Od Naj-Konačnije do...

Od Naj-Konačnije do Beskonačne Realizacije

u Evolutivnoj Seriji

Konačni um-ovi sa konačnim telima mogu da realizuje univerzum jedino konačno; beskonačna realizacija univerzuma iziskuje ljudsku formu. Tako, lažni Beskonačni Um u kamenu, biljci, životinji i čoveku, realizuje univerzum ili imaginaciju, naj konačnije, manje konačno, još manje konačno i beskonačno. Na svakom stadijumu (raz)mera realizacije (to jest, deo univerzuma koji je realizovan) korespondira sa kapacitetom forme ili medijuma.

Mislenje i imaginacija originalno su nirakar (bes-formni), nakon toga sakar (uformljeni), i naposletku iznova nirakar. Kada mislenje počne, Beskonačna Inteligencija stiče univerzalno suptilno i grubo telo, a evolucija sa sobom donosi ne samo individualno veći i  univerzalno napredovanje od univerzalne suptilne i grube kamen forme pa unapred sve do ljudske forme. Lažni um realizuje ništavnost[1] – to jest, različite stepenove imaginacije od naj konačnije do beskonačne. Beskonačni stepeni mislenja su dosegnuti samo u ljudskoj formi i stoga samo u ovoj formi um doista doživljava univerzum  (pot)puno i kompletno.

INDIVIDUALNI UMOVI u formama biljaka, životinja i svim podljudskim vrstama, su konačni. Stoga su oni konačni lažni umovi, konačna lažna mislenja, konačna lažna Ja; a u skladu sa time su i njihova suptilna i gruba tela takođe konačna, nesavršena i ne odgovarajuća za realizovanje beskonačne suptilne i grube imaginacije (univerzuma). Ovi konačni umovi su sposobni samo za konačno realizovanje beskonačne suptilne i grube imaginacije (univerzuma), i to samo do onoga opsega koji njihovo konačno suptilno i grubo telo (sharir-i) čini mogućim. (Jer kako je to ranije istaknuto, mislenje, imaginacija ili tela su svi u saglasnosti jedno sa drugima a u odnosu na (stepen) svoje(to) konačnosti.) ali u Behramu, Rustamu, Đalu,itd., pošto je čaitanja beskonačna a njihova suptilna i gruba tela su savršene i najviše forme, stoga je kroz njih beskonačna suptilna i gruba imaginacija (univerzum) realizovana beskonačno. Stoga, ako konačni, lažni, podljudski umovi treba da savršeno realizuju suptilni i grubi univerzum i to beskonačno i valjano, oni moraju da evoluiraju do ovog ljudskog nivoa gde postaju beskonačni umovi sa naj-savršenijim suptilnim i grubim telom kroz koja će uzimati doživljaje o beskonačnoj imaginaciji.

Tako se na primer biljni um razvija* u životinjski um ali mora i dalje da nastaviti da napreduje sve dok ne postane (pot)puno razvijen kao beskonačni ljudski um. Tako se sve svodi na ovo: lažni Beskonačni Um ili Beskonačno Mislenje u (1) kamen, (2) biljnoj, (3) zver i (4) ljudskoj formi je isto Beskonačno Jedno ali je uskalđeno sa kapacitetom suptilne i grube forme ovih različitih vrsta, Ono(tT) je (1) naj konačnije, (2) manje konačno, (3) još manje konačno ili (4) beskonačno, respektivno. I tako, u saglasnosti sa ograničenjima svakog od ovih medijuma, (to jest, suptilnih i grubih tela), koje beskonačno lažno mislenje poprima, lažno mislenje zauzvrat realizuje beskonačnu suptilnu i grubu imaginaciju naj konačnije, manje konačno, još manje konačno ili beskonačno.

