Početak Mislenja

Početak Mislenja i Neophodnost za Formom

Isprva, ono što sprečava Sopstvo-mislenje je konačnost mislenja; ali čak i nakon što je beskonačno mislenje ostvareno u ljudskoj formi, veo (od) sanskara čini da Inteligencija misli-i-realizuje Sebe(To) kao konačnu i ograničenu. Kada ova iluzija iščezne. Inteligencija realizje Svoju(To) sopstvenu beskonačnost.

Kada mislenje počne, Beskonačna Inteligencija postaje, isprva, beskonačni Kreator i sledeće (kao atom) naj-konačniji suptilni i grubi realizer Svoje suptilne i grube kreacije. Bes-formni Beskonačni Um Išvara je toliko apsorbovan u kreiranju-održavanju-uništavanju univerzuma da On ne realizje bilo univerzum bilo Sebe. Kada ovaj bes-formni Beskonačni Um postane forme-pun naj-konačniji um, dakle, telo koje On(To) prima za realizaciju univerzuma jeste naj nesavršenije. Kako um postaje manje i manje konačan u evoluciji od kamena kroz biljku i životinju, tela postaju odgovarajuće manje nesavršena.

U ljudskoj formi, gde je beskonačni um sposoban za realizovanje sebe(to),[1]istrajavajuće prirodne sanskare, u kontekstu u (pot)punosti razvijenog egoizma ili hun-pana, uzrokuje da um želi u vezi sa realizovanjem univerzuma; i ovo rezultira u akomuliranju ne-prirodnih sanskara. Podljudske forme su prirodno konačne pošto je um još uvek konačan; ali pošto je ljudski um beskonačan, njegova(to) iluzija o konasčnosti je ne-prirodna i lažna. Ali kada napokon Njegove(To) sanskare iščeznu, Beskonačni Um realizuje Sebe(To) kao Sve i univerzum kao ništa.

DA BI OSPOSOBILA BESKONAČNU INTELIGENCIJU da misli Sebe(To)  Njeno(To) mislenje mora da postane beskonačno: da bi realizovala Sebe(To), Ona(To) mora da misliti beskonačno dostizanjem beskonačnog um stanja. Zarad realizovanja, mislenje počinje. Ali forma u kojoj ovo mislenje počinje jeste atom ili kamen forma, gde je mislenje naj konačnije. A čak i u narednim napredujućim formama, sve do (ali ne i uključujući) ljudsku formu, mada Beskonačna Inteligencija misli manje i manje konačno, i sa sve većim i većim opsegom – i odgovarajuće tome realizuje univerzum manje i manje konačno u stalno sve većem opsegu – ipak i pored toga, Ona(To) još uvek ne misli beskonačno te ne može da realizuje Sebe(To).[2] Napokon u ljudskoj formi Ona(To) doista misli beskonačno, pa je stoga sada ostvaren preduslov,[3] da mislenje mora da bude beskonačno. U ovoj (ljudskoj) formi, Ona(To) može da realizuje, zna i misli Sebe(To)  kao beskonačno. Ali su ovde sanskare – koje su bijab ili zastor, ogranićenje, bandhan ili sputanost, davaoc bhas-a ili iluzije – ove sanskare čine da Ona(To) realizuje univerzum, koji je produkcija ničega. Sanskare čine da misli konačno; one čine da misli-i-realizuje Sebe(To)  kao konačnu i ograničenu čak i u ljudskoj formi gde je mislenje beskonbačno, te je stoga one(to) sprečavaju od realizovanja Sebe(To) kao beskonačne. Drugim rečima, sanskare ne dozvoljavaju Beskonačnoj Inteligenciji da realizuje Sebe(To). Ovaj bhas ili iluzija, ovo ograničenje usled sanskara, ova lažnost mislenja, ova Maja mora da nestane, dok beskonačno mislenje koje nije beskonačno niti u jednoj (drugoj) formi osim u ljudskoj, mora da ostane. Jednom rečju, Beskonačna Inteligencija mora da misli beskonačno i realno. Samo tada može da misli-i-realizuje Sebe(To)  kao beskonačno, kao što to čini u slučaju realizovanih osoba.

