Objašnjenje Četiri Stanja

Objašnjenje Četiri Stanja Svetlosti i Tame

Inteligencija, pod različitim stanjima svesti i ne-svesti, egzistirta kao Prirodna Tama, ne-prirodna tama, ne-prirodna svetlost, i Prirodna Svetlost. Svetlost po Sebi(To) ostaje ista bilo (da je) svesna ili ne-svesna, bilo (da je) vidilac ili viđeno, bilo (da je) lažno ili realno. Ova stanja Inteligencije su ilustrovana sa analogijom o papagajuj, koji uvek ostaje (onaj) ko on jeste; mada :njegovo doživljaj varira (između) zarobljenosti (J stavljanja u kavez) ili slobode: ili opet, kroz sličnu analogiju koja se odnosi na Doktora Ganija. Lažno sopstvo vidi univerzum, dok Realno Sopstvo vidi Sopstvo. Ali kroz ceo tok, Sopstvo je jedno jedino koje vidi

HAJDE DA SE SADA VRATIMO do ranije opisanim različitih modaliteta Svetlosti i Tame koje mogu da budu u korelaciji sa različitim stanjima identiteta i sopstvosti (selfhood) Beskonačne Inteligencije.

  1. Beskonačna Inteligencija kao ne-svesno Sopstvo = Prirodna Svetlost egzistirajuća kao Prirodna Tama
  2. Beskonačna Inteligencija kao lažno „Ja“ ili lažni egoizamn = ne-prirodna tama
  3. Beskonačna Inteligencija kao univerzum ili imaginacija = ne-prirodna svetlost
  4. Beskonačna Inteligencija kao svesno Realno Ja = Prirodna Svetlost egzistirajuće kao Prirodno Svetlo

Tama ne vidi Svetlost; ali Svetlost vidi Svetlost kroz Tamu. Svetlost po Sebi(To) je ista bez obzira da li je Ona(To) vidilac ili viđeno. Na primer, uzmoite slučaj jednoga entiteta, Padrija[1], koji vidi, čuje, miriše, itd. Kroz ova različita čula on stiče* različite doživljaje, a ipak on ostaje jedan i isti Padri. Slično tome, Sopstvo ili Beskonačna Inteligencija ostaje ista bilo kao Sopstvo (1) ili Realno Ja (4), razlika koja postoji je da je u 1 Ona(To) ne-svesna dok je u 4 Ona(To) realno svesna. Slično tome, kao lažno Ja (2), ova ista Beskonačna Inteligencija je lažljivo (falš) svesna. Ali Prirodna Svetlost služi kao medijum za Prirodnu Svetlost da bi postala Sopstvo-realizovana Prirodna Svetlost, to jest, za ne-svesno Sopstvo da bi postalo supersvesno Sopstvo ili Realno Ja. Tako:

u 1, Sopstvo je         ne-svesna Beskonačna Inteligencija;

ne-svesno Prirodno Svetlo;

Bog.

U 4, Realno Ja je     supersvesna Beskonačna Inteligencija;

Beskonačni Realni Um;

(pot)puno svesna  (u pur bhan-u) Prirodna Svetlost;

Sadguru.

Iznova, u oba i u 1 i u 4 Beskonačna Inteligencija ili Paramatma po Sebi(To) ostaje ista ali je u različitim stanjima.

Hajde da se sada vratimo analogiji o papagaju. U svome(to) originalnom stanju (koje korespondira sa 1 ranije pomenutim), papagaj – koji reprezentuje Sopstvo ili Beskonačnu Inteligenciju – bio je ne-svestan, u smislu da iako je papagaj bio slobodan kao što je i vazduh, bez okova ili ograničavanja, on(to) nije znao da je bio slobodan, niti je on(to) znao za bilo kakvo ropstvo. Ukratko, bio je ne-svestan. Sada da bi postao svestan, kako smo videli ranije, papagaj bejaše zatvoren u kavezu, što reprezentuje formu koja je izvedena (kao derivat) iz Prirodne Tame kada je Ona(To) postala ne-prirodna tama (2). Ali čak iako je u stanju 2 papagaj stekao svest, on(to) nije postao svestan svoje slobode, već pre o svome(to) bivanju okovanim. Tako je papagaj otkrio (našao) za sebe(to) (da je) ograničen, okovan, i konačan: i ovo postajanje[2] okovanim reprezentuje Beskonačno Inteligencijino postajanje lažno svesnim đivom. Sada naravno da kavez, reprezentujući tamu, nije papagaj, koji reprezentuje svetlost; ali on(to) odista služi kao medijum za papagaja da bi stekao svest. Svo vreme je papagaj po sebi(to) ostajao isti; jedina razlika je ta da je sada, u svome(to) utamničenju (J zarobljavanju u kavezu) (2), on(to) postao lažljivo (falš) svestan, dok je u svome(to) originalnom stanju (1), on(to) bio ne-svestan.

