Bekstvo od...

Bekstvo od Univerzum Doživljaja

Sanskare primoravaju Beskonačnu Inteligenciju da nastavi sa uzimanjem doživljaja (od) objekata univerzuma kroz suptilno i grubo telo.

Sopstvo-realizacija zahteva da u umovom budnom stanju iz svesti nestane univerzum. Potom su u besanom spava(nju) suspendovane sanskare koje prouzrokuju-izranjanje univerzum doživljaja,  ali kada probude um, njihove uobičajene funkcije se ponovo vraćaju na staro. Besano spava(nje) je nalik smrti, osim da se nakon smrti taj (jedan) budi u novom telu, dok se nakon besanog spava(nja) taj (jedan) budi u istom telu. Da bi utekao od Maje i univerzalnog zakona karme taj (jedan) mora da doživivi bestelesnost u budnom stanju, ili Nirvakalp Samadi. Ostvarenje isotoga i oslobađanje od sanskara a što je  preduslov,  moguće je kroz milost Gurua i kroz četiri joge.

KROZ BESKONAČNO MISLENJE, Beskonačna Inteligencija kreira univerzum. Kroz lažno Beskonačno Mislenje, realizuje univerzum. I kroz realno Beskonačno Mislenje, Ona(To) realizuje Sebe(To).

Onda kada realizuje* univerzuma, Beskonačna Indeligencija uzima upabhoge (doživljaje) o vishay-sima (objektima) suptilnog i grubog univerzuma kroz indiya-se (čula) Svoga(To) suptilnog i grubog tela. Ovo realizovanje i doživljavanje univerzuma kroz tela –  lažnost mislenja – je usled sanskara. Ove sanskare, ove impresije (od) Njenog(To) doživljaja o suptilnom i grubom univerzumu postavši povezane za Nju(To) potom uzrokuju da uzima upabhog-e o objektima univerzuma. Ukratko, sanskare je navode da realizuje suptilni i grubi univerzum i tako čine da misli lažljivo (falš). U besanom spava(jućem) stanju, Beskonačna Inteligencija niti uzima doživljaje o univerzumu (kao što je to činila kada je bila mislenje lažno) niti uzima doživljaje o Sebi(To) zato što je sada ne-svesna i ne-misleća. Da bi realizovala Sebe(To) mora da bude svesna i mislleća. Ali čim postane svesna i započne mislenje, Njene(To) sanskare čine da realizuje suptilni i grubi univerzum kroz Svoja(To) tela. Za dosezanje Sopstvo-realizacije, Beskonačna Inteligencija mora prvo da ostvari beskonačno um stanje (čoveka), ali u isto vreme tela i univerzumi za Nju(To) moraju da ne egzistiraju. Pa opet, u Išvarovom stanju, mada nema (nikakvo) telo, univerzum zaista egzistira za Nju(To), pošto  je kao Išvar Ona(To) kreator, Održavaoc i Uništitelj univerzuma.

U ljudskoj formi, tela egzistiraju zbog sanskara, i univerzum egzistira pošto je Beskonačna Inteligencija realizovanje univerzuma kroz ovu ljudsku formu. Kako su fine sanskare ono što daje Beskonačnoj Inteligenciji suptilno i grubo telo sa kojima uzima upabhog-e o ovim (finim) sanskarama u suptilnoj i gruboj formi te na taj način) čine da Ona(To) realizuje suptilni i grubi univerzum. Dakle ako Beskonačna Inteligencija treba da realizuje Sebe(To)  Um mora da obustavi mislenje suptilnih i grubih upabhog-a suptilnog i grubog univerzuma. A da bi se sve ovo desilo, mislenje mora da ostane i sanskare moraju da iščeznu.