U običnog ljudskom slučaju, Beskonačna Inteligencija, mada msileća beskonačno, to čini lažljivo (falš), te stoga misli-i-realizje Sebe(To) kao konačnu. U drugim formama, koje nisu ljudske, samo mislenje je konačno, jer je Ona(To) tada u svome konačnom stanju, Beskonačna Inteligencija ne može da realizuje Sebe(To) kao beskonačnu, to jest, ne može da misli beskonačno. Drugim rečima, u podljudskim formama, konačno stanje Beskonačne Inteligencije sprečava Je(To) od realizovanja Svoje(To) sopstvene beskonačnosti, to jest, SvogaSopstva(To). U običnoj ljudskoj formi, nasuprot tome, kada je Beskonačna Inteligencija u beskonačnom stanju, Njene(To) sanskare Joj(To) nezavisno od toga daju bhas konačnosti i tako Je(To) čine (ovde takođe) nesposobnom da realizje Sebe(To). Tako mada sada ima kapacitet da realizuje Svoje(To) beskonačno Sopstvo, sanskare Joj(To) ipak ne dozvoljavaju da to učini. Mada beskonačna, zbog ovih sanskara, ne može da realizuje Svoju(To) sopstvenu beskonačnost već umesto toga nastavlja sa realizovanjem univerzuma.

U čoveku kao Mahapurušu, ne samo da je Beskonačna Inteligencija beskonačna (kao što je to bila u slučaju običnog čoveka), već simultano, pošto su sanskare, bhas, lažnost iščezla, realizuje Svoju(To) sopstvenu beskonačnost i tako realizuje Sebe. Kroz celi tok je to ta, jedna i ista Beskonačna Inteligencijina (u) igranju svih ovih različitih uloga.

Kada ne misli, Beskonačna Inteligencija sadrži unutar Sebe(To) finu imaginaciju i (ne) realizuje ništa. Tako fina imaginacija (ili fini univerzum) jeste

ne-(pro)mišljena imaginacija ili univerzum,

bes-formna imaginacija ili univerzum,

ne-producirana imaginacija ili univerzum,

Prirodna Tama,[4]

ignorantnost,

ništa.

Kada Njeno(To) mislenje počne, Beskonačna Inteligencija postaje, pre svega, Beskonačni Um koji misli ili producira ili kreira Svoju(To) imaginaciju ili univerzum (i ovde reč „kreira“ obuhvata aspekte održavanja i destrukcije isto kao i kreacije(-i-kreiranja)). Drugo, Ona(To) postaje naj-konačniji suptilni i grubi um koji misli-i-realizuje Svoju(To) imaginaciju (univerzum) suptilno i grubo. Drugim rečima sa počinjanjem mislenja Beskonačna Inteligencija postaje (1) Beskonačni Kreator (i Održavaoc i Uništitelj) suptilnog i grubog univerzuma, i (2) naj-konačniji suptilni i grubi realizer ovoga suptilnog i grubog univerzuma, koji Ona(To) realizuje kroz naj-nesavršeniju suptilnu i grubu formu. Tako, u ovom drugum stadijumu koji sledi početak mislenja, Beskonačna Inteligencija, sada u naj-konačnijem suptilnom i grubom um stanju, realizuje univerzum, koji je (pre toga) Ona(To) već kreirala suptilno i grubo u Beskonačnom Um stanju.

Sa naletom mislenja, naj-konačnija fina imaginacija uzima beskonačnu suptilnu i grubu formu. Tako je ne-(pro)mišljena imaginacija sada (pro)mišljena; i ne-producirani univezum je sada produciran u suptilnu i grubu formu. Kada počne da realizuje ovaj univerzum, mislenje je ispočetka suptilno – to jest, mutno, nije jasno,  niti sasvim očigledno (pojavno); a nakon toga je grubo – nije mutno, već je jasno i očigledno (pojavno).[5] Kod mislenja suptilno, Beskonačna Inteligencija postaje suptilni um i kod mislenja grubo, Ona(To) postaje grubi um.

