Tama i Svetlost

Kada zatvorite oči, vidite tamu. U realnosti, ovo je originalna Prirodna Tama, ali je zahvaljujući funkcionisanju[1] vašeg uma, samo je maglovito vidite. Kada je vaš um zaustavljen, videćete Svetlost. Kakvai jeste, um, koji je ne-prirodna tama, vidi univerzum koji je ne-prirodna svetlost.

Upravo kao što i čovek sa jednom sposobnošću viđenja ali sa 25.000 očiju, kroz svako oko istu loptu vidi različito, isto tako, jedan U(nutarnji)-Obitavaoc[2] (Khuda, Paramatma) doživljava različito kroz različite điv-ove i njihove pripojeno suptilno i grubo telo. Univerzum doživljaj je bhas, iluzija, fatamorgana. Prirodna Svetlost je Realnost; ali kroz Prirodnu Tamu (od) ništavnosti ili fine imaginacieu, Prirodna Svetlost identifikuje Se(To) sa ne-prirodnom tamom (od) lažnog ega i kao takva doživljava ne-prirodnu svetlost (od) univerzuma. Ali kada Prirodna Svetlost doživljava SvojeSopstvo(To), Ona(To) postiže Znanje o Realno Mislećem ili o Realnom Ego stanju.

Nevolja (sa kojom se susreće) ne-svesna Prirodna Svetlost može da se uporedi sa papagajevom koji, mada slobodan, želi da doživi slobodu i tako sebi(to) dozvoljava da filozof (mudraca) stavi u kafez. Kroz utamničenje,[3] papagaj počinje da ceni i da realizuje šta sloboda jeste. Tako je Svetlost (spo)znata kroz Tamu; Tame je „Jestost“[4] ili telo (od) Svetlosti.[5]

AKO SADA ZATVORITE OČI, šta vidite? Ruke, stopala, telo, svet, mesec, sunce – apsolutno bilo šta i sve iščezne iz vidnog polja. Pa šta je onda to što vi doista vidite? Andhakar ili „tama“. Ova tama, kako je ranije objašnjeno, je Prirodna Tama, imaginacija, ignorantnost –  što će reći, kani nahi ili „ništavnost“[6] Samo tama je vidljiva. Pošto su oba oka zatvorena, ko je taj koji vidi? Vidioc (opažaoc) ove tame ste vi po sebi[7]; vidioc (J opažaoc) ove tame je Um; vidioc (opažaoc) ove tame je Prakas (Svetlost); vidioc (opažaoc) ove tame je Khudi. Baš kao što i u besanom spava(nju) preovladava ništavnost (ništavnost koja je apsolutno ništa drugo doli tama), pa tako kada su oči zatvorene, vi vidite ništa drugo doli tamu. Ali vi ne vidite totalnu, originalnu, apsolutnu Tamu. Vi ste maglovito viđenje tame (jhankhi), razlog je bio taj što vaš um nije zaustavljen. Oči-zatvoreno stanje je donekle istovetno sa besanim spava(njem) osim da ste (u prethodnom slučaju) vi još uvek budni sa svojim drugim čulima koja još uvek funkcionišu – što će reći, još uvek „otvoreni“. Samo su vaše oči zatvorene. Stoga, i pored toga što vidirte tamu, vi to činite u nejasnom stanju, pošto još uvek istrajava svest vašeg tela. Ako bi da realizujete Sopstvo ili Prakash (Svetlost) zadržavajući punu svest, vaša telo-svest mora da ode, kao što to čini u besanom spava(nju),.

Čak iako budnost* očiju-zatvorenog stanja (kako je upravo objašnjeno) nije budnost*-u-besanom-snu – gde uopšte nema nikakvog oseećanja, čujenja (slušanja), viđenja ili mirisanja.[8] Kada ste samo zatvorili oči, bila je ugašena samo sposobnost viđenja. Ako bi ovo zatvorene-oči stanje (kondicija) bila budnost*-u-besanom-snu, u tom slučaju, umesto viđenja tame, vi biste videli samo Prakash ili Svetlost.

