Drugi Put: Đana Joga,

Drugi Put: Đana Joga,

ili Joga Znanja

Dok su u karma jogi sanskare bile potrošene a bez da su nove sanskare bile stečene, u đana jogi sanskare nikada nisu uopšte bile doživljene te su na ovaj način u stvari ubijene. Kroz forme odricanja – noćno bdenje, post, neporočnost,“ne ovo ne ono“,[1] i tako dalje – đana jogin poriče željenje svih grubih ispoljavanja. Dok bi ovakvo sopstvo-obuzdavanja[2] od strane uma sprečilo formiranje novih sanskara, na koji način ono ubija stare sanskare? U stvari ova „ne-akcija“ je samo po sebi vrsta akcije koja kreira reversne ili ulat impresije.Ove ulat impresije ubijaju pre-egzistirajuće obične ili avers ili sulat impresije; ali kako su ulat impresije rezultat (od) ne-činjenja one nemaju vezu sa univerzumom i stoga ne moraju da budu doživljene.Poput zmije bez očnjaka, ulat sanskare nemaju efektivnu „žaoku“ ili sputavajuću moć, te tako um doseže Oslobođenje. Ovaj proces đana joge može da bude ilustrovan kroz analogiju o bebi. Beba (koji reprezentuje umove stare ulat sanskare) pije mleko (koje reprezentuje umove novo stečene sullat sanskare) i na taj način ovekovečuje njihovu egzistenciju. Ali ako je beba nahranjena sa otrovom (tj., ulat sanskarama) u odgovarajućoj proporciji, ona umire. Đana joga, dakle, pošto se ona(to) sastoji u uzdržavanju od doživljaja, praćena je sa predominantošću patnje; pa ipak je njeno napredovanje ka Mokši glatko, mada je put ekstremno težak. Ako bi se preduzeo sa stremljenjem ka posebnom duhovnom ili materijalnom cilju[3], pak, i ako su sanskare bile obuzdane u ispravnoj proporciji, đana joga dovodi do ispunjenja ovoga cilja. Ali ako je đana joga izvedena bez ikakvog cilja, ona vodi do Sadguru stanja. Doista ovo najviše postignuće (Sadguru stanja) je dejstveno (virtualno) nemoguće kroz đana joga i iziskuje Sadguruovu milost.

U ĐANA JOGI, drugoj od četiri glavne joge o kojima se raspravlja, um pokušava da se obuzda od doživljavanja svojih(to) finih impresija grubo. Želje i pored toga stvaraju svoju pojavnost (prividnost) – želje (kako je to ranije objašnjeno) konstituišu suptilnu formu sanskara, koja uzrokuje izranjanje suptilnih doživljaja. Ali u đana jogi um obuzdava ove želje da budu ispunjene, i to čini sa uzdržavanjem od uzimanja gruboga doživljaja od te želje. Tako su umove fine impresije doživljene i potrošene suptilno. Ukratko, đana joga zahteva da se um uzdrži od uzimanja grubih doživljaja (od) grubog univerzuma kroz svoje(to) grubo telo a koji su u skladu sa finim impresijama koje poseduje. U praktičnim terminima, ovo suzdržavanje (od strane) uma ispoljava se u umovom nastojanju da ne uživama uživanje ili doživljaje ili upabhog-e (od) svojih(to) sanskara, mada prima formu koja je u skladu sa, i zarad uživanja ili upabhog-a od, upravo tih sanskara.

Da bi um dosegao Sopstvo-realizaciju mora da postane u (pot)punosti slobodan od ovih sanskara jednom i zauvek. U đana jogi um ne pokušava da ostvari ovaj cilj*[4], čišćenje svojih(to) sasnskara, procesom njihovog(to) doživljavanja i trošenja. Umesto toga, to čini brišući ih ubijajući ih.

Razlika između običnog čoveka, karma jogina i đana jogina može se ovako sumirati:

U uopštenom doživljaju obične osobe, um u trošenju prošlih sanskara, stiče nove,

te stoga ne biva oslobađen sanskara.

U karma jogi, um troši prošle sanskare ali ne stiče nove, te stoga biva osolobađen sanskara.

