Svet(ovni) Doživljaj

Svet(ovni) Doživljaj i Svet(ovna) Dužnost[1]

Mada Sadguru ponekad Sebe stacionira u supersvesnoj Realni Um bestelseslonsti, kada poželi može ponovo da vrati Svoje suptilno i grubo telo, na taj način se podvrgavajući velikim naporima a zarad dobrobiti i spasenja drugih. Nasuprot tome, obična osoba, koja koristi svoje suptilno telo u snu i grubo telo u budnosti*, čini to zarad uživanja univerzum doživljaja. Obična osoba nastanjuje jahan-e fani (grubi univerzum. Vali-ji i pir-ovi, pak, koji svesno doživljavaju jaHan-e baqi (suptilni univerzum), oboje izvršavaju svetovne dužnosti. Razlika među njima je ta, što nasuprot valiju, pir (ne) uzima nikakvo uživanje (od) suptilnog sveta i nema suptilnih okova; umesto toga se uzdržava od božanske Unije sa spoznajom da, ako bi se sjedinio sa Bogom, više nikada ne bi mogao da se vrati do univerzum-svesti a zarad spasenja drugih. Salik- i Mađzub-Fakiri su savršeni, vali-ji i pir-ovi su polu-savršeni, i običan čovek je nesavršen.

TAKO SADGURU IZVRŠAVA KARMU  pa ipak ostaje po strani od nje; čini sve a ipak (ne) čini ništa[2]; jeste u svemu i opet po strani od svega. Badhuri kari ne karma rahit chbe: „Čineći sve, On ostaje karma-slobodan.“ Nasuprot tome, Mađzub nema sanskara i nema prarabdh-a (sudbinske dužnosti) (koje su mu) preostale – i s Njegove tačke gledišta, takođe nema niti suptilno niti grubo telo. Pa stoga za Njega nema suptilnog niti grubog doživljaja univerzuma, niti je od koristi za umove drugih za slamanje ograničenja nametnutim im njihovim sanskarama.

U stvari, nasuprot Mađzubu, Sadguru tokom Svoga fizičkog života može da se kreće unaokolo i stacionira Sebe gde god to poželi u bilo kome od sledećih:

a) u stanje Jednote Sopstva gde, je kao Realni Um On svestan a ipak bez svesti o suptilnom i grubom telu. Drugim rečima, On je supersvestan.

b) na planovima suptilnog univerzuma, gde je On svestan a ipak bez svesti o grubom telu. To jest, On je pod-supersvestan, zadržavajući svest samo o suptilnom telu kroz koje doživljava planove suptilnog univerzuma. On to ne čini zbog sanskara već pre zarad uzdizanja i uznapredovanja drugih umova stacioniranih na planovima bilo do viših planova ili Sopsto-realizacije.

c) u materijalnom svetu, tj., grubom univerzumu, gde je On svestan grubog tela i doživljava grubi univerzum. Opet, to čini ali ne zarad upabhog-a sanskara, jer On nema niti jedne, već pre zarad uzdizanja grubo-svesnih umova  do suptilne svesti ili do momentalnog doživljaja Sopstvo-realizacije. Osvrćući se na ovu vrhovnu moć Sadgurua, Kabir je to veoma moćno rekao,

Sadguru aisa kijiye jo tat dikhave sar,

Pav palak me par utare darshan de datar.

Takvog jedno učini Sadguruom svojim koji

da ti pokaže esenciju momentalno može;

Za manje (vremena) od treptaja oka On  da te odvede može do

dalje obale i da ti daršan Božiji da.[3]

U stanju (a) to jest, u Supersvesti Realnog Uma, Sadguru je bes-telesan u smislu da je On ne-svestan tela, ne-svestan čulnih percepcija (indiya-sa) tela, dok ostaje svesno budan. u ovoj bestelesnosti[4] Sadguru realizuje samo Sebe i stoga ne obavlja suptilni ili grubi rad*. (Njegovo suptilni rad* je dužnost-za-krug, dok je Njegov grubi rad* dužnost-za-svet.[5])

Potom, kada descendira od ove bes-telesne Sopstvo-realizacije, u  suptilnu svest stanja (b) Sadguru ponovo uzima suptilno telo i obavlja suptilnu univerzum dužnost, a koja se sastoji u činjenju da drugi ostvare spasenje. Vraćajući se još dalje dole, u grubu svest stanja (c) On ponovo vraća grubo telo i izvršava grube univerzum dužnosti, koje iziskuju delanje zarad napredovanja drugih.

