itd., – to jest, u svakom od individualnih beskonačnih lažnih Ja(ova), ili individualnih beskonačnih lažnih sopstava ili individualnih beskonačnih lažnih umova – čaitanja ili mislenje jeste beskonačno ali lažno. Drugim rečima, ova čaitanja je sposobna za mislenje beskonačne suptilne i grube imaginacije (univerzuma). I ista ova čaitanja, kada postane realna, poprima sposobnost realizovanja ili mislenja Beskonačne Inteligencija ili Sopstva.

Među svim ovim različitim stanjima čaitanje – lažno i realno, konačno i beskonačno –

čaitanja = um = mislenje = điv.

Tako su Behram, Đal, Rustom, itd., svaki individualna beskonačna lažna čaitanja ili điv. I Zaratrustra, Isus, itd., su svi (jedna) individualna beskonačna Realna Čaitanja ili Šiv. Nasuprot tome, u biljnim, životinjskim i drugim podljudskim vrstama, lažna čaitanja još uvek ne ostvarivši beskonačno i (pot)puno stanje ljudske čaitanje, još uvek je konačna i nepotpuna. Stoga čaitanja ima različite forme ispoljavanja u različitim evolutivnim stadijumima.

čaitanja u životinjama = instinkt

čaitanja u običnom ljudskom biću = razum

čaitanja u Satpurušu = Inspiracija[8]


[1] goes unrealized – bukvalno i“de neralizovan“, „odvija nerealizovan“; nastavlja (da postoji, egzistira) a da nije realizovan

[2] Tri seta parova reči – janam-maran, dukhs-sukh i fikar-chinta – su standardni idiomi U Guđaratu i drugim Indijskim jezicima.

[3] Self-thinking – Mislenje koje misli (Sopstvo) unutar Sopstva (Sopstvo misli Sopstvo);

Self-realizing –  Realizovanje koje realizuje (Sopstvo) unutar Sopstva (Sopstvo realizuje Sopstvo)

[4] sleeping soundly – spavanje zvučno tj. us lobodnom prevodu „hrkanje“, mogla bi da bude i Babina šala jer je On često u najdubljem „snu“ neznatno hrkao ali je pri tome demonstrirao da je svestan svega, sveukupne kreacije.

[5] Ovde opet, kao i na drugim mestima u ovom tekstu, Baba ukazuje na ove Avatare kao na način da se ilustruje stanje realizovanoga bića ili individualnog Beskonačnog Realnog Uma. Baba o njima ne diskutuje specifično kao o inkranacijama istoga jednoga Avatara. U stvari, Baba ne aludira na distinkciju između Avatara i Savršenog Majstora (ili Sadgurua ili Satpuruša) u ovom tekstu.

[6] U ovoj diskusiji o ovoj temi „BeskonačnO Lažno Ja Okean“ i „Univerzalno Beskonačno Lažno Ja“, Serija 7 vraća se nekima od fundamentalnih subjekata materije prezentovane u Seriji 1.

[7] Ovaj pasus naglašava nedeljivost Jednote Realnosti. Metafora „kap i Okean“, mada pružaju najbolju sliku za razumevanje relacije između univerzalne i individualne egzistencije, je i pored toga naj manjkaviji, posebno u dočaravanju kako kap sama-po-sebi   može da bude Okean. U realnosti, nikakve granice ne dele Okean od kapi. Činjenica da kap jeste od Okeana i u Okeanau jeste simptomatična u pogledu činjenica da ona jeste Okean.

[8] Za daljnju diskusiju o različitim tipovima čaitanje, vidi sekciju Beskonačnomala Svesnost, Instinkt, Razum i Inspiracija na strani 32-34.