Tri Vrste Niškam Bakte

Imaju dve vrste Bakte: nishkam (bakta bez želje) i sahakam (bakta sa željom). Nishkam bakta, se deli na tri tipa, na osnovu objekta bogoštovanja: sagun ili atributivna bakta, koja bogoštuje Išvara i druge forme Boga; nirgun ili atributa-bez bakta, koja boguštuje Paramešvara ili besformnog Boga; i Sadguru bakta, koja bogoštuje živuću Bogo-realizovanu božansku personalnost. Pošto je Išvar svestan univerzuma ali nije Sebe, Išvar bakta može da donese svetovne koristi, duhovnu moć, ili čak i uniju sa Išvarom (u jogi-pana); ali ako bakti praktikuje sagun bakti zarad Sopstvo-realizacije, Išvar ga predaje u ruke Paramešvara. Pošto je Paramešvar (sa Svoje strane) ne-svesni Paramatma, Njegov nirgu bakti rezultira u Sopstvo-realizaciji; ali ako bakta traga za bilo svetovnim dobicima ili Savršenstvom, on je predat u ruke Išvara ili Sadgurua, kako bi to moglo da se dogodi. Pošto je Sadguru svestan oba univerzuma i Sebe i zajedno spaja u Svojoj sopstvenoj osobi sagun i nirgun aspekt, posvećenik koji praktikuje Sadguru baktu zarad svetovnog ostvarenje, Realizacije, ili Sadguru stanja, dobija ono što i želi, bilo tako što će biti predat u ruke Išvara ili Paramešvara ili direktno kroz Sadgurua. Sadguru bakti je najviša i nabolja od svih bakti.

OVAKVA JE OPŠTA PRIRODA bakte (posvećenosti) i njegove relacija sa drugim glavnim jogama. Ono što sledi je daljnja rasprava o bakti jogi a posebno u njene tri glavne vrste ili variante. U stvari, sve tri vrste su najvećim delom podvrste onoga što se može nazvati nishkam ili „bez-željna“ bakta. Kratki opis sahakam bakte ili „bakta sa željama“ će zaključiti raspravu o putu bakti joge.

Počećemo sa opštim opisom glavnih formi bakti joge. A potom će slediti detaljnije razmatranje.

Kako je to bilo objašnjeno u prethodnim poglavljima, stanje Beskonačne Inteligencija koje je u ovom tekstu označeno kao „Ahurmazda“ ili „Išvar“ – čiji je trojni aspekt Kreatora, Održavaoca i Uništitelja obično znan kao Brama, Višnu, Maheš – i čak ni ovaj Ahurmazda ili Išvar ne realizuje Dadar Ahurmazdu ili Paramatmu (Nadduša). To jest, Beskonačna Inteligencija ne misli i ne može da misili i ne realizuje Sebe(To) kod mislenja imaginacije ili univerzuma (tj., kod kreiranja, održavanja i uništavanja imaginacije, drugim rečima kod, produciranja, održavanja i rastvaranja univerzuma).

Samo Sadguru relizuje Paramešvara.[1] To jest, samo onda kad je u Beskonačnom Realno Mislećem stanju odista Beskonačna Inteligencija realizuje ili misli Sebe(To). Na ovaj način mogu da budu diferencirana stanja Sadgurua, Paramešvara, i Išvara. Pošto bilo koje od ova tri može da postane objekt obožavanja (devocije) i bogoštovanja, bakta sama po sebi može da se podeli u tri tipa ili vrste:

  1. I. Sadguru bakta(posvećenost (devocija) Sadguruu). Ova bakta se usmerava na bogoštovanje realizovane božanske personalnosti.
  2. II. Nirgun bakta („atributa-bez bakta,“ to jest, posvećenost (devocija) Bogu-bez-atributa). Ova bakta se usmerava na bogoštovanje Paramešvara.
  3. III. Sagun bakta („atributivna bakta,“ to jest, posvećenost (devocija) bogu-sa-atributima). Ova se bakta usmerava na bogoštovanje Išvara i imidža.

