Prekrštene Linija

Prekrštene Linija Mislenja i Imaginacije

Mislenje je uzrok univerzuma. Kada mislenje počne, suprotnosti se pojavljuju – Inteligencija i imaginacija, Znanje i ignorantnost, Beskonačno i naj konačnije, i tako dalje. Ova igra suprotnosti takođe uključuje akar ili formu: na početku originalno, beskonačno bes-formno (nirakar) mislenje, postaje naj-konačnije forme-puno (sakar) mislenje u atomu, dok originalna, naj-konačnija bes-formna imaginacija, postaje beskonačna forme-puna imaginacija (ili univerzum). U daljem napredovanju duž linijemislenja, konačnost mislenja u kamen formi postepeno se smanjuje kroz evoluciju, sve dok mislenje iznova ne postane beskonačno u ljudskoj formi. Ovo ukrštanje linije mislenja i imaginacije – koje i jedna i druga proističu iz Beskonačne Inteligencije – je prikazano na Slici 11.

Mislenje je uistinu svo vreme beskonačno, ali imaginacija čini da izgleda da je konačno i promenljivo. Pojavna-prividna razlika u mislenju obuhvata(i-podrazumeva), da li je mislenje u radu ili nije, i ako je tako, do kog stepena, i da li  je objekt realizacije ovog mislenja Univerzum (imaginacija) ili Sopstvo. U svojoj  prvoj, naj-konačnijoj suptilnoj i gruboj formi, mislenje mada realno beskonačno, misli-i-realizuje samo naj-konačniji sakar delić beskonačne sakar imaginacije. Kako forme postaju manje i manje konačne, Beskonačno Mislenje-ov  rad na realizovanju univerzuma je manje i manje ograničen u svome(to) opsegu, sve dok napokon, u ljudskoj formi, Ona(To) ne realizuje univerzum beskonačno.

MISLENJE ILI SVEST je uzrok kreacije univerzuma; kod ne mislenja, Beskonačna Inteligencija (ne) kreira i (ne) realizuje ništa. Kroz čisto mislenje Beskonačna Inteligenija producira, održava i rastvara univerzum; i kroz suptilno i grubo mislenje realizuje ovaj univerzum. Sa ovim mislenjem, drugim rečima, fini univerzum, koji originalno i večno egzistira u Beskonačnoj Inteligenciji, je produciran napred i manifestovan za Beskonačnu Inteligenciju u suptilnoj i gruboj formi.

Na temelju ovih aktivnosti kreiranja i realizovanja, a od strane Beskonačne Inteligencije kao Beskonačnog Uma, mogu da budu razlikovana ova tri stanja:

1.    Beskonačna Inteligencija (ili Paramatma) kao Beskonačni Um ili Išvar kreira, održava i uništava univerzum ali ga ne realizuje.

2.    Beskonačna Inteligencija (ili Paramatma) kao beskonačni um običćnog čoveka realizuje univerzum ali ga ne kreira, ne održava niti uništava.

3.    Beskonačna Inteligencija (ili Paramatma), kao Beskonačni Um Sadgurua, niti kreira niti održava niti uništava univerzum, niti ga realizuje, već realizuje SvojeSopstvo(To).

Sopstvo-realizacija (u stanju 3 gore) uključuje-i-obuhvata da Beskonačna Inteligencija mora da ostane Beskonačni Um a ipak (mora oboje) i da prestane sa kreiranjem, održavanjem i uništavanjem univerzuma (kao Išvar u stanju 1), i (da prestane) sa realizovanja istoga (kao čovek u stanju 2).

Dakle ako mislenje započne i Beskonačna inteligencija postane Beskonačni Um, u igru ulaze suprotnosti. Tako Beskonačna Inteligencija manifestuje atribute, rangirane pod slovom M ispod, i tako postaje odeljena od naj-konačnije imaginacije u njenim raznovrsnim aspektima, koji su pobrojani pod N.

M                                                                               N

Beskonačna Inteligencija    je                       Imaginacija je

Znanje                                                                     ignorantnost

Svetlost                                                                  tama

Sve                                                                            ništa

Beskonačno                                                          naj konačnije.

Stavke pod kolonom M su, naravno, suprotnosti onima pod N.

