Descend od...

Descend od Spava(nja) do Budnosti*

Obična osoba doživljava grubi univerzum kada je budna, suptilni univerzum u snu, a uranja sebe u fini univerzum kada spava. Mađzub, pak, doživljava samo Supersvest (pot)puno svesnog besanog spava(nja) – stanje u kome univerzum ne egzistira; i Sadguru, descendirajući od ovog Realnog Um stanja, doživljava suptilni svet u punoj svesti – božanski san rahrava, valija i pira – isto kao i obična budnost* obične osobe. Tako možemo da razlikujemo pet stanja: obična budnost*, obični san, obično besano spava(nje), božanski san i besani-san-u-budnosti*. Dok su obično besano spava(nje)  i Nirvikalp Samadi srodni jedno sa drugim (u odsutnosti univerzum doživljaja), obična osoba budi se opet zbog svojih sanskara. Sadguru, pak, descendira zbog sudbine ili prarabdh-a – zarad dužnosti (prema) krugu na suptilnim planovima i za dužnost spasavanja sveta na grubom planu.

Tokom putovanja kroz planove, putovanje je obavljeno sa suptilnim telom. Um prolazi kroz zadovoljstvo nebesa ili patnju pakla, um uživa vaikunth ili višu sferu, sa Svojim(To) suptilnim telom; i napokon to je Um koji doživljava Sebe(To) sa Sobom(To). Jer kada Um realizuje Sebe(To), suptilno telo iščezava, kako je to ranije pomenuto,. U besanom spava(nju) takođe nema suptilnog tela za ne-svesni um, stoga „Realizacija“ znači svesno besano spava(nje) stanje. Ukratko, u Nirvikalpi nema suptilnog tela za svesno-ne-svesni (to jest, supersvesni) Um. Istovetno, u običnom sanajanju nema grubog tela, mada suptilno telo sada egzistira. Pa takođe i u božanskom snu – to jest, sanjanje u punoj budnosti* svesti koja je stanje jedinkinog putovanja kroz planove – ovde je pak samo suptilno telo (a ne gruba forma) prisutno za um. U običnoj budnosti*, pak, ne-nalik ovim drugim stanjima, grubo telo egzistira.

U običnoj budnosti* Paramatma je lažljivo budna. U običnom snu Paramatma je lažljivo sanjajuća. U božanskom snu, gde suptilno telo ili ruh putuje unapred planovima, Paramatma je realno sanjajuća. Samo u Sopstvo-realizaciji je Paramatma realno budna, jer čak i u vali i pir stanju, Paramatma je još uvek samo sanjajuća. Ali je u Fana Filah stanju On budan i svestan Sebe.

Um (to jest, Paramatma kao điv) ima dva tela, suptilno i grubo, sa kojima doživljava dva univerzuma. (Ova dva univerzuma su po sebi dva tela Paramatme kao Beskonačne Inteligencije, dok su dva tela iste Inteligencije, kada je lažljivo misleća kao lažni um, suptilno i grubo telo ili sharir-i). Sa grubim telom um doživljava grubi univerzum, i sa suptilnim telom doživljav suptilni univerzum. ali kod doživljavajnja Sebe(To), Um nema nikakvo telo. Tako život, smrt, običan san, božanski san i lažno buđenje, se sve javlja u realciji sa umovim suptilnim telom i nije u realciji sa svojim(to) osobnim Sopstvom. Na isti način, uživanje raja i ispaštanje pakla se sva dešavaju u odnosu prema suptilnom telu. Jer nakon otpadadnja grubog tela, to je upravo kroz suptilno telo da um uživa i pati raj i pakao. Ali dok sva ovo odlaženje i dolaženje, umiranje i bivanje rođenim, pripadaju suptilnom telu, Beskonačna Inteligencija – delujući kao um – ostaje beskonačna i večna celim tokom.