Najviši od ova tri tipa bakte je prva, Sadguru bakta, koja u svome(TO) zenitu vodi do realizacije Sopstva. Paramešvar, pošto je nesvestan, ne realizuje Sebe, i to je razlog što ne može direktno (sam On samostalno[2]) da učini da iko drugi to ostvari. Mada je za um možda moguće da realizuje Paramešvara kroz svoju baktu (devociju) Njemu, Paramešvar po Sebi ne može direktno da prouzrokuje ovaj rezultat (da učini da Ga bilo ko realizuje), kao što to Sadguru može da učini. (Ovde fraza „bilo ko“ („anyone“) ukazuje na Paramešvara po Sebi u stanju, ili delovanju kao neki beskonačno lažljivo (falš) misleći ili beskonačno lažljivo (falš) svesni um). Slično tome Išvar, koji je svesni Paramešvar – ili još određenije, kreirajući, održavajući i uništavajući Paramešvar – doista sam po Sebi ne realizuje Paramešvara te tako ne može da učini ikoga drugoga da Ga realizuje. Ali Saddguru, koji je sopstvo-svesni Paramešvar, može da ovu realizaciju Paramešvara da bilo kojoj drugoj osobi.

Odista, posvećenik u bakti jogi i objekt njegovog obožavanja (devocije), šta god da je to, u stvarnosti je niko drugi do Paramešvar Sami u različitim stanjima svesti ili ne-svesti.

a) Posvećenik (bakta) ukazuje na svesnog, ali lažljivo (falš) svesnog, Paramešvara.

b) „Paramešvar“ ukazuje na nesvesnog Paramešvara.

c) „Išvar“ ukazuje na svesnog, ali ne Sopsto-svesnog, Paramešvara.

d) „Sadguru“ ukazuje na svesnog, i Sopstvo-svesnog, Paramešvara.

Opet, od tri objekta bakte ili obožavanja (devocije) – Paramešvara, Išvara ili Sadgurua – Paramešvar, budući da je on ne-svestan, prirodno je da ne može biti svestan Sebe te tako ne može da učini lažljivo (falš) svesnog Paramešvara (tj., posvećenika) svesnim Paramešvara. To jest, ne može da učini da lažljivo (falš) svesni Paramešvar postane realno svesni Paramešvar. Išvar takođe, mada je On svesni Paramešvar, nije svestan o Paramešvaru i stoga ne može da učini lažljivo (falš) svesnog Paramešvara svesnim o Paramešvaru. Ali Sadguru, kao realno svesni Paramešvar koji je po Sebi svestan o Paramešvaru[3], je sposoban da to učini – to jest, da učini lažljivo (falš) svesnog Paramešvara da postane svetan o Paramešvaru i da tako odista postane realno svesni Paremšvar. Kabir po-sebi je jedan takav primer takvog Sadguru baktija (posvećenik).

Drugi od tri tipa bakte koji je definisan ranije, je bakta nirgun Paramatme („Paramatma bez atributa“). Ako je učinjena iskreno i u neophodnoj proporciji, nirgun bakta ili učini jedinku Mađzubom (božanski apsorbovana osoba) ili dovodi jedinku u vezu sa Sadguruom u čijem kontaktu taj (jedan) počinje da praktikuje Sadguru baktu (baktu prvog tipa). Ova druga alternativa, u kojoj nirgun bakta predaje jedinku (kako to i bejaše) u ruke Sadgurua, se javlja kada je ova nirgun bakta izvedena zarad Sopstvo-realizacije. (Ovaj fenomen u kome jedna od ostalih bakti, predaje bhaktu u ruke Sadgurua da bi praktikovao Sadguru baktu, često je bio ilustrovano u duhovnim predanjima. Dobro znani primer je onaj o Nmdevu, koga je personalni Bog Vitoba predao u ruke Sadguru Khechara.[4]) Ali ako je nirgun bakti praktikovana zarad svetovnih postignuća, tada ova nirgun bakta predaje posvećenika u ruke Išvara, Gospoda univerzuma. Jer dok se Sadguru stara[5] za Sopstvo, Išvar se stara univerzumom, budući da je Kreator, Održavaoc i Uništitelj istoga.