Znanje                                                            ignorantnost

Svetlost                          su ……………………tama

Sve                        suprotnost …………….ništa

Inteligencija                  sa……………… imaginacija

Beskonačno                                                naj konačnije

Još jedan aspekt u ovoj igri suprotnosti odnosi se na akar ili formu. U samom počinjanju (pre mislenjeovog otpočinjanja), Beskonačna Inteligencija obitava u bes-formnom (nirakar), originalnom (asal), ne-svesnom Onostranom stanju. Beskonačno Inteligencijino mislenje u ovom Onostranom stanju (pre počinjanja mislenja) je fino, nirakar, i ne-radeće. Dalje, pošto je Beskonačna Inteligencija beskonačna, ovo mislenje, koje u svome Onostranom stanju je, po svojoj prirodi, (od) Inteligencija Same(To)  a nije (od) Njene(To) suprotnosti – imaginacija – je isto tako beskonačno. ali imaginacija Beskonačne Inteligencije u ovom finom, bes-formnom, nirakar nemanifestovanom stanju je naj konačnije – što neizostavno mora da bude slučaj, pošto, kako je gore prikazano, Beskonačna Inteligencija (ili M) je kompletna i (pot)puna suprotnost naj-konačnijoj imaginaciji (ili N). Ova fina imaginacija u svome finom stanju egzistira kao (jedan) atom (od) Beskonačne Inteligencije.

Mislenje (svest, vibracija) daje formu i jednom i drugom,  i Beskonačno Inteligencijinom finom, bes-formnom, nirakar beskonačnom Mislenju isto tako i Njenoj(To) finoj, bes-formnoj, naj-konačnijoj imaginaciji, Dakle, kako

mislenje jeste suprotnost imaginaciji

Beskonačno je suprotnost naj konačnijem

takođe je i

nirakar (bes-formno) suprotnost sa sakar (forme-puno),

što će rećio

fino je suprotnost suptilnom i grubom.

U Svome(To) ne-mislećem, ne-svesnom stanju, Beskonačna Inteligencijino (fino, bes-formno, nirakar) mislenje i imaginacija su, respektivno, beskonačni i naj konačniji. Mislenje ili vibracija je ono što daje akar ili formu, suptilnu i grubu, originalnom ne-svesnom mislenju i imaginaciji. Ali kako su atributi od sakar i nirakar (forme-puno i bes-formno) potpune suprotnosti jedan sa drugim, ovo mislenje ili vibracija transformiše nirakar Beskonačno Mislenje u naj-konačnije sakar mislenje; u isto vrfeme, ona slično tome, transformiše nirakar ali naj-konačniju imaginaciju, u sakar beskonačnu imaginaciju.

Ovaj kompleks odnosa između suprotnosti mislenja i imaginacije, Beskonačnog i naj konačnijeg, nirakar-a i sakara-a, finoga i suptilnoga-i-gruboga, i transformacije kroz koje prolaze, su prikazani u slici 11 na sledećoj strani.

Dve glavne presecajuće linije, ili ose, u Slici 11 slikovito prikazuju imaginaciju i mislenje u svojim respektivnim manifestacijama. Linija imaginacije (od gornjeg levog do donjeg desnog (ugla) (x) do (y)) napreduje od konačnog nirakar do beskonačnog sakar stanja. Linija mislenje (od gornjeg desnog do donjeg levog (ugla), A do E) napreduje od beskonačnog nirakar, kroz različita konačna, pa do beskonačnog sakar stanja i nazad izova do beskonačnog nirakar stanja. Određenije, razvoj mislenja (u drugoj liniji ili osovini, A do E) sledi ovaj tok:

U A, beskonačna nirakar Beskonačna Inteligencija jeste kao fino,

nevibrirajuće, nirakar Beskonačno Mislenje.

U B, beskonačna nirakar Beskonačna Inteligencija jeste kao

nirakar Beskonačni Um ili Išvar (bez suptilnog i grubog tela).

U (c), naj-konačnija sakar Inteligencija jeste kao naj-konačniji

sakar suptilni i grubi um.

U (c’), manje-i-manje-konačna sakar Inteligencija jeste kao

manje-i-manje-konačni sakar suptilni i grubi um.

(d), beskonačna sakar Inteligencija je kao beskonačni sakar

suptilni i grubi um.

u E, beskonačna nirakar Intreligencija jeste kao nirakar

Beskonačni Realni Um.

Sa druge strane, linije ili osovina imaginacije, koja kulminira u beskonačnoj sakar imaginaciji (y), potiče iz finog, „originalnog“ ili asal stanja (x) kao naj-konačniji atom (od) Beskonačnoga. Drugim rečima, suptilni i grubi univerzum je (jedan) atom (od) Beskonačne Inteligencije ili Paramatme, produciran kroz ili na nivo (plan) mislenja ili svesti, reprezentovan sa B na slici.