Kada suptilno telo polu-pod-supersvesnog uma, doživevši jedan od prva čertiri plana tokom fizičkog života (jivta jivat), izgubi svoju grubu formu, nastavlja da uživa taj isti plan izvesno vremena kroz svoju suptilnu formu. Tada, opet u svoje vreme, iznova prihvata grubi pokrivač. Ali ako je, tokom fizičkog života (jivta jivat), suptilno telo điva prešlo peti plan, u tom slučaju, nakon otpadanja grubog tela, suptilno telo takođe pada i điv (um) postaje Šiv (supersvesna Inteligencija). Kroz ceo tok ovog putovanja Beskonačna Inteligencija po Sebi, bilo kao lažni um, jogi um ili supersvesni Realni Um, ostaje uvek ista. Ono što se menja je samo orijentacija i usmerenost Njenog(To) mislenja, i u skladu sa time Njeno(To) suptilno i grubo telo takođe se menjaju: ali Beskonačna Inteligencija po Sebi(To) zauvek ostaje isto jedno, nedeljivo, nepromenljivo, večno, beskonačno Jedno.

Za Mađzuba u stanju Fana Filah ne egzistira suptilno telo (te stoga ni njegov grubi pokrivač), kako to beše, tokom Njegovog fizičkog života; i tako nakon Njegove fizičke smsrti On uživa Sopstvo, jer je Njegovo suptilno telo bilo večno rastvoreno u Sopstvu. Kako se ovo rastvaranje ne dešava u slučaju Salika, od sada ćemo rezervisat termin „Sadguru“ isključivo za Salik Sadgurua[1]. Za Sadgurua (to jest, Salika ili Acharya), suptilno telo koje je bilo rastvoreno kada je On bio u Sopstvo-realizujućem (J Samoostvarujućem), Nirvikalpa, supersvesnom stanju, eventualno (napokon) ponovo opet iznova stiče svoju egzistenciju– zajedno sa svojim pokrivačem, grubim telom. U ovom pogledu je Sadguru sličan nekoj običnoj osobu za koju, onda kada uđe u besano spava(nje) stanje, njegovo grubo i suptilno telo bivaju oba rastvorena. Ali kada se ova obična osoba vrati nazad iz besanog spava(nja), opet poprima isto suptilno telo koje je imao ranije, a kroz koje on doživljava san stanje. A kasnije, kada čak još dalje descendira, dobija isto grubo telo koje je i prethodno imao, kroz koje doživljava stanje budnosti*. Ovde su sanskare pokretačka sila koja čini da ovaj besani spavač u ne-svesnom, ne-telesnom stanju uzme isto grubo telo da bi doživeo svet. Na isti način, kada Sadguru iskorači dole iz supersvesti, Nirvikalp ne-telesnog stanja, tada On poprima isto suptilno telo koje je ranije imao, i kroz ovo suptilno telo On izvodi dužnost (za) krug na planovima. Descendirajući još dalje, On tada poprima isto grubo telo kao i ranije, kroz koje izvodi svetovne dužnosti. Tako u slučaju Sadgurua to je dužnost za spasenje sveta koja Ga navodi da dođe dole od supersvesnog, ne-telesnog stanja i ponovo se vraća u isto grubo telo. Nasuprot tome, Mađzub nikada ne descendira iznova iz toga budnog-u-besanom spava(nju) stanja bez-telesne Supersvesti.

Tako Sadguru, nakon descendiranja iz Nirvikalp Samadija i poprimanja opet iznova suptilno i potom grubog tela, obavlja kroz ova tela dužnost (za) krug i svetovnu dužnost. Svetovna dužnost obuhvata-i-čini rad u davanju spasenja i duhovnog napretka ljudima u svetu; i dužnost (za) krug obuhvata-i-čini rad u davanju Sopstvo-realizacije onima koji su već napredni i koji su povezi sa Njime. I kada otpadne Sadguruovo grubo telo, rastvara se i Njegovo suptilno telo i to večno i zauvek, i On uživa[2] Sopstvo.

Tako razlika između Mađzuba i Salik Fakira ili Sadgurua je ta, mada u oba slučaja sutpilno telo iščezava u Nirvikalp Samadiju, što nakon toga Salik uzima opet (isto) suptilno telo, a potom (isto) grubo telo, a za rad činjenja da drugi realizuju Sopstvo, dok Mađzum nikada iznova ne realizuje telo i stoga ne obavlja nikakvu dužnost. Ali po kompletiranju Svoga rada Saslik isto tako, nakon što Njegovo fizičko telo umre (mari giya pachi), takođe ne zadržava suptilno telo već večno uživa sopstvo. Ovi Salik Sadgurui su Učitelji Sveta, Spasioci. Faqiri (život Fakira) je cilj, u kome um nije ni lažljivo (falš) budan ni lažljivo (falš) niti realno sanjajući, već je ralno budan. Nasuprot tome, (realno sanjajući) um rahrava (J hodočasnika), valija, pira doživljava suptilni univerzum kroz suptilno telo; i (lažljivo (falš) budni) um običnog čoveka doživljava grubi univerzum kroz grubo telo. Samo kao Fakir odista Um doživljava Sebe(To); a Fakir koji iznova dolazi dole na niže planove je Sadguru ili Salik.

