Putovanje od Ne-svesti do Supersvesti

Putovanje od Ne-svesti do Supersvesti

Univerzum, koji ishodi iz ničega, je po sebi(to) ništa. On(To) je produkt lažnog mislenja, a što je sanskarama-opterećeno mislenje. Kako je ilustrovano na Slici 22, Inteligencija počinje Svoje(To) putovanje u ne-mislećem ne-svesnom (stadijum H), napreduje kroz narastajuće stepenove podsvesti (a-d) do pune svesti (e) u ljudskoj formi, i odavde, napreduje kroz pod-Supersvest (f) jogina pa do Supersvesti (G) Sadgurua. Ovo se može uporediti sa putovanjem štapa u rečnoj struji vode, koji napreduje bez smetnji sve do tačke (e), gde upada u gomilu đubreta (reprezentovanog sa ne-prirodnim sanskarama u ljudskoj formi)¸ suočavajući se sa još jednom poteškoćom na (f) u formi gomile dijamanata i bisera (reprezentujući okultne moći); i napokon doseže svoj cilj (G) na daljoj strani kanala. Svi stadijumi (a-f) ovog putovanja kroz lažno mislenje (ili realizaciju univerzuma) je realno ne-egzistentno, ali kroz ih, Inteligencija realizuje Sebe(To).

UNIVERZUM je ništa doli imaginacija (khayal, bhas, bhram, guman[1], jer, kako smo to objasnili, univerzum je ništa doli suptilna i gruba forma fine imaginacije. Mislenje Inteligencije je produkovalo  finu imaginaciju (fini univerzum) u beskonačnu formu. Umiverzum je oformljen od misli (jagat khayal nun banelun); stoga je univerzum produkcija mislenja. To je suptilna i gruba forma (od) finog originalnog ništa. Pa šta bi drugo moglo da bude to što je producirano iz ničega, osim ništa?[2]

Beskonačna Inteligencija, kod produciranja (J tvorenja) Svoje(To) fine imaginacije (unutar) u suptilnu i grubu formu, je u Beskonačnom Um stanju, a koje je Išvar ili Ahurmazda ili Brama stanje; i ova imaginacija je telo (od) Inteligencije koje je Njeno(To) Mislenje manifestovalo u beskonačnoj suptilnoj i gruboj formi. Tako Beskonačno Mislenje (od) Beskonačne Inteligencije iznosi napred fino ništa u beskonačnu formu;  i ovo ništa – koje je tama, ignorantnost, imaginacija u suptilnoj i gruboj formi – je jagat ili univerzum. Ukratko, univerzum ne egzistira uopšte,[3] već je ništa, puka imaginacija.

Kada um misli da je univerzum realno egzistirajući kao sve, on(to) je mislenje lažljivo u điv stanju; onda kada On(To) realizuje da je univerzum, koji je kao imaginacija produciran sa Njegovim(To) sopstvenim mislenjem, jeste ništa, puko bhas ili iluzija, tada je On(To) mislenje realno u Šiv stanju. Tako um kad je mislenje lažljivo u stanju je obmane ili bhulava¸ali kada je mislenje realno, ili kada uopšte nije mislenje,[4] tada On(To) nije u bhulava-i.

Sve dok misli i mislenje istrajavaju, sve dok um nastavlja sa radom lažljivim, sve dotle univerzum ima svoju(to) egzistenciju. Ali čim se mislenje zaustavi, čim se um zaustavi, tada univerzum prekida da bude. Um usled sanskara radi lažnljivo. Kada um postane lišen sanskara i još uvek nastavi sa radom, tada se kaže da je ušao u stanje Doživljaja ili Anubav-a; ali ako um ne radi, tada uošte nema doživljaj o ičemu. Da bismo doživeli svoje(to) Sopstvo, um mora da radi. Ali sanskare čine da um radi lažno, što će reći da one čine da um doživljava univerzum kao realan. Tako čak i ako um radi*, on je ne-sposoban da doživljava svoje Realno Sopstvo. Ali ako on postane sanskara-slobodan, tada um prekida da doživljava univerzum, realizujući da je univerzum puka iluzija, i kako Um (u sanskara-oslobođenom stanju (kondiciji)) još uvek nastavlja da radi, sada doživljava Sebe(To) (kao Sadgurua). U stvari, kada se mislenje ili um zaustavi, mogu rezultirati dva različita stanja: ono Sadgurua (kako je upravo opisano) ili besano spava(nje). U drugom slučaju (besano spava(nje)) niti zaista um po sebi(to) egzistira niti zaista univerzum egzistira: to jest, niti zaista um doživljava sebe(to) niti zaista doživljava univerzum.