Kao što Sadguru descendira od nivoa bes-telesne Supersvesti do nivoa suptilnog i grubog, slično tome um običnog čoveka postaje bes-telesan u besanom spava(nju), gde on (ne) realizuje niti sebe niti suptilni i grubi univerzum. On potom descendira od ne-svesne be-telesnosti i ponovo vraća svest o svome suptilnom telu – ali ne zarad izvršavanja rada ili dužnosti u suptilnom univerzumu (što je ono što Sadguru čini), već zarad doživljavanja ili realizovanja suptilnog univerzuma u san stanju, a u skladu sa svojim sanskarama. Potom dolazeći još dalje dole, on ponovo vraća svest o svojoj gruboj formi i budnom stanju zarad realizovanja grubog univerzuma u skladu sa svojim sanskarama.

Jedan koji dođe dole iz Supersvesti do pod-supersvesti i običnog svesnog stanja, dakle, jeste Sadguru; jedinka koji ostaje u Supersvesti je Mađzub. Tako Sadguru koristi Svoje suptilno i grubo telo za dobrobit svih drugih, obavljajući krug(ovne) i svet(ovne) dužnosti kroz Svoj rad u suptilnom i grubom univerzumu. O ovoj povezanosti Savršenog Učitelja, Tukaram je rekao,

Jagachya kalyan satanchya vibhuti, deh kashtaviti parupkare.

Dostojanstvena personalnost sveca je zarad svet(ovnog) spasenja; on se

podvrgava velikim telesnim teškoćama zarad dobrobiti drugih.

Nasuprot Sadguruu, obična osoba koristi čula (indriya-se) svog suptilnog i grubog tela za uzimanje upabhog-a o objektima (vishay-si) od suptilnog i grubog univerzumua. On doživljava suptilno kod sanjanja i grubo dok je budan. Mađzub, pak, niti realizjue univerzum niti obavlja dužnosti delovanja u suptilnom i grubom univerzumu. Umesto izvođenja takvih krug(ovnih) i svet(ovnih) dužnosti, On obitava u realizaciji Sopstva. Između ova dva – grubo-svesna obična osoba i Sopstvo-svesni Mađzub – su vali-ji i pir-ovi, koji ne realizuju Sopstvo već doživljavaju planove sa svojim suptilnim telima dok su (pot)puno svesni i uzdižu grubo-svesni um gore na planove. Sa činjenjem da grubo-svesni um-ovi drugih realizuju planove u svesnom budnom stanju, vali-ji i pir-ovi obavljaju svet(ovne) dužnosti ali nemaju dužnost (za) krug.

Tako vali-ji i pir-ovi – mada, u striktnom smislu, ne i drugorečeni, što će biti objašnjeno ukratko[6] – koristi svoje suptilno telo za realizovanje suptilnog univerzuma u budnom stanju, nasuprot običnoj osobi, koja to čini tokom sanjanja: i oni koriste svoja gruba tela za uzdizanje grubo-svesnih umova drugih a nagore do suptilne-um-svesti o planovima. Drugim rečima, oni čine da oni koji doživljavaju suptilni univerzum dok sanjaju, da ga realizuju dok su budni.

U ultimativnoj analizi, oba univerzuuma su iluzorna. Tako je bilo rečeno,[7]

Har do alam pish-e chashm-e ma namudi yak adas.

Dva sveta su poput semena sočiva u našem vidu.

Divana-e to bar do jehan-ash che kunad.

Za one koji su ludi za tobom, dva sveta su bez vrednosti.[8]

Ashaq-e to az har do jehanazad ast.

