Sve i Ništa

Sve i Ništa

Sve (ili Istina) ne kreira Ništa, pošto Ništa uopšte ne egzistira. Ali budući da Sve jeste, Ništa jeste; zato što „Jeste“(„Is“) jeste, „ne(gacija)-jeste“ („is not“) takođe jeste. Điv i svet formi izranjaju iz kombinacije čistoga Ništa i Ništa(ovog)-pretendovanje-da-jeste-Sve. Ova kombinacija obuhvata-i-sačinjava Prakriti, u kojoj Puruš, Sat, Realno Sopstvo, postaje zarobljeno u klopci. Ali prolazeći kroz formacije Ničega, na kraju[1] Sve postaje iznova besformno i realizuje Sebe*. Na ovaj način điv postaje Šiv i Puruš spoznaje Svoju distinkciju (razliku) u odnosu na Prakriti. Originalno Ništa je bez-težine, besformno i nezavisno – mada inidrektno on* zavisi od Svega, koje je sve-proživmajuće i originalno ne-svesno. Van iz ove ne-svesnosti, želje su pro-izvele prvu sanskaru, i stoga je um poprimio formu i telo.

Sve je                                           Ništa je

„Da“                                              „ne“

Inteligencija                                Imaginacija

Svetlost                                        tama

Sopstvo                                        univerzum

Znanje                                         ignorantnost

Imaginacija ili univerzum, sa svim svetovima sadržanim unutar njega*, jeste Ništa; ali univerzum jeste stoga što Inteligencija ili Sopstvo jeste.

Inteligencija ne kreira imaginaciju; imaginacija jeste stoga što Inteligencija jeste. Chhe chhe karine, nathi bhi chhe:[2] zato što „Je(ste)“ jeste „ni-je(ste)“ takođe je(ste).[3]

To što je čisti[4] Sat ili Istina (koje je, kako je to gore prikazano, ekvivalent s Inteligencijom, Sopstvom, itd.) jeste Sve. Sat ne oformljuje niti kreira Ništa (univerzum). Drugim rečima, Ništa nije oformljeno[5]jer je ono*, nakon svega, samo ništa. Tako sve što je viđeno, osećeno, doživljeno u odnosu na univerzum je viđeno, osećeno doživljeno u odnosu na Ništa; ali budući da Sve (Sat, Sopstvo, Inteligencija, itd.) jeste, ovo Ništa takođe jeste. Drugim rečima, ovo Sve ne kreira Ništa, ali pošto Sve jeste, i Ništa takođe jeste. Na isti način, zato što vi jeste, sve ovo jeste.[6] Jednom kada znanje ili stav da „vi jeste“ nestane, to jest, jednom kada mi-pana, bun nu bhan, „Ja-stvo“, „svest o Ja“ iščezne – što se dešava u ne-svesnosti besanog spava(nja)[7] ili u Supersvesti Realizacije – tada takođe i svo ovo Ništa ili univerzum iščezava.

Originalno je ne-svesna Paramatma postala svesni điv i potom sveni Šiv. Drugim rečima, nakon prolaženja kroz 8.400.000 rodova/vrsta (osamdeset-četiti laksh yoni) kao điv, Paramatma iznova u kraju postaje Šiv. Kao nesvesni Šiv, Paramatma je bila neograničena ali to nije znala. Kao svesni điv, evoluirajući kroz različite forme od kamena do ljudske, mada je  realno govoreći ostala neograničena, pa ipak posta okovana bhas-om (iluzijom) ko da je ograničena. Kao svesni Šiv, Neograničena je kao što je to oduvek i bila, ali sada zna i realizuje da je Ona* neograničena. A 8.400.000 vrsta/rodova (osamdeset-četiri laksh yoni) su posledak Ničega (tame, ignorantnosti, imaginacije, itd) kroz medijum (uz pomoću) koga je Sve (Svetlost, Znanje, Inteligencija, itd.) (spo)znalo Sebe* kao Sve.

To „Da“ – koje je Sve, Svetlost, Znanje, itd. – je večno. „Da“ (Sve) nikada može biti „Ne“ (Ništa). Ovo „Ne“ egzistira zato što „Da“ egzistira. Ovo „Da“ (Inteligencija) manifestuje „Ne“ (imaginaciju).