Kada je um bilo u besanom spava(nju) ili Nirvikalp Samadiju, on odista ne misli imaginaciju, i stoga nema[5] univerzuma. Ali u budnosti* i snu – koja su svesna stanja – um odista misli imaginaciju, i stoga univerzum izranja. Stoga je umiverzum (imaginacija) posledak umovog mislenja. Misliti ili realizovati ovu imaginaciju kao realnu jeste lažno mislenje. Ovo lažno mislenje ima dva tipa:

  1. mislenje kroz koje Inteligencija kreira univerzum;
  2. mislenje kroz koje Inteligencija realizuje i doživljava univerzum.

Ali misliti-i-realizovati ovu imaginaciju kao lažnu, kao ništa, kao puku imaginaciju – ovo je Realno Mislenje. I kako je to već naznačeno, kada je um zaustavljen, bilo u ne-svesti besanog spava(nja) ili u Supersvesti Nirvikalpe, za takav um (ne) postoji niti univerzum niti njegov(to) doživljaj.

U stvari, između Nirvikalp Samadija i besanog spava(nja), svest Beskonačne Inteligencije ima razne stadijume ili stepenove, imajući raspon od Supersvesti kroz pod-Supersvest, svest i podsvest, dole do ne-svesti. Ovaj kontinum je ilustrovan na slici 22 sa leve strane. Slika 22 ilustruje progresiju u svesti kroz koju um od skoro–nemisleće Inteligencije u kamen formi eventualno postaje Beskonačni Realni Um Sadgurua. Specifičnosti ovoga procesa su sledeće.

Ne-svesna Inteligencija u H, u Svome(To) nastojanju da postane Sopstvo-svesna u G, započinje od kamen forme (a) i doseže ljudsku formu (e) posredstvom postepenog ali neometanog napredovanja. Prva želja da zna (unutar Beskonačne Inteligencije) je originalna prirodna sanskara koja je uzrokovala izranjanje neometanog razvoja čaitanje od kamen forme, gde je čaitanja nej konačnija, do ljudske forme, gde je beskonačna. Ne-svesna Inteligencija, drugim rečima, započinjući od H u nastojanju da dosegne odredište na G, ali u ljudskoj formi (e) On(To) se susreće sa smetnjom. Jer ovde se nalaze Njegove(To) ne-prirodne sanskare, koje su impresije Njegovog(To) lažnog egoizma Mu(To) ne dozvoljavaju da napreduje dalje i dosegne G. Umesto toga ove ne-prirodne sanskare navode Ga(To) da nastavi sa menjanjem forme jedme za drugom, svo vreme ostajanja zaglavljenim na (e), ili one pak čine da padne nazad do nižih stadijuma ((d) ili nižih).[6] Kada su najzad ne-prirodne sansakare običnog čoveka na (e) uglavnom potrošene, Beskonačna Inteligencija, sada nesputana u Svome(To) putovanju unapred, postepeno prolazi napred od (e) do G gde napokon Ona(To) realizuje SvojeSopstvo.

