Visoka, Viša i Najviša

Visoka, Viša i Najviša

Niskham Bakta

U bakti jogi, taj (jedan) zaboravlja univerzum i nižu svest (nich bhan) kroz ljubavi i (pri)sećanje Paramatme i više svesti (unch bhan). Bakti u svim svojim formama (sagun, nirgun i Sadguru) ima tri stanja ili stadijuma: visoki, viši i najviši. Visoka bakta priseća se Paramatme kroz vanjska, gruba sredstva (kao što su molitve, pevanje himni veličanja, usmeno ponavljanje Božijih imena, arti i puja, itd.); viša bakta priseća se Njega kroz unutarnja, suptilna sredstva Kao što su meditacija, kontemplacija i mentalno ponavljanje Božijih imena); i najviša bakta priseća Ga se kroz puki um sami(to), koji je krajnje (totalno) apsorbovan i ujedinjen sa Njime. U najvišoj bakti Sadgurua,[1]koja je najbolja od bakti, ljubavnik voljno postaje Sadguruov rob, slušajući Ga doslovno i (pot)puno i doživljavajući Učiteljeve želje kao svoje sopstvene. Ali u svim svojim modalitetima, bakta u svojoj suštini znači ljubav. (Pri)sećanje Paramatme u bakti jogi može biti učinjeno kroz veličanje ili uzimanje Njegovog imena (nam smaran); veličanje uzburkava um dok  ga ponavljanje imena – viši od dva puta – stabilizuje. Na posletku (ultimativno)  najviša bakta Išvara može da prenese jednoga na peti plan, pak najviša bakta Paramešvara može da kulminira u Fana Filahu ili Mađzubijatu. Kroz najvišu baktu Sadgurua, pak, taj (jedan) može da postane Sadguru. Budući da u svim putevima Realizacija ultimativno zavisi od Sadguruove krupa-e (milosti), ostajanje u Njegovom društvu (sahavas) i obavljanje službe Njemu, je visoki put visokih puteva.

KAO ŠTO JE BILO OBJAŠNJENO do detalja u prethodnom razmatranju, bakta ili devocija (obožavanje), koja je jedan od sredstava posredstvom kojih rob ili banda može da izbriše svoje sanskare i stekne slobodu od okova, pa može da bude podeljena u tri pod tipa, na bazi objekta devocije:

  1. 1. Paramešvar – u bakti impersonalnog Boga;
  2. 2. Išvar – u bakti personalnog boga;
  3. 3. Sadguru – u bakti pratyaksha ili fizički prisutnog živućeg Učitelja.

Hajde da se sada vratimo na početak ove teme i pokušamo da shvatimo šta je to bakta i kako se u Paramatma stanje može dospeti uz pomoć  bakte.

Paramatma stanje podrazumeva ne-svest o doživljaju o univerzumu, ono podrazumeva zaboravljenost o suptilnom i o grubom telu i shodno tome i o univerzumu , jer  realizacija univerzuma se dešava[2] kroz tela. Jer kada čula (indriya-s) suptilnog i grubog tela ne uzimaju doživljaje (upabhog-e) (od) objektata (vishay.sa) (od) suptilnog i grubog univerzuma, tada um ne realizuje univerzum.

Sada, ako bi um da odustane od realizovanja univerzuma, njegova(to) telo svest (sharir bhan), koja je niska svest (niska bhan), mora da ode. Ali zbog efekta usled sanskara koje su mu(to) pripojene, um je prisiljen da misli; i u činjenju toga je ne-sposoban da prekine sa (pri)sećanjem svoga(to) suptilnog i grubog tela – a kroz njih, suptilnog i grubog univerzuma. Drugim rečima, um ne može da prekine sa svojom preokupacijom realizovanja univerzuma – sve dok nema nešto drugo da bi se setio. Ako bi um da bude učinjen da prestane sa mislenjem o realizovanju univerzuma, ako bi da zaboravi univerzum i telo, on mora da bude usmeren na (pri)sećanje, mislenji i vezivanje za nešto što je onostran univerzuma, za nešto što nije okovano sa univerzumom. To jest, mora biti naveden da uđe u višu svest (unch bhan). Ali samo je Paramatma – u Svome aspektu Paramešvara, Išvara i Sadgurua – onostran univerzuma i nije njime okovan. Stoga um mora da bude usmeren ka Njemu. (Pot)puno (pri)sećanje Paramatme, (pot)puno usmeravanje uma prema Paramatmi, potpuna uronjenost u višoj svesti (unch bhan) – a što biva ostvareno nakon prolaženja od niže (nich) svesti nagore kroz sedam planova (bhuvan-sa) – a ovo ima isto značenje kao i postizanja Paramatma stanja.