Sve u Ništa stanju uzima na Sebe* pretenziju (težnju)  svestosti.[8] Tako sada Ništa ima dva stanja: čisto Ništa, i Ništa-pretendujuće-da-je(ste)-Sve – to jest, čisto Ništa i lažno sve. Od „smese“ ovog čistog Ništa i lažnog svega, to jest, od kombinacije fine imaginacije i lažne svesti (lažno Ja ili lažni egoizam) pro-izvedena[9] je serija evolucije. Ova kombinacija u svojoj finoj formi je nazvana Prakriti: „priroda“ ili „Maja“ ili primordijalna „tvar“ kreacije.[10] Ova Prakriti daje điv-panu (um stanje) Purušu: Duši ili Vrhunskom Biću, koje je Beskonačna Inteligencija.[11] Ova fina Prakriti u suptilnoj i gruboj formi obuhvata-i-čini suptilno i grubo telo điva. Ukratko, ova kombinacija (fine imaginacije i lažne svesti) oformljuje điv, koji tada (zbog lažnog mislenja) prolazi kroz serije evolucije od kamen pa do ljudske forme i doživljava finu imaginaciju (čisto Ništa) kao Beskonačno (Sve). Drugim rečima, ne-svesno ili upleteno (involvirano) Sve, evoluirajući kroz raznorodne formacije od kamena pa do ljudske (pro-izvodine od kombinacije čistoga Ništa i Ničega-pretendujućeg-da-je(ste)-Sve) vraća se (u prethodno stanje) do Svoga* originalnog Sve stanja – ali je sada (za)posednut Sopstvo-svešću.[12]

Tako čisto Sve, uhvaćeno u mrežu kombinacije realnog Ništa i lažnoga svega – to jest, uhvaćen u klopku u điv ili um stanju sa svoja dva tela – uznapreduje od doživljaja kamen forme pa do ljudske forme, a potom na doživljaj Sadgurua, gde biva[13] ujedinjen sa Svojim* vlastitim Realnim Sopstvom. Drugim rečima, originalno ne-svesno, besformno Sve, svesno prolazeći kroz formacije (od) Ničega, u kraju opet postaje besformno – ali sada kao svesno Sve. Jer mada u kraju sve formacije Ničega iščezavaju – Ništa je, nakon svega, baš Ništa – svesnost (mislenje, chit,[14] čaitanja) koju je Sve poprimilo tokom Svog* prolaska kroz formacije (od) Ničega ostaje, čak i kada ove formacije (od) Ničega po sebi* iščeznu sa scene. Tako naoružano ovom svesnošću i ovim mislenjem, Sve sada realizjuje i izjavljuje „O! Ja sam Sve. Do sada, Ja sam prolazio kroz bhas (iluziju) formacije Ničega. Sav ovaj univerzum  – koji Ja bejah realizovao kao realno egziostirajuće Sve kroz medijum tela (koja behu formacije (sklopovi) od kombinacije Ničega i lažnog svega ili lažnoga Ja) – bile su u stvari samo ne-egzistirajuća Ništa, puki pro-izvodi moje sopstvene imaginacije.“

Realno govoreći, Ništa je „ne-egzistencija“: ali kao „ne-egzistencija“, Ništa u stvari egzistira. Posvuda se nalazi ništa doli Sopstvo; ništa doli Sopstvo egzistira; ništa doli Sve egzistira.[15] Tako ovo Ništa ipak egzistira i posle svega. Drugim rečima, Ništa egzistira zato što Sopstvo (Sve) jeste posvuda i ništa drugo (ne) egzistira osim Sopstva. Ništa egzistira, dakle, zato što ništa drugo osim Svega (ne) egzistira. Ništa egzistira spontano (apo ap),[16] kao rezultat egzistencije Svega; inače, Ništa doista realno ne egzistira.[17] Jer kako bi Ništa bilo išta kada nema ničeg doli Sve (što je) egzistirajuće?[18] Stoga kao zaključak, Ništa egzistira u ništavnom stanju kao Ništa.[19]

Sve nije kreiralo Ništa. Jer kako bi se za stvar koja uošte ne egzistira moglo reći da bejaše kreirana? Stoga Sat ili Istina, koja jeste Sve, prolazeći kroz formacije (od) điv avastha (điv stanje) u kojima To doživljava Ništa kao sve, u kraju stiže nazad do Svog* originalnog Sat stanja; ali je sada ovo originalno stanje bilo uvećano Sopstvo-znanjem, Sopstvo-mislenjem, Sopstvo-svesnošću kroz ostvarenje Šiv avasthe (Šiv stanja).

