Maja, Sanskare i...

Maja, Sanskare i Veo (od) Lažnosti

Advent (dolazak dole) Realnog Mislenja zahteva da svest bude slobodna od lažnosti (od) lažne svesti. Kada je ne misleća (u besanom spava(nju), Inteligencija (ne) misli ništa – pa čak niti Sebe(To); ali kada mislenje započne, Ona(To) manifestuje i potom realizuje suptilni i grubi univerzum. Ali Maja čini da se univerzum, koji ja lažan, pojavljue (prividno) kao realan. Okovanost Majom – koja čini da um doživljava naj-konačniji univerzum kao beskonačan, i beskonačno Sopstvo kao naj konačnije – jeste, zauzvrat, usled sanskara. Sanskare tako dovode do izranjanja lažnog mislenja, koje je nalik velu; lažno mislenje kreira bhas i bhram, iluziju i obmanu (od) ograničenja (limita) i finalnosti (konačnosti). Samo kada je bilo učinjeno da iščezne veo (od) lažnosti oko Realnog Ja (Egoizama, Mislenja), obična osoba (điv) može da postane Bogo-realizovani Mahapuruša (Šiv). U svojim(to) raznovrsnim realizacijama, Beskonačna Inteligencija (ne) ralizuje ništa u besanom spava(nju), (realizuje) suptilni unvierzum u snovima, grubi univerzum u običnoj budnosti, i (realizuje) Sopstvo u Realnom Ja stanju.

MISLENJE MANIFESTUJE za Beskonačnu Inteligenciju finu imaginaciju u suptilnu i grubu formu; Maja čini da se imaginacija pojavljue (prividno) (ili manifestuje) za Beskonačnu Inteligenciju kao mislenje. Stoga je Maja to što čini da se univerzum – koji jeste imaginacija, lažnost, ništa, ignorantnost ili tama – za sopstvo pojavljue (prividno) kao Inteligencija, Realnost, Sve, Znanje ili Svetlost. Da sumiramo, sveukupni univerzum u svojoj(to) suptilnoj i gruboj formi je puka imaginacija koja se manifestovala van iz Beskonačno Inteligencijinog mislenja; pa ipak zbog Maje, koja je lažnost mislenja, ovaj univerzum se čini kao da je realan i egzistirajući.

Beskonačni Um (misleća Beskonačna Inteligencija), kada je pod opsenom Maje (tj., kada je misleća lažljivo (falš)), jeste u lažnom Ja ili u lažnom egoizam stanju; a kada je odvojen od maje, On(To) je u Raealnom Ja stanju. Beskonačna Inteligencija, kada je ne misleća, ne svesna, u(nutar) Sebe(To) sadrži imaginacijuj, ali u ovome ne-mislećem stanju ova imaginacija ostaje ne-manifestovana. Činjenica da je Ona(To) ne misleća nadalje podrazumeva (kao dodatak na ne-manifestovanje imaginacije) da Ona(To) ne misli-i-(ne)realizuje Sebe(To). Da bi se ova realizacija Sopstva dogodila, Ona(To) mora da bude svesna (misleća). Ali ova sama svest, ili mislenje, čini da Njena(To) fina imaginacija bude manifestovana u suptilnoj i gruboj formi; a lažna svest –  mislenje toga što Ona(To) ne misli, spoznavanje toga što Ona(To) ne zna – čini da Njena(To) fina imaginacija Njome(To) bude realizovana u suptilnoj i gruboj formi te tako Beskonačna Inteligencija realizuje manifestaciju Svoje(To) sopstvene imaginacije a ne (realizuje) Sebe(To). To jest, mada je Beskonačna Inteligencija svesna, Ona(To) je i pored toga ignorantna, i zbog ove ignorantnosti, Ona(To) realizuje Svoju(To) imaginaciju kao realnu i ne realizuje Svoje(To) Realno Sopstvo. Ovo „bivanje ignorantnim“ znači da je Ona(To) mislenje lažnljivo (falš) ili mislenje imaginacije. Dakle Inteligencija mora neizostavno da misli; ali mora da misli realno, Ona(To) mora da misli SvojeSopstvo(To)[1]: a ovo Sopstvo-mislenje konstituiše Sopstvo-realizaciju. U odsutnosti mislenja se ne može javiti niti kreacija[2] niti realizacija univerzuma a niti realizacija Sopstva. Da sumiramo:

mislenje producira univerzum;

lažno mislenje realizuje univerzum;

Realno Mislenje realizuje Sopstvo.