Tako u samom početku, kada se mislenje uzburkalo i (i pokrenulo se) u delovanju[6], Beskonačna Inteligencija postala je bes-formni Beskonačni Um koji kreira suptilni i grubi univerzum. (Realno govoreći, nema ničega takvoga kao što je stvarna „kreacija“ već samo manifestacija Beskonačno Inteligencijine fine, naj-konačnije imaginacije u beskonačnu suptilnu i grubu formu.) A onda momentalno Ona(To) postaje naj-konačniji suptilni i grubi um, a zarad realizovanja ovog manifestovanog, suptilnog i gruog univerzuma. Isprva kada je, Beskonačna Inteligencija u  bes-formnom Beskonačni Um stanju, imaginacija ili univerzum produciran je (i održavan i uništen), u suptilnu i grubu formu; ali nakon toga  kada je Ona(To) u naj-konačnijem, manje-i-manje-konačnom, i beskonačnom, suptilno i grubo, um stanju, ova imaginacija ili univerzum je realizovana suptilno i grubo.[7]

Ali na startu, kada mislenje počne, Beskonačna Inteligencija je postala bes-formni Beskonačni Um: Ahurmazda, Om, Brama, Višnu, Maheš ili Mahešvar.[8] Ona(To) je (pro)mislila naj-konačniju, ne-(pro)mišljenu imaginaciju u beskonačnoj suptilnoj i gruboj formi: to jest, Ona(To) je producirala ili kreirala univerzum.

Sa počinjanjem mislenje, bes-formni Beskonačni Um (Išvar), mada beskonačan, ne realizuje univerzum, i u ovom pogledu je istovetan sa realnim Beskonačnim Um stanjem Sadgurua. Razlika između ova dva, jeste ta, da u slučaju Sadgurua, Beskonačni Realni Um, realizujući Sebe(To) prestao je da ima bilo kakvu povezanost sa univerzumom ili imaginacijom, dok u slučaju Išvara pošto Beskonačno Mislenje bejaše svrsishodno korišćeno za mislenje ne-(pro)mišljene imaginacije i produciranje univerzuma, bezformni Beskonačni Um ne može da realizuje Sebe(To, jer je Njegov(To) posao da se bavi sa kreacijom (i održavanjem i razaranjem) univerzuma. Drugim rečima, (pro)mislivši ne-(pro)mišljenu imaginaciju, Beskonačno Um-ova bes-formna (po)vezanost jeste sa ovom imaginacijom ili univerzumom. Njegovo(To) mislenje je isključivo zarad manifestovanja imaginacije ili univerzuma a ne zarad realizovanja istoga. U svakom slučaju, manifestovani univerzum mora da bude realizovan; sledi sasvim prirodno da, kada Um doista počne to da čini, ono što realizuje je sopstvenu kreaciju (univerzum) umesto Sebe(To). Ali ovaj proces realizovanja univerzuma ne može da započne sve dok je Išvarov Beskonačni Um još uvek u Svome(To) bes-formnom stanju, a pošto su suptilni i grubi univerzum manifestovani (sa) Njime(To), sada imaju suptilnu i grubu formu. Ukratko, bes-formni Beskonačni Um ne može da realizuje ovaj univerzum formi koji je Sam(To) On(To) kreirao.[9]

Tako Beskonačni Um dobija formu. U Svome(To) činjenju toga – to jest, kada se nađe u formi (sakar) – beskonačna bes-formnost (ili nirakar stanje) postaje naj konačnije. Da bi to mislenje (ili um), koji je bio beskonačan u nirakar ili bes-formnom stanju, postaje naj konačnija u sakar ili forme-punom stanju.[10] Tako kada Ona(To) počne proces uzimanja suptilne i grube forme sa kojima će da realizuje suptilni i grubi univerzum, Beskonačni Um postaje naj-konačniji um.

U kamen ili atom formi, koja je doista prva forma, Beskonačna Inteligencija postaje naj-konačniji um. Tako, iako je već primila suptilno i grubo telo, kroz koje uzima doživljaje suptilnog i grubog univerzuma, ipak je u tom procesu postala naj konačnija: zato što su suptilno i grubo telo koje je primila, bivajući naj konačnija, jesu naj ne-savršenija. Tako beskonačno fino mislenje sa začetkom Svoga(To) preduzimanja akcija ili kretanja, postaje naj konačnije, skoro ništica, u kamen formi.

Tako kada počne da misli, Beskonačna Inteligencija postaje Beskonačni Um  i kao takav kreira univerzum a potom Ona(To) postaje naj-konačniji um u kamen formi da bi realizovala Svoju(To) kreaciju. Nakon toga Beskonačno Inteligencijino mislenje, originalno naj konačnije u kamen formi, sada se postupno uvećava i uzima progresivno sve više razvijene suptilne i grube forme (koje su) odgovarajuće za uvećanje u ovom mislenju. To jest, um, isprva naj konačniji, sada postaje manje i manje konačan kroz seriju napredujućih formi, i u skladu sa umovim suptilnim i grubim telima, postaje sve manje nesavršen kroz seriju napredujućih formi, sve dok misleći um ne dosegne ljudsku formu. Tu, mislenje (ili um) postaje beskonačno, kao i ranije kada je kreirao univerzum; ali sada je poprimio savršeno suptilno i grubo telo koje mu je bilo neophodno.