Putovanje od ne-svesti do Supersvesti može biti ilustrovano kroz analogiju štapića – koji ovde reprezentuje Beskonačnu Inteligenciju ili Beskonačno Sopstvo – koji treba da prekorači jarugu ili guduru tekuće vode od jednoga kraja (H) do drugoga (G), a tokom koga descendira dole kosinom od šest sekcija (a), (b), (c), (d), (e) i (f). Isprva štap nesmetano descendira; ali na (e) naleće opet na neprilike u formi gomile akomuliranog đubreta (koje u ovoj analogiji reprezentuje sanskare). Ova poteškoća usporava štapovo daljnje napredovanje i ne dozvoljava mu da nastavi na svome putu dole do G. Zbog opstrukcije đubreta na (e), drugim rečima, štap biva zaustavljen.[7] Ali čim je đubre očišćeno, štap juri napred do (f). Ali se ovde iznova  suočava sa ometanjima u formi gomile dijamanata i bisera koji leže ne njegovom putu (ova gomila reprezentujući okultne moći, duhovne doživljaje i stajališta, i tako dalje)¸ pa se ovde sudarajući sa njome, štap opet nanova biva zaustavljen. Odista, pošto se sudara sa ogromnom silom, ponekad čak biva bačen unazad. Pošto se potisak sanskara otpozadi i snaga opstrukcije kombinuju na takav način kao da zadaju štapu strahoviti udarac (trzaj), ostavljajući ga  „zaprepašćenoga“, kakav i beše. (Ovo zaprepašćenje (zaglupljivanje) reprezentuje stanje hairata) Hafiz je upozoravao na ovu opasnost:

Dar Astan-e janan az asaman mai andish

kaz oje sar bulandi ufti be khake pushte.

Na pragu Voljenoga čuveja se,

Inače ćeš, od visina svoga ostvarenja, pasti do najnižeg stanja prašine.

Ali čim je hrpa dijamanata i perli uklonjena, tada će štap pojuriti napred glatko sve do daljeg kraja (G) kanala. Nasuprot ovome kasnijem delu putovanja od (e) do G, u ranom postepenom napretku štapa od (a) do (e)), iako mu(to) je to oduzimalo više vremena, kretanje unapred je bilo nesmetano i kontinualno.

Da se vratimo od analogije o štapu opet na sliku 22: Beskonačna Inteligencija krenula je van iz ne-svesti (H) u nastojanju da dosegne Supersvest (G). Sve do ljudske forme (e) Ona(To) se kreće unapred kroz prirodni napredak, ali u (e) se susreće sa smetnjom. Na H je bila ne-svesna Inteligencija, dok u G postaje Sopstvo-svesna Inteligencija. Između ove dve tačke su imaginarna stanja od (a) pa sve do (f), koja služe kao puki medijumi uz pomoć kojih Beskonačna Inteligencija  od H doseže G. Tako za ne-svesnu Inteligenciju u H da bi postala supersvesna Inteligencija u G, Beskonačna Inteligencija mora da prođe kroz podsvesno, svesno i pod-supersvesno stanje (a-f). U ovom putovanju Ona(To) napreduje naviše od H do (e) prirodno uz pomoć podsticaja Svojih(To) prirodnih sanskara, ali u (e) je ometena sa Svojim(To) ne-prirodnim sanskarama. Kada su ove ne-prirodne sanskare delimično uklonjene, Ona(To) prolazi nagore do (f), a kada su one totalno uklonjene, Beskonačna Inteligencija dospeva u G.

Tačke (a) do (f) u Slici 22 označavaju raznolika stanja različitih formi ignorantnosti, imaginacije, ničega, tame, itd.[8] Ove forme-puno ili sakar ništa (kahhim mahin) je tama, imaginacija, ignorantnost, itd. – služe kao puki medijum sa kojim je ne-realizovano nirakar Sopstvo – koje je Inteligencija, Svetlost, Znanje, Paramatma, itd.– da bi postalo realizovano nirakar Sopstvo. Na ovaj način Sopstvo, koje je ne-realizovano i nirakar u H, u Svome(To) nastojanju da postane realizovano nirakar Sopstvo u G, mora da prođe skroz, usvoji i poprimi različita sakar stanja – naj-konačnije, manje-konačno, manje-i-manje-konačno, i beskonačno – (od) umovog (điv-ovog) mislenje.