Opet, ako bi um da zaboravi telo i univerzum, mora se uzdržati od univerzum-mislenja ili niskog mislenja (nich bhan) – pošto telo- i univerzum-svest (sharir i jag bhan) podrazumeva nich bhan – ako bi um da to učini, on mora da misli o Paramatmi i tako se angažuje u visokom mislenju ili unch bhan-u. Kada on (pot)puno izgubi svoj nich bhan i postigne potpuni unch bhan, kada on uopšte ne misli o telu i univerzumu već misli u (pot)punosti i isključivo o Paramatmi, ukratko, kada misli o niočemu osim o svome(to) sopstvenom Realnom Sopstvu, tada je um dosegao Paramatma stanje.

Ovo zaboravljanje univerzuma i (pri)sećanje Paramatme, ovo odbacivanje niskog bhan-a i ulaženje u domen visokog bhan-a, je ono što konstituiše baktu. U bakti je univerzum zaboravljen i ne-realizovan sa um-om u proporciji sa stepenom njegovog(to) (pri)sećanja Paramatme. Drugim rečima, koliko se on priseća Paramatme, do tog stepena um zaboravlja univerzum; što više se priseća Paramatme, toliko više on zaboravlja univerzum; i kada zaboravi univerzum najpotpunije i priseća se Paramatme najpotpunije, tada je um realizovao Paramatmu. Stoga se zaboravljanje univerzuma i (pri)sećanje Paramatme javlja postupno u tome poklapajućoj proporciji. Drugim rečima, stepen (intelnzitet) bakte je u proporciji sa stepenom (pri)sećanja: pa stoga bakta ima stadijume. Nishkam bakti ili bez-željna bakta – koja je najvećim delom vrsta bakte o kojoj smo do sada govorili – ima tri takva stadijuma:

  1. visoka;
  2. viša;
  3. najviša.

Doista, nishkam bakta u sva tri stadijuma konstituiše samo jedan od dva glavna moda bakte. Drugi glavni mod, sahakam bakta ili bakta sa željom, će biti kasnije razmotren

Sada, sve tri od ovih stadijuma (visoke više i najviše) nishkam ili bez-željne bakte otkrivamo unutar svake od tri vrste nishkam bakte, kako je to bilo ranije objašnjeno. Da preformulišemo, ove tri vrste su

  1. 1. sagun bakta: bakta Paramatme sa atributima;
  2. 2. nirgun bakta: bakta Paramatme bez atributa;
  3. 3. Sadguru bakta: bakta Sadgurua.

Svaka od ovih bakti može biti učinjena sa grubim ili suptilnim srestvima; gruba sredstva su spoljašnja (zahiri) dok su suptilna sredstva unutarnja (bateni). Gruba i suptilna sredstva korespondiraju, respektivno, sa „visokim“ i „višim“ stadijumom nishkam bakte gore pomenutim. Odista, tri stadijuma – visoki, viši i najviši – ne pripadaju samo nishkam bakti jer se oni(to) takođe mogu naći i u sahakam bakti.

Kada um obavlja baktu Išvara posredstvom grubog, to je obavljanje visoke bakte Išvara; kada um obavlja baktu Išvara posredstvom suptilnog, to je obavljanje više bakte; i kada um obavlja baktu Išvara uz pomoć uma samoga(to), to je obavljanje najviše bakte Išvara, sa kojom on postaje jedno sa Išvarom.