Onda kada je Beskonačna Inteligencija u zvučnom[1] spava(nju), mada je ne-svesna, Njene(To) sansare ostaju; kada iznova postane svesna, ove sanskara čine da Njena(To) svest bude forkusirana na univerzum. To jest, sanskare ne samo da čine da Ona(To) doživljava suptilni i grubi univerzum već je doživljaj koji Ona(To) stiče predodređen u skladu sa sanskaričkom sklopom. Drugim rečima, u rutini uobičajenoga doživljaja, Beskonačna Inteligencija se svakodnevno privremeno (ponovo) vraća u ne-svest i to čineći postaje bestelesna u besanom spava(jućem) stanju. Ali eventualno (napokon) sanskare opet iznova počinju da igraju svoje različite uloge dovodeći Beskonačne Inteligencije nazad u svest u budnom stanju te čineći da Ona(To)  (po)primi suptilno i grubo telo tako da suptilno i grubo može da uzima upabhoge (od) ovih sanskara. Ukratko, sanskare čine Beskonačnu Inteligenciju svesnom s ciljem da uzima svoje sopstvene doživljaje u suptiklnoj i gruboj formi.

Privremena Beskonačno Inteligencijina ne-svest u besanom spava(nju) je esencijalno ista kao i smrt stanje. Razlika između ova dva (stanja) je ta što, nakon što se Beskonačna Inteligencija razdvoji od suptilnog i grubog tela u besanom spava(nju),[2] sanskare čine da se Ona(To) vrati do svesti kroz i identifikuje se sa istim suptilnim i grubim telom; i kroz ovu formu, sanskare potom čine da nastavi da realizuje suptilni i grubi univerzum. Nakon što se Beskonačna Inteligencija razdvoji od tela u smrti, s druge strane, iz ovog smrt stanja sanskare je dovode nazad do svesti kroz, i čine da se Ona(To) identifikuje sa, još jednim suptilnim i grubim telom, i ove sanskare je potom čine da realizuje suptilni i grubi univerzum kroz ovu novu formu.[3] Ova nova forma joj je data u saglasnosti sa totalnom sumom sanskara koje je sakupila kroz Svoju(To) prethodnu suptilnu i grubu formu.

I u jednom i u drugom, i u besanom spava(nju) i u smrti, Beskonačno Umovo isuptilno i grubo telo su ostavljena po strani, zaboravljena i ne-egzistirajuća, su kakva ona i  bila[4]; ali budući da sanskare istrajavaju i ostaju pripojene uz, i čine Je(To) da opet iznova postane svesna Svojih(To) tela i univerzuma te stoga uzrokuju da Ona(To) realizuje (ono) potonje kroz (ono) prošlo. Dakle, iz besanog spava(nja), svest je dovedena nazad u isto telo, dok je iz smrti učineno da se ona identifikuje sa još jednim telom.

Kada je Beskonačni Um ne-svestan i ne-misleći, sanskare ne igraju (svoju) ulogu činjenja da On(To) realizuje univerzum; ali u isto vreme takođe ne realizuje ni Sebe(To), pošto, kako je to već rečeno, On(To) jeste ne-svestan. S druge strane, kada je beskonačno svestan, kao u budnom stanju ljudskog bića, Njegove(To) sanskare doista igraju (svoju) ulogu navodeći Ga(To) da iznova realizuje univerzum pa je to razlog zašto ne može da realizuje Sebe(To). Ako bi da realizuje Sebe(To), Beskonačni Um mora da ostane svestan a bez realizovanja univerzuma, da to ovako kažemo, bez uzimanja upabhog-a ili doživljaja (od) vishay-a (objekata) suptilnog i grubog univerzuma. Drugim rečima, On(To) mora da postane Sopstvo-svestan tokom obustavljanja da bude univerzum-svestan, a da bi se ovo desilo Njegove(To) sanskare moraju da nestanu. Jer kada sanskare iščeznu, i pored Beskonačno Um-ovog nastavljanja da ostaje svestan, Njegovo(To) doživljavanje objekata suptilnog i grubog univerzuma kroz indriya-se (čula) suptilnog i grubog tela se okončava.