Realno govoreći, činjenice su da, po svome poreklu

a)    univerzum jeste naj-konačnija konačnost, ništa,

tama, ignorantnost ili imaginacija;

b)    Realni Um jeste Beskonačno, Sve, Svetlost,

Znanje ili Inteligencija.

Dakle kad je um realizovanje ili doživljavanje ovog (naj-konačnijeg, itd.) univerzuma kao Beskonačnog, Svega, Svetlosti, Znanja ili Inteligencije, i kada ovaj (Beskonačni, itd.) Um jeste doživljavanje Sebe(To)[3] kao naj-konačnije konačnosti, ničega, tame, ignorantnosti i imaginacije – drugim rečima, kada je Um mislenje lažljivo (falš), On(To) je sputan ovom lažnošću, koja je Maja. A šta čini da misli lažno? Šta čini da bude sputan Majom? Odgovor je: sanskare! Da biste pobegli od ovog lažnog mislenja, da biste pobegli od ove Maje, Um mora da postane (pot)puno oslobođen sanskara.

Vratimo se ponovo na temu Realnog Mislenja: da bismo ga ostvаrili, Beskonačna Iteligencija mora da ostane svesna i misleća – ali svesna u realnom smislu (tj., „realno svesna“) a ne lažljivo (falš) svesna. U Svome(To) ne-svesnom, ne-mislećem, besano spava(jućem) stanju[4], Beskonačna Inteligencija ne misli-niti-realizuje bilo Sebe(To) bilo Svoju(To) imaginaciju (univerzum). Samo kada lažnost mislenja (tj., Maja) iščezne, Ona(To) realizuje Sebe(To) a ne Svoju(To) imaginaciju.

Kada je Beskonačna Inteligencija obično svesna, tj., misleća-u-smislu-realizovanja univerzuma (Svoje(To) imaginacije), tada obitava u običnom stanju lažne svesti ili lažnog mislenje; ali kada je Ona(To) realno svesna, tj., misleća-u-smislu-realizovanja Sebe(To) (Realnog Sopstvа), tada je Ona(To) u ekstraobičnom stanju Supersvesti ili Realno Misleća. Distinckija između banda i Khudi-ја (roba i Gospoda), odvojenost Šiva od điva,  ovaj veo (gubar ili hijab) – ova izdvojenost je pripojena[5] lažnosti mislenja; a ova lažnost je, kao rezultat, usled sanskara. Um, kada je lišen sanskara, jeste Realni Um, i kada je okovan sanskarama, jeste lažni um. Tako Hafiz kaže:

Miyan-e asbiq-o mashuq hicb bayal nist

Tu khud hijab-e khudi Hafiz, az miyan barkhiz.

Između ljubavnika i Voljenog nema zavese.

Ti sami[6] si veo svoga Sopstva, Hafize; ukloni sebe.[7]

Drugim rečima da bi um realizovao Sopstvo, egoizam ili Ja mora da ostane, ali mora da postane Realno Ja – mislenje mora da ostane, ali mora da postane Realno Mislenje. Beskonačna Inteligencija ili Beskonačno Sopstvo je banda ili điv kod mislenja lažno, kod mislenja imaginacije, kod realizovanja i uzimanja doživljaja o(d) univerzuma; i Ona(To) je Kudi ili Šiv  kod mislenja realno, kod mislenja ili realizovanje Sebe(То). Ali kad je ne misleća, Beskonačna Inteligencija (ni)je niti Šiv niti điv, niti Kuda niti banda, već umesto toga obitava u ne-svesnom Onostranom stanju. Tako da bismo dosegli Sopstvo-realizaciju, Sopstvo-vo Ja, egoizam, mislenje, svest mora da ostane, ali veo (od) lažnosti mora da bude podignut i učinjen da iščezne. Da preformulišemo: Beskonačna Inteligencija, kod ne mislenja, (ne) doživljava ništa; kod mislenja realno, realizuje „Ja sam Bog, Ja sam Beskonačno, Ja sam Sve“; i kod mislenja lažljivo (falš), realizuje „Ja sam banda, Ja sam ograničena, Ja sam konačna, Ja sam telo.“ Tako Beskonačni Um, ili misleća Beskonačna Inteligencija, kada je pod velom ( gubar, pardah, hijab) (od) sanskara – to jest, kod mislenja pod opterećenjem te lažnosti koju Joj(To) daje Njeno(To) ograničenje (limit) ili finalnost (konačnost) – taj Beskonačni Um, mada je doista beskonačan, jeste (u ovom stanju ograničenosti) obično biće; onda kada je oslobođen ove lažnosti (ili slobodan od ograničenja), On(To) je Mahapuruš.

