Analogija Ruke i Štapa

Za Džamšeda (koji reprezentuje običnu osobu), oboje, i loša karma (od) pap-a (greha) i dobra karma (od) panya-e (vrline) kreiraju okovanosti. Njegov slučaj je sličan slučaju čoveka koji svoje ruke, uranja u đubre, izmet, boju[1]i parfeme: njegova ruka je uprljana (J pokvarena) sa ovim supstancama. Nasuprot tome, Zaratrustra (Sadguru) nalik njemu uranja, ali sa štapom u svojoj ruci: a kasnije štap može da bude odbačen dok ruka ostaje čista i neukaljana. U stvari, Džamšed takođe ima štap; ali u njegovom slučaju, ruka i štap su stopljeni zajedno, dok za Zaratrustru, ruka i štap ostaju nezavisne. Čak šta više, dok Džamšed koristi štap zarad sopstvenog uživanja doživljaja, Zaratrustra ga koristi samo da bi očistio ruke drugih. U ovoj analogiji ruka reprezentuje um, štap reprezentuje suptilno i grubo telo, i đubre i parfemi reprezentuju pap i punya.

SADGURU ČINI SVE pa opet (ne) čini ništa. On je u svemu i opet po strani od svega. On je u (pot)punosti budan a ipak u isto vreme simultano (pot)puno u besanom spava(nju). On je i živ i mrtav u isto vreme. On obavlja svu karmu, pa Ga ipak nikakva karma ne okiva.

Svaka karma, dobra ili loša, kreira dobre ili loše impresije. Pap i punya, „greh“ i „vrlina“ su oboje (oba)vezujući. Dobre sanskare daju tome (jedno) srećan život (sukhi janam), i loše sanskare daju tome (jedno) život patnje (dukhi janam), jer su sva tela i doživljaji bola i zadovoljstva (dukh-sukh) u univerzumu usled sanskara. Sanskare su ono o čemu bejahu uzeti doživljaji (upabhog) u suptilnoj i gruboj formi. Pa tako ako su sanskare loše (to jest, potekle od grešnih aktivnosti ili pap-a), tada je njihov doživljaj (upabhog) u skladu sa time loš – što znači pun patnje (dukh); a ako su sanskare dobre (to jest, potekle od časnih akcija ili punya) njihov doživlja je isto tako dobar – što znači pun sreće (sukh). Sve dok su sanskare tu su i umovI ili đivovi doživljaji univerzuma kroz tela. Impresije greha i vrline, pap i punya su ono što daje telo umu (u smislu da ove impresije konstituišu telo i navode um da se identifikuje sa njime) kao vozilo kroz koji um može da uzima upabhog-e od ovih istih impresija. Stoga karma ili akcija ne samo od greha već takođe i od vrline, od pap-a isto tako kao i od purnya-e, je uzrok rađanja i stoga sputavanja. Stoga je Mokša ili Sloboda ostvarena kada više nema sanskara, stanje koje se dešava („come about“) kada više nikakva karma nije činjena. Ova sloboda od sanskara postaje moguća samo kada jedinka čini karmu svo vreme ostajući po strani od nje. Rezultantne impresije ne (oba)vezuju jedinku; ona ga ne dotiču. Takav je način života[2] Jivanmukta.

Hajde da ilustrujemo razliku između obične osobe i Sadgurua u nihovom postupanju sa pap-om i punya-om kroz jednu analogiju. U ovoj analogiji:

Džamšed = obično ljudsko biće;

Zaratrustra = Sadguru;

prljavština, đubre i mulj = loše sanskare (impresije) ili pap (greh);

parfem, boja i ulje (tj,. kozmetika) = dobre sanskare (impresije) ili punya (vrlina);

ruka = biće, osoba, điv, um.

Hajde da sada pretpostavimo da ubadanje u đubre, prljavštinu, parfeme i boje znači činjenje karme. Kada se Džamšedova ruka ubode u đubre, prljavštinu, miomirise, i boju, mrlje i tragovi ovih supstanci bivali su mu impresirane na ruci. Tako je učinio dobru i lošu karmu sa akcijom ubadanja u kontejner sa miomirisima i prljavštinom, i u ovom procesu su ga sputale karmičke impresije, što će reći da su mrlje i tragovi umrljali njegovu ruku.

Hajde da sada pretpostavimo da Zaratrustra takođe ubada đubre, prljavštinu, parfeme i boju – ali on to čini uz pomoć štapa koji drži u svojoj ruci. U Zaratrustrinom slučaju, to su miomirisi i đubre (od) drugih u koje on ubada – što će reći da baveći se, takođe, sa dobrim ili lošim impresijama, on to ne čini zbog svoga sopstvenoga doživljaja (kao što to Džamšed čini), jer su to impresije drugih ljudi. I tako, čak iako on ubada u parfeme i đubre, mrlje i tragovi ne bivaju ipresirani na njegovim rukama (to jest, impresije ili sanskare ga ne sputavaju). Drugim rečima, on je učinio karmu ili akciju a još uvek ostaje izdvojen od nje. On može da odbaci u stranu štap kad god to želi. Džamšed pak, ne može da odbaci svoju ruku, jer je povezan sa njom.