Kroz suptilna i gruba tela ovih bezbrojnih individualnih lažnih umova, ista jedna Beskonačna Inteligencija (ili Sopstvo) uzimajući doživljaja o suptilnoj i gruboj imaginaciji (univerzumu) u stvari je doživljavanje suptilne i grube forme fine ništavnosti. Stoga se može reći da

imaginacija = ignorantnost = tama = ništavnost

Ova fina, nirakar (bes-formna), neviđena ništavnost, kada je manifestovana suptilno i grubo, poprima formu suptilnog i grubog univerzuma. Tako univerzum jeste manifestacija ništavnosti.

Nasuprot tome u slučaju bezbrojnih individualnih lažnih umova, Beskonačna Inteligencija, u stanju bezbrojnih individualnih Realnih Umova (Zaratrustra, Isus, Buda, itd.) misli-i-realizje Sebe(To).

Beskonačna Inteligencija u stanju konačnih umova ne može beskonačno da misli-i-realizuje univerzuzm. Drugim rečima, kroz konačno suptilno i grubo telo konačnih um-ova biljaka, zveri, itd., Beskonačna Inteligencija ne može da uzme doživljaj (od) beskonačnog suptilnog i grubog univerzuma (koji je u finoj formi bio naj konačniji). Samo kada dostigne nivo ljudskog uma može da misli-i-realizuje Svoju(To) beskonačnu suptilnu i grubu imaginaciju (univerum) kroz Svoje(To) suptilno i grubo telo, dok kroz konačne umove formi od kamena pa do životinje (to jest, ostale sem ljudskih (umova)), misli-i-realizuje Svoju(To) imaginaciju (univerzum) konačno a u skladu sa mislenjem svakog od ovoh umova i njihova dva tela.

U početku, Beskonačno Mislenje i naj-konačnija imaginacija egzistiraju večno u finom nirakar stanju unutar Beskonačne Inteigencije. Kada mislenje počne, naj-konačnija fina imaginacija manifestuje sebe(to) u beskonačnu suptilnu i grubu formu.

Sa začetkom mislenje, pran i akaš su se podelili i pran-ovim delovanjem na akaš je formiran univerzum. Pran reprezentuje mislenje, dok akaš reprezentuje imaginaciju (ništavnost, tamu, ignorantnost). U finoj formi kada Beskonačna Intleigencija nije bila misleća, pran je egzistirao u beskonačnom stanju a akaš u naj-konačnijem stanju. Kada je mislenje počelo, fini, beskonačni pran – to jest, mislenje kao čaitanja ili svest – postaje naj-konačniji suptilni i grubi pran, (čaitanja kamen forme); dok naj-konačniji fini akaš zauzvrat postaje beskonačni suptilni i grubi akaš. Tako je univerzm produciran sa pran-ovim delovanjem na akaš.[2]

Univerzalno Beskonačno Mislenje dobija dva tela, suptilno i grubo, sa kojima realizuje dva beskonačna tela imaginacije (ili ništavnosti). Drugim rečima, kada mislenje počne, Beskonačna Inteligencija dobija univerzalno suptilno i grubo telo[3] sa kojima suptilno i grubo misli-i-realizuje suptilni i grubi univerzum.

Ali nirakar mislenje uzima formu (akar) što znači da beskonačno (tj. Beskonačno Mislenje) postajanje konačno. Drugim rečima, nirakar mislenje postaje sakar (forme-puno) mislenje a koje je suptilno i grubo mislenje. Reći da bes-formno mislenje postaje obdareno sa formom (sakar) znači reći da Beskonačno Mislenje sa mislenjem suptilne i grube forme ili tela postaje naj konačnije. Sve ovo zasniva se na tome da

oprečnost beskonačnog jeste naj konačnije, i

oprečnost nirakara jeste sakar

Kako nirakar jeste zaista potpuna oprečnost sakar-a, beskonačni i neograničeni nirakar, kada uzme formu (sakar), postaje naj konačniji i naj ograničeniji. Da sumiramo: kada mislenje počne, naj-konačnija, fina nirakar imaginacija postaje beskonačna sakar suptilna i gruba imaginacija; i beskonačno, nirakar fino mislenje postaje naj-konačnije sakar mislenje.