Sada ako bi najviša bakta Išvara bila (od) nishkam ili bez-željnog varieteta, to jest, ako je provedena isključivo zarad realizacije sopstva, tada um kroz Išvara ulazi u Paramešvara i ne ostaje u Išvar ili ne-realizovanom stanju. ali ako je Išvar bakta (od) visokog tipa (učinjena zarad grubog blagostanja) ili (od) višeg tipa (učinjena zarad postizanja suptilnih moći), tada um dobija ono što traži. A um postaje Gospod univerzuma kada on učini najvišu baktu Išvara. Drugim rečima, rezultat najviše sahakam bakte Išvara je da um u stvari postaje Išvar. Ali kada um preduzme najvišu nishkam baktu Išvara, on postaje Paramešvar.

Kada um obavlja baktu Paramešvara posredstvom gruboga, to je obavljanje visoke bakte Paramešvara, a kada je posredstvom suptilnog, to je viša bakta Paramešvara. A kada um obalja baktu Paramešvara uz pomoć uma samoga, to je obavljanje najviše bakte Paramešvara sa kojom postaje jedno sa Njime u stanju Fana Filah.

Slično tome, kada um obavlja baktu Sadgurua posredstvom grubog, to je obavljanje visoke Sadguru bakte, i kada je posredstvom suptilnog, viša Sadguru bakta. A kada um obavlja baktu Sadgurua posredstvom uma samoga(to), to je obavljanje najviše bakte Sadgurua sa kojom postaje jedno sa Njime.

Ova najviša forma Sadguru bakte zahteva man arpan ili „um-darivanje“ to jest, umovo (pot)puno predavanje Sadguruu,[3] umovo (pot)puno poklonjnje Sadguruu do stepena da uopšte nema sopstveni glas. Jedinka koja je (pot)puno poklonila sebe Sadguruu, onaj koji nema sopstvene želje u odnosu na rad koji obavlja već se umesto toga pridržava i podržava volju i želju (marji) Sadguruovu čak iako se ona sukobljava i sa najneznatnijim ispoljenjem njegove sopstvene volje, taj (jedan) koji se (pot)puno povinuje Sadguruu u svakoj i svim stvarima i smatra Sadguruovu želju za svoju sopstvenu: takva jedinka se može nazvati bhaktom koji provodi najvišu baktu Sadgurua. Hafiz je opisao vodeći ideal takve bakhte u stihi:

Firaq-o wasl che khabi? Rizaye dust talab.

Zašto težiš razdvojenosti ili stapanju? Traži samo zadovoljstvo Prijateljevo.[4]

Opet, najviša forma Sadguru bakte je provedena od:

taj jedno koji implicitno sluša Guruova naređenja sve do najbeznačajnijih,  naj sitnijih detalja, i koji doživljava Guruovu želju kao svoju sopstvenu želju – čak iako je ona nasuprot njegovih sopstvenih mentalnih sklonosti, čak iako mu se ona ne sviđa;

taj jedano koji znajući šta je guruova želja ili naređenje, čini u skladu sa time i naprosto to naređenje sluša bez korišćenja svoga intelekta ili uma;

taj jedano koji robuje hiljadu puta više nego što to čini kupljeni rob – jer oba roba čini ono što su dužnošću-obavezani da učine – ali ovaj druškan (rob Gurua) dobrovoljno po svojoj želji i volji, obgrljuje ropstvo;

taj jedano za koga je Guruova želja, Guruova reč, Guruov i najmanji iskaz, Guruovo naređenje je sve i  svja, potpuna i isključiva istina – šta god da bi ta reč ili naređenje mogli biti, čak iako je to suprotstavljeno želji njegovog uma, čak iako je to kontradiktorno njegovim željama[5] i onome što intelekt govori;

ukratko, taj jedano koji, uzimajući Guruove reči i naređenja tako, sluša, zna i deluje u skladu sa njima.

Takav jedno samo obavlja najvišu baktu Sadgurua i sebe dokazuje vrednim bivanja izabranim od Sadgurua da postane jedno sa Njime.