U nesvesnom besanom spava(jućem) stanju Um ne uzima doživljaje (upabhog) od objekata  suptilnog i grubog univerzuma kroz Svoje(To) suptilno i grubo telo. Dakle, Bogo-realizaca[5] zahteva ovo isto ne-doživljavanje univerzuma ali u svesnom budnom stanju. To jest, Bogo-realizacija može da bude definisana kao doživljavanje besanog spava(nja) – gde Um (ne) uzima niti jedan upabhog o ijednom objektu (vishays) – u budnosti*. Ovo obustavljanje univerzum doživljaja u budnom stanju znači bekstvo (od) Maje, bekstvo od univerzalng zakona (karnino kaydo ili „zakona karme“), u kome moraju da budu uzimani novi doživljaj o suptilnom i grubom univerzumu kroz suptilno i grubo telo u skladu sa Umovim dobrim ili lošim sanskarama. To znači bekstvo od sputavanja sanskarama,[6] bekstvo od lažnosti mislenje. A one retke koji su ostvarili ovu majstoriju, Kabir je ovako veličao:

Panche indirya vash karo to aphi das Kabir.

Ako pokoriš svih pet čula, tada ti sami (yourself)

postaješ nalik roba Kabire.[7]

Kada je ne-svesno i ne misleće u besanom spava(nju), za Beskonačni Um egzistira stanje bes-telesnosti.[8] On(To) mora da doživljava ovu bes-telesnost u svesnom, mislećem, budnom stanju, a kada to čini, postigao je Nirvakalp Samadi, to jest On(To) je realizovao Sebe(To).[9] Pa ipak: u ne-svesti besanog spava(nja), On(To) nema doživljaj o Svojim(To) telima ili o univerzumu. Ovo ne-doživljavanje tela i univerzuma, mora da bude održavano dok je Um svestan i budan

Tako, Sopstvo-realizacija zahteva da Beskonačna Inteligencija mora da misli, mora da bude svesna u budnom stanju, ali u isto vreme, Ona(To) ne sme da uzima doživljaje ili upabhog-e ili realizaciju o suptilnom i grubom univerzumu. Ovo se može desiti samo kada je lišena sanskara u svesnom stanju. Ovo oslobađanje od sanskara se može ostvariti sa Guru krupa-om ili „milošću Gurua“ a putem bilo koje od četiri joge.[10]

Opet, Sopstvo-realizacija ne može da bude ostvarena u besanom spava(nju). Zato što u ne-svesnom besanom spava(jućem) stanju, Beskonačna Inteligencija ne doživljava univerzum; ali pošto je ne-svesna, kako bi mogla da bude svesna Sebe(To)? Ali čak i kada je Njene(To) sanskare učine svesnom kao realizera univerzuma, i ovde takođe, kako bi Ona(To) mogla da bude svesna Sebe(To)? Ona može da dosegne Sopstvo-svest samo postajući lišena[11] sanskara u Svome(To) svesnom stanju.


[1] Sound – zvu. Zvuk je ono prvo što je nastalo i on nema nikakav kvalitet niti svojstava. Iz zvuka su nastali svih ostalih pet elemenata (suptilnih i grubih).Iz Zvuka kao rezultirajući produkt je nastao Etar (Akaš) i on ima jedan kvalitet, sveobuhvatan je i njegov specijalni kvalitet je Zvuk. Iz Etera kao rezultirajući produkt nastaje Vazduh, dva kvaliteta, Zvuk i Dodir; iz Vazduha i Etera kao rezultirajući produkt je nastla Vatra (tri kvaliteta), Zvuk, dodir, boja/forma; od Vazduha i Vatre kao rezultirajući produkt nastala je voda (četiri kvaliteta) Zvuk, Dodir, Boja i Ukus; i iz Vode i vatre kao rezultirajući produkt nasTALA JE Zemlja (pet kvaliteta) Zvuk, Dodir, Boja ukus i miris. Suptilni elementi produžavaju sa svojim formiranjem na kaskadni način startujući sa zvukom, goji dovodi do izranjanja etera. Elementi kombinovani pod enzimatskim delovanjem Vremena, Maje, Điva i pogleda letimičnog Gospoda. Eter tretiran sa ovim enzimima, postaje dodir, koji se transformiše u vazduh; vazduh i eter kombinovani u prisustvu enzima postaju boja; iz boje evoluira vatra; vatra i vazduh su kombinovani da bi produkovali vodu, čiji specijalni kvalitet je ukus; voda i fatra su kombinovani da formiraju zemlju, čiji specijalni kvalitet je miris. Eter i vazduh su besformni elemetni dok su ostali elementi sa formom.

