Tela Besanog spava(nja),

Tela Besanog spava(nja), Sna i Budnosti*

Nirvikalp Samadi zahteva ostajanje budnim u besanom spava(nju). U običnom besanom spava(nju) mi smo neograničeni (kao Khuda), ali momenta kada se probudimo opet smo sputani (kao banda). U stvari, Khuda ima tri tela: ono (od) besanog spava(nja), (od) sna i (od) budnosti*. Iz ovoga izranjaju pet Khuda-stanja: obični besano spava(nje), običan san, obična budnost*, sanjanje-u-budnosti* (božanski san), i besani-san-u-budnosti* (Sadguruovo stanje).

VIDETI BOGA znači da morate da budete u besanom spava(nju) dok ostajete svesno budni. Ova budnost*-u-besanom-snu jeste Nirvikalp Samadi. Da bolje ilustrujemo ovo stanje, pretpostavimo da vi imate telo, imate život, imate usta, imate oči, imate uši, pa ipak vi ne možete da se pokrećete, ne možete da vidite, ne možete da čujete, i tako dalje. Takvo je odista vaše stanje (kondicija) u besanom spava(nju). Ovo je stanje na koje morate dospeti dok (i dalje) ostajete budni i svesni. Ukratko, Nirvikalp Samadi zahteva ostajanje budnim dok ste u besanom spava(nju), živ i mrtav u isto vreme. Mrtav čovek ne može da vidi, oseća, čuje i miriše i pored toga što ima oči, uši, nos. Zašto ne? Zato što um mrtvog čoveka nije tu, baš kao što je um čoveka koji besano spava. Drugim rečima, mrtav čovek ne može da koristi svoje sposobnosti zato što on nema život, um ili điv. Ali sada, život mora da bude tu, za osobu u Nirvikalp Samadiju, kao što postoji i u običnom svesno budnom stanju, ali simultano on – ili još preciznije, njegov um – ne sme da vidi, čuje, miriše, itd. Takvo biće, drugim rečima, mora da bude (pot)puno živo a ipak mrtvo; njegov um mora da bude (pot)puno zaustavljen u svesnoj budnosti*, to jest, da je besano spavajući dok je budan. Ali um nemože da zaustavi sebe(to). Tu mora da bude neki drugi, snažniji um da bi ga(to) zaustavio. a snažniji um je Sadguru.

Spava(nje) je jedno od naših bazičnih stanja. U besanom spava(nju)[1] smo neograničeni, a dok u budnosti* dospevamo u ograničenost. U besanom spava(nju) za nas nema vremena, prostora, forme, budućnosti, prošlosti – ukratko, nikakvih ograničenja (limita). Čim se probudimo počinjemo da koristimo lično ime;[2] a potom počinje identifikacija sa telom, ograničenim ličnim stvarima, i tako dalje. Drugim rečima, ograničenost se ponovo vraća. Ne bi bilo istinito, i pored toga, naprosto tvrditi da je besano spava(nje) Khuda a da je  budnost* rob ili banda. U besanom spava(nju) jedno je Khuda, to je baš  tako, ali jedinka toga nije svesna, dok je jedinka rob ili banda onda kada je budan. Ako, pak, dok je budan jedinka doživljava besano spava(nje), tada bi jedinka postala svesna činjenice da je on po sebi Khuda.

Razmotrimo slučaj osobe koja nosi odoru koja joj je dodeljena i sedi u sudnici na stolici koja joj je dodeljena. U ovoj situaciji on se smatra sudijom. Ali kod kuće, krećući se unaokolo u sovjoj sadra-badiyan,[3] samo je obična osoba. Kao što su ove dve uloge u životu jedne osobe, na isti način besano spava(nje), san, i budnost* su tri okolnosti ili stanja jednog istog Beskonačnog Uma. U stanju besanog spava(nja), vi ste Khudi, i u snu i budnom stanju vi ste banda. Drugim rečima, u besanom-snu ili zaustavljenom-um stanju vi ste Khuda, baš upravo kao što je i čovek  u našem primeru bio sudija kada je nosio odeždu i sedeo na dodeljenoj mu stolici. Primetite ovde da besano spava(ne) nije samo po sebi(to) Khuda već je pre stanje Khudi-ja.

Hajde da sada pretpostavimo da u vašem sadašnjem stanju vi doživljavate oboje Khuda-panu (ili Božanskost) i banda-panu (ili rob); pošto i pored toga vi niste svesni[4] pa ipak vi niste svesni ove činjenice. U tom istom pogledu ćete sada shvatiti da Satpuruše govore istinito kada kažu da Bog (ne) podnosi niti bol niti zadovoljstvo, (ne) ispašta niti rođenje niti smrt, [5] nema niti oblik ni boju a niti formu. Kada ste u besanom spava(nju) (Bog stanje), da li doživljavate ikakav bol ili zadovoljstvo? Ima li tu ikakvog oblika, boje ili forme? Ali u snu i budnom stanju vi doista doživljavate bol, zadovoljstvo, boju, formu; i preuzimate oblik, telo, itd. Svo vreme vi sami-po-sebi ste realno Khuda, ali vi nemate doživljaje, nemate razumevanja, nemate znanja o ovoj činjenici. Da biste stekli taj Doživljaj (Anubav), vi trebate da umrete dok ostajete živi. Ovo se može ostvariti u sekundu kroz Sadguruovu milost. Tako je Hafiz rekao,

Anan keh khakra beh nazar kimiya kunand

aya shuvad keh goshahe shashmi beh ma kunand.