Tako iako su obojica i Džamšed i Zaratrustra učinili karmu, Džamšed biva sputan sa njom(to), dok je Zaratrustra ostao izdvojen od nje. Džamšedove ruke su bile impresirane sa mrljama i tragovima od svake supstance sa kojom su mu ruke baratale. Kakva je supstanca, takva je i mrlja; i kakva je karma, takve su i impresije. Ali Zaratrustrina ruka ostaje čista i bez mrlja kao i pre, mada je i on takođe ubadao u sve različite dobre i loše supstance (što će reći da sam obavlja svu tu različitu dobru i lošu karmu). Razlog za ovu razliku je taj što Džamšed ubada svojom rukom, dok Zaratrustra to čini sa štapom u svojoj ruci.

Poput Džamšeda, Zaratrustra rukuje sa oboje i sa parfemima i sa izmetom, ali ne sa svojom rukom; a pošto ne upetljava svoju ruku, ostaje čist i bez mrlja. Iako Džamšed isto tako rukuje sa parfemima i izmetom, on to čini sa svojom rukom, i stoga ona biva ukaljana i umrljana. U stvari, Džamšed poput Zaratrustre ima štap u svojoj ruci kada rukuje sa parfemima i izmetom, ali zajedno sa štapom on upetljava svoje ruke, zato što su u njegovom slučaju ruka i štap spojeni zajedno kao da su oni bili jedno. U Zaratrustrinom slučaju, čak iako on ima štap u svojoj ruci, štap se nije spojio sa njegovom rukom i (nije) postao jedno sa njom; umesto toga, ostaje odvojen od ruke i slobodan od nje.

Da bismo pojasnili i dodali nove definicije onima datim u prethodnoj listi, u ovoj analogiji:

Džamšed i Zaratrustra = Sopstvo (kao obična osoba i kao Sadguru, respektivno);

ruka = um;

štap = suptilno i grubo telo.

Džamšedova ruka i štap, bivajući spojene i postavši jedno, oboje bivaju na isti način zajedno uprljani. Hajde da interpretiramo ovu metaforu, Džamšedov um (ruka), pošto biva upetljana u te akcije, biva umrljana. Nasuprot tome, Zaratrustrina ruka (um) ne biva uprljana čak iako štap (telo)  biva usmrđen i ukaljan. Nije važno ako štap (telo) na taj način biva umrljan, ali ruka (um) ne treba da bude (umrljana). Pa šta ako štap (telo) stekne hiljade mrlja (impresija)? –naprosto iznova može da opet bude bačen iz ruke. Ali ako je ruka (um) sama po sebi bižlao umrljana, kako bi ruka mogla da bude odbačena? U takvoj situaciji postaje neophodno za ove mrlje na ruci (umu) da budu izribane; drugim rečima, sanskare bi trebalo da budu uklonjene iz uma da bi bio transformisan u Beskonačni Realni Um.

Sanskare pripojene umu su učinile um lažnim, a kada su ove uklonjene, postaje Realni Um.Tako Zaratrusta (reprezentujući Realni Um), kod činjenja karme ubadajući različite supstanci, ne angažuje svoju ruku (Um) u ovoj aktivnosti; te tako njegova ruka, pošto ne dodiruje supstance, ostaje neumrljana. Umesto toga, Zaratrustra upošljava štap (telo) u ovoj aktivnosti ubadanja i dodirivanja. Ali Džamšed (lažni um), tokom činjenja karme ubadanja đubreta i parfema, u ovom procesu angažuje svoju ruku (um) isto kao i štap (telo). Tako ruka dodiruje supstance i kao posledica toga uzima mrlje (dagh). Na ovaj način je obična osoba različita od Sadgurua, koji, i pored toga što čini karmu, jeste karma-slobodan.

Džamšed, sa svoje strane, ubada parfeme i đubre (svoje sopstvene sanskare) radi doživljavanja istih, dok Zaratrustra  ubada parfeme i đubre (sanskare i karmu (od) drugih) da bi uklonio mrlja od parfema i đubreta koje su drugi akomulirali. Sa svojim štapom Zaratrustra briše parfeme i đubre sa ruku drugih: drugim rečima, sa svojim suptilnim i grubim telom on uništava sanskare (od) drugih umova. Ali dok čini ovu karmu, pošto je njegova ruka (Um) ostala razdvojena od štapa (tela), sa mrljama sa ruku drugih (tj., sanskarama (od) drugih umova) on ne umrlja svoje sopstvene ruke (tj. ne impresira svoj sopstveni Um). Na ovaj način Zaratrustra koristi svoj štap (svoje suptilno i grubo telo) da bi sakupio na njemu mrlje (sanskare) drugih, obavivši to a nakon štoje posao bio završen, potom odbacuje štap (telo), i njegova ruka (Um) ostaje čista i neumrljana (sanskara-slobodna) kao i uvek.[3]


[1] paint – boja, za razliku od color – boja

[2] Životni put

[3] Ovo odbacivanje štapa sa Zaratrustrove strane označava kraj Sadguruovog upravljanja u vreme odbacivanja suptilnog i grubog tela.