U đana jogi, um niti troši stare sanskare niti sakuplja nove. Umesto toga, osvaja

slobodu sa ubijanjem ovih nepotrošenih sanskara iz prošlosti.

Kako um u đana jogi pokušava da ovo postigne? On to čini ovako:

sa pridržavanjem ozbiljnog posta i na taj način ne dozvoljavajući grubim čulima

(indriya-si) da uzimaju doživljaje (upabhog-e) jedenja grubih objekata (vishay-sa), koje su prošle impresije ili sanskare nametnule umu;

sa održavanjem potpune budnosti* (stanje budnosti);

sa apstinencijom od seksualnih odnosa;

sa ubijanjem telesnih želja (nafs kushi);

sa stalnim sopstvo-prisećanjem o „neti, neti, neti“ („ne ovo, ne ovo, ne ovo“)[5]

Ukratko, đana joga poriče grubim čulima (indriya-sima) bilo koju priliku za doživljavanje (uzimanje upabhog-a) o bilo kojem grubom objektu (vishay-su) univerzuma. Esencijalna stvar, dakle, je da ovo poricanje treba da se uzdigne van iz razumevanja ili intelektualnog shvatanja ili paraksh đana („indirektno znanje“) o tome šta znači sloboda od sanskara, i da isključivi objekt, cilj i želja koji motivišu ovo poricanje jeste postati  „sanskare-rahit“ ili „impresija-slobodan“, sa delovanjem na način koji se odvija suprotno svim zahtevima prošlih sanskara. Drugim rečima, um odbija da sledi diktate svojih(to) sanskara, koje nisu ništa drugo do sanskare u suptilnoj formi. Kako to izreka kaže, „Dil bole vaisa mat kar„. Ovde, dil („srce“) treba da bude protumačena u smislu „sanskare“; i fraza „dil ka bolna“ („srce kaže“) označava podsticanje želja. Želje, kao što smo to videli, (ni)su ništa drugo do sanskare u suptilnoj formi, i zahtevi[6] želja su sanskarička podsticanja uma na akciju. Stoga izreku treba ovako čitati “ Ne čini u skladu sa zahtevima sanskara“. To ima značenje da um u đana jogi pokušava da pobije[7] prošle sanskare, to jest, da izbriše sve fine impresije koje su pripojene na njega.

U đana jogi, um se odriče doživljaje suptilnog i grubog univerzuma da bi ostvario Sopstvo-realizaciju. Ovo odricanje je poznato kao sanyas-a. Ali (pot)puno odricanje zahteva da ovo ubijanje sanskara ne bude učinjeno sa nadom (asha) za postizanje  Realizacije. Pre, ono treba da bude preduzeto čisto zarad ubijanja sanskara, to jest, zarad tark ili odricanja od sebe(to). Čak šta više, um mora da se odrekne sa razumevanjem da čini* samo to (to jest, odricanje). A ovo razumevanje je realna Đana, koja je krajnji rezultat prakse đana joge. Tako, đana joga podučava odricanje u najvišem stepenu, ne praćeno sa niti jednom željom osim onom za odricanjem u svrhu odricanja; čak šta više, ovo odricanje mora da bude preduzeto u razumevanju i znanju (đana) da Sopstvo jeste bez-objekta i bez-forme, „upabhoga-bez“ („bez doživljaja“) i stoga slobodan od ijedne potreba za uzimanjem ijednoga upabhog-a, bilo suptilno ili grubo. Pre, On(to) je večan, beskonačan, jedno[8] i nedeljivo, nirgun,[9] niranjan, nirakar, karya rabit („bez atributa, boje, forme ili akcije“).

Kada je um sposoban da (pot)puno obuzda sebe(to) (u neophodnoj razmeri) kroz ne uzimanja doživljaja (od) svojih sanskara, tada su one izbrisane, a da nikakve nove sanskare sreće ili tuge nisu stečene. Jer kada um ne doživljava sovje(to) sanskare, kako bi nove sanskare ikada mogle da budu sakupljene? – pošto impresije mogu da budu stečene samo u skladu sa osećanjima osećenim tokom toka doživljaja. Te tako, kroz ovaj proces um-ovog samo-obuzdavanja, on(to-um) ostvaruje Sopstvo-realizaciju. Sada, kako je gore objašnjeno, popšto um u đana jogina ne uzima doživljaj prošlih sanskara, nikakve nove impresije nisu formirane. Ali se javlja pitanje: ako sanskare nisu bile doživljene i potrošene, pa kako onda one iščezavaju? To ćemo sada objasniti.