Vraćamo se, sada, na temu tri stadijuma bakte (visoki, viši i najviši), opšte karakteristike mogu da budu ovako opisane:

  1. 1. u visokoj bakti Paramatme – bilo da je Paramatma bogoštovan kao Paramešvar, Išvar ili Sadguru – um se priseća Paramatme do izvesnog stepena, to jest, uz pomoć vanjskih ili grubih medijuma. Primer ovakvih medijuma su, Hindu devociona praksa, ceremonije puja patri (bogoštovanje sa molitvama i cvećem), kirtan (pevanje u slavu Boga), sviranje udaraljki i bubnjeva (tal i mrudang), pevanje bhajans-a (devocijske pesme), i izvođenje arti-ja; u Zaratrustrijanizmu, vezivanje i razvezivanje svete niti (khusti), bogoštovanje vatre (atash), i paljenje insenca (loban); u Islamu, nuđenje molitve i klanjanje (namaz i sijdab, takođe znano kao bandagi i setayash u Zaratrustrijanizmu), i (pri)sećanje kroz usmeno ponavljanje Božijeg imena (zikr, znano kao nam smaran u Hinduizmu); u Hrišćanstvu, izgovaranje molitvi, recitovanje biblije, i klečanje u ceremonijama bogoštovanja (savijanje kolena); i tako dalje. Sve ovo pripada domenu šeriata ili vanjske religiozne prakse.
  2. 2. U višoj bakti Paramatme, um se priseća Paramtme do znatnijeg stepena, to jest, unutarnjim i vanjskim načinima. Takvi načini uključuju meditaciju ili dhyan, kontenplaciju ili tasavvur, mentalno (pri)sećanje imena Boga (nam smaran), i tako dalje. Sve ovo pripada domenu tariqat-a ili unutarnja duhovna praksa.

Zajednićko za obe i visoku i višu baktu je nam smaran ((pri)sećanje imena), koje je najbolja od svih praksi. A od dve vrste nam smaran-a, unutarnja  mentalna – a koje je realni nam smaran – jeste naj efektivnije. Kako je to Kabir jezgrovito rekao,

Hath jibh hale nabi, ye haya sumaran sar.

Kada nema (po)kretanja usana i jezika, to je sušta esencija (pri)sećanja.[6]

  1. 3. U najvišoj bakti Paramatme, um se priseća Paramatme do najvišeg stepena, to jest, posredstvom uma samoga. Ovo finalno stanje može se nazvati Haqiqat, koje je realna duhovna praksa.

U ovoj najvišoj bakti um se ne priseća ničega sem Paramatme, postaje zadubljen i apsorbovan (lin) u Paramatmi, to jest, postaje jedno sa Paramatmom. Ovde je zaokupljenost (linta) potpuna, a ne delimična ili privremena. Ovo totalna zaokupljenost je Wasla ili unija sa Paramatmom.

Tako:

U 1, univerzum je zaboravljen do izvesnog stepena tokom bakte;

U 2, univerzum je zaboravljen do većeg stepena tokom bakte;

U 3, univerzum je zaboravljen (pot)puno tokom bakte.

Od visoke bakte, koje je (pri)sećanje Paramatme (u formi Išvara, Paramešvara ili Sadgurua) posredstvom grubog, um uznapreduje do više bakte, koja je (pri)sećanje Paramatme posredstvom suptilnog; potom napreduje do najviše bakte, koja je (pri)sećanje Paramatme kroz um sami. Kroz sve ove stadijume, ono što „bakta“ realno znači je ljubav. U stadijumu 1 Bog je voljen do izvesnog stepena. U stadijumu 2 On je voljen do većeg stepena; i ovde, u stanju narastajuće ljubavi, izranja doživljaj razdvojenosti (judai ili birha) i intenzivne žudnje za Unijom. I u stadijumu 3 On je voljen najviše, kompletno i (pot)puno: i ovo je Unija.

Tri stadijuma bakte i njihove karakteristike su sumirane u Tabeli 6 dole.

Tabela 6 Tri Stadijuma Bakte

Stadijumi bakte Sufi

Nomenklatura

Međuodnos sa Bogom
1. visoka bakta:

ljubav do najvišeg stepena

shariat „vanjsko veličanje Boga“

(Khuda ni zahiri tarif)

2.  viša bakta:

a. ljubav do znatnijeg stepena

tariqat „unutarnje veličanje Boga“

(Khuda ni bateni tarif)

b. odvojenost

(fudai ili birha)

marefet „žudnja za unijom sa Bogom“

(Khuda ne malva magvun)

3. najviša bakta

(Unija ili Wasla)

Haqiqat „unija sa Bogom“

(Khuda ne malvun)

Kako je ranije objašnjeno, u bakta jogi sanskare otpadaju same od sebe, do stepena koji je u skladu sa stepenom umovog napredovanja od stadijuma 1 (visoka bakta) skroz sve do kraja stadijuma 2 (viša bakta), a kako se i usmerenost umovog mislenja okreće od univerzuma ka Bogu.