Stadijumi i stanja od (a) pa sve do (f)  su sva imaginarna; kao forme iluzije ili bhas-a, sve su one realno ne-egzistirajuće. Ali i pored toga one služe kao medijumi kroz koje realna, ne-svesna Inteligencija postaje supersvesna Inteligencija. U početku ne-svesna Inteligencija startovala je od H u Svome(To) nastojanju da postane supersvesna (ili realno svesna) Inteligencija G; i u ispunjenju ove svrhe Ona(To) mora da prođe kroz sva lažljivo svesna stanja (a) pa sve do (f). Ova serija, tada, a u kojoj je svako svesno stanje naprednije od poslednjeg, je obuhvaćeno-i-sačinjeno od

a)     naj-konačnije svesti;

b)     podsvesti;

c)     manje-podsvesnog;

d)     još-manje-podsvesnog;

e)     pune svesti;

f)      pod-Supersvesnog;

G)   Supersvesti.

Ukratko, da bi ne-svesna Inteligencija postala supersvesna Inteligencija te da bi tako postala Sopstvo-svesna, Ona(To) mora da prođe kroz podsvesno, svesno i pod-supersvestno stanje, koja kolektivno ubuhtavaju-i-čine univerzum svest. Sve do svesnog stanja (e) Ona(To) nastavlja sa napredovanjem nesmetano i u tom procesu stiče više i više svesti; ali je u (e) njen(to) napredak prema Supersvesti (G) ometen sa (ne-prirodnim) sanskarama.

Kategorije „podsvesti“ i „pod-Supersvesti,“  koje u slici 22 pripadaju (respektivno) evolutivnim i duhovnim stadijumima putovanja svesti od H do G, takođe su pogodne za oslikavanje san stanja, i to oba i običnog i božanskog.

  1. 1. U podsvesnom ili običan san stanju čoveka ili nižih vrsta (životinje, biljek, itd.), um doživljava niži odeljak suptilnog univerzuma.
    1. 2. U pod-supersvesti ili božanskom san stanju duhovno napredujućih ljufi, um doživljava viši odeljak suptilnog univerzuma.

U oba tipa sna – 1 i 2 – svest suptilnog je, u jednom smislu ili drugome, „pod-„, to jest, ispod nivoa neke potpunije ili više svesti. Ali u 1 podsvest je javlja u kontekstu spava(nja), dok se u 2 podsvest javlja u probuđenoj svesti i stoga može da bude okarakterisana kao „pod-Supersvest.“ Tako običan san tipa 1 jeste san u spavajućem stanju, dok je božanski san tipa 2 san u budnom ili svesnom stanju.

Vraćajući se ponovo subjektu kreacije, tada je: mislenje Inteligencije kreiralo univerzum. A Njeno(to) uzimanje univerzuma da je realan je Njena(To) lažna misao.[9] Drugim rečima, mislenje je ono što je iz Inteligencije dovelo napred imaginaciju[10], i potom da bi Inteligencija mislila ovu imaginaciju, kao realnu konstituiše Svoje(To) lažno mislenje. I kada Ona(To) misli lažljivo, Inteligencija je u lažnom um stanju.

Tako se može reći da je mislenje Uma, koje je Inteligencija u mislećem modu, kreiralo univezum. Kao posledica toga, kada Um ne misli, univerzum obustavlja da bude. Imaju dva slučaja ovoga, označenih kao H i G na Slici 22

H)    Kada je Um ne misleći u besanom spava(nju) ili ne-svesnom stanju, tada univerzum i njegovi(to) doživljaji prosto ne egistiraju – ali Um takođe nema nikakav doživljaj o SvomeSopstvu(To).

G)   Kada Um nije misleći u Sadguruovom ili besanom spava(nju)-u-budnom stanju, a što je Supersvest, tada takođe (kao i u H) ni univerzum niti njegov(to) doživljaj naprosto ne egzistiraju – ali u ovom slučaju Um ima doživljaj SvogaSopstva(To).

Ali kada um doista radi, serija konsekvenci sledi.