Treći tip bakte, sagun bakta, je posvećenost (devocija) „Paramešvaru sa atributima“ (sagun Paramešvar), (Čangdev, posvećenik (devoti) Išvara, je jedan primer za sagun bhaktu.[6]) Sagun bakti, se deli u četiri podkategorije, na osnovu objekta devocije. Četiri devocije su ka

  1. i. Išvaru, to jest, forme-bez, nirakar Paramatmi sa atributima (gun-e) kreiranja, održavanja i uništavanja univerzuma. Ova forma sagun bakte je obavljena posredstvom suptilnog: sa fokusiranjem misli (vichar-a), sa meditacijom (đana), i sa koncentracijom uma (man).
  2. ii. različitih devta-sa (bogova i boginja). Ova forma sagun bakte je takođe obavljena posredstvom suptilnog (tj., misli, meditaciju i koncentraciju uma).
  3. iii. prošlih i sadašnjih Avatara[7] i svetaca. Ova forma sagun bakte, kao i prethodne dve, je obavljena posrestvom suptilnog.[8]
  4. iv. idola, slika i imidža koji reprezentuju Išvara, različita božanstva, prošlih i sadašnjih Avatara i svetaca, grobnica („tomb“) i svetinja (samadiji i durgah-i). Ovaj mod sagun bakte je obavljen sa grubim sredstvima, posredstvom forme (sakar adhare).

Sadguru bakta (posvećenost (devocija) Sadguruu) ima karakteristike sagun i nirgun, to jest, atributivno i atributa-bez; a u isto vreme je i onostran oba. Bogoštovanje Višnua, ili bogoštovanje Krišne kroz njegov imidž, su primeri sagun bakte. S druge strane, bogoštovanje Krišne kada je bio fizički prisutan (pratyaksha) tokom svoga života pruža nam primer Sadguru bakte.

Sada unutar domena sagun bakte (bogoštovanje Paramešvara sa atributima), devocija (obožavanje) prošlih Avatara ili svetaca (potkategorija (iii) gore), ili ka imidžu i fotografijama živući Avatara ili svetaca (potkategorija (iv)), je najbolja, jer vodi jedinku do stadijuma pripremljenosti za primanje mislosti Sadgurua. Takva devocija može da se ispolji posredstvom suptilnog, kao što je to meditacija (đana) i fokusirano mislenje (vichar-a), ili posredstvom grubog, kao što je to izvođenje puja-e sa darivanjem cveća (puja patri) i arti-ja sa himnama i hvalospevima, kićenje (objekta bogoštovanja) sa buketima (ili vencima) cveća (bar tora), markiranje čela sa tačkom od žutocrvenog pudera (kumkum), i salutiranje (klanjanje) božanstvu (namaskar). Dok su ovo najkorisnije forme sagun bakte, takođe je dobro devocija ka (ili sagun bakti o) Išvaru, posredstvom  suptilnog ili grubog ako je preduzeto zarad Sopstvo-realizacije. U svakom slučaju, Sadguru onda kada je fizički prisutan (pratyaksha) je pravo živuće otelovljenje (tj., sakar ili forme-puno stanje) (od) nirgun nirakar Paramešvara (to jest, Paremešvar bez atributa ili forme). Pa tako kada jedno obavlja Sadguru baktu, obe su izvedene i sagun i nirgun bakta. Jer atributivni (sagun) aspekt ove Sadguru bakte  duguje to činjenici da je Sadguru u formi (sakar), dok je njegov(to) ne-atributivni aspekt posledak činjenice da je realno stanje Sadgurua bez forme (nirakar) i bez atributa (nirgun).

Dok viša forma sagun bakte ((iii) ili (iv) gore) vodi ka Sadguru bakti, niža forma sagun bakte, a što je devocija (obožavanje) sagun Paramešvara – to jest, Išvara – ako je ova devocija izvršena do proporcije potrebne za upotpunjenje svetovnih (duniyavi) želja, ona daje tome jednom željeni objekt direktno kroz Išvara. Ali ako je ova bakta (ili devocija sagun Paramešvaru ili Išvaru) preduzeta zarad Bogo-realizacije, tada Išvar Sami kroz nirgun Paramešvara, predaje obožavaoca u ruke Dnyani Paramešvara, to jest, realizovanog Paramešvara, koji jeste Sadguru. Ove dve varijante – svetovna i duhovna – sagun bakte jasno su opisane u kabirovom dvostihu:

Saba kami sumaram kare to pave mange dam,

Nit kami sumaram kare to pave avichal Ram.