Tvoj ljubavnik je slobodan od oba sveta.

Sufi termini za dva sveta na koje pesnik ukazuje su sledća

jahan-e fani = grubi univerzum

jahan-e baqi = suptilni univerzum.

Kao što je to već bilo objašnjeno, u jaban-e baqi-ju se nalaze različiti tabaqah-si ili planovi, i svaki tabaqah ima pod-odeljaka kao što su alam-e qudsi, alam-e arvah, alam-e behesht, i tako dalje.[9]

U san stanju obične osobe, njegovo suptilno telo (sukshma sharir ili ruh) realizuje najniži plan suptilnog univerzuma. Nakon smrti, njegov ruh ili suptilno telo realizuje jedan od odeljaka suptilnog univerzuma gde se podvrgava doživljaju behesht ili dazakh, „raj“ ili „pakao,“ a u skladu sa svojim sanskarama.. S druge strane, jogin u budnom san stanju realizuje različite tabakah-se i odeljke sa svojim suptilnim telom tokom svog fizičkog života. Ali Sadguru u budan-u-besanom-san stanju je onostran realizovanja suptilnog univerzuma, zato što je čak i realizovanje  svih tabaqah-sa suptilnog univerzuma lažno, puka imaginacija. Sadguru je onostran oba univerzuma, onostran oba jahan-a, onostran har do alam-a.

Opet, vali i pir u punoj svesnoj budnosti* su slomili sputavanja grubog univerzuma, prekoračili jahan-e fani, i ušli u jahan-e baqi. I stoga su oboje sposobni da učine da drugi umovi učine isto što i oni (tj., slome gruba sputavanja i prekorače od jahan-e fani-ja do jahan-e baqi-ja). Vali, pak, nije slomio svoje suptilne sputanosti, niti je prekoračio (preko skroz)  jahan-e baqi da bi prešao u Fana Filah u budnom stanju. Pir, je nasuprot tome odista slomio svoje suptilne sputanosti, mada nalik valiju, on takođe nije prekoračio (preko skroz)  jahan-e baqi da bi prešao u punoj budnosti* u Fana Filah.

Ali Sadguru, slomivši sputavanja oba univerzuma, prešavši jahan-e fani i jahan-e baqi u svesnom budnom stanju, a postavši lišen i razrešen od sanakara, prešavši u Fana Filah i potom opet iznova došavši dole do normalne svesti, može da učini da drugi urade to što je i On učinio: pređu jahan-e fani i uđu u jahan-e baq, ili prekorače čak i jahan-e baqi i pređu u Fana Filah. Salik Sadguru i Mađzub su oboje dosegli Fana Filah, ali prvi može da učini druge da učine ono što i je on (učinio), dok ovaj drugi to ne može, jer nema suptilno i grubo telo sa kojima bi doveo do ove transformacije u drugim suptilnim i grubim umovima. Vali, sa svoje strane, uživa doživljaj suptilnog sveta i može ako to poželi da druge učini valijima, dok pir može da ućini da drugi u svesnoj budnosti* prekorače jahan-e baqi i tako postanu bilo valiji bilo pir-ovi. Drugim rečima, pir takođe obavlja svet(ovnu) dužnost ali (nasuprot valiju) ne uživa suptilni univerzum.[10] Pošto je stacioniran na šestom planu, on se svrsishodno uzdržava od ulaska u sedmi (plan), znajući da će ako se ujedini sa Sopstvom postati Mađzub pa zato više neće biti sposoban da descendira opet dole do planova ili do grubog univerzuma da bi obavljao svoj rad uzdizanja drugih. Stoga je to isključivo zarad svet(ovne) dužnosti da se uzdržava od dosezanja Wasla-e ili unije sa Bogom. Ništa od svega ovoga nije zarad valija.