Čak i na samom početku, suptilna i gruba forma beskonačnog mislenja je već naj konačnija kao atom ili kamen. Evolutivna serija je napredovanje od ove Beskonačno Mislenjeove naj-konačnije suptilne i grube forme pa do Njegove(To) beskonačne suptilne i grube forme – tj., od atoma do biljke pa potom do životinje i na posletku do ljudske forme.

Napredovanje Univerzalnog Beskonačnog Mislenja kroz Njegove(To) suptilne i grube forme je univerzalno napredovanje. Tako progres jeste

od univerzalne suptilne i grube kamen forme,

do univerzlalne suptilne i grube biljne forme,

do univerzalne suptilne i grube životinjske forme,

do univerzalne suptilne i grube ljudske forme.

Kako je to sa univerzalnim tako je to i sa individualnim. Sve nebrojane individualne kamen forme, suptilne i grube, su kapi univerzalneog kamen forme okeana; i tako je to i sa svim različitim formama evolucije. Tako:

jedna univerzalna suptilna i gruba kamen forma jeste (a što je i bila) okean, i nebrojane individualne suptilna i grube kamen forme jesu (a što su i bile) kapi;

jedna univerzalna suptilna i gruba biljna forma je okean, i nebrojane individualne suptilne i grube biljne forme su kapi;

jedna univerzalna suptilna i gruba životinjska forma je             okean, i nebrojane individualne suptilne i grube životinjske forme su kapi;

jedna individualna suptilna i gruba ljudska forma je okean, i neborjane individualne suptilne i grube ljudske forme su kapi.

Dakle sada ćemo se baviti individualnim.

U samom početku, individualna suptilna i gruba forma individualnog beskonačnog mislenja je naj konačnija. Ali činjenica da je Beskonačni Um sada poprimio naj-konačnije suptilno i grubo telo sugeriše da je sada On(To) sam-po-Sebi(To) postao naj konačniji; On(To) kroz takva tela ne može da misli-i-realizuje beskonačnu suptilnu i grubu imaginaciju ili univerzum.

Tako je Beskonačni Um, kakav je i bio, postao naj konačniji, ovo bivstvovanje je usled Njegovog(To) sticanja naj-konačnijeg suptilnog i grubgo tela. Ali da bi realizovao univerzum, on(to) ponovo mora da „postane “ beskonačan – tj., Beskonačni Um mora da stekne naj-savršenije suptilno i grubo telo: a ovo podrazumeva Njegovo(To) beskonačno suptilno i grubo mislenje. Te sada kao prirodni proces, tu počinje napredovanje od sada-naj-konačnijeg mislenja ka beskonačnom mislenju – drugim rečima, napredovanje od stanja imanja naj-nesavršenih supitlnih i grubih tela pa do imanja savršene forme. Ukratko, evoluciona serija je proces u kome naj-konačnije suptilno i grubo mislenje, u atom ili kamen formi, napreduje do beskonačnog suptilnog i grubog mislenja, u ljudskoj formi.

Lažno um-ovo suptilno i grubo telo (sukhma i sthul sharir) je medijum kroz koje um može da realizuje ili misli suptilni i grubi univerzum (imaginaciju). Ova tela su ništa doli Beskonačno Um-ovo suptilno i grubo mislenje. Svako konačno um-ovo suptilno i grubo telo je konačno i nesavršeno do stepena koji je u saglasju sa evolucijom baš toga (određenog) konačnoga uma. Kroz ova konačna tela konačni um konačno realizuje imaginaciju.