Primalni simbol (‘) reprezentuje proširenje (ekstenziju) od naj konačijeg do beskonačnog. Tako (b’) signifikuje uvećanje naj-konačnije imaginacije (sadržane u naj-konačnijoj, finoj tački u B), a prema beskonačnoj suptilnoj i gruboj imaginaciji u (y). Identično, (c’) označava uvećanje naj-konačnijeg mislenja (sadržanoga u naj-konačnijem atomu u (c)) prema beskonačnom mislenje u ljudskoj formi u (d).

I pored ovoga napredovanja od finoga do manifestovanog stanja, Beskonačna Inteligencija po Sebi(To) večno ostaje beskonačna. Beskonačno Inteligencijina Imaginacija je ono što uzima formu i menja se, i ona(to) to čini zbog Beskonačno Inteligencijinog mislenja. Kada uzme formu i menja se, ova imaginacija čini da se ovo mislenje pojavljue (prividno), a takođe da uzme formu i menja se, čak i ako je realno govoreći i mislenje poput Inteligencije po Sebi, uvek beskonačno, bilo da je u akciji ili u ne-vibrirajućem stanju. Tako beskonačno u originalnom nirakar—zaustavljenom stanju A, mislenje u Išvar stanju B ostaje beskonačno i nirakar, ali je sada (pojavno-prividno) angažovano u radu[1] kreiranja, održavanja i uništavanja univerzuma. Ona(To) onda nastavlja da postaje (pojavno prividno) naj konačnija i sakar (forme-puna) u (c), manje konačno i sakar u (c’), beskonačno i sakar u (d), i napokon, beskonačno i u radu*, ali sada iznova nirakar, u E, Beskonačnom Realni Um stanju.

Sumirano, mislenje Beskonačne Inteligencije u A i B, (d) i E jeste beskonačno, u (c) je (pojavno prividno) naj konačnije, i u (c’) je (pojavno prividno) manje i manje konačno. ali:

u A, Njeno(To) Beskonačno Mislenje, mada nirakar, je zaustavljeno i ne-radeće (mada, kako je rečeno, ono ostaje beskonačno);

u B, Njeno(To) Beskonačno Mislenje, mada još uvek nirakar, sada je radeće;

u (d), Njeno(To) beskonačno mislenje, sada sakar, je još uvek radeće;

u E, Njeno(To) Beskonačno Mislenje je opet iznova nirakar i pored toga još uvek radeće.

Razlika između tri beskonaćna radeća (radna) stanja – B, (d) i E – u mislenju Beskonačne Inteligencije leži u sledećem:

u B, rad se odnosi na produciranje, održavanje i rastvaranje univerzum;

u (d), rad se umesto toga u realizovanju univerzuma; sastoji

u E, rad doseže u svoj vrhunac u Beskonačno Inteligencijinom realizovanju Sebe(To).

U svim stanjima A, B, (c), (d), i E, Beskonačna Inteligencija po Sebi(To) je jedna i ista: drugim rečima, Inteligencija u svim ovim stanjima ostaje beskonačna; samo je Njeno(To) mislenje ili čaitanja, manja ili veća.

U A, Beskonačna Inteligencija ne misli uopšte;

u B, Ona(To) misli beskonačno ali bez forme i bez univerzum-realizacije;

u (c), Ona(To) misli suptilno i grubo ali naj konačnije;

u (c’), Ona(To) misli suptilno i grubo mada sada manje i manje konačno;

u (d), Ona(To) misli suptilno i grubo i beskonačno;

u E, Ona(To) još uvek misli beskonačno ali sada realizuje Sopstvo(To).

Sa počinjanjem mislenja Beskonačna Inteligencija kao Beskonačni Mislioc (stanje B u Slici 11) producira univerzum, i kao naj-konačniji mislioc (stanje (c)) Ona(To) realizuje univerzum. Drugime rečima, Beskonačna Inteligencija u stanju (c) deluje kao naj-konačniji um i kao takva, podržava mislenje u suptilnoj i gruboj formi koja je naj konačnija, skoro ništavna. Suptilna i gruba forma, koju ovo naj-konačnije mislenje poprima – atom – je prirodno naj ne-savršenija. Na ovaj način nirakar Beskonačno Mislenje je postalo naj-konačnije sakar mislenje ili naj-konačnija sakar čaitanja.