Sada u toku napredovanja kroz bakti jogu, metod (pri)sećanja Paramatme može se podeliti na dve vrste (A) veličanje Njega, i (B) ponavljanje Njegovog imena. Svaki od ovih metoda ima visoki i viši stepen. Objasnićemo ove metode mnogo detaljnije:

  1. A. (Pri)sećanjem Paramatme kroz veličanje Njega. Kada je učinjeno posredstvom grubog, taj (jedan) praktikuje visoku baktu; a onda kada je učinjeno posredstvom suptilnog, taj (jedan) praktikuje višu baktu.

Stadijum 1: visoka bakta veličanja posredstvom grubog. Ovo obuhvata takve prakse kao što su molitve (bandagi), pevanje bhajans-a i kirtan-a, vršenje arti-ja, vezivanje svete niti (kushti), bogoštovanje idola (murti puja), bogoštovanje vatre (atash parasti), pružanja molitve i klanjanja (namaz i sijdab), klečanje i prostiranje (na pod) u hramovima i darivanje molitvi, i tako dalje.

stadijum 2: viša bakta veličanja posredstvom suptilnog. Ovo uključuje meditaciju (dhyan), mislenje o Njegovim kvalitetima, mentalne molitve Njemu zarad spasenja ili Realizacije ili Unije,[7] traženje oproštaja (mafi) i obavljanje pokajanja (pastava) pred Njime, meditiranje na Njegovu sveprisutnost, sveznanje, itd.

  1. B. (pri)sećanje Paramatme kroz uzimanja bilo koga od Njegovih imena (nam smaran). Ovo (pri)sećanje-imena je obavljeno verbalno u visokoj bakti i mentalno u višoj bakti.

stadijum 1: visoka bakta (pri)sećanja-imena posredstvom grubog. Ovde bilo koje ime – bilo koje jedno ime – Njegovo je ponavljano kroz fizičkim ustima i jezikom, sa ili bez spoljašnjih pomagala kao što su udaraljke (tal), brojanice (tasbi), sklopljene ruke (hatb jodvun), padanje ničice (sijdab), i tako dalje.

Stadijum 2: viša bakta (pri)sećanja-imena posredstvom suptilnog. Ovde opet, bilo koje jedno od Njegovih imena je mentalno ponavljano, sa ili bez pomoći disanja (tj., sinhronizovanja ponovaljanja imena sa procesom udisanja i izdisanja), i sa ili bez propratnog ritmičkog lupkanja ili theka. (U ovom mentalnom ponavljanju usne i jezik se ne pokreću.)

Ovakvi su visoki i viši stadijum bakte. U najvišoj bakti (ili stadijumu 3), pak, nema veličanja ili uzimanja imena Boga, zato što Ga bhakta sada doista vidi i postaje jedno sa Njime. U visokoj i višoj bakti, pak, od dva metoda, metod B – (pri)sećanje-imena ili nam smaran – je najbolji. Jer umesto imenovanja Njegovih nebrojanih kvaliteta i Njegovo veličanje zbog ovih kvaliteta, nije li bolje imenovati Ga i slaviti Ga zarad Njegovog vlastitog Sopstva? A to je mentalno imenovanje Njega (tj., mentalno ponavljanje Njegovog imena) koje kreira ljubav; i ova ljubav zauzvrat kreira žudnju da Ga vidi. a potom intenzivna žudnja da Ga sretne je ono što čini da bhakta bude jedno sa Njime.