Da sumiramo, dakle, imaju tri tipa osoba koje se razlikuju sa stepenom savršenstva koje oni doživljavaju u svesnom budnom stanju:

  1. 1. Savršeni Jendan – Salik i Mađzub Fakir, koji, kada su uronjeni u Realnom Umu ili supersvesnom stanju.[11] su nesvesni o oba sveta ali su svesni Sopstva;
  2. 2. polu-savršeno jedno – vali-ji i pir-ovi, koji su svesni samo suptilnog univerzuma i ne-svestni grubog univerzuma ili Sopstva;

ne-savršeno jedno – obična ljudska bića, koji su svesni jedino grubog univerzuma i ne-svesni suptilnog univerzuma ili Sopstva.


[1] World Experience and World Duty – Svetovni Doživljaj i Svetovna Dužnost, Doživljaj Sveta i Dužnost u odnosu na Svet

[2] nothing = no-thing – ne-tvar, ne-išta, znači bez supstance i suštine, bez, materije i tvari

[3] Reč datar ovde prevedena kao Bog, doslovno znači „Davaoc blagodati“. Ovaj dvostih pripisan Kabiru je blisko povezan,mada ne i identičan, sa dvostihom na strani 390.

[4] bodilessness – stanje (kondicija) bivanja teala lišenim ( bes telesnim, tela bez)

[5] circle duty i world duty – krug dužnost i svet dužnost, dužnost koju on ima prema članovima i za članove kruga ili prema svetu.

[6] U ovoj frazi (koja u tabaku 204 čitamo „ne drugorečeni striktno kako će to biti objašnjeno“) Baba nagoveštava sužavanje Svoje definicije „pira“; potom u ovoj seriji (vidi stranu 353, napomenu) On postaje još određeniji, specificirajući da je pir na šestom planu, dok ranije (strana 331, napomena) je pir okarakterisan kao osoba bilo petog ili šestog plana. Ovde opet, kako smo to videli u upotrebi reči „Sadguru“, Baba uzima reč koja je u opštem korišćenju i sužava joj i fiksira značenje. (On se istrajno drži ovih suženih značenja „pira“ i „Sadgurua“ i Besedama, Bog Govori i drugim kasnijim tekstovima.) Kako ćemo to videti kasnije u ovoj seriji, pir odista ne, striktno govoreći, koristi suptilno telo za uživanje doživljaja suptilnog univerzuma, veš ga pre  upošljava zarad svet(ovne) dužnosti.

[7] Editori nisu uspeli da pronađu prvu i treću poetsku liniju, mada su oni uobičajeno pripisani Hafizu. Pak, treća linija je istovetna sa stihom Hafizovim koji uzima sledeću formu u Ghani i Qazvinijevoj ediciji Divanija Hafizovog, gazal broj 35:

Asir-e isba to az hard do alamn azad ast.

Zatvorenik tvoje ljubavi je slobodan od oba sveta.

Druga poetska linija je nađena u Munajat o Muqalati od Abd Allh Ansari-ja.

[8] are worth nothing – jesu vredni ničemu (doslovno), su vredni ništa, njihova vrednost je ništa

[9] Doslovno „sveti svet“, „duhovni(spirit) svet“ i „nebo svet,“ respektivno. Za još detalja vidi Glosari.

[10] Izgleda da je ideja ovde da pir, prošavši kroz ekstazu direktnog viđenja Boga i agoniju separacije od Njega, dosegavi do samoga ruba Unije, i iscrpevši (oslabivši) sve svoje sanskare u tom procesu, više nije okovan za suptilni svet sa neophodnošću da ga uživa, kao što to vali i drugi jesu. Babin opis pira na ovome mestu izgleda da korespondira blisko sa karakterizacijom bodhisattva-om u Mahajana Budizmu.. Kako je to objašnjeno na strani 35q1, značenje termina „pir“ je napokon suženo do osobe na šestom planu.

[11] U stvari, Mađzub je uvek zadublje u Supersvesti gde On zauvek ostaje ne-svestan dva sveta. Dok za Sadgurua, pak, ovo je slučaj jedino kada On stacionira Sebe u božanski san suptilnog sveta ili u običnu probuđenost grubog sveta, On je svestan kkreacije iznova, Vidi diskusiju o različitim stanicama Sadgurua str. 349-350.