Baš kao što i u besanom spava(nju) nema ni suptilnog ni grubog tela za um, i stoga ni bilo kakvog doživljaj suptilnog i grubog univerzuma, tako i nu Nirvikalp stanju Fakira nema ni suptilnog ni grubog tela za (J svoj) um, pa stoga niti doživljaj suptilnog ili grubog univerzuma. Razlika, pak, je da je u besanom spava(nju) um ne-svestan, dok je u Supersvesti Nirvikalpe Um u pur bhan (punoj svesti).

Zarad prikladnog prikazivanja, ova različita spavajuća, san i budna stanja, oboje kako obična tako i bižanska, sumirana su u Tabeli 7 ispod[3],

Tabela 7, Izranjanje i Rastvaranje Tela u Spava(nju), Snu i Budnosti*

Karakterizacija Stanja

(Božansko/Obično, Isiniti/Lažno)

Ime Stanja Telesni Medijum
1. božansko istinito Buđenje besano-spavanje-u-budnom ne-telesnost
2. božanski istiniti san san-u-budnom suptilno
3. nikakvo[4] besano spava(nje) ne-telesnost
4. obični lažni san san suptilno
5. obično lažno buđenje budnost* grubo

U običnom budnom stanju (red 5 u Tabeli 7 na prethodnoj strani) um ima svoje(to) grubo telo sa kojim će doživeti grubi univerzum. U san stanju (red 4) grubo telo je rastvoreno u suptilnom telu; tako um kada je sanjajući ima samo svoje suptilno telo sa kojim doživljava suptilni univerzum. U besanom spava(nju) (red 3) suptilno telo je takođe rastvoreno, sada u finom telu, to jest, u besformnoj formi uma; stoga um u zvučnom spavajnju nema telo (u smislu da ga drži po strani, zaboravlja, i ne upotrebljava telo) već ima samo sebe(to). Kada um opet dođe dole od besanog spava(nja) (3) do sna (4), suptilno telo proizlazi napred iz uma, tj., umova fina fomra dolazi van kao suptilno telo. A kada um još dalje descendira iz sna (4) do budnosti* (5), suptilno telo stiče grubi pokrivač. Te se tako proces ((po)kretanja nazad i napred između budnosti* i besanog spava(nja)) nastavlja! Fina forma uma ili điva je u stvari totalna suma njegovih(to) impresija, dok je fina foma Inteligencije ili Paramatme tama, ništa, imaginacija.

Ovo rastvaranje obične osobe (njenog) grubog tela u suptilnom i suptilnog tela u finom nije večno ili permanentno, pošto ga(to) sanskare koje istrajavaju u umu navode da još jednom prihvati svoju(to) suptilnu i grubu formu, koja se podudaraju sa ispoljavanjem ovih sanskara. S druge strane, um, kada je lišen svoga lažnog mislenja, transformisan je u Realno sopstvo. Te tako rastvaranje Mađzub-Fakirove suptilne forme u finu formu (u (po)kretanju sa reda 2 do red 1 u Tabeli 7) jeste permanentno, jer za Njega nisu preostale nikakvih sanskara. Ono što opet dovodi napred fino u suptilnu i grubu formu u slučaju Sadgurua i Salik Fakira (tokom descendiranja nazad iz Mađzub stanja do kreacija-svesti) jeste prarabdh („sudbina“) a ne sanskare. Pod prarabdhom, Ja mislim na dužnost.[5]

Kao siže imamo: različita stanja besanog spava(nja), sna i budnosti*, kako su opisana u Tebeli 7, i kretanja između ovih stanja su na radikalno drugačiji način doživljena od obične osobe, Sadgurua, i Mađzuba, kako to naredni pasusi objašnjavaju.