Tako je u ljudskoj formi, Beskonačna Inteligencija dosegla beskonačno suptilno i grubo um stanje. Da sumiramo onda:

kao Išvar, Beskonačna Inteligencija, mada beskonačna, nema nikakvo suptilno i grubo telo;

kao obično ljudsko biće, mada je još uvek beskonačna, sada Joj(To) je

podareno beskonačno suptilno i grubo telo;

kao kamen, biljka, životinja, itd. – to jest, kao podljudske forme evoluciji, gde je u početku najviše, i progresivno manje i manje konačna – ovde, je takođe posednuta suptilnim i grubim telom..

Tokom toka procesa evolucije, tela postaju progresivno manje nesavršena.

U kamen formi, gde je Beskonačna Inteligencija naj konačnija, ima naj-nesavršenije telo;

u biljnoj formi, gde je manje konačna, ima manje-nesavršeno telo; ali

u ljudskoj formi, gde je beskonačna, Ona(To) ima naj-savršenije telo.

Tako, u ljudskoj formi Beskonačna Inteligencija postaje beskonačni um sa savršenim suptilnim i grubim telom, i kao takva sada može da realizuje beskonačnu suptilnu i grubu imaginaciju koju je prethodno (pro)mislila kada je bila bes-formni Beskonačni Um: to jest, sada može beskonačno da doživi suptilni i grubi univerzum koji je producirala (J stvorila-iznedrila). Čak šta više, u ljudskoj formi budući da je um beskonačan, Beskonačna Inteligencija bi mogla da realizuje Sebe(To), Ali prirodne imrpesije (ili prirodne sanskare) koje je Beskonačni Um sakupio kroz Svoje(To) prethodne (podljudske) forme, istrajavaju; jer doživljaji (upabhog) suptilnog i grubog univerzuma, (koje je um stekao kroz svoje prethodne suptilne i grube forme), ostaju povezane sa njime(to). U isto vreme, u ljudskoj formi, intelekt (buddhi ili aql) je postao savršen čineći da um (pot)puno realizuje lažno „Ja-stvo“ ili bun-pana.  Ove prirodne sanskare, tada, zajedno sa ovim (pot)puno razvijenim i (pot)punim[11] ljudskim egoizmom (bun-pana), čine da um (pot)puno želi u vezi sa realizovanjem univerzuma, te tako (sanskare) čine da sakuplja nove impresije – ne-prirodne sanskare – koje zauzvrat bivaju pripojene na njega(to). I na ovaj način beskonačno je opet iznova ograničeno sa ovim novim impresijama ili ne-prirodnim sanskarama, koje potom čine da um nastavlja da doživljava univerzum.

Tako je ispalo da [12],  mada je um sada u ljudskoj formi beskonačan i sposoban za mislenje-i-realizovanje sebe(to), kao Beskonačne Inteligencije, ipak ga njegove(to) impresije navode da misli-i-realizuje naj-konačniju finu imaginaciju (ništa) kao Beskonačno (Sve). U isto vreme, ove impresije mu daju iluziju (bhas) da njegovo(to) beskonačno Sopstvo (Sve) jeste naj-konačnije ništa. Na ovaj način, a večno potom, nastavlja sa realizovanjem univerzuma u neokončivom nasleđivanju novih i novijih ljudskih formi konstituisanih saglasno sa sakupljanjem i gomilanjem impresija na impresije. Sve ovo se dešava onda kada Beskonačna Inteligencija kao ljudsko biće postane beskonačni lažni um ili beskonačno lažno Ja; ovaj beskonačni lažni um je Beskonačno Um-ovo realizovanje univerzuma tokom toka realizovanja Sebe(To) kao ograničenog, te stoga nije realizovanje Svoga(To) realnog, beskonačnog Sopstva. Ali kada su u ljudskoj formi impresije izbrisane, ograničenje uzrokovano sa ovim sanskarama nestaje, iluzija ili bhas iščezava, i izbrisana je lažnost mislenja. Na ovom mestu Beskonačni Um realizuje Sebe(To)  – to jest, realizuje Sebe(To) kao beskonačno i univerzum kao ništa, kao bhas, kao imaginaciju. Tako je Beskonačno Inteligencijino mislenje-i-realizovanje Sebe(To), postalo Beskonačni Realni Um ili Beskonačno Realno Ja.