Na ovaj način Sat, Puruš, isprva biva zapletena (u mrežu) (atkelo) u Prakriti, čija manifestacija je forma. Puruš potom misli, „Ja sam telo“, „Ja činim ovo i ono“, „Ja dolazim“, „Ja odlazim“, itd. I u činjenju toga On* misli lažljivo (falš), zato što, realno govoreći, On* jeste posvuda, slobodan, nikada ne menjajući, nikada ne odlazeći ili dolazeći, itd. Kroz ovo lažno mislenje ili bhas (iluzija), Puruš je sada postao um unutar đivatme. U stvari, to je Prakriti koja čini sve ovo, dok Puruš misli da je On činjenje toga! Dok je ovako angažovan u lažnom mislenju. Puruš identifikuje Sebe kao điva čak iako se On nikada nije promenio, ostaje (za)uvek slobodan, ali sada lažno misleći, bhas (iluzija) je bila pripojena na Njega. Ali kada ovaj bhas-a (iluzije) ode, lažno mislenje ode. Tada Puruš tvrdi, „Ja sam, i uvek sam bio, slobodan. Ja nisam telo; Ja sam beskonačan! Ja sam Puruš i nisam Prakruti, ali Ja sam doživljavao sav ovaj bhas (iluziju), sav ovaj univerzum, kroz Prakriti.“ Realizovavši ovo, Puruš je postao Šiv.

U realnosti, Puruš ili Sat ostaje uvek slobodan u sva tri Njegova stanja: kao Sat, kao điv, i kao Šiv. Ali Puruš kao Sat uopte ne zna da li je On slobodan ili okovan. Kao điv, Puruš radi[20] pod iluzijom da je okovan unutar ograničenog tela kroz koje uzima* upabhog-e univerzuma. A kao Šiv, doživljava Sebe kao slobodnoga. Doživljaj tela i univerzuma opstajava sve dok Njegovo lažno mislenje opstaje. Da bi Puruš dosegao Šiv avastha (Šiv stanje), điv avastha (koja obuhvata-i-čini um, dva tela, i doživljaj univerzuma) postaje Njegov instrument. Drugim rečima, da bi ne-svesno Sopstvo postalo Sopstvo-svesno, supersvesno Sopstvo, lažna svest – koja je obična svest o univerzumu – morala je postati Njen* medijum.

Ne-svesno, ignorantno, ne-znajuće Sve, nakon doživljavanja sve(ukupne) manifestacije Ničega – a što „To“ čini kroz medijum formacija kombinacije Ničega i lažnog svega, to jest, od „Ne“ i od „Da-pretendujućeg-da je-Ne“ – u kraju postaje (spo)znajuće, svesno i misleće-Sebe* Sve. Tako ovo Ništa služi kao medijum uz pomoć koga ne-svesna i ne-Sopstvo-realizujuće Sve postaje Sopstvo-svesno i realizuje Sebe*. A tada „To“ zna

a)  šta Ništa jeste;

b)  šta univerzum jeste;

c)  šta je onostran ovog Ništa: odnosno, Sebstva*.

Realizovanjem toga, Sve zna u isto vreme da „To“[21] po Sebi* (Sve) jeste realno a sve drugo je Ništa, imaginacija. Tako ovo Ništa (imaginacija) i njeni* doživljaji postaju medijum za Sve – koje je Inteligencija, Sopstvo, Sat, Puruš, Znanje, Svetlost – da zna, realizuje, oseća i doživljava Sebe*.

Ovo originalno Ništa (imaginacija) je nirakar i stoga nema težinu; jer samo tamo gde je forma može biti i težine. Čak šta više, originalno Ništa je nezavisno. Pak, univerzum (koji je suptilno i grubo ništa, beskonačne forme ničega, ukratko, sakar ili forme-puno ništa) zavisi od finog, originalnog, nirakar Ničega i, u stvari, jeste njen* pro-izvod. Ovo nirakar Ništa, pak, nije pro-izvod(nja) (od) Svega, čak iako od Njega*  zavisi indirektno.