Ukratko, u (c), gde je mišljenje naj-konačnije, Beskonačna Inteligencija je u naj-konačnijem um stranju gde Ona(To) ima naj-konačnije i naj-nesavršenije suptilno i grubo telo. Kao poseldica, Ona(To) realizuje naj konačnije beskonačnu sakar imaginaciju, (ili sakar univerzum),. Postepeno ovo naj-konačnije mislenje postaje manje i manje konačno, (u stanju (c’)); postepeno Beskonačna Inteligencija napreduje do manje-i-manje-konačnog um stanja; i na taj način postepeno prima manje-i-manje-nesavršena suptilna i gruba tela a u skladu sa ekspandirajućim[2] ograničenjeima Svoga(To) uma. Na ovaj način Ona(To) realizjuje beskonačnu saksar imaginaciju manje i manje konačno. Naposteku, u ljudskoju formi (stanje (d) u Slici 11), mislenje postaje beskonačno, Beskonačna Inteligencija postaje beskonačni um, i kao takav, stiče naj-savršenije, i beskonačno, suptilno i grubo telo kroz koja će realizovati beskonačnu sakar imaginaciju beskonačno.

Beskonačno Inteligencijino mislenje, koje je beskonačno onda kada je, kao B, produciranje i održavanje univerzuma, takođe je realno govoreći,[3] beskonačna u stanju (c),. Ali je u (c) to mislenje podareno sa formom sa kojom će realizovati beskonačnu formu imaginacije. Forma koju ona(to) prima je naj konačnija. Zato nirakar Beskonačno Mislenje ovde, (u (c)), postaje naj-konačnie sakar mislenje – nirakar bivajući suprotnost sa sakar i beskonačno bivajući suprotnost sa naj konačnijim.Tada opet, originalno nirakar naj-konačnije stanje ili forma imaginacija (stanje (x) u Slici 11) postaje sakar beskonačna imaginacija. Ovo je i razlog zašto, čak iako je mislenje realno beskonačno, delić beskonačne sakar imaginacije koji mislenje misli-i-realizuje (u stanju (c)) je naj konačnije. Drugim rečima, Beskonačna Inteligencija u (c) misli beskonačni univerzum naj konačnije zbog naj-konačnije forma koju je Njeno(To) mislenje (bilo) primilo.Tako, čak iako u stanju (c) mislenje jeste beskonačno, javlja se naj-konačnije mislenje-i-realizovanje univerzuma.

Dakle kako Beskonačno Mislenje poprima manje-i-manje-konačne forme (u seriji evolucije). Ona(To) misli imaginacijiu (i realizuje univerzum) manje i manje konačno. Drugim rečima, u ovim formama mislenje, mada još uvek beskonačno (pro)mišljeno je ipak sve manje i manje konačno u saglasnosti sa formama kroz koje je ovo mislenje učinjeno. Napokon, kao ljudsko biće, Beskonačno Mislenje prima beskonačnu formu kroz koju može beskonačno da misli-i-realizuje univerzum.

Sažeto, Beskonačno Mielnje postaje naj konačnije u stanju (c) dugujuići to naj-konačnijoj suptilnoju i gruboj formi koju Ono(To) prima. U stanju B mislenje je bes-formno i beskonačno. Ovo isto Beskonačno Mislenje postaje naj-konačnije suptilno i grubo mislenje u stanju (c), manje-manje-konačno suptilno i grubom mislenje u stanju (c’), i beskonačno supštilno i grubo mislenje u stanju (d). U svim ovim stanjima – B, (c), (c’), i (d) – Beskonačna Inteligencija po Sebi(To) ostaje ista; u svim ovim stanjima Ona(To) je mislenje, i Njeno(To) mislenje je beskonačno; ali opseg mislenja varira u saglasnosti sa formama koje prima. U stanju (c), kroz naj-konačniju formu (atoma), Beskonačno Mislenjeovo delovanje je učinjen naj konačnije, i u ovom smislu se kaže da je u ovom stanju Beskonačne Inteligencije naj konačnije mislenje.


[1] work – delo, delanje, delovanje, dejstvovanje

[2] J to znači da se granice koje ograničavaju mislenje šire to stvaraju veći prostor za ispoljavanjem mislenja, stoga ekspandiranje ograničenja jeste isto što i smanjivanje stepena ograničenosti, to jest polje delovanja postaje mnogo veće.

[3] realy speaking – govoreći u terminim realnosti i iz realnosti