Svet i njegove propratne stvari koje vi vidite su lažna svetlost ili ne-prirodna svetlost; a tama koju vi vidite po zatvaranju očiju je realna Tama ili Prirodna Tama. Jedno[9] koje vidi lažnu ili ne-prirodnu svetlost jeste lažna i ne-prirodna tama, lažno Ja. Kada realna ili Prirodna Svetlost vidi realnu Prirodnu Svetlost ili Svoje(To) osobno Sopstvo, tada proishodi Sopstvo-realizacija. Kabir je opisao spontano Znanje ove Sopstvo-realizacije ovako:

Man thaira tab janiye, ansuje sab hi sujaya,

junun andhare bhuvan me, dipak bar dikhaya.

Znaj um je zaustavljen kada je sve shvaćeno[10] bez i jedne instrukcije,

baš kao što, u mračnoj sobi, upaljena lampa (raz)otkriva vrata.

Ne samo oči, već je čak i um lažan. Ili preciznije, umovo imaginiranje je lažno; ali kada taj isti Um misli realno, to Mislenje je realno. Istovetno, tama (koja je fino telo) lažno; ali Jedan koje misli, Jedan koji vidi, je realan. Ova tama je imaginacija, jeste ništa. To što čini da se pojavljuje kao da je realna, da bude sve, jeste Maja.

U stvari, baš kao što je imaginiranje uma lažno takođe su lažna i njegova(to) tela. Kao što smo videli, um ima tri takva tela:

1.    fino telo, tj., telo (od) finog mislenja (koje jeste ne-mislenje);

2.    suptilno telo, tj., telo (od) suptilnog mislenja (koje uzima formu misli i želja);

3.    grubo telo, tj., telo (od) grubog mislenja (koje se(to) ispoljava u akciji).

Sva tri ova tela su lažna, i za um, uzeti suptilne i grube doživljaje kroz njih, je isto tako lažno. Ali Jedan koji egzistira unutar ova tri tela i koji kroz suptilno i grubo telo doživljava suptilni i grubi univerzum – koji su dva beskonačna tela (od) Khudi-ja, dve beskonačne forme (od) Inteligencijine imaginacije – to Jedno samo[11] je realno, to Jedno je sveprisutno, to Jedno samo je neograničena Jednota.[12]

Odista, to Jedno je sve-proživmajuće, nastanjujući ne samo univerzum već takođe i tela. Univerzum i tela su srodni jedno sa drugim. Baš kao što suptilni i grubi univerzumjesu  tela (od) Inteligencije, tako su i suptilno i grubo telo tela (od) uma. Baš kao što je imaginacija telo (od) Inteligencije, tako je i mislenje telo (od) uma. Ali imaginacija i mislenje, kod manifestovanja slede različite pravce u svome odnosu (J relaciji) prema konačnosti i beskonačnosti. Jer ova imaginaciju, kada je u svome(to) finom stanju, je naj konačnija; ali kada se manifestuje suptilno i grubo, postaje beskonačna. Nasuprot tome umovo mislenje, kada je u finom stanju, je beskonačno; ali kada se manifestuje suptilno i grubo, ispočetka je naj konačnije a potom postepeno postaje beskonačno u skladu sa evolucijom svojih(to) formi (od kamena do čoveka).

Ali kroz sve ove varijacije i raznolikosti; Jedno samo(samcxito) jeste. To Jedno je jedino jedno koje čuje kroz sve uši, miriše kroz sve noseve, govori kroz sve jezike,[13] i misli kroz sve umove. To isto Jedno (Khuda, Sopstvo, Paramatma) prožima sve umove i tela. Baš kao što se umovi i tela razlikuju, tako se shodno tome razlikuju i doživljaji univerzuma. Ali Jedno koje kroz medijume (od) ovih različitih umova i različitih  tela doživljavaju bhas (J pojavnost), imaginaciju, univerzum – to Jedno je isto jedno Sopstvo samo(samcito).