Originalno Ništa egzistira u Svemu u finom, naj-konačnijem besformnom stanju. Razlog zašto je ovo Ništa naj konačnije je da, kao ništa, ono* realno ne egzistira. Upoređeno s beskonačnom egzistencijom Svega, njegova* egzistencija je odista naj konačnija. Manifestacija ovoga Ništa u suptilnoj i gruboj formi je ono što je nazvano „kreacija“. Inače, nema uopšte kreacije kao takve, već (ima) samo manifestacija toga što večno egzistira u ne-egzistirajućem Ništa stanju. Stoga se može reći da je ovo originalno Ništa večno bez smisla, težine i forme, i nezavisno je, mada je indirektno zavisno od Svega u pogledu svoje* nezavisnost. Naprotiv, Sve, Sat, je nezavisno (po)svuda. Ovo Sve u Svome* originalnom, nevibrirajućem stanju je nesvesno Ničega, i Ništa je nesvesno[22] Svega. Nakon Sve-ovog prolaženje kroz sve manifestacije „nahin-a„, „ne-išta“[23], Ono*zaista postaje svesno Ničega.

Vibracija čini ne-misleću, ne-svesnu Inteligenciju svesnom i mislećom. Drugim rečima, vibracija dovodi Beskonačnu Inteligenciju u BeskonačnoUm stanje, koja zauzvrat pro-izvodi napred imaginaciju u suptilnu i grubu formu. A potom (Jpro-izvodi) ovog Beskonačnoga Uma želje: ovde se uzdiže u Beskonačnom Umu prva prirodna Želja da se doživi univerzum koji je „To“* pro-izvodio. Prva prirodna Želja je prva prirodna sanskara. Realno govoreći[24], prva prirodna Želja uopšte nije želja, jer je ona sunula napred[25] prirodno i trenutačno; i stoga je ova prva Želja nazvana „prirodna“. Ova prva prirodna Želja daje Inteligenciji Njenu* prvu prirodnu sanskaru, koja Joj* je zauzvrat podarila formu;[26] i prva forma koju je Inteligencije primila bila je od, i kroz atom.

Inteligencijino (Božije) telo u besanom spava(nju) je fina, naj-konačnija imaginacija, fina ništavnost. Ali kad je Bog kao misleći Um prešao u san-i-budno stanje, ova fina ništavnost poprima beskonačnu suptilnu i grubu formu. Tako:

a)        U Umovom besano-spava(jućem) stanju, ili opet u Nirvikal Samadiju, telo Inteligencije ili Bog egzistira kao slobodna imaginacija, naj-konačniji univerzum, ništavnost.

b)        U Umovom običnom san stanju, ili opet u turiya avastha (božanski san) jogina, telo Inteligencije ili Bog egzistira kao beskonačni suptilni univerzum (imaginacija).

c)         U Umovom običnom budnom stanju, telo Inteligencije ili Boga je beskonačni grubi univerzum (imaginacija).[27]

Odgovarajuće za svako od ovih tela Boga na univerzalnom nivou jesu i tela individualnog uma.

a)      Telo uma u besanom-spava(nje) stanju jeste fino telo.

b)      Njegovo* telo u snu je sukshma sharir ili suptilno telo.

c)      Njegovo* telo dok je budan je sthul shariri ili grubo telo.

Dok se tako manifestuje u različitim formama, u realnosti Božije telo je ništa doli ništavnost, tama, ignorantnost, imaginacija.

Lažni umm je ne-prirodna tama. Ova ne-prirodna tama (điv) doživljava ne-prirodnu svetlost, koja je sakar Prirodna Tama ili suptilni i grubi univerzum. Ova ne-prirodna svetlost, drugim rečima, obuhvata-i-čini suptilnu i grubu formu Prirodne Tame. Pak, Prirodna Tama je fina imaginacija ili nirakar ništavnost. Ova nirakar Prirodna Tama je zauzvrat telo (od) nirakar Prirodne Svetlosti. Da sumiramo, način (Jput) na koji Prirodna Svetlost vidi ne-prirodnu svetlost kroz tamu je:

nirakar Prirodna Svetlost

u stanju sakar ne-prirodne tame

manifestujući se kao suptilno i grubo telo ili sharir-i

uma (um (koji) konstituiše nirakar prirodnu tamu)

doživljava sakar Prirodnu Tamu, to jest

doživljava ne-prirodnu svetlost.