Um u svim drugim (podljudskim) formama jeste „prirodno konačan,“ u smislu da je prirodno za um da bude konačan, sve dok je još uvek u evolutivnom procesu postajanja beskonačnim. U ljudskoj formi, um je stvarno postao beskonačan; ali ga sada sanskare čine „ne-prirodno konačnim“. Stoga jer (sanskare) potčinjavaju ovaj beskonačni ljudski uma sa bhas-om(iluzijom) da je njegovo(to) Beskonačno Sopstvo konačno i da je naj-konačniji univerzum beskonačan.


[1] svoga realnog sopstva

[2] Itself – Svoje Realno Sopstvo, Svoj Reali Ego, Svoje Realno Ja a kad je malim slovima isto to ali se odnosti na čovekovu individualnost to jest njegovo malo Ja, lažni ego, lažno ograničeno sopstvo

[3] prerekvizit

[4] Ovo je prvo pojavljivanje termina („Prirodna Tama“) koji igra značajnu ulogu u U Božijom Rukom. U tom rukopisu pisanom Babinom rukom, „Prirodna Tama“ je poistovećena sa Asttiva-om ili „Egzistencijom“ Prirodne Svetlosti. U ovom ovde pasusu, „Prirodna Tama“ je asocirana sa stanjem fine imaginacije. Za daljnju raspravu o ovoj temi i njenim daljim implikacijama vidi Esej, str 470. Takođe vidite daljnje naznake o ovoj temi u ovoj seriji, a posebno Kabirov kvotren str. 157-160 i diskusiju u Dodatku 2. Prirodna Tama = Ništavnost = Duh

[5] apparent – očigledno,  pojavno, prividno; ovde znači da se nije kompletno manifestovalo a poto da se manifestovalo

[6] J kada se mislenje pokrenulo, uzburkalo, uskomešalo (stir into action) u akciju, kada je nastalo delovanje , kada se mielsnje uskomešavši preši, i nastala je, akcija, delovanje, dejstvovanje…

[7] Ništavnost (Nothingness) Besanog spava(nja) (Sound Sleep – Zvuk Spava, San-bez-Snova) = Prirodna Tama =Duh (Spirit). Realno Ja (Um zaustavljen, Sopstvo) = Svetlost Prirodna. Bog u Besanom spava(nju) (Sound Sleep – Zvuk Spava) (Prirodna Tama) je Khuzda (Bog kao Sopstvo i kao Majstor) Bog ili Svetlost u Prirodnoj Tami; Duša kroz Duh (Spirit) doživljava (vidi) ne-prirodnu tamu (um) i kroz ne-prirodnu tamu (um. lažno ja, egoizam) doživljava (vidi, sluša, miriše, jede, doiživljava = univerzum) neprirodnu svetlost.

[8] Ahurmazda, doslovno „mudri Gospod“, jeste zaratrustrijansko ime za Kreatora. Om sveti slog u Upanišadama i objekt meditacije i potonjoj Vedantskoj i jogičkoj praksi, reprezentuje sve što je ikada bilo, jeste, i što će biti. U tvrdnji o ovoj materiji koju je Francis Brabazon citirao u svojoj knjizi Ostani sa Bogom: Tvrdnja o Iluziji i Realnosti, Meher Baba je okarakterisao „M-m-m“ kao Primalni Zvuk (Brahman-nad) iz koga je sva kreacija došla napred. Brama, Višnu i Maheš ili Mahešvar su tri vrhunska božanstva u Hindu trojstvu kreiranje, održavanje i destrukcije. Za dalje detalje pogledaj Glosar.

[9] Itself It has created

[10] Ovaj pasus podrazumeva da, kako je nirakar oprečnost sa sakar i kako je beskonačno oprečnost konačnome, pokretanje od nirakar do sakar neizostavno zahteva pokretanje od beskonačnog do konačnog. Za eksplicitno ispoljavanje ove ideje vidi str. 118.

[11] full – savršen u smislu potpun, upotpunjen, us mislu da je na svaki naži osposbljen za delovanje, nije delimičan,

[12] so it comes to pass that –