Sa konstantnim mentalnim imenovanjem Njega sa svakim dahom, bhakta stiče koncentraciju ili fiksiranost uma (ekagra chit). (Ova ista jedno-usmerena koncentracija takođe može da bude postignuta kroz proces višeg stadijuma radža joge.) Nasuprot tome, kada taj (jedan) misli o Njegovim atributima (gun-e) ili Ga mentalno slavi, um, mada je u stanju meditacije, postaje nemiran i uzbukran (chal-vishal). Pa ipak on(to) to čini na božanski način a ne na svetovni način, pošto je njegova orijentacija (rukh) bila promenjena (od univezuma ka božanskom). Ali ako bi taj (jedan) („one“) obožavaoc po sebi („oneself“) samo ponavljao Njegovo ime, um bi dospeo u stanje koncentracije (ek chit); i tada žudi za Unijom. Tu realna ljubav počinje. Ova Unija ne može da bude ostvarena bez ove srce-izgarajuće, životo-oduzimajuće, intenzivne žudnje za unijom (Wasla) sa Bogom. Tako ako bi banda (rob) da postane Paramatma posredstvom bakti joge, on mora mentalno i kontinualno da Ga imenuje a do takvog stepena da bi kreirao intenzivnu žudnju u umu za Njegovom Jednotom („for His Union“).

Za Unijom sa Bogom (kao Paramešvarom, Išvarom ili Sadguruom)  mora se intenzvino žudeti ako bi da se On sretne.[8] Ova intenzivna žudnja je kreirana kroz ljubav, koja je pak manifestovana sa konstantnim mentalnim ponavljanjem Njegovog imena. Pak, bez mislosti Sadgurua. Savršenstvo (purnata) ili Znanje (Đana) ne može biti osvojena – čak iako je jedinka visoko uznapredovan u bilo kojoj jogi, čak iako je jedinka stekla sami doživljaj (Anubhav) Boga kroz bilo koju jogu. Stoga je Kabir rekao,

Guru bin đana na upje.

bez Gurua, Znanje ne može svanuti.

Čak iako je jedinka dosegao visoki napredak ili je stvarno postigao Mađzub stanje božanske Unije (Wasla) – bilo da je ovo bilo učinjeno kroz sagun ili nirgun bakti, ili opet, kroz đana jogu, radža jogu ili karma jogu – pa je ipak Sadguruova milost još uvek apsolutno neophodna za dosezanje Znanja (Đana) ili stanja Salika. Stoga je Sadguru bakta najbolja. Onome jedno koji je dosegao stadijum judai ili razdvojenosti, Sadguru može da da Uniju (Wasla). (Ova judai se može postići sa umom kroz njegova sopstvena nastojanja (J stremljenja), ali je ovo ostvarenje naj teže, odista, skoro nemoguće.) Ali sve dok je zainteresovan za sticanje Znanja ili Đana, Sadguru krupa je imperativ. Pa tako čak i za jedinke koji su visoko uznapredovali kroz različite joge, Savršenstvo ili Đana ili Salik stanje može biti stečeno samo kroz  pomoć, krupa, nazar (letimični pogled) Sadgurua. Opet, Kabirova dobro znana stiha – „Guru bin đana na upje“ („bez gurua, Znanje ne može svanuti“ – ukazuje na ključnu ulogu koju milost Sadguruova igra.

Ali za one koji (čak ne moraju da budu napredni u bilo kojoj od četiri joge, pa čak koji možda uopte nisu praktikovali niti jednu od joga) se i pored svega poklone-i-predaju (pot)puno Sadguruu, takve osobe primaju Savršenstvo  u bljesku sekunde ako im daruje Svoj nazar ili krupa (letimični pogled ili milost). Da bi se privukla ova krupa i ovaj nazar, jedinka mora (pot)puno da služi, voli i sluša Sadgurua. On koji napreduje kroz joge možda će morati da prođe kroz mnogo rođenja pre nego što postane realizovan – čak i tada, zarad sticanja Znanja ili Đane, Guru krupa ostaje nezamenljiva. Nasuprot tome, oba Doživljaj (Anubhav) kao i Đana može biti ostvaren u jednom životu jedinke koja sledi put potpune predanosti Sadguruu. Dosita, na temu Sadgurua, Tukaram je rekao,

apana sarikhe kariti tatkal

u bljesku jednog trena, On može da učini jedno sličnim Sebi.[9]

Da sumiramo, dakle, nemoguće je postati savršen osim sa milošću Sadgurua. Stoga je najbolji put sahavas (društvo) Sadgurua, služenje Sadguruu i predanost Sadguruu.