Kada se um samo-obuzdava[10] od uzimanja doživljaja, to je takođe akcija ili karma! To je izvođenje akcije ili karme uzimanja doživljaja o ne doživljavanju grubo svojih(to) finih impresija; a tako i čini (to jest, doživljava ne-doživljavanje) da bi ubio ove sanskare i tako postao lišen istih. I ova suptilna krama (ili doživljaj) kreira takve nove fine impresije na umu da bi ubila svoje(to) stare fine impresije.

U đana jogi je u dejstvu dvostruki proces. Prvi deo ovog procesa involvira beskonačno umovo[11] suzdržavanje od uzimanja novih grubih doživljaja univerzuma; on(to) to ostvaruje sa obuzdavanjem čula od njihovog normalnog funkcionisanja[12] (J koje se sastoji od) uživanja doživljaja (upabhog-a) (od) objekata (vishay-sa), a kako to prošle sanskare zahtevaju da on(to) čini. Na ovaj način se um uzdržava od uživanja ili patnje koje obično prate trošenje sanskara. I drugi deo ovog dvostrukog procesa sastoji se u umovom stvarnom izvođenju reversne akcije, to jest,  činjenje ulat[13] karme obuzdavajući se(to) od doživljavanja univerzuma u skladu sa zahtevima prošlih sanskara; a u činjenju toga on(to) kreira ulat ili „reversne“ impresije koje ubijaju ili brišu ove stare sanskare. A ulat ili reversni aspekt u ovom drugom delu procesa, drugim rečima, leži u umovom ne-doživljavanju svojih(to) sanskara u gruboj formi i stoga u delovanju na način koji je oprečan (ulat) u odnosu na njihov diktat.

U ovoj jogi, um uzima suptilne doživljaje ne uzimanja grubih doživljaja od prošlih finih impresija ili sanskara; i ovaj doživljaj ne doživljavanja zauzvrat kreira nove impresije koje su potpuno oprečne sa starim impresijama. Ove nove impresije potom ubijaju one stare. Drugim rečima uz pomoć ovoga procesa uzdržavanja od grubih doživljaja, uz pomoć nafs kushi-ja ili „poricanja telesnih želja“, um kreira takve nove sanskare da bi uništio stare sanskare.

Ali se sada javlja pitanje: mada stare, aversne, sulat impresije mogu doista da budu izbrisane sa novim, reversnim, ulat impresijama, neće li ove ulat impresije potom navesti um da uzme njihov suptilni ili grubi doživljaj? Neće li one, zaista prisiliti um da preuzme suptilnu i grubu formu zarad same ove svrhe? Svakako ne! Razlog leži u fundamentalnoj razlioci između načina na koji su ulat i sulat sanskare kreirane. Stare sulat sanskara koje proishodeći iz prošlosti (a koje) su bile stečene i sakupljene u toku um-ovog doživljavanja suptilnog i grubog univerzuma kroz korišćenje suptilne i grube forme ili tela; te tako ove snaskare, pošto su one u relaciji sa suptilnim i grubim telom i suptilnim i grubim univerzumom, moraju da budu doživljene suptilno i grubo. S druge strane, reversne ili ulat impresije nisu bile stečene kroz stvarni doživljaj suptilnog i grubog univerzuma posredstvom suptilnog i grubog tela, te stoga nisu formirane zbog  ijednog suptilnog ili grubog cilja ili objekta ili želje. Nemajući nikakvu vezu sa doživljajem suptilnog i grubog univerzuma, ove reversne, ulat impresije doista ne moraju da budu doživljene suptilno i grubo.