Papagaj je sada u stanju zarobljeništva (J stavljen u kafez), a što reprezentuje Beskonačnu Inteligenciju kao lažno Ja ili ne-prirodnu tamu (2). Čak šta više, lažljivo (falš) svesni papagaj je postao svestan svoga(to) utamničenja,, što simbolizuje suptilno i grubo telo, i svestan je svojih okovanosti, koji simbolizuju suptilni i grubi univerzum. (Ovaj univerzum je, u stvari, ne-prirodna svetlost ili 3, manifestacija i forma fine Prirodne Tame). Kada na kraju papagaj uspe da pobegne iz svoga kaveza, on(to) postaje slobodan, što će reći da Beskonačna Inteligencija postaje realno svesna ili supersvesna ili svesna Svoje(To) večne slobode i beskonačnosti u stanju 4.

U stvari, papagaj je od večitog početka*, (od)uvek bio slobodan ali nije bio svestan svoje(to) slobode. Postaje svestan kroz proces bivanja stavljenim u kavez:to jest, svest, koja je krativno Beskonačno Inteligencijino Beskonačno Mislenje, koja mu je pribavila kavez. Tako je svest došla papagaju, ali sa njenim dolaženjem je iščezla papagajeva sloboda. Naposletku papagaj, još uvek zadržavajući svest, uspeva da pobegne iz kaveza i postane slobodan kao i pre. Sada papagaj ne samo da je slobodan već je takođe svestan svoje slobode. Čak šta više, on(to) zna da je večno bio slobodan  i beskonačan.

Hajde da sada uzmemo slučaj papagaja koji je, za početak, u besanom spava(nju). Čak i u ovom stanju papagaj ima krila; drugim rečima, on(to) je slobodan, ali bivajući uspavan, nemože da leti tamo i ovamo. Čim se probudi, pak, papagaj biva uhvećen u klopku u kavezu. Čak i sada su mu(to) krila nedirnuta, što će reći da je u realnosti papagaj slobodan; ali iako je sasvim budan i mada poseduje krila, on(to) je i pored toga nesposoban da leti uokolo, jer je utamničen u kavezu. Ustvari, njegova(to) krila i moć letenja – ukratko, njegova(to) egzistencija – ostaje neoštećena, ali mu(to) je bila oteta sloboda. Ali kada napokon u punoj budnosti* izroni-iz-jednote van[3] iz kaveza papagaj je onda slobodan da leti gde god poželi. Ukratko, u svim stanjima – inicijalno kada je papagaj bio spavajući besano izvan kaveza, pa kasnije kada se probudio* i bio zarobljen u kavezu, te napokon kada je sasvim budan izronio-iz-jednote van iz kaveza– svo to vreme je papagaj sam po sebi(to) ostajao isti, kao što su i njegova(to) krila ostajala ista.

U ovoj analogiji:

papagaj = Inteligencija;

krila = mislenje.

Cela saga o papagajevom utamničenju (stavljanju u kavez) i potonjem oslobođenju javlja se u domenu mislenja ili svesti.

U besanom spava(nju), papagajeva krila su bez koristi; ovo stanje reprezentuje Beskonačnu Inteligenciju kada Njeno(To) mislenje još uvek nije počelo da radi.

Kada je papagaj pao u zarobljeništvo u kavezu, njegova(to) krila funkcionišu, ali na ograničeni[4] način zbog njegovoga utamničenja. To korespondira sa Beskonačnom Inteligencijom kada Njeno(To) mislenje radi lažljivo (falš).

Kada papagaj pobegne iz kaveza, tada mu krila omogućavaju da leti unaokolo gde god to on(to) poželi. Ovo korespondira sa Beskonačno Inteligencijinim Realnim Mislenjem.

Ova svest je to što papagaju dade zatočeništvo. Zadržavajući ovu istu svest, to što on(to) mora da učini je da se probije van iz kaveza.