[2] snu bez snova i bilo kakvih doživljaja i iskustava identičnom Onostranom stanju Boga

[3] U Bog Govori i Besedama, Meher Baba je razjasnio da duša u stvari ne odbacuje suptilno telo na isti način na koji odbacuje fizičko telo u vreme smrti. Ukazivanje u ovom tekstu na razdvajanje od i identifikaciju sa suptilnim telom ukazuje na oblik ili kalup koji suptilno telo poprima za datu inkarnaciju, Drugim rečima, ovaj tekst sugeriše da sanskare poprimaju izvesni oblik i kalup ili sklop tokom trajanja jedne inkarnacije, i ovaj sklop sanskara konstituiše suptilno telo. Ali nakon što se fizičko telo odbaci, sanskarički sklop se menja, i u saglasnosti sa time se menja i suptilno telo. U ovom smislu suptilno telo poprima novu formu, mada, realno govoreći, suptilno telo nikada stvarno ne „otpada“ na način na koji grubo telo to čini, i to sve do momenta Bogo-ralizacije. Vidi takođe stranu 248.

[4] as it were – kakva ona jeste bila, takoreći, kako to beše

[5] God-realization – Bog realizuje Boga ili Realizacija koja realizuje (Boga) u(nutar) Boga i kao Boga

[6] binding of sanskaras – sputavanja koja postoje usled delovanja i postojanja sanskara, sanskaričkih sputavanja(okovanosti, ograničenja)

[7] Kabir je veoma često ukazivao na sebe kao na „das Kabir„, što znači „rob Kabir“ (tj., rob Gopsodov). Ovo je bilo izrađavanje njegove istinske poniznosti i pored svoga egzaltiranoga stanja bivanja Savršenim Majstorem. Ova Kabirova linija, poput drugih u ovom tekstu, došla je iz usmene tradicije.

[8] Upućivanje na „bestelesnost“ u ovom paragrafu odnosi se na stajalište Beskonačnog Uma u ovim stanjima gde On ima niti jedan telesni-doživljaj. Sa stajališta kreacija-svestne individue, osoba koja je „bestelesna“ u ovom smislu može da se pojavljuje kao da ima telo – kao što je to i slučaj čoveka koji tokom spavanja zvučno ili za čoveka koji je u Nirvakap Samadiju. Beskonačnoga Uma „bestelesnost“, drugim rečima, ne znači neminovno da je Beskonačni Um već odbacio svoja tela.

[9] Itself-Svoje Realno Sopstvo

[10] Četiri joge – karma, dnyan, bhakti i raj – detaljno su razmotrene u poglavlju 11. U Besedam, Bog Govori i drugim radovima, Meher Baba je mnogo puta naglasio da neko ne može da ostvari Bogo-realizaciju kroz jogu ili na bilo koji drugi način bez milosti Sadgurua, to jest, Bogo-realizovanog Savršenog Majstora.

[11] becoming void – oslobađanjem od sanskara. Kroz proces evolucije i involucije mi postajemo neka forma,. Te forme imaju sanskare i kroz tok procesa postajanja a kroz reinkarnaciju i involuciju postepeno dolaz do protresanja i umanjivanja količina sanskare koje postepeno bivaju uklonjene i promenjene iz grubih u suptilne pa iz suptilnih u mentalne a na kraju i one potpuno nestaju. Stoga je to proces postajanja lišenim sanskara jer postepeno postajemo forma koja sve manje i manje ima sanskara pa to jeste postajanje, a lišavanje ili oslobađanje od sanskara se neprekidno dešava tokom tog procesa, reinkarnacije i involucije.