Taj jedno čiji nazar[6] bez sumnje transformiše prašinu u alhemiju,

Da li je moguće da bi taj isti nazar ikada mogao na mene spustiti.[7]

Stoga su spava(nje), san i budnost* stanja Khuda. U besanom spava(nju) ništavnost preovladava, ali u san i budnom stanju, zadovoljstvo i bol, noć i dan, sunčevi zraci i senka – ukratko, oprečnosti – tvore svoju pojavnost-prividnost.

Iz ova tri bazična stanja (spava(nja), sna i budnosti*) mogu se izvući sledećih pet Khuda stanja u putovanju od ne-svesti do Khuda-svesti.

  1. Obični besano spava(nje), gde Bog nema bilo kakav doživljaj.[8] Ovo je Khuda stanje.
  2. Običan san, gde je univerzum doživljen nejasno. Ovo je banda ili rob stanje.
  3. Obična budnost*, gde univerzum jeste doživljen jasno. Ovo je takođe banda ili rob stanje.
  4. Sanjanje-u-budnosti*, gde su viši planovi (bhuvan-i) doživljeni. Ovo je jogi stanje.
  5. Besanospava(nje)-u-budnosti*, gde je Sopstvo doživljeno. Ovo je Sadguru stanje.

Kada je osoba uspavana pod dejstvom hloroforma, ili kada kolabira ili padne u nesvest,[9] ili uđe u besano spava(nje), tada takođe (kao i u besanom-snu-u-budnosti*) on je nalik jednom (koji je) mrtav,[10] pa čak iako život ostaje. On je, kakav i beše, živ i mrtav u isto vreme – ali bez svesti. Pak, on koji ponovo vrati svest u ovome živ-i-mrtav stanju jeste realizovano jedno. Običan čovek, kada ga njegova obična svest napusti, naprosto postaje ne-svestan; slično tome, u slučaju jedinke koji postane Sopstvo realizovani i uđe u Supersvest, takođe ovde opet iščezava njegova obična svest. Ukratko, u oba slučaja, u besanom spava(nju) (ili onesvešćenosti ili smrti), isto kao i u Sopstvo-realizaciji, obična svest je neprisutna. U prvom slučaju, pak, ona je zamenjena sa ne-svešću, doki je u drugom slučaju zamenjena sa Supersvešću.

Ova ne-svest može da bude postignuta pomoću vanjskog hloroforma koji doktor daje, dok Supersvest može da bude postignuta pomoću unutarnjeg hloroforma koji daje Sadguru.

Kako spava(nje), san i budnost* jesu tri stanja Khud-ija, hajde da pretpostavimo da kuda ima tri korespondentna[11] tela:

1.  telo (od) besanog spava(nja),

2.  telo (od) sna, i

3.  telo (od) budnosti*.

Khuda u Svome besano spava(nje) telu (1) ne zna bilo šta.

Khuda u Svome san telu (2) doživljava univerzum nejasno.

Khuda u telu (od) Svoga budnog stanja (3) doživljava univerzum otvoreno i jasno.

Božije besano spava(nje) telo je u finom ništa stanju; ono(to) je fina imaginacija, naj-konačniji fini univerzum, fina ništavnost. Ovo besano spava(nje) telo (od) Boga, kada je u san stanju, poprima beskonačnu suptilnu formu, i kada je u budnosti*, poprima beskonačnu grubu formu. Kako Božije telo u besanom spava(nju) – uprao kao i u Nirvikalpi – jeste fina imaginacija, naj-konačniji umiverzum, ništavnost. Opet, Božije telo u običnom snu, upravo kao i u jogin ili turiya[12] stanju, jeste beskonačni suptilni univerzum (imaginacija). A Božije telo u običnoj budnosti* je beskonačni grubi univerzum (imaginacija).


[1] sound sleep – zvučno (duboko) spavanjebesani san, san bez snova, spavenje u kome nema snova; spavanje u stanju zvuka, stanje spavanja zvuka

[2] particular name begins to apply – uz osobu prvo prijanja njeno sopstveno ime koje ona prvoga postaje svesna i počinje da ga koristi, ali to šire tumečeno, može biti i bilo koje drugo ime ili identifikacija ne telesnog tipa.

[3] Ovaj Guđarat izraz ukazuje na neformalnu bez rukava potkošulju (sadra) ispod prsluka (badiyan) koju parsi muškarci nose kod kuće, kao kontrast sa njihovom formalnijom odećom koju nose javno.

[4] aware – svestan, awareness – svesnost za razliku od conscious – svestan i conscioussness – svest

[5] suffers nither birth nor death – ne prolazi kroz patnje niti rađanja initi umiranja, i rađanje i umiranje je patnja

[6] nazar – blagodarni pogled, pogled Boga ili Savršenog Učitelje koji kada se spusti na nekoga u trenu mu daje Oslobođenje.

[7] Ovaj dvostih se pojavljuje u gazalu br 191 u Kanlarijevom Divaniju Hafizovom.

[8] has no experience whatsoever – ima nikakav doživljaj ni na koji način

[9] passes out under chloroform, or when he faints, or falls into a swoon

[10] nalik mrtvacu, ali je to naliko tome jedno koje je to isto jedno kada je mrtvo, stanje jednoga u stanju smrti. (moj komentar)

[11] tome odgovoarajuća

[12] Doslovno turiya znači „četvrto“; Meher Baba ga u ovom tekstu koristi da bi ukazao na „božanski san“ ili doživljaj suptilnog plana. Za daljnju raspravu, vidi Glosari.