Kao ilustracija ove duhovne činjenice o jedno Inteligencijinim doživljavanjima kroz različite umove i sposobnosti, uzmite sledeću analogiju. Imaginirajte čoveka ovde prisutnog među nama koji ima 25.000 očiju ali čija moć viđenja je samo_jedna:[14] drugim rečima, sposobnost viđenja koja vidi kroz 25.000 očiju je jedna. Sada imaginirajte nadalje da svako oko nosi cvikere različite boje. A pred čovekom je lopta. Čovekova sposobnost viđenja vidi ovu jednu loptu kroz svojih(to) 25.000 očiju. Ali kroz oko koje nosi crvene cvikere loptu vidi kao crvenu; kroz oko koje nosi žute cvikere loptu vidi kao žutu; i kroz oko koje nosi belo obojene cvikere loptu vidi kao belu. Iznova, sposobnost viđenja je samo_jedna, lopta je samo_jedna, ali kroz 25.000 očiju je viđeno 25.000 različito-obojenih lopti, ova razlika nastaje usled različito obojenih stakala. U ovoj analogiji, različite boje cvikera reprezentuju suptilna tela; različita sočiva cvikera reprezentuju grubo telo; i lopta reprezentuje univerzum. Tako jedno i jedino Sopstvo, kroz različita suptilna tela i različita gruba tela – to jest, kroz različita stanja điva i uma – uzima različite doživljaje o jednom univerzumu.

Kao što lako možete da vidite, svačije misli i osećanja su različita od svakoga od sviju drugih, i svako ima različit i individualni doživljaj bola i zadovolljstva. Ukratko, svako je apsolutno jedinstven i različit na svaki način. Razlog za ovu razliku leži u različitim suptilnim i grubim telima – reprezentovanim u našaj analogiji sa različitim bojama i različitim staklima naočara. Ali mada su u (pot)punosti različiti doživljaji, misli, um-ovi, điv-ovi i tela, Obitavaoc u svim umovima, Stanovnik u svim telima, Uzimaoc svih doživljaja – taj to je Khuda (u našoj analogiji reprezentovan sa moći viđenja) – je jedan i samo jedan. I univezum (lopta u analogiji), čiji doživljaj Khuda uzima, to je takođe samo_jedno. Sposobnost viđenja – to što vidi – nije niti cvikeri, niti boja, niti sočivo, već vidilac jedne lopte kroz boje i sočiva cvikera. Kroz sve vas koji sedite sada ovde, to što vidi, miriše, misli i oseća je samo jedno; ali zbog individualno različitih stanja svakoga od vas, doživljaj svakoga je različit, a shodno tome[15] i doživljaj Jednoga u svakome je različit.

Besano spava(nje) označava Bog stanje, Jer šta je još drugo u besanom spava(nju)? Ali san i budno stanje, mada iluzoran, i pored toga egzistira. Imaginirajte da smo u pustinji. Ako pogledamo u daljinu, vidimo nešto što se čini kao (da je) voda, Ali ono što u stvari sagledavamo uopšte nije voda, već fatamorgana. mada fatamorgana nije voda, ona(to) kreira iluziju vode. Mi je opažamo kao ništa drugo doli vodu, mada u stvarnosti to definitivno nije, i naš doživljaj o njenom(to) bivanju takvom je iluzija ili bhas.[16] Na isti način, ono što doživljavamo u običnom snu i budnosti* nije realno. Budnost* i san, grubo i suptilno telo, odista, sveukupni univerzum – sve je bhas, imaginacija. Za daljnju ilustraciju kako nešto što je imaginarno može da bude uzeto kao stvarno, razmotrimo ovaj scenario. Zamislimo da imate naviku da neprekidno imaginirate sebe kao kralja koji sedi na i daje komande kojma se ljudi povinuju. Sada tokom takvog imaginiranja, vi u stvari podležete iluziji da doživljavate ove stvari – to jest, sedenje na tronu i ljudi koji se povinuju vašim naredbama, čak doživljavate odabrana osećanja zadovoljstva i bola povezana sa ovim imaginarnim dešavanjem. Ali realno govoreći, svo vreme ostajete gde ste i bili. U istini, nema trona, i nema nikoga koji bi izvršavao vaša naređenja. Tron, ljudi koji se povinuju vašim ukazima, i osećanje bola i zadovoljstva povezanih sa ovim maštanjem[17] – svi su iluzija, bhas (privid). I ovaj bhas je izronio[18] iz tame ili iz ničega na isti način kao što je i bhas (pojavnost-prividnost) (od) univerzuma – koja je suptilna i gruba forma (rup) (od) imaginacije ili (od) ignorantnosti – izronila iz fine tame ili ničega. Pa šta bi uopšte mogla da bude manifestacija toga ništa? Ona može da bude baš ništa.