Ukratko, ove reversne, ulat sanskare brišu preegzistirajuće sulat sanskare koje su fine impresije prošlih suptilnih i grubih doživljaja. I mada ove reversne (ulat) impresije ostaju, um ne mora da ih doživi suptilno ili grubo. One egzistiraju kao da nisu nikada ni egzistirale, kao da su i one takođe iščezle zajedno sa starim, sulat impresijama. U ovom smislu su one poput otrovne zmije čiji je očnjak bio uklonjen. Na ovaj nači um, oslobođen neminovnosti doživljavanja suptilnog i grubog univerzuma, doseže Sopstvo-realizaciju ili stanje Oslobođenja – Mokša-pad.[14]

Proces brisanja sulat sannskara mogao bi nadalje da bude ilustrovan kroz jednu analogiju. U ovoj slici:

beba = stare sulat (aversne) sanskare koje su descendirale iz prošlosti;

mleko = nove sulat (aversne) sanskare kreirane tokom doživljavanja starih

sulat sanskara suptilno i grubo;

otrov = nove ulat (reversne) suptilne sanskare;

akcija hranjenja (mlekom ili otrovom) = karma;

hranjenje mlekom = karma koja kreira nove sulat (aversne) sanskare;

hranjenje otrovom = karma koja kreira nove ulat (reversne) sanskare.

Sada su zahtevi tela (koji reprezentuju zaveštanje prošlih sulat sanskara) da ono(to) treba da bude nahranjeno mlekom; ovo mleko je ono što će uzrokovati da on(to) preživi. Ali zamislimo da je umesto toga beba nahranjena otrovom. U ovom slučaju akt hranjenja je bio ispunjen – to jest, karma (akcija) je bila učinjena; ali ono što je bilo učinjeno je reversno ili ulat od onoga što beba želi. Ovo hranjenje otrovom, ukratko, jeste ulat karma. A rezultat ove akcije je taj da beba – koja simbolizuje prošle sulat sanskare – umire.

Da bi produkovali ovaj efekat, „otrovati bebu“ (a što znači izbrisati stare preegzistirajuće sulat sanskare), ova ulat karma (reversne akcije) mora da bude prikladna, odgovarajuća i moćna do pravog stepena. To jest, ona mora da bude administrirana u proporciji neophodnoj da ubije (posredstvom ulat ili reversnih suptilnih impresija koje kreira ulat karma) suptilne i grube sulat impresije prošlosti koje leže uspavane-i-nepokretne u finoj formi. Ove reversne, ulat impresije (koje ubijaju sulat impresije) jesu suptilne jer nisu produkt grubih doživljaja grubog univerzuma kroz grubo telo. Reversna karma koja producira ove ulat sanskare može da bude izvedena sa potpunim obuzdavanjem čula (indriya-sa) od uzimanja doživljaja (upabhog-a) o ijednom objektu (vishay-s) univerzuma. Čula su obuzdavana kada taj (jedan)[15] odbija da poklanja ikakvu pažnju zovu želje, koja (ni)je ništa drugo do sanskara u suptilnoj formi.

Ukratko, karma učinjena u obuzdavanju želja je nazvana ulat karma, i impresije koje rezultiraju iz toga, koje su znane kao ulat sanskare, dovode do smrti egzistirajućih sulat sanskara koje proishode iz prošlosti. Nakon toga ove reversne, ulat impresije same-po-sebi ostaju beživotne, obitavajući samo u finoj formi i nesposobne za bivanje doživljenim suptilno ili grubo. Ova joga je veoma teška ali ako je praktikovana u proporciji koja je neophodna, brzo dovodi do rezultata.

Ulat karma, koja se sastoji od akcije obuzdavanja čula (indriya-sa), je nefs kushi ili ubijanje telesnih želja. Tokom izvršavanja ulat karme, kao što se to dešava i kod izvršavanja sulat karme, um često ima osećaj intenzivne patnje, a ponekad mira i sreće. Ali sva ova patnja i sreća je suptilni doživljaj, i impresije koje rezultiraju iz njega su ulat ili reversne. Ali budući da ova osećanja patnje ili sreće ne nastaju dok je um uzimao upabhog­-e (doživljaje) svojih(to) sanskara nasleđenih iz prošlosti, one ne kreiraju novo (oba)vezujuće impresije; drugim rečima, one ne kreiraju impresije koje moraju da budu doživljene kasnije u suptilnoj i gruboj formi. Baš suprotno, ova osećanja patnje i sreće kreiraju ne(oba)vezujuće ulat impresije.