Taj (jedan) koji se seća Boga sa svetovnim željama dobija željeni objekt;

taj (jedan) ko se seti Njega bez-želja dobija večnog Rama.[9]

Stoga niti jedan doli Sadguru ne može da učini nekoga Sadguruom. To Sagun bakta ovo ne može da učini, jer, čak iako je učinjena zarad Sopstvo-realizacijei do proporcije koja je neophodna, ona vodi obožavaoca do istinske nirgun bakte i čini (da bude) jedno sa Sopstvom kao (Bogo-apsorbovani) Mađzub. Slično tome nirgun bakta, ako je praktikovan u zarad ostvarenja Sopstvo-realizacije i do neophodna proporcije, čini obožavaoca (da bude) jedno sa Sopstvom akao Mađzub. Ali Sadguruova milost je to što je nužno da bi obožavaoc postao Salik, Savršeni Majstor, Dnyani,  i niko doli On ne može da podari ovu milost. Opet, mada bakta Paramatme sa i bez atributa (sagun i nirgun) vodi jedno do Sopstvo-realizacije, i pored toga, niti Išvar niti Paramešvar (sagun i nirgun Paramatma) na Svoju ruku[10] (pote rahine) ne može da učiniti da jedno realizuje Boga, jer oni sami nisu realizovani. Ali Sadguru, pošto On jeste realizovan, moža na Svoju ruku (pote rahine) da učiniti jednoga bilo da realizuje boga ili postane Sadguru nalik Njemu.

Doista, bakta Išvara, Paramešvara i Sadgurua, u skladu sa motivima za koje je bakta preduzeta, vodi baktu na raznorazne načine do različitih različitih ishoda.

  1. Bakta Išvara:

ako je učinjena zarad svetovnih dobitaka, daje željene objekte;

ako je učinjena zarad ostvarenja duhovnog stadijuma i moći, stiče ih,

budući da je Išvar Gospod i Majstor obadva i grubog (materijalnog) i

suptolnog (duhovnog ) univerzuma;

ako je učinjena zarad ostvarenja Išvara, čini (da je) obožavaoc jedno sa

Išvarom (kao vali, jogin, itd.); ali

ako je učinjena zarad Sopstvo-realizacije, predaje obožavaoca u ruke

Paramešvara.

2. Bakta Paramešvara:

ako je učinjena zarad svetovni (materijalni) ili duhovnih (astralnih) dobitaka,

predaje obožavaoca u ruke Išvara, koji ispunjava njegove želje;

ako je učinjena zarad Sopstvo realizacije, dozvoljava obožavaocu da je ima

kroz Paramešvara Samoga ; i

ako je učinjena zarad ostvarenja Savršenstva, kroz svetaštvo (santpad) ili

Znanje (Đana), predaje obožavaoca u ruke Sadgurua.

3. Bakta Sadgurua:

ako je učinjena zarad svetovnih ili duhovni postignuća, dopušta

obožavaocu da ima ono što on želi kroz Išvara;

ako je učinjena zarad Sopstvo-realizacije, dopušta mu da je ima kroz

Paramešvara; i

ako je učinjena za ostvarivanje stanja Sadgurua (Sadguru-pana), dopušta

mu da ima ovo postignuće kroz Sadgurua Samoga. Sva tri od ova clja – vetovno ili duhovno postignuće, Sopstvo-realizacija, i Sadguruovo

stanje – su ostvarljiva kroz Sadgurua, pošto su stanja Išvara,

Paramešvara i Sopstvo-svest, sva u Sadguruovom posedstvu.