Kako je ranije naznačeno, većina dosadašnje diskusje se odnosila na temu nishkam bakte. Ova bakta, koja ima svoju visok, viši i najviši stadijum, bavi se putem kroz koji banda napokon doseže stanje Paramatme. Nishkam bakta može da bude usmerena prema Išvaru, Paramešvaru ili Sadguruu. To jest, može da uzme kao svoj(to) objekt personalnog boga (bilo nirakar ili sakar), impersonalni Bog (Alah, Paramešvar, Kuda) ili realizovanog Gurua.

Banda mora da dospe na najviši stadijum bakte da bi on dosegao Paramatmu. U stvari, tri različita vrste najviše bakte (sagun, nirgun i Sadguru) vode do realizacije različitih stanja. Posredstvom najviše bakte Išvara (koji reprezentuje sagun aspekt Paramatme), banda može, ako o to tako želi, da stekne stanje valija ili jogina (wali-pana). To jest, kroz najvišu baktu personalnog nirakar Boga, bhakta može da doživi bilo koji  od prvih pet planova. Peti bhuvan ili plan je granica za umovo napredovanje u višu svest (unch bhan) posredstvom ovih puteva, za napredak koji je moguć samo ako bakta nije bila poduzeta zarad svetovnih postignuća. I ako, dosegavši wali-panu ili jogi-panu petog plana, um potom žudi da uđe u sedmi plan – koji je stanje (balat) Paramešvara ili nirakar impersonalni Bog – a za ispunjenja ove žudnje je neophodna milost Sadgurua (Sadguru krupa).

S druge strane, banda koji se angažovao u najvišoj bakti Paramešvara (koji reprezentuje nirgun aspekt Paramatme) može da dospe do ulaz u sedmi plan, gde on doživljava Fana Filah ili Uniju (Wasla) ili Mađzub stanje. A dospevši do ovog egzaltiranog stanja, tu i ostaje. Ali u slučaju retkih jedinki čiji um ima ulogu da obavi dolazaka dole od Nirvikalp stanja da bi postao Spasioc – to jest, jedan[10] koji je postao Salik Sadguru – takva osoba mora da bude blagoslovljena sa krupa-om Sadgurua.

Napokon, banda koji je angažovan u najvišoj bakti Sadgurua dobija Sadguru krupa-u. Najviša Sadguru bakta Sadgurua zahteva potpunu predaju Njemu tela i duše, uma i duha.

Da sumiramo, sa najvišim bogoštovanjem

Išvara, stanje valija ili jogina (vali-pana ili jogin-pana) je stečena;

Paramešvara, Mađzub stanje je stečeno;

Sadgurua, halat (stanje) Sadgurua je stečeno.

Tako Sadguru sa Svojom krupa-om može u bljesku sekunde da učini bilo koju jedinku ako On poželi valijem, pirom, Mađzubom ili Fakirom (Sadguruom). Da bi Ga naveli da podari tu krupa-u, jedinka mora da dospe na stanje pripremljenosti (taiyari) gde Mu se jedinka (pot)puno predaje: i ovo je najviša forma Sadguru bakte.

Ovo, opet, je glavna forma i stepen nishkam bakte. Hajde da se sada vratimo opisu sahakam bakte.


[1] bhakti of Sadguru – označava baktu (devociju) prema Sadguruu, to jest obožavanje sadgurua.

[2] uzima mesto, doslovno

[3] giving itself up to Sadguru – odustajanje od sebe i predavanje sebe Sadguruu

[4] Ova linija, koju tabak 179 Beležnice II eksplicitno pripisuje Hafizu, pojavljuje se u devetom stih gazala 491 Divani Hafizofog editovanog od Qasn Ghani i Muhammad Qazvini. (Ovu liniju nismo mogli naći u Kanlari-jevoj ediciji.)

[5] Desire – želja ali wish – želja, htenje

[6] Ovo je još jedan Kabirov stih koji je došao kroz usmenu tradiciju.

[7] union – sjedinjenje, stapanje, ujedinjenje

[8] if He is to be met – ako bi da se srtnemo sa njim u smislu prići mu i sjediniti se sa Njime – susret sa Bogom u Bogu postajući Bog.

[9] He can make one like Himslef – On može da učini da neko postane isti kao što je On Sami (Njegovo Realno Sopstvo)

[10] the one – jadan, jedno, jedini