U stvari, ovo ništa, ovaj bhas (pojavnost-prividnost), ova ignorantnost, ova imaginacija izranja kao centralno sredstvo[19] u procesu u kome ne-svesna Prirodna Svetlost postaje svesna SvogaSopstva(To). Glavni stadijumi u ovom procesu mogu da budu okarakterisani ovako.

1. Prirodna Svetlost je                       Inteligencij

……………………………………………….Sve                                            ne

……………………………………………….Sopstbvo                              realizovanje

……………………………………………….Realna Egzistencija          SvogaSopstvs(To)

……………………………………………….Večno Blaženstvo

……………………………………………….Beskonačno znanje

2. Prirodna tama je                            fina imaginacija

……………………………………………….ništavnost

……………………………………………….ne-egzistencija

……………………………………………….ignorantnost

3. ne-prirodna tama je                    lažno mislenje

………………………………………………sakar (forme puno) mislenje

………………………………………………lažno svestostvo [20]

…………………………………………….. lažno Ja

………………………………………………lažni egoizam

………………………………………………lažna egzistencija

………………………………………………lažno blaženstvo

………………………………………………lažno znanje

4. ne-prirodna svetlost je           imaginacija (suptilna i gruba)

…………………………………………….univerzum

5. Prirodna Svetlost realizujuća Sebe(To) je Realno Mislenje

…………………………………………….Svestvo

…………………………………………….Realno Ja                                realizovanje

……………………………………………..Realni Egoizam                  SvogaSopstva(To)

……………………………………………..Večno Blaaženstvo

………………………………………………Beskonačno Znanje

Prirodna Svetlost, kod ne realizujeovanja SvogaSopstva(To), jeste Prirodna Svetvo u tami, Svestost[21] u ničemu, ne-egzistirajuća Egzistencija, ignorantno Znanje, ne-osećajano Blaženstvo, ne-misleća Inteligencija, ne-svesno Sopstvo. Ali Prirodna Svetlost kod realizovanja SvogaSopstva(To) jeste realno misleća Inteligencija, Realno Mislenje, Realno Svestvo (J svesustaštvenost), realno egzistirajuća Egzistencija, realno (sa)znajuće Znanje, realno svesno Sopstvo – to jest, Sopstvo-svesno ili supersvesno Sopstvo. Tako Prirodna Svetlost, koa realizovanja SvogaSopstva(To)[22] kao Prirodne Svetlosti, jeste u Realnom Ja ili u Realni Um stanju.

Prirodna Svetlost  kod realizovanja ne-prirodne svetlosti (univerzuma, suptilne i grube imaginacije) jeste u ne-prirodnoj tami ili u lažnom egoizam stanju gde jePrirodna Svetlost lažni um ili lažno Ja. Tako ne-prirodna tama realizuje ne-prirodnu svetlost. S druge strane,[23] Prirodna Svetlost, kod realizovanja Prirodne Tame, to jest, kod realizovanja[24] nčega, je u stanju ne-uma, ili Inteligencije, ili ne-svesnog Sopstva.[25]

Hajde da upotrebimo jednu analogiju da ilustrujemo ovo napredovanje Prirodne Svetlosti od Svoga(To) ne-svesnog slobodnog stanja kroz sputavanje (od) tamnosti pa do svesne slobode Sopstvo-realizacije. Imaginirajte papagaja koji je od rođenja bio slobodan. On(to) je mogao da leti i da sleti na bilo koje drvo i jede bilo koje voće koje bi mu se svidilo. Mogao bi da jede na jednom mestu i da odleti do reke u drugom selu da bi pio vodu. Budući da je[26] rođen slobodan, nije imao nikakvu ideju o tome šta su to sloboda ili oslobođenje.[27] Stoga je on neprekidno bolno uzvikivao „Šta je to sloboda? Učini me slobodnim“. Filozof (mudrac), čuvši njegov bolni krik, reče, „Brate,ti jesi slobodan„. Ali papagaj nije mogao da uživa doživljaj svoje(to) slobode. Tada mu je filozof (mudrac) rekao, „U redu, pokazaću ti šta je to sloboda. Prvo dođi u moju ruku i pokloni-i-predaj mi se“. Papagaj bejavši mudar, i pokorivši se filozofu (mudracu), otišao je i smestio se na njegovu ruku. Filozof (mudrac) je potom uzeo papagaja i zaključao ga u kavezu. Sada je papagaj bio nesposoban da bilo gde leti. Posle dužeg vremena, filozof (mudrac) je oslobodio papagaja,[28] našto je on(to) realizovao šta sloboda jeste; i uskliknu je, „O! Ja sam od samog početka bio slobodan.“