Nirgun (bez atributa) Paramatma je različita od sagun (sa atributima) Paramatme: ali Sadguru jeste oba. Nirgun Paramatma ne obuhvata-niti-čini sagun Paramatmu, i sagun Paramatma ne obuhvata-niti-čini nirgun Paramatmu, dok Sadguru obuhvata-i-čini Paramatmu u oba Njegova(To) nirgun i sagun aspekta. Unutar domena Sadguru bakte, za jednoga koji je zatražio Khudi-ja (Boga), za njega Sadguru (kroz nirgun Paramatmu) daje Khuda; onom jedno koji je zatražio svet, njemu Sadguru (kroz sagun Paramatmu) daje svet; i onom jedno koji bogoštuje Sadgurua zarad Njega samoga, takvome obožavaocu On Sadguru, koji je nirgun i Sagun Paramatma oboje u jednom, daje Sebe. Tako obožavaoc osvaja Paramatmu ili svet u skaldu sa Sadguru baktom koju provodi; ali Sadguru na Svoju ruku može da obožavaoca učini sličnim Sebi – Sadguruom. U Sadguruovoj levoj ruci je sagun Paramatma i u Njegovoj desnoj ruci je nirgun Paramatma. Izvođenje Sadguru bakte je istog značenja sa simultanim vršenjem obe bakte i sagun i nirgun Paramate.

Bakta Sadgurua podrazumeva potpunu predanost (-i-pokornost) Sadguruu. To zahteva apsolutnu poslušnost Sadguruovih naređenja i instrukcija; i takva poslušnost je moguća samo kada jedinka voli Sadgurua. Ukratko, bakta Sadgurua iziskuje predanost (-i-pokornost) Njemu tela i uma. Plod ove bakte niti jedna druga bakta ne može pružiti. Čak niti Paramatma, niti Išvar, ne može na svoju ruku (pote rahine) da učini da jedinka realizuje Paramatmu. Samo Sadguru može to da učini. Tako se rečeno,

Guru bin đana na upje, guru bin mile na bhed.

Bez Gurua, nikakvo Znanje nemože se uzdići; bez Gurua,

nikakva tajna ne može biti razotkrivena.[11]

Ukratko, Sadguru bakta je bakta najviše forme. Odista, jedan od abhang-a Tukaramovih slavi službu Sadguruu.

Tuka mhane Sadguru seva, sarva deva varishtha.

Tuka kaže, služenje Sadguruu je više od svih bogova.[12]

O ovoj istoj povezanosti Hafiz kađe,

Hafiz to baro bandagi-e Pir-e-Mughan kun,

Bar daman-e u dast zano az hamab bugsal.

O Hafize, idi i služi Savršenog Učitelja;

Drži se Njegovog damana i iskobeljaj se od svih drugih stvari.[13]

Sadguru je Paramatma – ali Sopstvo-mislenje, Sopstvo-svest Paramatme. Tako kada taj (jedan) bogoštuje Paramatmino ime, Sadguru je takođe bogoštovan, ali nije služen. Realno, svim srcem (dil-o-jan ni) služenje dolazi kada je ljubav prisutna; ljubavnik služi Voljenoga sve do stepena žrtvovanja svoga života zarad Njega.[14] U toj (pot)punoj predanosti Sadguruu u kome Mu predaje telo, um, i bogatstvo (tan-man-dhan) tokom služenja Njemu, Paramatma je takođe služen i bogoštovan. Jer doista Paramatma je vredan bakte, devocije (obožavanja) ili bogoštovanja; bakta ili devocija ili bogoštovanje Paramatme implicira ljubav (za) Paramatmu. Paramatma je voljen ako bi Onbio realizovan.

Tri moda bakte koja su bila subjekt ove diskusije – nirgun bakta, sagun bakta i Sadguru bakta – izvedena su u bogoštovanju Paramatme u različitim stanjima ili aspektima, kako sledi:

  1. Kao Paramešvar, koji je ne misleći, ne-svesni Paramatma u Onostranom stanju. Na Ne-svesnog Paramešvara obično upućuje sa terminom Alah, Braman, Bog, Khuda, Dadar Ahzurmazda, Logos, itd.[15] Paramatma u ovom aspektu, mada je On odista Paramatma, ne realizuje (misli) Sebe, niti On pak realizuje univerzum. Drugim rečima, On (ni)je svestan niti Sebe niti Svojih atributa (gun-a) kreiranja, održavanja i uništavanja univerzuma.
  1. Kao Išvar, koji je beskrajno misleći, svesni Paramatma u ulozi Kreatora, Održavaoca i Uništitelja suptilnog i grubog univerzuma. Išvar je Gospod univezuma, sve-moćan, sve-znajući, sve-postojeći: ali sve ove atribute poseduje u odnosu prema univerzuma a ne u odnosu prema Sebi. Drugim rečima Išvar je Paramatma svestan Svojih atributa (gun-a) i ostvaruje (pot)puno korišćenje istih, ali nije svestan Sebe.