A.  SLUČAJ OBIČNE OSOBE. Za ovu običnu individua, u njegovom životu (teni jindagi man) u budnom stanju, um, koji je lažljovo (falš) misleće sopstvo doživljava sebe(to) kao grubo telo. Istovetno, on u snu doživljava sebe(to) kao suptilno telo, dok je u besanom spava(nju) uronjen u (i stopljen sa) finim telo. Kod prelaženjem iz besanog spava(nja) do sna, umovo fino telo poprima suptilnu formu; i u prelaženja od sna do budnosti*, njegovo(to) suptilno telo usvaja grubi pokrivač. Sanskare su ono što podstiče ovu promenu od finog u suptilno i od suptilnog u grubo. Kao neka obična osoba, um ne može ponovo da simultano stekne svest o tri tela već može da ih doživi samo jedno po jedno. Stoga kada um (obične osobe) jeste svestan grube forme i kroz tu grubu formu realizuje grubi univerzum, on(to) ne može da korisno upotrebljava suptilnu formu; i kada ima svest o suptilnom telu i kroz to suptilno telo doživljava suptilni univerzum, on(to) ne može da korisno upotrebljava fino telo. Ali kada je um uronjen u finoj formi, što će reći, kada ima svest niti o jednoj formi, pošto „fino telo“ označava besformna formu (od) impresija – tada on uopšte ne može da realizuje univerzum.

U stvari, kako je prikazano u Tabeli 7, um, koji je zavistan* od toga da li je lažljivo (falš)misleći kao običan čovek ili realno misleći kao Sadguru ili Mađzub, uranja (i stapa) sebe(to) u svoju(to) finu foormu i u dva stanja koja se veoma razlikuju:

  1. ne-svest besanog spava(nja) (u slučaju obične osobe);
  2. Supersvest Nirvikalp Samadija (u slučaju Sadgurua ili Mađzuba).
  1. B. SLUČAJ SADGURUA. Tokom svoga života (teni jindagi man) Sadguru, kao i obična osoba, takođe prolazi kroz stanja kao što su besano spava(nje), san, budnost*, ali na jedan beskonačno viši i suprotan način. Tako Njegova fina forma u besanom spava(nju) postaje suptilna u snu i gruba u budnosti*. Ali kako je (nasuprot običnoj osobi (pot)puno svestan u Svome besanom spava(nju), taj besano spava(nje) je realno Buđenje. Slično, pošto je On (pot)puno svestan čak i tokom sanjanja, to san stanje je Njegovo božansko sanjanje. I napokon, kada je On budan u smislu bivanja obično budnim, ta budnost* Njegova sa sobom nosi Đana-u (Znanje) isto kao i (pri)sećanje (o) Njegovom božanskom sanjanju.Stoga kada descendira od Svoga stanja besani-san-u-budnosti do obične budnosti*, to je prarabdh – Njegova predodređena dužnost – a to nisu sanskare koje sunovraćuju promenu od finog u suptilno i od suptilnog u grubo. A nakon smrti, nakon otpadanja fizičkog tela – što se dešava onda kada je okončan Njegov rad svetovne dužnosti – budući da je lišen sanskara, On nikada ne prima ponovo suptilnu i grubu formu.

C.  SLUČAJ MAĐZUBA. Neslično običnoj osobi i Sadguruu, Mađzub ne doživljava san ili običnu budnost*, već samo besano spava(nje): ali ovo Njegovo besano spava(nje), pošto je doživljen u punoj svesti, je u stvari realno Buđenje. Ali Mađzub nikada ne prolazi kroz stanje običnog ili božanskog sna ili obične budnosti*; i pošto je slobodan od oba, i od sanskara i odprarabdha, ne zadržava nikakvu vezu sa suptilnom i grubom formom, bilo zarad doživljavanja sanskara niti zbog vršenja Spašavaočeve dužnosti.