Sve dok je um radeći, sve dotle se misli nastavljaju;

sve dok misli istrajavaju, sve dotle univerzum opstaje;

sve dok univerzum egzistira, sve dotle um doživljava univedrzum;

sve dok je tu doživljaj univerzuma (koji označava iluziju ili lažnost), sve dotle doživlja Sopstva ili Realnosti jeste nemoguć.

Da sumiramo, dakle, mislenje ima tri stanja:

  1. khayal ili (nepomućeno) mislenje, koje je kreacija[11] univerzuma;
  2. khoto khayal ili lažno mislenje, koje je ralizacija univerzuma;
  3. kharo khayal ili Realno Mislenje, koje je realizacija Sopstva.

Sva tri stanja su (od) Beskonačne Inteligencije. I tako imamo (1) mislenje Beskonačne Inteligencije, (2) lažno mislenje Beskonačne Inteligencije, i (3) Realno Mislenje Beskonačne Inteligencije.


[1] Khayal doslovno znači „misao“ („thought“) ili „mašta “ („fancy“ – uobrazilja, zamišljati, uobraziti, sklonost, ljubav); bhas je „iluzija, uobrazilja („fancy“-mašta), pojavnost (appearence- prividnost); bhram znači „obmana, zavaravanje („delusion“), guman je „dvoumljenje („doubt“), slutnja („surmise“ – pretpostavka), imaginacija.“,

[2] Ova rečenica je veoma bliska sa značenjem onome što je Baba napisao U božijem Rukom“ str 59 „Pa šta bi to moglo biti doli ništa koje dolizi van (proističe) iz Ničega“

[3] at all – apsolutno ne postoji ni na koji način

[4] kada je on ne msilsenje u potpunosti

[5] and so there is no – te   tako nalazi se nikakav…, te stoga nema uopšte (ali u smislu da se nešto uopšte negde na nalazi)

[6] Doslovno tekst u tabaku 188 kazuje: „Ne-prirodne sanskare čine da on menja morme nakon formi na (e) samo, ili Ga čine da dođe dole niže u (d) (c) itd. Ova rečenica izgleda da aludira na regresiju od ljudske forme (e) do nižih formi. Bog govori i Besede upozoravali su na veliku opasnost sa kojima se suočava hodočasnik na četvrtom planu svesti koji,  ako zloupotrebi svoje moći, može da podne nazad celokupnm putem do kamen forme, ali četvrti plan svesti korespondira sa (f) ili „jogin“ stanju u slici 22, a ne (e), koje je stanje običnog ljudskog bića u ciklusu reinkarnacije. Kako je ranije pomenuto, izvesni nepublikovani govori koje je Meher Baba davao u ranim 1920-im godinama zabeleženi su u beležnici „Lekcije uz doručak“ čine referencu na mogućnost drugih ponovnih uranjanja u podljudske forme osim od četvrti-plan pada. Za još jednu donekle neodređenu referencu na ovu temu, vidi stranu 252 i Seriju 11, endnota 10.

[7] come to a stop -dolazi u zastoj, zaustavlja se

[8] Ova liste izgleda da aludira na diskusiju u prvom delu Serije 5 gde su tama, imaginacija, ignorantnost, ništa, naj konačnije i univerzum suprotstavljeni i jasno razlikovani sa Svetlošću, Inteligencijom, Znanjem, Svime, Beskonačnim i Paramatmom.

[9] thought – misao ali i maštanje, razmišljanje, mišljenje, promišljanje

[10] brought imagination forth – proizvelo imaginaciju, dovelo do nastanaka imaginacije iz..ali suština je da je van iz Inteligencije dovedena napred u pojavnost i u prvi plan, imaginacija, koju sada doživljavamo ispred, i umesto, Inteligencije.

[11] creation – kreacija ima dva značenja i proces nastajanja kreacije (stvaranje) i posledicu procesa kreiranja to jest kreacija. Sama reč nema isto značenje kao i reč kreiranje (creating) gde je naglasak na samom procesu to jest, radnji kreiranja.