Da sumiramo, dakle: ova analogija o papagaju namenjena je da ilustruje ono što je ranije bilo izloženo o različitim stanjima Sopstv. Ako

  1. jestre ne-svesno Sopstvo
  2. jeste lažno Ja,
  3. jeste univerzum, i
  4. jeste Realno Ja,

tada

lažno Ja (2) vidi univerzum (3),

Realno Ja (4) vidi Sopstvo (1) i

Şopstvo (1) vidi ništa (Prirodna Tama); ali

isto Sopstvo (1) kao lažno Ja (2) vidi univerzum (3) i kao Realno Ja (4) vidi SvojeSopstvo(To)[5] (1).

Hajde da ilustrujemo ova četiri stanja Sopstva kroz još jedan primer. Doktor uvek ostaje Doktor,[6] bez obzira da li je ne-svestan ili svestan. Drugim rečima, Doktor je jedna i ista osoba; razlika leži u njegovim stanjima. Da bismo učinili da njegov slučaj bude relevantan za četiri stanja (1-4) kako je ranije opisano, hajde da pretpostavimo da Doktor reprezentuje Sopstvo, Inteligenciju, Prirodnu Svetlost. Isprva, kada je u Mr. Šahanovo sobi[7] ne-svestan je i reprezentuje ne-svesno Sopstvo (stanje 1). Sada kada Doktor postane svestan (stanje 2), u tom istom momentu on dolazi van iz sobe[8] i vidi imaginaciju ili univerzum (3). Ali kada, zadržavajući istu svest, uspe da ponovo-uđe u Mr.Šahanovu sobu gde je originalno bio, tada on vidi sebe umesto univerzuma (tj., vanjskih prizora). Doktor je sada, da to tako kažemo, postao Realno Ja (od) stanja 4.


[1] Faredum Drajver, kome je Baba dao nadimak Padri, je bio jedan od ranih Babinih mandalija.

[2] Postajanje –  postajanje (nijenje), svaki proces koji nije karakteriziran samo ponavljanjem nego većim ili manjim promenama, kvaliteta i strukture predmeta. Budući da evolutivne, kvantitativne promene dovode do prevladavanja određene mere predmeta, to je svako nastajanje na kraju i više manje nagao prelaz, određenih kvantitativnih promena u kvalitativno nova stanja, striukture (kvantiteta – kvaliteta). Tek je dijalektička misao dala uvid u dublji smisao postajanja i time veoma doprinela racionalnom objašnjenju prirodnih i društvenih promena i razvoja. Mera – filozofska kategorija kojom se ukazuje na izvestan odnos kvantiteta i kvaliteta, pri koje određeni predmet zadržava svoje osnovne kvalitete. „Mera je kvalitativna količina, pre svega kao neposredna količina za koju je vezano izvesno postojanje ili izvesna kvaliteta“. Kad promena kvantiteta dovodi do prevladavanja stare mere, nastaje i nova kvaliteta, pa prema tome i nova mera. Gubljenje mere znači dakle prelaz u novu kvantitetu, a po tome i kvalitetu. (Iz Filozofskog Rečnika – Rudolf Filipović).

[3] emreges – izašao-iz-jednote, suprotno od merge – sliti-u-jedno, stopiti-u-jedno, ući u jednotu, ujediniti, smisao je vrsta stapanja kao kada se voda iz čaše (forme) izlije-i-stopi (merge)  u i sa okeanom i ponovo (emerge) ta ista voda izlije-van-jednote-sa-Okeanom i vrati u čašu (formu)

[4] restricted – restrikcionisan, ograničeni

[5] Ovo je još jedna potvrda da se pod terminom Sebe, po Sebi, Sam po Sebi, itd, (bilo da je to Itself – Sebe*, ili Himslef – Sebe) sama reč tumači kao Svoje (Realno) Sopstvo,

[6] „Doktor“ se odnosi na Abdul Gani-ja, jednog od Meher Babinih bliskih mandalija.

[7] Kaka Šahan, jedan od Meher Babinih najraniji posvećenika, koji je živeo u onome što je tada bilo znano kao „Porodični Kvart“ blizu Meherabada na rubovima Arangaon sela. Sredinom 1920-tih Baba je sa Svojim mandalijima veoma često posećivao Šahanov dom, gde bi mu dali čaj i osveženja i on bi često  držao govor (besedu).

[8] come out of the room – izlazi van (obično)ali suština je da to jeste dolazak van iz jednote u dvojnost, ne izlazi se u nešto poznato već se dolazi u nešto, kreaciju u čemu se nikada nije bilo, te to jeste dolazak svesti u pojavnost van iz jednote.