Silazno kretanje od besanog spava(nja) do budnosti* je raznovrsno motivisano u slučaju obične osobe i Sadgurua. U oba slučaja,  i običnom besanom spava(nju) i u Sopsto-realizaciji, um se ponovo vraća (revertuje) u svoju finu formu. U običnom besanom spava(nju), pak, um je ne-svestan, dok je u Sopstvo-realizaciji Um supersvestan. U slučaju besanog spava(nja) običnog uma, fraza „fina forma“ znači besformnu formu impresija u njihovoj latentnosti; ali u slučaju Sopstvo-realizovanog Uma, pošto nema nikakvih impresija, „fina forma“ znači „ne-forma“ („no-.form“) ili čista besformnost[6]. Od besanog spava(nja) obične osobe su sanskare ono što navodi[7] finu forma da usvoji suptilnu formu i (u skladu sa suptilnim) grubu formu, kao medijum kroz koji um može da uzme doživljaj (od) ovih sanskara. Od Sopstvo-realizacije Sadgurua, pak, prarabdh je ono što čini Njegovu ne-formu (finu formu) da porpimi suptilnu formu i, u skladu sa suptilnom, grubu. Ovo On čini samo da bi pomogao grubim telima (od) drugih umova, u njihovom svesnom budnom stanju, da se rastvore u svojim suptilnim teima i da se njihova suptilna tela rastvore u finoj formi. Drugim rečima, Sadguru pomaže da bi učinio da drugi sanjaju božanski ili (da budu) probuđeni realno.

Ovo isto (po)kretanje  od besanog spava(nja) do budnosti* dešava se u samom početku, onda kada je Inteligencija bila ne-svesna u besanom spava(nju) i sadržala unutar Sebe(To) Svoju(To) imaginaciju kao Svoju(To) finu, besformnu formu. Njena(To) prva sanskara producirala je napred ovu Svoju(To) finu formu (imaginaciju) u suptilnu i grubu formu; i na ovom spoju, pošto je Ona(To) sada u um stanju, Njene(To) sanskare postaju fino telo (od) uma.

Descendiravši od ovog originalnog besanog spava(nja) do obične budnosti*, um, beskonačan u ljudskoj formi, mora neminovno da se vrati do besanog spava(nja) dok (još uvek) zadržava svesnu budnost*. U ovom njegovom(to) povratnom putovanju, beskonačni um na različitim stadijumima upotrebljava različita vozila[8] za različite tipove doživljaja.

a)   taj beskonačni lažni um običnog čoveka u svesnoj, mislećoj budnosti* doživljava grubi univerzuma sa svojim grubim telom. Stoga je grubo telo medijum u budnom stanju za doživljaj običnog čoveka.

b)   taj beskonači polu-Realni Um – drugim rečima, um koji je donekle lažan i donekle realna – jogina, valija, ili pir-ova u pod-supersvesnonoj budnosti* doživljava suptilni univerzum sa svojim suptilnim telom. Stoga je suptilno telo medijum u budnom stanju za doživljaj jogina, valija, i pira.

c)    Beskonačni Realni Um Fakira u supersvesnoj budnosti* Nirvikalp Samadija doživljava Sopstvo posredstvom Sopstva bez korišćenja ijednog tela ili forme. Stoga niti suptilno niti grubo telo ne služi u budnom stanju kao medijum za doživljaj supersvesnog Uma Fakira.

Ovaj Fakir, kod vraćanju nazad dole do pod-supersvesti i običnog svesnog stanja, ponovo dobija suptilno i grubo telo zbog rada na uznapredovanju univerzumovih điv-ova u njihovom putovanju ka postajanju Šivom.

Sada obično ljudsko biće nema nikakvu svest o suptilnom ili grubom telu i nema nikakav suptilni ili grubi doživljaj univerzuma kada je on uronjen-i-stopljen u ne-mislećoj ne-svesti besanog spava(nja), dok Beskonačni Realni Um Mađzuba ili Salika (Sadgurua) uživa ovo stanje nemajući nikakvu svest o suptilnom i grubom telu i nikakav suptilni ili grubi doživljaj o univerzumu kada je On misleći, svestan i budan. Pošto je ovaj obični čovek sputan sa beskonačnim lažnim umom, čije sanskare čine da um realizuje univerzum ili misli imagnaciju – to jest, da misli lažljivo. Ali ovaj isti beskonaćni lažni um, kada je lišen sanskara, postaje Realni Um Sadgurua. Opet iznova, običan čovek kada je u polu-svestnom, polu-mislećem san stanju nema nikakvu svest o grubom telu već samo o suptilnom telu, kroz koje on uzima suptilne doživljaje o suptilnom univerzumu. Ali jogin, vali, pir ima ovu istu ne-svest o grubom telu i ne-doživljaj o grubom univerzumu, zajedno sa svešću o suptilnom telu i suptilni doživljaj suptilnog univerzumua, u svesnom, mislećem, budnom stanju.