Onda kada ne misli, Beskonačna Inteligencija, mada beskonačna, ne realizuje niti misli Svoju(To) Beskonačnost. Onda kada misli lažljivo (falš), Ona(To) postaje konačna ili ograničena nakon početak Svoga(To) mislenja koje koincidira sa pojavom (prividno) iluzije (bhas) o Svome(To) ograničenju ili finalnosti[8] (konačnosti). Mada je realno beskonačna čak i kod je mislenje lažljivo (falš), ipak lažnost Njenog(To) mislenja Joj(To) daje iluziju i obmanu,[9] bhas i bhram, o ograničenju (limitu) ili o finalnosti (konačnosti), i tako čini da misli Sebe(To)  kao ograničenu ili konačnu. Onda opet, kada Beskonačna Inteligencija misli realno – a ovo se dešava onda kada mislenje, koje je ranije počelo, još uvek ostaje, dok Njena(To) lažnost iščezava – tada Inteligencija opet postaje beskonačna i neograničena. U stvari, Ona(To) je već večno beskonačna, ali samo onda kada je nestalo ograničenje (od) iluzije i zablude (bhas i bhram) Ona(To) doista realizuje i misli Sebe(To)  kao  takvu (beskonačnu)..

U besano spava(jućem) stanju, Beskonačna Inteligencija, ne-misleća i ne-svesna, (ne) realizuje ili (ne) misli ništa. U san stanju, pošto je parciojalno a ne u (pot)punosti svesna, parcijalno a ne u (pot)punosti misleća, Ona(To) realizuje ili misli Svoju(To) imaginaciju u suptilnoj formi i uzima doživljaje (od) suptilnog univerzuma. U budnom stanju pošto je sada u (pot)punosti svesna i (pot)puno misleća, Ona(To) realizuje ili misli Svoju(To) imaginaciju u gruboj formi i stoga uzima doživljaje (od) grubog univerzuma. Da rekapituliramo:

a)        Beskonačna Inteligencija u besanom spava(nju), gde je Njena(To)             imaginacija u naj-konačnijoj finoj formi, (ne) realizuje i (ne) misli niti imaginaciju niti Sebe(To): to jest, Ona(To) (ne) realizuje i (ne) misli ništa.

b)           Beskonačna Inteligencija u običnom san stanju realizuje Svoju(To) imaginaciju u gruboj formi.

c)            Beskonačna Inteligencija u običnom budnom stanju realizuje Svoju(To) imaginaciju u gruboj formi.

Beskonačna Inteligencija misleća realno ili misleća Sopstvo  =

Beskonačno Realno Ja = Beskonačni Realni Um

Beskonačna Inteligencija misleća lažno ili mislenje Svoje(To) imaginacije =

beskonačno lažno Ja = beskonačni lažni um

Kada Beskonačna Inteligencija realizuje Sebe(To), Ona(To) to čini kao Realni Um, i kada realizuje univerzum, Ona(To) to čini kao lažni um.


[1] think Itself = Self-thinking  – znači misliti Sebe je identično sa Sopstvo-mislenjem i sa mislenjem Svog Realnog Sopstva, pomenutog ranije.

[2] the creation – u ovom slučaju označava proces kreacije

[3] Itself – Svoje Realno Sopstvo

[4] sound – zvuk, pripada Akašu ili Eteru, te se to može nazvati i eteričnom-spavanju, itd, mada se to uobičajeno prevodi kao zdravi san.

[5] consequent – sledstvena, ono što se javlja kao konsekvenca, posedica, usled lažnosti mislenja

[6] yourself – tebe, sebe, ti sami lično, uvoj liniji je svuda prevedeno kao sebe mada može i kao  tebe.

[7] Iz gazala 260 iz Kanalarijevog Divanija Hafizovog. Ovaj dvostih izgleda da je bio Babin omiljeni dvostih, jer je njegova druga linija citirana na strani 24, 101 i 410.

[8] finality – konačnost, zaključnost, svršenost, finalnost

[9] ilusion and delusion – iluziju i zabludu, obmanu, prevaru