A kada ne-prirodna tama (lažni egoizam, um) iščezne, ne-prirodna svetlost (koja je univerzum i njegovi* doživljaji, to jest, sakar Prirodna Tama) takođe iščezava.

Vraćajući se opet, na temu proizlaženja (Jderivacije) ne-egzistencije iz egzistencije: sveukupni univerzum je pro-izvod Ništavnostin, a ovo Ništa zauzvrat je zavisno od Svega ali Sve u Svome* originalnom ne-svesnom stanju je nesvesno Ničega. Stoga što Sve jeste, Ništa jeste – automatski, spontano, apo ap; iz ovog Ništa – koje egzistira večno, usled večne egzistencije Svega – pro-izveden je univerzum.


[1] in the end – u kraju (doslovno), znači u samome kraju, kada dosegne kraj, u tom stanju; konačno, najzad, naposletku, uspravno, na kraju

[2] doslovno prevedeno: „Je(ste)“ je(ste) stoga, „ne“ takođe je(ste); chhej-e(ste) je treće lice jednine glagola biti/postojati;nathi – ne (not)

[3] because „Is“ is, the „is not“ also is – zato što „Jeste“ jeste, „ne jeste“ (Jnije – je-ste ne, negacija „jeste“ ili „oprečnost je-ste“;ali  „Is“ je napisano velikim slovom a „is not“ malim, pa se prvo odnosi verovatno na egzistenciju a drugo verovatno na postojanje/pojavnost/privid/“stvarnost“/zbilju) takođe jeste. Pasus na takaku 33 u Beležnici II odražava – i čini se da je u kontradikciji – sa prethodnim pasusom u ovom editovanom tekstu koji kaže „zato što je tu Prirodnna Tama, tu je i Prirodna Svetlost“ (strana 386). U stvari, fraza je bila ispravka; radi rasprave o svim onim problemima sa tekstom, pogledajte Sadguru i Svetlost Inteligencije endnota 19, a posebno Dodatak 4. Kako to Dodatak 4 opisuje do detalja, ovaj kauzalni redosled kako je postavljen u ispravljenom tekstu str 386 – prema kome je Svetlost Efekat Tame – čini se da je bazirana na ideji da je Svetlost u i po Sebi* onostran moći shvatanja te stoga može da dođe u shvatanje znanja samo kroz medijum Tame. Na ovaj način je Tama „uzrok“ Svetlosti. Ali u krajnjem smislu, Svetlost je Realnost, i Tama je Njen* derivat ili senka Ovaj pasusu, se čini da je utemeljen na kasnijem konceptu o uzroku i efektu u tvrdnji da „jest-ost“ („is-ness“ stanje (kondicij) bivanja jeste, jeste-stanje) (chhe) jeste uzrok za „ni-je-stost“ („is-nont-ness“ – stanje bivanje ne-jeste (stanje ne bivanja) (nathi bhi chhe).

[4] Pure – čist, neuprljan, neukaljan, nezagađen, neporočan, jasan (zvuk), čista (boja)

[5] make… made – producira…producirano; oformiti, napravaiti,

[6] fraza  „sve ovo“ („all this“) izgleda da ukazuje na iluzorni fenomen kreacije.