Kako je to već objašnjeno, obično ljudsko biće – ili beskonačni lažni um, ili Beskonačno Sopstvo pod okovima sanskara – ima suptilno i grubo telo zarad suptilnog i grubog doživljavanja sanskara. Nasuprot tome, Salik ili Sadguru, slobodan od sanskara ali podnoseći odgovornost prarabdh-a ili sudbine, zadržava Svoje suptilno i grubo telo ali ne zarad suptilnog i grubog doživljavanja univerzuma već u svrhu rada za druge. To jest, On zadržava Svoja tela zarad uništavanja sanskara drugih, zarad podizanja drugih niskih umova do doživljaja planova, i za podizanje umova na planovima do doživljaja Sopstva: ukratko, zarad duhovne dobrobiti drugih, kako je detaljno prikazano na stranama koje slede.


[1] Originalni tekst tabak 196 ovde kaže „tako da ćemo mi Salik Sadgurua zvati Sadguru.“ Kroz celi manuskript sve do ove tačke Baba je koristio termin „Sadguru“ u širem smislu, da ukaže na Bogo-realizovanu osobu bilo koga tipa – Salik ili mađzub. U ovod sadašnjem pasusu, pk, Baba izgleda da fiksira značenje reči sužujući je na Salik Sadgurua, to jest, Bogo-realizovane individue koja zadržava oba Bogo-svest i univerzum-svest, oba Nirvikalp Samadi i Sahađ Samadi. Ovo suženije i restriktivnije korišćenje fraze „Sadguru“ (tj., kao „Savršenog Majstora“), ukazuje na tabak 195 (stra 334 u ovom tekstu), ostaje na snazi sve do kraja Setrije 13 i 14 i kroz ceo tok izlaganja koje sledi u Sadguruu i Svetlosti Inteligencije. (Ovo korićšenje, naravno, preovladava u Meher Babinim narednim knjigama i rukopisima.)

Moguće je, tako, da smo svedoci u ovom pasusu jednoj od onih primera na koje se često aludiralo u napomenama i pomoćnim sredstvima ove knjige, u kojima Meher Baba uzima termin koji je prethodno koristio na slobodniji i više uopšten način i daje mu većz preciznost i definiciju. Verovatno je autorizacija ove promene bila označena u ovom pasusu kroz korišćenje zamenice prvog lica „mi.“ (Za jedinstveno slučaj Babinog korišćenja prvog-lica zamenice „Ja“ vidi stranu 339, napomena.)

[2] enjoy – uživati ima isto značenje kao i experience – doživljavati; takođe se koristi i termin „kušati“

[3] Za još jedno vizualno prikazivanje teme u Tabeli 7, vidi Sliku 25 u Sadguru i Svetlost Inteligencije (str. 392), koja je direktno bazirana na dijagramu koji je Meher Baba nacrtao u Božijom rukom, str 83. Takođe je ovde interesantna slika 16 na str. 228. U vezi formulacije „nikakvu („none“)“ u redu 3 tabele, vidi Seriju 13, endnotu 5.

[4] Niti obično niti božansko niti realno niti lažno

[5] Tekst na tabaku 198 na ovom mestu kaže „(pod prarabdom Ja mislim dužnost“). Ovo je prvo i jedino mesto u ovom manuskriptu gde Baba izgleda da koristi zamenicu u prvom licu jednine „Ja“ sopstvo-ukazujući („self-referentially“). Nekoliko strana pre toga, Baba je koristio zamenicu prvog lica množine „me“ na način da može da ime nekoga autorskog značaja,

Ova ovde rečenica izgleda da ukazuje da, iako reč prarabdh doslovno znači „sudbina“ sudbina Sadgurua je, u stvari, da preuzme dužnost za svetovo spasenje. U ovom smislu, prarabdh znači „dužnost“ ili „dužnost koja je Njegova sudbina da je izvrši.“

[6] formlessness – stanje Kondicija) bivanja bez forme. Fraza u originalu glasi „…fina forma znači impresija forma, tj. (J forma) koja je takođe besformna, i ne forma označava čisto besformno“.

[7] make – primorava, čini, navodi, uzrokuje, dovodi do toga da se nešto dogodi, izaziva, producira, uzrokuje, neko stanje

[8] vehicle – vozila, doslovno