Tako je Paramtma svestan samo u smislu bivanja univerzum-svesnim. To jest, On je svestan kreiranja, održavanja i uništavanja univerzuma, ali nije svestan u smilu realizovanja univerzum ili realizovanja Sebe. Oboje i suptilni i grubi, duhovni i materijalni univezum su u Išvarovim rukama; sve u odnosu na univerzum je po Njegovoj naredbi i po Njegovoj volje. Išvar doživljava majstorstvo univeruma ali ne doživljava Onostrano stanje.

3.    Kao Sadguru, koji je Sopstvo-svesni paramatma, sve-moćan, sve-znajući, sve-egzistirajući, i svestan svih atributa (gun-a) ali je u isto vreme takođe svestan Sebe, Ali u ovom Sopstvo-svesnom stanju Sadguru ne može i neće da upotrebljava ove atribute (gun-e), jer zna da On ove Svoje atribute (gun-e) upotrebljava u Išvar stanju.

Kao Paramešvar u aspektu 1, Paramatma ne može niti da kreira-održava-uništava univerzum niti da realizuje Sebe. Kao Išvar u aspektu 2, Paramatma može da kreira, održava i uništava univerzum, ali On ne može da realizuje Sebe. Kao sadguru u aspektu 3, pak, Paramatma ne može da kreira, održava ili uništava univerzum, ali On može i doista Realizuje Sebe. U sva ova tri aspekta – kao Paramešvar, kao Išvar i kao Sadguru – Paramatma uvek ostaje Paramatma.

Opet, kao Išvar (2), Paramatma producira (J tvori) univerzum (imaginaciju), ali pošto ne realizuje univerzum, On sa njime nije okovan. Te stoga Išvar jeste Paramatma i nije banda: On je Gospod univerzuma i nije njegov rob. ali kao Paramešvar (1), Paramatma niti producira imaginaciju niti realizuje imaginaciju niti realizuje Sebe. (Išvar, nasuprot tome, doista producira imaginaciju, mada, poput Paramešvara, Išvar niti realizuje nju niti Sebe. Kao Sadguru (3), Paramatma, iako ne producira imaginaciju niti je realizuje, doista realizuje Sebe.

Tako u sva ova tri stanja Paramatme – kao Paramešvar (u ne-um stanju Beskonačne Inteligencije), kao Išvar (u Beskonačni Um stanju), i kao Sadguru (u Beskonačni Realni Um stanju) – On (Paramatma) nije sputan ili ograničen sa imaginacijom. U sva tri stanja Paramatma, pošto je lišen sanskara i stoga ne realizuje univerzum, je u Alah stanju, mada samo kao Sadguru doista Realizuje Sebe kao Alaha.

Sa prvim pojavljivanjem lažnosti u mislenju, sa prvim izranjanjem sanskara, sa prvim realizovanjem univerzuma, počinje stanje roba ili banda. Tako sva egzistrencija unutar univerzuma, bez obzira da li je njena čaitanja (svesnost) naj konačnija kao u atomu (kamenu), ili beskonačna kao u ljudskom biću, doživljava sebe(to) kao bandu ili roba. Od kamena do majmuna svi entiteti i bića, pošto su sputani prirodnim sanskarama, su „prirodni banda,“ dok su ljudska bića, pošto su oni sputani sa ne-prirodnim sanskarama, „ne-prirodni banda,“  i kao takvi su subjekt u zastranjivanju usled zabluda-i-obmana (bhulava[16]). Ukratko, u seriji formi od kamena pa do majmuna, sputavanje je prirodno, dok je u ljudskoj formi, sputavanje ne-prirodno.