„Konačna imaginacija“ znači delić ili česticu beskonačne suptilne i grube imaginacije. U evolucionoj seriji formi sve do biljne, Beskonačni Um je u naj-konačnijem stanju. To jest, um ili čaitanja ili mislenje, u ovim formama je naj konačniji, skoro ništica. Ovo forme su skoro nirjiv („nežive“) skoro nirchaitanya („bez čaitanje). A điv (životna sila) je manifestovana do izvesnog stepena u biljnoj formi, mnogo jasnije u životinjskoj formi, i naj definitivnije u ljudskoj formi. Um ili điv atoma, kamena, gvožđa, itd. – koji je naj konačniji (do tačke bivanja skoro ništica) – um ili điv, kroz svoje konačno suptilno i grubo telo, realizuje naj-konačniji delić suptilnog i grubog univerzuma – delić, koji je iznova tako beskonačno-mali da je skoro ništica. Drugim rečima, điv u kamen formi realizuje ovaj naj-minimalniji delić univerzuma, jer ovaj điv, ovaj um, ovo mislenje, ova čaitanja, u kamen formi, jeste skoro ništica. Ovaj minimalni delić beskonačne imaginacije je nazvan „konačna imaginacija.“

Manje-konačni um (ili điv) biljke, kroz svoje manje-konačno suptilno i grubo telo, realizuje veće delove beskonačnog univerzuma u saglasnosti sa većim kapacitetom ovih manje-konačnih suptilnih i grubih tela ili mislenja. Drugim rečima, on(to) realizuje beskonačni suptilni i grubi univerzum manje konačno. Kako je điv u ovim formama manje konačan  sa njime(to) je realizovan veći delić univerzuma. Ovaj veći delić je nazvan „manje-konačna-imaginacija.“

Pa još-manje-konačni um (ili điv) u životinjskoj formi, kroz svoje(to) još-manje-konačno suptilno i grubo telo ili mislenja, realizuje ili misli, na još razvijeniji način, mnogo veći deo suptilnog i grubog univerzuma.  Ovaj životinjski um realizuje univerzum još manje konačno a u saglasnosti sa još-manje-konačnim osposobljenostima svoga suptilnog i grubog tela (sukshma i sthul sharir), to jest, u skladu sa razvojem njegove(to) čaitanje ili mislenja. Pošto je điv u ovim formama još manje konačan to je sa njime(to) realizovan još-veći-deo beskonačnog univerzuma. Ovaj još-veći-deo je nazvan „još-manje-konačna imaginacija.“ Drugim rečima, zato što um jeste mislenje u znatnijoj meri u ovoj nego što je to bilo u biljnoj formi, u ovoj formi on(to) može da uzme doživljaj univerzuma mnogo prikladnije i sa većom osposobljenošću i na nbogo prikladniji (način) nego što je to mogao kroz biljnu formu..

Beskonačni um čoveka kroz svoju beskonačnost, naj-savršenije suptilno i grubo telo, realizuju beskonačno i (pot)puno sveukupni beskonačni suptilni i grubi univerzum. Ovaj sveukupni beskonačni univerzum nazvana je „beskonačna imaginacija.“

U ljudskoj formi:

a)  điv = beskonačno lažno mislenje,

b)  Šiv = Beskonačno Realno Mislenje.

U oba, i u (a) i u (b), mislenje je beskonačno, ali u ljudskom đivu, mislenje je usmereno prema imaginaciji, dok je u Šivu, mislenje usmereno prema svome Beskonačnom Sopstvu.

Mislenje, um ili điv, i doživljaj univerzuma, korespondiraju, jedan sa drugim, u svojim stadijumima razvoja kroz sveukupnu evoluciju formi.

U kamenu, pošto je mislenje skoro ništavno, um ili điv skoro ne postoji; tako da skoro-ne-egzistirajući, naj-konačniji um u kamen formi (ne) uzima skoro nikakav doživljaj univerzuma.[4]

U biljkama, pošto je je mislenje prisutno do izvesnog stepena, um ili điv ili čaitanja, takođe egzistira do izvesnog stepena; i tako um u biljnoj formi uzima izvestan doživljaj univerzuma.

U životinjama, pošto je mislenje više prisutno, um ili điv egzistira više definitivno; i tako um u životinjskoj formi uzima znatniji doživljaj univerzuma.