U đana jogi je s jedne strane patnja predominantna a kao rezultat umovog ne prevođenja želja u akcije, to jest, kao rezultat nafs kushi-ja i ova patnja je generalno veoma intenzivna. A sa druge strane, proces đana joge donosi komparativno malo uživanja i to u okolnostima koje su malobrojne i veoma retke. Ova intenzivna patnja i  oskudno uživanje sticano tokom uzdržavanja od suptilnog i grubog doživljavanja aversnih ili sulat impresija a koje su legat prošlosti, stoga kreiraju reversne ili sulat impresije  kako bi ubile one starije, sulat impresije; ove sulat impresije, kako je to ranije objašnjeno, stečene su kao rezultat patnje i sreće koje je um osećao tokom suptilnog i grubog doživljavanja suptilnih i grubih objekata kroz suptilna i gruba čula (indriya-se).

Da sumiramo, ostvarenje Mokše ili Sopstvo-svesti zahteva da suptilne i grube impresije (koje su) posledak iz prošlosti budu izbrisane a da (pri tome) nisu bile sakupljene nove suptilne i grube impresije. U dnyana jogi beskonačni um ostvaruje ovu svrhu sa uzdržavanjem od doživljavanja suptilnog i grubog univerzuma a skladu sa svojim(to) prošlim suptilnim i grubim impresijama uskladištenim u finoj formi. Kroz ovo suzdržavanje um izbegava sticanje novih sulat (aversnih) impresija dok simultano producira ulat ili reversne impresije koje brišu starije, preegzistirajuće sulat impresije. Na ovaj način um u đana jogi postaje lišen sanskara i stoga je oslobođen neophodnosti da uzima suptilne i grube doživljaje univerzuma. Ne više svestan univerzuma, sada postaje svestan Sopstva.

Pretpostavimo da čovek[16] podstican nekim suptilnim ciljem ili objektom (kao što je božanska žudnja-i-težnja za uniju sa bogom, ili aspiracija da postane oslobođen sanskara da bi stekao Sopstvo-realizaciju, ili želja da dobije duhovni rang (darajjah) ili duhovne moći), ili pak, privučen nekim grubim ciljem i objektom (kao što su bogatstvo, slava i popularnost, moć, žene, zemljišni posed, itd.): pretpostavimo, ukratko, da čovek motivisan ovakvim suptilnim ili grubim ciljevima obuzdava svoje sanskare koje proishode iz prošlih doživljaja i ne dozvoljava im da budu doživljene grubo. Pretpostavimo, nadalje, da ove sanskare budu ubijene – na primer, kroz pridržavanje ozbiljnog posta. (Dobro poznata praksa ove vrste je Chila-nashini ili četrdeseto-dnevna pokora u kojoj se taj (jedan) pridržava strogog posta i ostaje budan unutar granica kruga.) Sada su kroz izvršenje takve prakse stare sanskare doista umrle, i čak šta više, u procesu nikakve nove sanskare nisu bile formirane. Kako god bilo, sami ovaj suptilni ili grubi cilj i objekt (zarad čije svrhe su sanskare bile ubijene) je kreirao sopstvene želje, koje su zauzvrat ostavile svoje(to) impresije na umu: i sada ove impresije moraju neizostavno da budu doživljene. Na primer, ako je želja za ujedinjenje sa Bogom, tada ostvarenje želje mora neizostavno da bude doživljeno; i na ovaj način, Božanskost je ostvarena. Ali za ostvarenje ijednog od ovih suptilnih ili grubih ciljeva ili objekata, um mora da bude obuzdan i shodno tome reversne impresije moraju da budu formirane samo i egzaktno u proporciji koja je neophodna.