Um nije u Alah stanju u niti jednoj od ovih formi od kamena pa sve do majmuna, jer on nastavlja da realizuje univerzum i tako postaje sputan njime. Na ovaj način um nastavlja sa doživljavanjem sebe(to) kao banda ili roba, stanje koja je usled konačnosti čaitanje a koja preovladava u ovim formama. Um na ovom stadijumu je ne-sposoban za oslobađanje sebe od svojih sputanosti (banda stanje) i dosezanja stanja Alaha, jer je ne-sposoban za uklanjanje svojih sanskara. Ova nesposobnost je usled činjenice da još uvek nije beskonačno njegovo(to) razumevanje, mislenje (to jest, čaitanja).

Kao obično ljudsko biće, pak, um je još uvek ne-sposoban da doživi Alah stanje, i pored togašto je on(to) već ostvario beskonačnu čaitanje u ovoj formi. Ovo produžavanje robovanja je rezultat činjenice da um nastavlja da realizuje uzniverzum i stoga postaje okovan sa njime. Ova kontinualna realizacija univerzuma i prateće stanje roba (banda) je pak prouzrokovano sa ne-prirodnim sanskarama i bhulava (zabluda) koja ga prati (kao kompanjon). Ali je kao ljudski um sada sposoban za oslobođenje od ovog ropstva (banda stanja) i ostvarenje Alah stanje. Ova novo-otkrivena sposoobnost proistekla je iz činjenice da je sada beskonačna njegovo(to) razumevanje, mislenje (čaitanja), te stoga može da ukloni svoje(to) sanskare posredstvom bilo koje od četiri joge ili kroz milost Sadgurua. Jer Sadguru, pošto je već realizovao Sebe, jeste Majstor (Učitelj) ovih joga. Kao takav, On moža da učini bilo koga koga On izabere da realizuje Boga kroz bilo koju od ovih joga ili čak i bez moranja da to jedno praktikuje bilo koju od njih. A Svoje izabrane sledbenike čini sličnim Sebi u bljesku jedne sekunde.

Da sumiramo, dakle: ako bi ovi robovi, ove bande, to jest, ova ljudska bića, da postanu i  dožive sebe kao Paramatmu, oni moraju prvo da postanu oslobođeni od lažnosti mislenja, lišeni sanskara, oslobođeni od realizovanja univerzuma. A jedan od načina postajanja lišenim sanskara – koje su uzrok lažnosti mislenja i realizacije univerzuma – jeste kroz bogoštovanje ili baktu Paramatme ka Paramešvara, Išvara ili Sadgurua. Rob ili banda (tj., ljudsko) mora da bogoštuje Alaha da bi dosegao Alah ili Paramešvar stanje; mora bogoštovati Išvara da bi ostvario Išvar stanje; i mora bogoštovati Sadgurua da bi ostvario Sadguru stanje.


[1] Param = Beyond = Onostrano

[2] on His own – sam od sebe, po svojoj Sopstvenoj volji, sama od Sebe

[3] conscious of Parameshwar – svestan Paramešvara, ima svest o Paramešvaru

[4] Priča o namdevu, koji je izuzetno poštovan u duhovnoj istoriji Maharaštre, opisuje kako je njegova intenzivna devocija prema božanstvu vitoba (takođe i znan kao Pandurang, manifestacija Višnua) napokon ga je dovelo u kontakt sa Savršenim Majstorem Khechar-om. Kada ga je Nimdev prvi put sreo, Khechar – u to vreme je bio veom star čoovek i leprozan – ležao je u hramu sa nogama koje su se odmarale na hramovom Šiv lingamu. Uvredivši se prekorio je starca, koji je opravdavši seza svoju nesposobnost da podigne noge i zatražio od Nimdeva da mu pomogne. ali gde god da je Nimdev pokušavao da stavi Khecharova stopala, Šiva lingam bi se iznova pojavio pod njima. Na ovaj način je Nimdev došao do realizacije da je božanstvo hrama bukvalno pod nogama Majstora. Ova epizoda iz Nimdevovog života pruža nam finu ilustraciju menjanja staze od jednog ka drugome tipu bakte (u ovom slučaju, sagun bakti (od) vitobe) do Sadguru bakte.

Za daljnje detalje o Nimdevu, Vitobi i i visobi Khecharu, vidi Glosari.

