Četvrti Put: Radža Joga

Četvrti Put: Radža Joga ili

Joga Koncentracije

U radža jogi jogin kroz različite procese (pranajama, meditacija, koncentracija, itd) pokušava da se zaustavi umovo mislenje. Ako u tome uspe, ostvaruje Oslobođenje ili Bogo.realizaciju; ako je bio delimično uspešan relizajue planove i bhuvan-e. Radža joga obično iznenada izaziva privremeno samadi stanja; ali ako jogin istraje, na kraju on dobija Nirvakalp Samadi.

U RADŽ JOGI[1] – četvrta i poslednja joga koju ovde razmatramo – beskonačni um (čoveka) tokom toka dnevnog života nastavlja sa doživljavanjem suptilnog i grubog univerzuma kroz svoje suptilno i grubo telo saglasno svojim prošlim impresijama, i dok to čini, nastavlja sa uživanjem i patnjama i tako sakupljajući nove impresije (od) ovih doživljaja i patnji. Pak, u stvarnoj disciplini i raznovrsnim praksama koncentracije u radža jogi, beskonačni um radža jogina uživa sebe(to) tokom pokušavanja da zaustavi svoje(to) mislenje – a to pokušava da učini kroz proces pranayam-e, meditaciji, koncentraciji i tako dalje. Koliko je više beskonačni um angažovan u ovom procesu, utoliko je pre dosegnut Cilj. Tokom ovog procesa sanskare nastavljaju sa smanjivanjem; i kada beskonačni um uspe u (pot)punom zaustavljanju sebe(to) od mislenja, Kraj je ostvaren – to jest, stečeno je Sopstvo-svest (J Samosvest), Realizacija, Mokša ili Oslobođenje. Pak, pre ovoga ultimatinvog ostvarenja, postignuti rezultati su srazmerni sa zaokupljenošću beskonačnoga uma u ovoj joga praksi. Ako zaokupljenost nije potpuna, to jest, ako beskonačni um ne zaustavi svoje mislenje (pot)puno (a što neizostavno mora da učini za Sopstvo-realizacu), tada realizuje planove (bhuvan-e) i napreduje kroz njih u stepenu koji je proporcionalan sa zaustavljanjem-(od)-mislenja koje je uspeo da postigne.

Što više un napreduje kroz proces meditacije i koncentracije – a koji uzrokuje da progresivno gubi svest o telu i univerzumu – to više su njegove sanskare izbrisane. I u kraju, kroz ovu jogu um sreće Dušu, što će reći, um postaje Duša. Drugim rečima, điv po sebi, kada je lišen sanskara, postaje Šiv.

Često se dešava u procesu radža joge da koncentracija uma, kada dosegne stadijum intenziteta, dovodi do samadi stanja. Ali budući da sanskare još uvek istrajavaju, um ne ostvaruje Savršenstvo čak i dok uživa samadi. Te tako sanskare forsiraju um da opet uzima njihove doživljaje onda kada dođe dole na grubi plan. Ali ako um nastavi sa napredovanjem uz planove prema sedmom planu (i pored povremenog doživljavanja joga samadija), izrasta u karakteru i savršenstvu sve dok ne dosegne najviše stanje u kome postaje lišen sanskara – koje su postupno bile umanjivane svo vreme u skladu sa stepenom umovog napredovanja – potom u kraju um stiče Savršenstvo i Nirvikalp Samadi stanje.


[1] Ova analiza radž-a joge je daleko najkraća i najletimičnijod tretmana karma, dnyan i bakti joge u prethodnim sekcijama; odista, on čak ne sadrži ni opis šta je radž-a joga. U stvari, tokom svog života Meher Baba  čini se da je generalno obeshrabirivao praktikovanje ove joge, verovatno zbog opasnosti koja je prati. Moguće je da ovo skraćenje rasprave ovde reflektuje da On možda nije želeo da fokusira pažnju na put ka bogu koji ne bi bio prikladan za većinu ljudi u ovoj eri.

Radž-a joga je većim delom bazirana na kalsičnoj jogi čija definitivna formulacija je u Joga Sutri od Patanđalija, napisanoj pre oko dve hiljade godina. Početna tačka ove joge  je egakgrata ili koncentracija na jedan objekat. Prema Joga Sutri imaju osam koraka ili stadijuma u ovom jogičkom napredovanju prema Ostvarenju: (1)  obuzdavanje (ili yama); (2) disciplina (niyama); (3) telesna stavovo  (asana); (4) kontrola daha (pranayama); (5) emancipacija od čula i vanjskih objekata (pratyahara); (6) koncentracija (dharana); (7) jogička meditacija (dnyana); i (8) finalni samadi.

Prema samoj radž-a jogi, Ramakrišninog velikog sledbenika Vivekanande, nacionalni heroj u Indiji u kasnom devetnestom i ranom dvadesetom veku i duhovna personalnok koju je Baba često veličao, napisao je knjigu o ovoj temi, nazvanu Radža Joga, kasnije ponovo štampanu u Kompletnim Rečima Svami Vivekanande (1907), knjjiga 1, Stoga je ova tema privukla značajnu pažnju među Engleskim govornicima u Indiji i Indofilima van nje. Verovatno ovo zaleđe pomaže da se objasni zašto je Baba uključio redukovanu diskusiju o radž-a jogi u ovom kontekstu dok ju je izostavljao iz razmatranja o jogama u kasnijim godinama.