Ali ako, s druge strane, um, koji je podstaknut isključivo sa željom da postane slobodan od sanskara, ubije ove sanskare sa uzdržavanjem od grubog doživljavanja istih, tada takva umova želja ne može da bude smatrana kao bilo suptilna ili gruba; stoga ova želja ne mora da bude doživljena suptilno ili grubo. Razlog je taj da ova posebna želja – želja da postane lišen sanskara – jeste dobrovoljno procvetala, automatski, a da nije bila doživljena. Nasuprot tome (kako je gore bilo objašnjeno), ako je um podstican sa željom za postizanjem sjedinjenja sa Bogom kada ubije sanskare kroz đana jogu i tako postaje lišen istih, tada, nakon smrti ovih sanskara u odgovarajućoj proporciji, nove impresije kreirane od ove želje (za uniju sa Bogom) doista bivaju doživljene: i tako je Bog dosegnut. Ova unija sa Bogom je takođe znano ka Fana Filah ili stanje Mađzuba.[17] Slično, ako je um u đana jogi podstican (napred) sa nekim drugim duhovnim ili grubim ciljem ili objektom, ako um ubije sanskare i one umru u potrebnoj proporciji, tada su doživljene i ove želje i izvršenje njihove svrhe.[18]

Ali opet, ako je umov jedini cilj i svrha da se(to) liši sanskara i nema nikakav drugi motiv (bilo duhovnih bilo materiijalnih, suptilno ili grubo) koji će ući u igru, tada su sve umove sanskare bile ubijene i ostvareno je stanje oslobođenja od sanskara. Ovo stanje bivanja (pot)puno ispražnjenim od svih sanskara (sanskar rabit-panu) u svesnom budnom stanju je ostvarivo kroz đana jogu, mada je proces takvog delanja nesamerljivo težak, odista skoro nemoguć. Ovo isto stanje (bez-sanskar-nosti[19]) može da bude stečeno kroz Guru krupa-u ili milost Učitelja. I to je stanje Fakira ili Sadgurua.

Sumirano, kroz ubijanje prošlih snaskara u đana jogi, jedinka može da ostvari grube objekte (svrhe), duhovne moći (stečene u wali-pana ili stanju valija), uniju s Paramatmom (tj., Fana Filah ili Mađzubijat), ili stanje Sadgurua. Drugim rečima, mogućno je za um da ostvari ove različite objekte i stanja sa uzdržavanjem od grubih doživljaja (upabhog-a) prošlih sanskara, mada je to ekstremno teško učiniti. Pak, ostvarivanje stanja Sadgurua kroz đana jogu je dejstveno (virtualnoj) nemoguće, jer ovo bi zahtevalo da (dok um praktikuje ovu jogu) nikakva želja ne bi smela da prevlada. Stoga se može reći u svakom pogledu da se stanje Sadgurua može steći samo sa Sadguruovom milošću (krupa), Tako Tukaram kaže:

Sadguru vachani sapade na soya.

Nema drugog utočišta sem Sadgurua.[20]

U običnom ljudskom doživljaju, um sakuplja nove suptilne i grube sanskare (i skaldišti ih u finoj formi) kao rezultat svojih(to) osećanja sreće ili tuge osećenih tokom doživljavanja (podstrekavan sa starim sanskarama) suptilnih i grubih objekata posredstvom suptilnih i grubih čula (indiya-sa). Upravo suprotno tome, u obe i karma jogi i đana jogi, tokom celokupnog procesa bilo doživljavanja ili brisanja, respektivno, svojih(to) prošlih suptilnih i grubih sanskara, um ne sakuplja nikakve nove suptilne i grube sanskare. Razlika između ove dve joge, je ova: u karma jogi beskonačni um dozvoljava prošlim impresijama da budu izbrisane same od sebe, dok u đana jogi beskonačni um po-sebi(to) briše ove sanskare.


[1] „neti neti“ – „ne ovo ne ono“ je fraza kojom se izražava distinktivni proces u kome je Realnost prepoznata u bivanju distinktnom od svih fenomena unutar iluzije.

[2] self-checking – samo-obuzdavanje, no to jeste obuzdavanje svoga nižeg sopstva što vodi ka Realnom Sopstvu, stoga se ovde radi o sopstvo-obuzdavanja, obuzdavanju nižeg sopstva a što vodi ka višem Sopstvu.

[3] aim – cilj, ali goal – cilj

[4] Purpose – cvrha, namera, cilj*

[5] Fraze „neti neti“ u Indijskoj duhovnosti, je formula koja označava praksu konstantnog primenjivanja sopstvo-podsećanja „Ja nisam ovo, Ja nisam ono“ na sve što jedan doživljava.