U čoveku, kako je mislenje prisutno do krajnjeg ili beskonačnog stepena, um ili điv egzistira beskonačno i naj definitivnije, i tako sada-beskonačni um u               ljudskoj formi doživljava univerzum naj kompletnije i (pot)puno.

U početku je mislenje, iako beskonačno, bez suptilnog i grubog tela. Čim mislenje počne, to jest, čim on(to) preduzme akciju ili se manifestuje, prima naj-nesavršenija konačno suptilno i grubo telo; tako mislenje (uistinu) postaje naj konačnije. Ova, suptilna i gruba tela su sada na raspolaganju kao medijum kroz koji mislenje realizuje suptilni i grubi univerzum; mada je mislenje po sebi(to) postalo naj konačnije, skoro ništica. Tako u prirodnoj evolucionij seriji  mislenje, prirodno i postepeno, postaje manje konačno i na taj način napreduje prema svojoj(to) originalnoj beskonačnosti. Simultano, suptilno i grubo telo napreduje u skladu sa napretkom naj-konačnijeg mislenja a (s time) kako ono(to) progresivno postaje manje i manje nesavršena. A kada mislenje postane beskonačno, kao u čovekovom slučaju viši ne može da bude nikakvog evolucionog napredovanja suptilnog i grubog tela.

Beskonačni Um stoji ispod:[5]

beskonačnog lažnog uma, i

Beskonačnog Realnog Uma.

Sa počinjanjem mislenje, fini, naj-konačniji univerzum je tim mislenjem manifestovan u beskonačnoj suptilnoj i gruboj formi. U istom momentu mislenje prima naj-konačniju suptilnu i grubu formu sa kojima realizuje baš taj univerzum koji je ono(to) manifestovalo. U ljudskoj formi, Beskonačni Um jeste kakav je On(To) i bio u samom počinjanju, ali je sada stekao savršeno suptilno i grubo telo sa kojima će realizovati u (pot)punosti suptilni i grubi univerzum. Na ovaj način je Um u ljudskoj formi postao beskonačni lažni um sposoban za realizovanje beskonačne imaginacije ili univerzuma. Čak šta više, Beskonačni Um, kao ovaj beskonačni lažni um, je sposoban za realizovanje Sebe(To) tako postajuć Beskonačni Realni Um.

U Svojoj(To) evoluciji kroz sva stanja do običnog čoveka, Beskonačni Um napreduje kroz sledeće stadijume.

1.      U samom počinjanju, bio je beskonačan ali nirakar, besforman, bez suptilnog i grubog tela.

2.      U evolucionoj seriji podljudskih formi, od kamena pa sve do životinja, mada ima suptilno i grubo telo, i pored toga je konačan.

3.      U ljudskoj formi, mada ovde takođe ima suptilno i grubo telo, On(To) je sada beskonačan.

A lažni Beskonačni Um[6] u seriji ili procesu evolucije realizuje suptilni i grubi univerzum do stepena proporcionalnog sa razvojem suptilnog i grubog tela koje On(To) prima. Kroz naj-konačniju formu kamena, lažni Beskonačni Um, (realizator), postaje naj-konačniji, lažni suptilni i grubi um; i beskonačna suptilna i gruba imaginacija, (realizovano), postaje naj-konačnija suptilna i gruba imaginacija. Drugim rečima, kroz naj-konačniju suptilnu i grubu formu kamena, lažni Beskonačni Um, (kao realizer), realizuje naj-konačniji deo suptilnog i grubog univerzuma, (kao realizovano). Kroz manje-konačne suptilne i grube forme biljke, isti lažni Beskonačni Um realizuje veći (manje-konačni) deo istog beskonačnog suptilnog i grubog univerzuma (imaginacije). U biljnoj formi je mislenje manje konačno, i kao posledica u istoj proporciji, je i imaginacija manje konačna. Napokon, kroz beskonačnu suptilnu i grubu ljudsku formu, isti lažni Beskonačni Um realizuje potpuno i beskonačno suptilni i grubi univerzum. Pošto je sada u ljudskoj formi mislenje beskonačno pa je u skladu sa time i imaginacija beskonačna.