[5] has concern with..- brine se, stara se, odnosi se na

[6] Za biografske podatke o Čangdevu, hata joginu iz trinestog i četrnestog veka, vidi Dodatak 7.

[7] „Avatar“ u Indijskoj tradiciji je descend božanstva na zemlju, ili određenije, manifestacija Višnua. U potonjim godinama Meher Baba je koristio termin „Avatar“ da ukaže na periodični descend Boga u ljudsku formu. Ovo je prvo pojavljivanje ovoga termina u ovome tekstu.

[8] is done by subtle means – beše učinjena suptilnim sredstvima

[9] Ova linija doslovno prevedena: „Jedan koji praktikuje (pri)sećanje sa željom dobija zahtevanu cenu; jedan koji praktikuje (pri)sećanje bez želje dobija veečnog Rama. “ Ovaj dvostih, kao i drugi Kabirovi stihovi u ovom tekstu, izgleda da su došli kroz usmenu tradiciju.

[10] on His own – sam on po sebi i od sebe, „na svoje sopstveno“, doslovno.

[11] Usmena tradicija pripisuje ovu dobro znanu liniju Kabiru.

[12] Ova linija je pripisana Tukaramu u Maharaštrijanskoj usmenoj tradiciji, i ne pojavljuje se u standardnoj kolekciji Tukaramovih gatha.

[13] Ovaj dvostih napisan Arapskim pismom u tabaku 171, Beležnice II, nije mogao da bude liciran u Kanlarijevom Divaniju Hafizovom. Nađen je pak, u ediciji Mohamed godsi-ja.

[14] Zamenica ženskog roda „ona“ javlja se u originalnom tekstu (tabak 175). Čini se da ova rečenica evocira kontekst realne ljubavi između muškarca i žene.

[15] Nekoliko od ovih imena – kao što su Alah, Khuda, Bog i Logos – dok se ona često koriste u njihovim pripadajućim religijama i filozofskim tradicijama na način da se čini da ukazuju na ono što Meher Baba ovde naziva ne-svesnim Paramešvarom, su korišćeni u drugim vremenima u ovim tradicijama na način da se čini da ukazuju na Boga u svesnom aspektu. Editori pretpostavljaju da ovaj pasus znači da ime „Alah“ (na primer) jeste ponekad korišćeno u značenju bog ne-svesni, a ne da on uvek tako. (Bog govori, na primer definiše „Alaha“ terminom bog u Sopstvo-svesnom stanju doživljavanja Svojih atributa Beskonačne Moći, Znanja i Blaženstva.) Ime koje je ovde napisano kao „Braman“ je, u originalnom tekstu (Beležnica II, tabak 175), spelovano kao „Brehma“. Editori pretpostavljaju da je najmanje verovatno da ova reč pokušava da označi Bramu, Ktreator aspekt Išvara u Kreator-Održavaoc-Uništitelj trojstvu, jer naredna rečenica ekpslicitno saopštava da Paramešvar u svome prvom aspektu (ne-svesnog Paramatme) nije svestan Sebe u svojim atributima kreiranja, održavanj, itd. Subjekt Brame se umesto toga pojavljuje nu narednom paragrafu o drugom aspektu Paramatme – koje je, svesni Paramatma kao Išvar. Šta „Brama“ čini se da znači, umesto toga, je Braman, koji u Advaita Vedanti jeste termin često korišćen da označi sve-prožimajuću Realnost ili Egzistenciju. Da je atma (duša) jedno i identično sa Bramanom (ultimativnom Realnošću) je centralni uvid u filozofiji Šankaračarije i drugih mistika škole Advaita Vedante. Ovo je prvo i jedino javljanje reči Braman u ovom tekstu. Takođe se javlja po prvi i jedini put grčka reč „Logos“ (spelovana „Logas“ u našem tekstu) koja znači „Reč.“ Termin „Logos“ koja ima značajno mesto u čuvenom uvodnom pasusu Biblije po Jovanu, je centralni termin i oznaka za boga u Hrišćanskom misticizmu.

[16] Doslovno znači „obmana“ ili „zabluda,“ bhulava u ovom kontekstu ukazuje na to da iluzija sve dok je ljudsko biće, i pored dosezanja potpune svesti, uzima ono što je lažno da jeste Realnost.