[7] sound sleep – zvuk spava (doslovno),(besanoi san), ili stanje u kome je čak i zvuk uspavan, ili stanje spavanja u zvuku, što će reći bivanje u originalnom stanju zvuka ali bez svesti već uspavan, san bez snova; ali je to verovatnije to upravo označava da čak i zvuk spava

[8] stanje(kondicij) bivanja Sve, Sve-stanje, sve-stvo

[9] produce – stvaranje-i-produciranje-i-produkcija, ili stvaranje-i-produkcija a producer – producent, stvaraoc, proizvođač

[10] creation – kreacija = stvaranje-i-tvorevina, to jest može imati oba ili bilo koje od ova dva značenja (stvaranje, tvorevina)

[11] Prakruti i Puruš su termini koji se često koriste zajedno, označavajući glavne koncepte u istoriji Indijske misli, a naročito unutar Samkja škole filozofije. Budući da je njihovo značenje duboko i višeznačno (polivalentno), ove reči nije lako prevesti u Engleski jezik. Prakriti se može okarakterisati kao „priroda“ u smislu da je ona izvor i esencija fenomenalnog sveta (phenomenal world – sveta fenomena). Ona je, neko bi to mogao reći, beskrajno plastična primordijalna „tvar“ koja, u svojim* transformacijama, oformljuje i sadrži-i-obuhvata sve u iluziji. On* je puka potencijalnost i njeno* upotpunjenje (fulfillment); uzrok svakoga fenomena, on* po sebi* je ne-uzrokovan. Pa ipak Prakriti manja na sve načine princip inteligencije. Stoga je ona čisti doprinosioc (purely instrumental), služeći kao medijum sa kojim Puruš – Duša, Sopstvo, Vrhunsko Biće. Inteligencija – može da dođe do Sopstvo-znanja. Puruš, sa svoje strane, naprosto samo osvedočuje se i ne deluje. Te stoga Prakriti, po sebi* ne-svesna i ne-inteligentna, uzdiže se kao sredstvo za evoluciju svesti koja poslužiti, zauzvrat, za upotpunjenje Puruša.

Mada su Prakriti i Puruš centralni specifično za Samkju, ove ideje veoma široko prožimaju indijsku filozofiju i igraju važnu ulogu u Patanđali jogi, Advaita Vedanti i glavnim tekstovima kao što su Bagavat Gita i Purane. Ovde i u ostatku ovog poglavlja, čini se da Meher Baba koristi „Prakriti“ manje ili više u svome tradicionalnom značenju i „Puruš“ je još jedan sinonim za „Sopstvo“ ili „Dušu“ ili „Inteligenciju“.

[12] but now possessed of Self-consciousnes – ali sada posednuto sa Sopstvo-svešću.

[13] Become – postaje, biva

[14] chit- čit- intelekt, razumevanje( shvatanje), sposobnost razmišljanja, um

[15] Nothing is „no-existence“; but as „no-existence“, Nothing does indeed exist. Ther is nothin but Self everywhere; nothing but Self exist; nothing but the Everything exist – Sve je „ne-egzistencija“, ali kao „ne-egzistencija“, Ništa zaista doista egzistira. Posvuda se ne nalazi ništa drugo doli Sopstvo; ne egzistira ništa drugo doli sopstvo, ništa osim Svega ne egzoistira (postoji).

[16] apo ap – samo od sebe* („by itself“), automatski, spontano

[17] Nothing does not realy exist – Ništa u realnosti odista ne egzistira

[18] when there is nothing but Everything existing – kada je tu ništa doli(osim) Sve egzistirajuće (koje egzistira, ima egzistenciju).

[19] Nothing exist in the nothingness state as the Nothing – Ništa egzistira u stanju ništavnosti (stanju bivanja Ništa, Ništa-stanj) kao Ništa.

[20] labour – rad, work – rad, working – rad*

[21] It – To je „To“ iz fraze „To ti jesi“ (tat twm asi) ili Braman; a Itself – Sebe* ili To-Stvo, To-Bitak, Bramanovo vlastito Sopstvo

[22] unaware – nesvesno, aware – svesno

[23] no – (not anyi) – ne, ne-išta, nikakav, nijedan, odricanje, poricanje

[24] što može da znači i „govoriti u terminima realnosti“ ili „govoreći iz realnosti“

[25] springs forth – pojaviti se (iznenada) napred, pojuriti napred, kao što voda iz vodoskoka šiklja napred (uvis – napred u onosu na izvor iz koga proističe).

[26] invested It with e form – i prva sanskara je zauzvarat u nju investirala (uložila) formu

[27] body of inteligence or God -Telo (od) inteligencije ili telo (od) Boga – inteligencijino telo ili Božije telo, telo Inteligencijino ili telo Božije;