Da sumiramo: kroz suptilno i grubo telo ljudske forme, um misli-i-realizuje sveukupni suptilni i grubi univerzum (ili beskonačnu imaginaciju). I kroz suptilno i grubo telo drugih (podljudskih) formi, um misli-i-realizuje samo delić suptilnog i grubog univerzuma – to jest, um misli-i-realizuje konačnu imaginaciju. Za um se može reći da „realizuje sveukupni univerzum“ u ljudskoj formi u smislu da za um samo kroz suptilno i grubo ljudsko telo postoji mogućnost da (pre)uzima doživljaja bilo koga[7] objekta (vishay-sa) grubog i suptilnog univerzuma. Samo u ovjoj (ljudskoj) formi je moguće za um da ima svoj (pot)puno slobodni zamah, svoj (pot)puni delogrug delovanja u smislu svoga(to) (pot)punog i naj prikladnijeg doživljavanja suptilnog i grubog univerzuma.

Sav ovaj napreda, od naj konačnijeg pa do beskonačnog, uključuje-i-obuhvata međusobno delovanje grubog tela, suptilnog trela i uma a u njihovom odnosu prema Beskonačnoj Inteligenciji. Sledeća tabela daje povezanost ovih Engleskih termina sa njihovim Hindi ili Urdu ekvivalentima.

Engleski Hindi Urdu
grubo telo sthul sharir badan
suptilno telo sukshma sharir ruh
um ili mislenje chaitanya ili jiv jan
Beskonačna Inteligencija ili Sopstvo Shiv Jan-e-jan

Urdu termini badan i ruh označavaju dva tela od jan-a ili (uma).


[1] nothingness – stanje (kondicij) bivanja ništa; ništavost; bezsuštastvenost, ne-tvarnost, bezsuštinstvenost, nesuštinstvenost

[2] Ovaj pasus nagoveštava da univerzum (imaginacija), striktno govoreći, jeste pre akaš nego pran. Pran, kao mislenje deluje na akaš, kao što je (to činila) originalno naj-konačnija imaginacija, i manifestuje se kao beskonačna suptilna i gruba imaginacija. Korelacija između prana i mislenja je donekle određena, na vrhu strane 127. Za dalju diskusiju o međuodnosu između mislenja i imaginacije, vidi sekciju Ukrštena Linija Mislenja i Imaginacije, str 174-82

[3] Univezalno Telo je diskutovano detaljnije u Bog Govori.

[4] skoro da uzima ne doživljaj univerzuma

[5] underline – nešto što stoji ispod nečega i to ističe, podvlači,

[6] Termin „lažni Beskonačni Um“, ovde je u originalnom tekstu korišćen po prvi put, čini se da označava Beskonačni Um u lažnom stanju realizovanja Svoje kreacije. Ovaj „lažni Beskonačni Um“ je nerazdeljivo vezan (inherentan) čak i u konačnom lažnom umu podljudskih formi. Ono što je do ove tačke bilo nazivano „beskonačni lažni um“, nasuprot tome, označava specifično um čoveka. U originalnom tekstu paragrafa koji slede, kako god, prafa „beskonačni lažni um“ i „lažni Beskonačni Um“ su korišćene bez konzistentnog odnosa u vezi ove distinkcije. Da bi smo pomogli čitaocu, editori su korigovali redosled reči radi konzistentnosti, tako praveći razčliku između „lažnog Beskonačnog Uma“ i „beskonačnog lažnog uma“. Radi daljih detalja vidite Glosari i „lažni Beskonačni Um“, „beskonačni um“ i „beskonačni Um“ Vidite takođe Seriju 8, endnota 3.

[7] koji god poželi objekat, u smislu da moše da uzima doživljaje sveukupnog univerzuma bez ikakvih ograničenja.