[6] calling of – potrebe, dozivanjem, pozivima, zahtevima, oglašavanjem, tako je call of nature – priroda zovev

[7] moj komentar – pobiti sanskare treba shvatiti u smislu oduzimanja života sanskarama, što će reći ako nismo stalno usmereni na sanskare i ne podržavamo svoje želje i ne pojačavamo li ih emotivno i ne provedemo li ih u dela, tako mi oduzimamo život, životnu energiju, sanskarama te one tako umiru, ostavši bez energije i tela, oduzimajući im misli, emocije i akcije, jer one tada postaju bestelesne i umiru. Bestelesne da smo im oduzeli tela, koja su mrtva za njih te i one bivaju ubijene, uništene.

[8] Ovo je nesumljivo tumačenje reči „one” kao jedno i potvrda njenog značenja osim kada stoji kao zemenica neke druge reči ili u složenicama gde nemože tako da bude prevedena, mada bi i tada često to mogao biti skriveni smisao.

[9] Nirgun, doslovno nir („bez“) + gun („atributa“), je jedan od glavnih termina koji karakterišu Brmana iuli „Boga bez atributa“ u Vedantskoj filozofiji. Niranjun je još jedna složenica nir („bez“) + ranjan („boje“)

[10] When the mind checks itself from – kad um sebe(to) obuzdava (čekira) od

[11] znači da se ssami beskonačni um sam po sebi suzdržava od uzimanja doživljaja, što je umovo samo suzdržavanje od uzmanja novih grubih doživljaja univerzuma.

[12] operation – funkcionisanja, rad, radnja, delovanje, operisanja za razliku od functioning – funkcionisanja

[13] Reč ulat „obrnuto“, revers) korišćena je kao antonim i prateći termin sa sulat-om „avers“ ili „neposredan“ ili „direktan“. A sulat strana novca je, na primer, njegova čeona strana ili avers, dok je ulat strana njegova poleđina ili revers.

[14] pad – položaj (office), položaj (post), rang, stajalište

[15] one – neko, taj, ali i jedan, jedno, jednota, jednost i to je smisao u kojem se koristi na više mesta u tekstu, sasvim određeno i nedvosmisleno, pa i ako bude prevođeno kao neko ili taj, treba imati u vidu ovo pravo značenje.

[16] man – jasno je naznačeno u nartednim rečenicama da se radi o muškarcu, muška forma ili muški princip.

[17] Fana Filah je termin korišćen u sufi misticizmu, i označava stanje bivanja iščeznutim (being passed away),  to jest, izgubljenim u apsorbovanosti u Bogu i stoga sasvim razumljivo i za sve drugo. U Bog govori i na drugim mestima Meher Baba koristi Fana Filah da ukaže na realizaciju boga. Vidi Bog Govori str 127-29. Urdu reč Mađzub, proistekla iz jazb („gurnuti“ ili „uroniti“), u Islamskom misticizmu ukazuje na jednoga koga je bog uronio u Sebe (Himself) do tačke kada izgleda (pojavljuje se) da je ludak („madmane“) u očima sveta. U Beskonačnoj Intreligenciji, Meher Baba koristi termin Mađzub da ukaže na osobu apsorbovanu u sedmom-planu doživljaja Boga i nesvesnog univerzuma. Opet, vidi Bog govori. Još jedna izvrsna raspravaa o Mađzubu i Mađzubijatu, utemeljena na Meher Babinim ličnim objašnjenjima, pojavljuje se u Vilijam Donkinovoj knjizi Hodočasnici, Meher Baba sa Bogo-opijenima.

[18] Consummation – svršavanja, dovršavanje, dovršenje, ispunjenje, postignuće (cilja), dovršenje posla, izvršenje telesne svrhe

[19] sanskarless-ness – stanje bivanja bez sanskara

[20] Marati fraza sapada na saya doslovno znači „jedno ne xstiče nikakvu pogodnost“. Ova strofa je iz jednog ahbang-a koji nije uključen u sadašnju standardnu kolekciju gatha-sa Tukaramovih ali mu je i pored toga pripisan u usmenoj tradiciji. ali ona ipak može da se pronađe u izdanju iz devetnestog-veka, Samagra Tukaram Gatha, sakupljenom i editovanom od Tukaram Taya Padwal-a.