U ovoj analogiji sloboda (azadi) korespondira sa Božanskošću[29] (Khuda-pana), filozof (mudrac) sa Sadguruom ili Šivom, i papagaj sa điv-om.

Pre nego što je papagaj bio uhvaćen u kavezu, bez (ikakve) sumnje je bio slobodan, ali je bio nesvestan[30] te slobode. Sa utamničenjem (u kafezu) papagaj je izgubio svoje originalno slobodno stanje zajedno sa svešću povezanom sa tim stanjem, i počeo je da misli da je od samoga početka bio zarobljen unutar granica kafeza. Ali nakon što je bio oslobođen iz kaveza, papagaj je ponovo vratio svoje originalno slobodno stanje zajedno sa razumevanjem da on(to) jeste bio slobodan.

Gde ima sunčeve svetlosti, tu je i senka. Stojeći u senci, mi možemo da opažamo sunčeva svetlost. Na ovaj način Svetlost je (spo)znana kroz Tamu (tj., Prirodnu Tamu). „Jestvo“[31] ili Egzistencija Svetlosti je Tama (Cbhe-pana ili Astitva Prakasha ili Andhakar). To jest, Tama je telo (sharir) Svetlostiinog „Jestva“ .

U stvari, tama je od dva tipa. Prvi, Prirodna Tama, podrazumeva fino telo i finu imaginaciju, finu ignorantnost, fino ništa, fini univerzum; dfrugo, ne-prirodna tama, podrazumeva lažno „Ja-stvo“, lažni egoizam, lažni um, lažno Ja, kroz medijum o kome se može imati doživljaj (od) suptilnog i grubog univerzuma (imaginacije).

Khuda je jedna, univerzalna, nedeljiva, večna i  beskonačna Egzistencija, Vid, Moć, Blaženstvo, Znanje, Glas, Osećanje, i tako dalje. To je Paramatma koji govori kroz usta jednoga i sluša kroz uši drugoga. Kroz svaki individualni um i telo, ova jedna i jedina Paramatma uzima različite doživljaje (od) univerzuma. Kroz um  i telo Ravana On doživljava grehe i kroz Lakšmanov um i telo On doživljava vrline.[32] Kroz um i telo Šivađija – delujući sasma u stremljenju za visokim idealima – On dobija doživljaj ubijanja, i kroz um i telo Afzar Kana On dobija doživljaj bivanja ubijenim.[33] Ali um i telo krouz koje Paramatma doživljava SvojeSopstvo – taj um i telo je onostran čak i najviše hvale.

Kada se kaže da okean doživljava iluziju (bhas) bivanja kap znači reći da je Beskonačna Inteligencija doživljavanje SvogaSopstva(To) kao lažnog uma. Sada, ako se pas pokaki ili piša u vodu okeana, okean ne biva zagađen; ali ako bi pas kakio ili pišao u mali lonac sa vodom, tada ta voda biva uprljana, i počinje da smrdi, i postaje zagađena. „Voda“ je ista u oba, ali u okeanu ona nema ograničenja (limite), dok je u loncu vode ona ograničena sa loncem – a koji reprezentuje sanskare. Tako voda u loncu doživljava iluziju „kap-stva“. Ako bi pak ovo ograničenje nametnuto od sanskara bilo uklonjeno voda koja je bila u loncu bi doživela sebe(to) kao neograničeni okean; nakon toga bi stekla znanje da „Ja sam bila okean originalno, ali usled sanskara, Imaginirala sam mojesopstvo da sam kap“.